Hotel "City Code" u centru Beograda

Moderno dizajniran, luksuzno opremeljen, smešten u strogom centru Beograda, ali zaštićen od gužve i gradske vreve okolnim višespratnicama, hotel "City Code" zadovoljava prohteve i najprobirljivije klijentele. Na samo stotinak metara od poznate boemske četvrti Skadarlije i čuvene Knez Mihajlove, neposrednoj blizini Ulice Strahinjića bana, koja je prepoznatljiva po dobrom noćnom provodu, i na samo nekoliko minuta hoda od Kalemegdana, pruža mogućnost da se brzo i lako upozna "ogledalo" prestonice. Ipak, ovaj neobični hotel u prizemlju zgrade u Dobračinoj 26, predstavlja i pravu oazu za ljude željne odmora, jer je smešten u središnjem i najmirnijem delu ulice.
- Gostima "City Code" hotela "na dohvat ruke" su i dobra zabava, i kulturne znamenitosti grada, ali imaju i mogućnost da se brzo i bez velikih peripetija, posle dobrog provoda i obilazaka znamenitosti u centru, vrate u jedan prijatan ambijent gde će moći da se odmore i eventualno završe neki posao, ukoliko su poslom došli u Beograd. To je i bio naš cilj, kada smo ušli u čitav projekat rekonstrukcije stana u prizemlju u Dobračinoj ulici – naglašava arhitekta Mirjana Bezmarević i naglašava da je glavni cilj investitora bio da enterijer u hotelu odiše mirnoćom, pozitivnom emocijom i šarmom starog Beograda.
Hotel kojim dominira crvena boja, površine veće od 250 m2 i na 2 nivoa, raspolaže holom, atrijumom (za pušače), kuhinjom i luksuzno opremljenim apartmanima. Svaki od šest apartmana, naglašava Bezmarevićeva, je unikatan, predstavlja priču za sebe i odiše specifičnom emocijom.
- U zavisnosti od karaktera, raspoloženja i afiniteta klijenti mogu boraviti u crvenim, zelenim, narandžastim i plavim apartmanima. Nismo naravno bili isključivo vođeni simbolikom boja kada smo radili projekat, ali, pokazalo se da klijenti najviše traže narandžasti apartman, verovatno iz razloga što ova boja simbolizuje toplinu i razigranost – naglašava Bezmarevićeva i objašnjava da, iako je hotel prvobitno bio namenjen poslovnoj klijenteli, posetioci su vremenom osim poslovnih ljudi, postali i strani turisti, studenti...

Inače, naglašava Bizmarevićeva, svi apartmani su moderno i luksuzno opremljeni.

- Svaki od apartmana je prevashodno komforan i pogodan, kako za odmor tako i za rad. Imaju LCD TV, zasebno kupatilo, mini bar, kablovski internet., kablovsku televiziju, telefonsku liniju, klimu, privatni sef. Sobni servis radi 24 časa i što je najbitnije, mir i privatnost su u "City Code" zagarantovani – navodi Mirjana Bezmarević i kaže da oni željni druženja imaju na raspolaganju i klub-restoran u hotelu, koji se nalazi pored kuhinje u kojoj se služi doručak, ali i da će uskoro ispred zgrade u Dobračinoj 26 u kojoj je smešten, biti otvorena i mini-bašta.

Uspešan nastup Srbije na "Real Vienna"

Investitori na jednom od najvećih sajmova nekretnina i investicija u Evropi - "Real Vienna" u Beču, pokazali su veliki interes da dođu u Srbiju, izjavila je 28. maj 2008. državna sekretarka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić.

- Interes je bio jako veliki i svi su bili pozitivni prema našoj zemlji, odnosno svi već sada prepoznaju veliki potencijal koji u Srbiji postoji u svim oblastima vezanim za investicije- a prevashodno za nekretnine, istakla je Matićeva.

Ona je naglasila da u svim segmentima nekretnina (poslovni prostor, stanogradnja, šoping molovi i maloprodajni objekti) u Srbiji postoji veća tražnja nego ponuda, "tako da su profiti dosta visoki i postoji interesovanje stranih investitora da kod nas dođu".

Najviše interesovanja na Sajmu su pokazali investitori iz Austrije, Nemačke i Izraela, kao i veliki međunarodni investicioni fondovi.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) po drugi put je organizovala učešće domaćih kompanija i predstavnika opština na sajmu "Real Vienna".

Na nacionalnom štandu Srbije, površine 100 m2, podeljenom u dve tematske celine - "Srbija - otkrijte mogućnosti" i "Beograd - grad budućnosti", učestvuju tri domaće kompanije, predstavnici tri grada i jedne opštine i dve specijalizovane agencije za privlačenje investicija.

"Real Vienna" je jedini poslovni sajam nekretnina i investicija, specijalizovan isključivo za tržište centralne i jugoistočne Evrope, pa kao takav predstavlja idealno mesto za promociju investicionih potencijala Srbije u oblasti nekretnina.

Na prošlogodišnjem sajmu je učestvovalo 196 izlagača iz 21 zemlje regiona, a privukao je 3.800 posetilaca iz 25 zemalja. Ove godine je već izvesno povećanje od 20% u broju izlagača, a samim tim i posete stručne javnosti i investitora.

Građevinska delatnost ove godine u Srbiji smanjena

U Srbiji je građevinska delatnost ove godine smanjena, osim izgradnje stanova koja beleži stalni rast.

Tako je broj izdatih građevinskih dozvola u prva tri meseca ove godine manji za 0,5% u odnosu na isti period lane. U martu je izdato ukupno 913 dozvola, što je za 4,5% manje nego u istom mesecu prethodne godine.

Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu je broj izdatih građevinskih dozvola za gradnju stanova povećan za 13,2% u odnosu na prošlogodišnji mart, a prijavljena je izgradnja 1.605 novih stanova sa prosečnom površinom od 65 m2.

Od ukupnog broja stanova u stambenim zgradama, 12% će biti izgrađeno u objektima sa jednim stanom, prosečne površine od 132 m2, dok će ubedljivo najviše stanova 79,5% biti napravljeno u zgradama sa tri i više stanova, a njihova prosečna površina je znatno manja - 56 m2.

Od ukupno izdatih dozvola, najviše - 81%, odnosi se na zgrade, a ostale uglavnom na cevovode, komunikacione i električne vodove, s tim što je najveće interesovanje za nove objekte 55,4%.

Najveća građevinska aktivnost je u Beogradu, Južnobačkom i Sremskom okrugu.

Na Zlatiboru tržni centar bez 3 lokala

U Tržnom centru na Zlatiboru počela je akcija uklanjanja bespravno podignutih objekata, saopštila je Informativna služba Skupštine opštine Čajetina.

Od tri objekta za koje su nadležne službe opštinske uprave utvrdile da su nelegalno izgrađeni, samo jedan je prinudno srušen, dok su vlasnici druga dva samostalno uklonili bespravno podignute poslovne prostore.

Za narednu nedelju planirana je akcija uklanjanja još četiri bespravno podignuta objekta u Tržnom centru.

Rekonstrukcija hotela "Sloboda" u Šabcu - 15 mil EUR

Renoviranje najvećeg šabačkog hotela "Sloboda" biće završeno do kraja godine, a vlasnik "A-grupa" će u to uložiti 15 mil EUR, rekao je direktor hotela Zoran Tošić.
On je izjavio da je hotel privatizovan 2003. godine i plaćen 500.000 EUR, a rekonstrukcija je počela 2005. godine.
- Za razliku od drugih hotela u Srbiji, koji su samo "našminkani", "Sloboda" je zaista rekonstruisana i to od temelja. Zato je i investicija vlasnika velika - rekao je Tošić.
Nakon završetka radova šabački hotel imaće 100 soba, spa centar, sale za sastanke i poslovni prostor. Procenjuje se da će u tom prostoru posao naći 90 radnika.
"Sloboda" posluje u sistemu A hotela u kojem su i hoteli u Novom Sadu, Aranđelovcu i Zlatiboru.

13 firmi za greenfield investicije u Šabcu

U šabačkoj Severozapadnoj radnoj zoni prostor za greenfield investicije iznajmilo je 13 firmi, od kojih je samo jedna iz inostranstva - "Sajam fair" iz Celja u Sloveniji.

Slovenačka kompanija u toj zoni gradiće sajamske hale.
Među ostalim investitorima, osim šabačkih preduzeća, poslovne prostore gradiće i tri kompanije iz Beograda.
Šabačka Severozapadna radna zona obuhvata prostor od oko 900 hektara, od kojih je u vlasništvu grada 600 hektara.
Investitori su do sada iznajmili 44 hektara.
Cena iznajmljivanja zemljišta na 99 godina je od 6,6 do 7,83 EUR za kvadratni metar.
Zona je opremljena kompletnom infrastrukturom u koju je do sada uloženo 350 miliona dinara iz fonda Nacionalnog investicionog plana (NIP) i 180 miliona dinara iz budžeta opštine.

"Serbia`s Eurovision" by "Foreign Affairs"

Čuveni američki magazin "Foreign Affairs“ objavio je u poslednjem broju (maj/jun) specijalni dodatak posvećen aktuelnim političkim, ekonomskim i investicionim prilikama u Srbiji, sa ciljem da na taj način doprinese boljem upoznavanju stranih investitora sa mogućnostima koje im se nude u našoj zemlji.

Publikacija nosi simboličan naziv "Serbia`s Eurovision" i rezultat je projekta koji je u velikoj meri realizovan zahvaljujući podršci investicione kompanije "Citadel" iz Beograda.

Urednički tim magazina "Foreign Affairs“ predstavio je Srbiju u ovoj publikaciji kao "zemlju u razvoju koju odlikuju veoma atraktivni ekonomski pokazatelji poput prosečne stope rasta od 5,9% u poslednjih šest godina i sve veći priliv direktnih stranih investicija koje već sada iznose više od milijardu dolara godišnje".

Upravo takva situacija, navodi uredništvo, kao i brojne poslovne prilike koje se otvaraju u sektorima energetike, bankarstva, turizma, transporta i informacionih tehnologija u Srbiji, bili su i glavni razlog za pokretanje ovog projekta, budući da je tu reč o "mogućnostima koje bi mogle da zanimaju mnoge investitore širom sveta, a posebno u Americi".

U publikaciji "Serbia`s Eurovision" objavljeni su i delovi intervjua koje su magazinu "Foreign Affairs“ dali predsednik Srbije Boris Tadić i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, kao i direktori kompanije "Citadel" Pavle Kavran i Milutin Nikolić.

- U poslednjih sedam godina srpska ekonomija je imala rast od 6 do 7% na godišnjem nivou i to je izuzetan rezultat. Trenutno planiramo značajne investicije u dalji razvoj infrastrukture, izgradnju autoputeva, modernizaciju železnice, ali i izgradnju naftovoda od Rumunije, preko Srbije do Trsta u Italiji - istakao je Tadić u razgovoru za ovaj magazin, dodajući da je pristupanje Srbije Evropskoj uniji "naš plan, naš san i naš strateški cilj".

Govoreći o investicionom ambijentu Srbije, direktor kompanije "Citadel" Milutin Nikolić je naglasio da poslovni rizik na domaćem tržištu postoji, ali da je on daleko manji od onoga kako ga neki danas doživljavaju.

- Srbija je nedavno potpisala CEFTA sporazum, što znači da svaki investitor koji dođe i započne poslovanje u našoj zemlji svoje proizvode može nesmetano da plasira i izvan granica Srbije, odnosno na tržištu koje ima oko 60 miliona kupaca. Osim toga, Srbija ima i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, što Beograd i uopšte našu zemlju stavlja u idealnu poziciju kada je reč o trgovini između severne i južne Evrope, ali i zapadne Azije - objasnio je Pavle Kavran.

Značaj objavljivanja publikacije "Serbia`s Eurovision“ u magazinu kakav je "Foreign Affairs" ogleda se prvenstveno u tome što pomenuti časopis, prema mnogim istraživanjima, danas ima najveći uticaj na odluke i mišljenje političkih i poslovnih lidera u Americi (daleko više od magazina The New York Times, Wall Street Journal, Economist i Washington Post).

Oko 40% čitalačke publike ovog magazina čine ljudi koji su u svojim kompanijama odgovorni za donošenje odluka o investiranju u inostranstvo, dok više od 90% biznismena, političara i investitora koji čitaju magazin "Foreign Affairs" navodi da im upravo specijalni dodaci poput publikacije "Serbia`s Eurovision" pomažu da bolje upoznaju strana tržišta i donesu bolje odluke o svom prisustvu na njima.

Bayer, Heineken, ASUS i Canon na poslovnoj mapi Beograda

Colliers International beleži nove uspehe u poslednjih nekoliko nedelja. Odeljenje poslovnih prostora (Commercial Brokerage Services) tokom aprila i maja pronašlo je adekvatan poslovni prostor za nekolicinu izvanredno značajnih imena u poslovnom svetu.

Pre svega, reč je o farmaceutskom gigantu Bayer, za koga je Colliers Srbija pronašao 1500 m2 poslovnog prostora A klase u renomiranom kompleksu Airport City Belgrade. Iz ove kancelarije Bayer će, u godinama koje dolaze, rukovoditi poslovnim operacijama širom Srbije i regiona.

Airport City Belgrade biće baza iz koje će svoje poslovne poteze povlačiti i kompanija Heineken. Odmah nakon što je kupio jednog od najznačajnijih domaćih proizvođača piva MB Pivaru i novu kompaniju nazvao Breuerei MB, Heineken je smestio svoju srpsku kancelariju u Airport City. Reč je o poslovnom prostoru A klase, veličine 630 m2.

Boško Tomašević, konsultant za nekretnine u kompaniji Colliers International, koji je realizovao obe transakcije kaže: “Posebno mi je zadovoljstvo što sam imao priliku da saradjujem sa svetskim brendovima kakvi su Bayer i Heineken. Reč je o kompanijama koja umeju da cene sve prednosti vrhunskog poslovnog prostora kakav nudi Airport City. Uveren sam da će i druge kompanije sa nemačkog i holandskog tržišta slediti primer Bayera i Heinekena.”

Tokom maja, usledili su uspesi i na polju saradnje sa proizvođačima elektronske opreme. Colliers Srbija smestio je svetski priznatog proizvodjaca kompjuterskih štampanih ploča ASUS, u poslovnu zgradu Vorex u Novom Beogradu. Reč je o poslovnom prostoru veličine 250 m2 iz kojeg će renomirani proizvođač voditi poslove na teritoriji Srbije i Albanije. Takođe, kompanija Canon je uselila svoje predstavništvo u Srbiji u poslovnu zgradu AZZARO u Novom Beogradu.

Nikola Đogatović, konsultant za nekretnine u kompaniji Colliers International, podvlači: “Dolazak kompanija ASUS i Canon, svojevrsnih lidera u oblasti elektronske opreme, predstavlja uspeh ne samo za Colliers International koji im je pronašao odgovarajući poslovni prostor, već i za poslovnu mapu glavnog grada.”

Jovica Jakovac, generalni direktor Colliers International, ističe: “Cilj nam je da, pored naše osnovne delatnosti, promovišemo i poslovnu ponudu Beograda u oblasti nekretnina širom Evrope i sveta sa jedne, a sa druge strane edukujemo domaće investitore u pogledu zahteva kakve značajna imena u svetskom biznisu imaju prema poslovnom prostoru kakav žele da unajme. To je način da unapredimo domaće tržište i to smatramo svojom misijom u godinama koje dolaze.”

"Zepter-City" u Brodogradilištu

Filip Zepter gradi poslovno-stambeni kompleks sa marinom i sportskim bazenom uz Savu, na mestu gde se danas nalazi Brodogradilište "Beograd". Ova atraktivna lokacija prostire se na više od 20 hektara.

Građevinski poduhvat Filipu Zepteru omogućava Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. godine, u kome je predviđena transformacija industrijske zone. Tu mogućnost je Zepter i iskoristio, pa je još 2006. godine pokrenuo inicijativu za imenu planskog dokumenta.

Na osnovu saglasnosti nadležnih gradskih službi, prema rečima Antonija Antića, direktora Urbanističkog zavoda Beograd, pre nekoliko meseci počela je i izrada plana detaljne regulacije za pojas od novog mosta preko Save do Ulice proleterske solidarnosti.

– Na osnovu idejnog rešenja, koje su dostavili korisnici zemljišta na tom prostoru uz reku trebalo bi da budu izgrađeni stambeni, poslovni i komercijalni objekti, ali i marina – otkriva Antić.

Ovu informaciju potvrdio je i Pavle Miljković, direktor Brodogradilišta. Kako je naveo, uz marinu i poslovno-stambeni kompleks naći će se i bazen, koji će se koristiti u turističke svrhe.

Cene stanova rastu i u Zrenjaninu

Najava agenata nekretnina, da će cene stambenog kvadrata u Zrenjaninu rasti 10% godišnje, se obistinila. Tako je u odnosu na proteklu godinu kvadrat stana sada skuplji za 100 do 200 EUR i iznosi 850 EUR.

Prošle godine novi stanovi prodavali su se po ceni od 620 do 700 EUR. Stara gradnja ili sekundarni stanovi i dalje drže cenu, pa se tako sada polovni stanovi prodaju po ceni od 600 do 700 evra po kvadratu...

Traže se stanovi svih struktura, mada primat imaju male stambene jedinice. Sekundarni stanovi su popularni jer je rok iseljenja mesec dana i kupac vidi šta kupuje dok se novi stanovi kupuju u predugovaranju, a useljenje je tek godinu dana kasnije. Ti novi stanovi u izgradnji su mali, garsonjere su od 15 do 20 m2.

Glavni investitori u Zrenjaninu su novosadske građevinske i preduzimačke firme, ali polako počinju da im konkuriši i ovdašnji izvođači. Lokacije za gradnju stambenih zgrada predviđene su novim urbanističkim planom, koji dozvoljava mešovitu stambenu gradnju, pa da je trka za slobodne placeve odavno već počela.

Prve zgrade već su nikle u ulicama Vojvode Petra Bojovića i Nušićevoj, zatim u blizini gradske bolnice i naselja Ruža Šulman. Investitori su DOO "Mermotehn" iz Zrenjanina, "Euro Domus", vlasnika Miloja Todorovića, dok je najveći graditelj u Zrenjaninu zapravo novosadska firma "Home Invest". Ovaj investitor podiže više stambenih jedinica, počev od ulice Vojvode Petra Bojovića, 7. jula, Koče Kolarova, Nušićeve, Marka Oreškovića pa do Bolničke ulice.

Da je stambena gradnja isplativa, pokazuju primeri ovdašnjih privrednika koji se sve više uključuju u ovu oblast. Istina, luksuznih stanova još nema, ali je tržište evidentno gladno novih stanova. Najbrže se prodaju male stambene jedinice, garsonjere i jednosobni stanovi. Njihove cene kreću se od 12.000 do 18.000 EUR u zavisnosti od stepena završetka. Gradske zone u kojima je počela gradnja stambenih zgrada do 4 sprata su i ulice Miletićeva, Žarka Zrenjanina, dr Tihomira Ostojića, dr Laze Kostića, Dositeja Obradovića, Jug Bogdana, dr Milana Sanvukovića.

Danska "Aresa" - deminirati, razvijati pa prodati

Danska razvojna biotehnološka kompanija "Aresa" uvodi sasvim novi način trgovanja i upravljanja nekretninama u ratom pogođenim zemljama regije jugoistočne Evrope, u kojima su cene zemljišta sve skuplje. Ta firma, koja se specijalizovala za čišćenje mina, namerava da u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji jeftino kupuje minama i zaostalim eksplozivnim sredstvima zagađena poljoprivredna i industrijska zemljišta.

Skupo čišćenje terena

- Nudimo kombinaciju privatne investicije i humanitarnog rada. Cena razminiranja kvadratnog metra dvostruko je veća od kvadratnog metra zemljišta. U Hrvatskoj metar razminiranja košta od osam (1,1 evro) do deset kuna (1,37 evra), dok je cena kvadratnog metra zemljišta do pet kuna (0,68 centi) i tu se ne može očekivati neka velika zarada. Osim toga, usko sarađujemo s Hrvatskim centrom za razminiranje. Kupovina zemljišta samo je jedna od solucija koju nudimo. Nudimo i sufinansiranje troškova razminiranja, kao i izradu plana za razvoj područja nakon čišćenja - kaže Sten Tarup, glavni menadžer danske kompanije.

Takođe dodaje da su u "Aresi" svesni velikih troškova deminiranja koji se najčešće finansiraju iz budžeta ili međunarodnih donacija, ali da veruju kako mogu da pruže podršku sufinansiranjem, razvijajući na taj način lokalna područja zagađena minama. Tarup Kim Breting, koji je zadužen za područje Balkana, u razgovoru za hrvatski "Poslovni dnevnik" kazao je kako do sada još nisu kupili nijedno zemljište u zemljama regije.

Biljka detektor mina

Prema Tarupu, "Aresa" će se u Hrvatskoj koncentrisati na područja Slavonije, Banovine i Korduna, ali i Dalmacije. U Bosni i Hercegovini su se usmerili na teritoriju Brčkog i Republike Srpske, a u Srbiji na njen centralni i južni deo, gde je zemljište posebno zagađeno kasetnim bombama posle NATO bombardovanja 1999. godine. Breting kaže da je za sada iz njihovih planova isključeno Kosovo, što je objasnio specifičnom situacijom zbog njegovog statusa, ali i da nije isključeno da u budućnosti budu prisutni i na Kosovu.

"Aresa" je osnovana pre sedam godina kao biotehnološka firma i izlistana je u prvoj kotaciji Kopenhaške berze. U eksperimentalnoj fazi je razvoj genetski modifikovane biljke pod patentnim imenom "BioSensor", koja u tlu prepoznaje nitro-dioksid, spoj koji se nalazi u eksplozivnim punjenjima. Ako se zasadi u zagađenom tlu, menja boju iz zelene u crvenu. Time se olakšava detekcija eksplozivnih sredstava u tlu. Iz danske kompanije naglašavaju da u Hrvatskoj i regiji ne nameravaju da koriste ovu tehnologiju, nego će se, prema rečima Tarupa, koristiti konvencionalnim metodama.

U tu svrhu za kooperante žele da uzmu lokalne firme za čišćenje mina. U oglasima koje su objavili u nekim medijima u Hrvatskoj, BiH i Srbiji predstavljeni su kao razvojna firma koja kombinuje humanitarni rad i privatne investicije. "Aresa" se do sada nije bavila preprodajom i razvojem zemljišta i ima samo 14 zaposlenih, ali iz firme naglašavaju da očekivana cena mora biti izvan tržišnih okvira zbog visoke cene razminiranja.

Na redu je Srbija!

Srbija je prethodnih godina doživela „bum“ u oblasti nekretnina i trenutno ima najveće investicione kapacitete u ovom delu Evrope. To je doprinelo da se Srbija prvi put nađe u izveštajima „Retail Space Europe“ i „Europe Real Estate“ za 2007. i 2008. godinu. Izveštaje je napravila kompanija "Cushman&Wakefield“. U izveštaju „Retail Space Europe“ je navedeno da prvoklasni prodajni prostor (prime retail) u Beogradu ima yields 9.50, prvoklasni prodajni prostor u Srbiji, naveden u izveštaju „Europe Real Estate“ ima yields 9.25, prvoklasni kancelarijski prostor (prime office) ima yield 8.5 u 2007 godini, a prvoklasni industrijski prostor (prime industrial) ima yields 8.50. Vrlo je zanimljivo za upoređenje da prestonice Evropskih država, kao što su London, Pariz i sl. dostižu 5 do 6 jild-a.

Trenutni razvoj i postignut kvalitet tržišta nekretnina u Srbiji, na način na koji se slična tržišta prikazuju na najznačajnijim sajmovima nekretnina u svetu, biće prezentovani na Prvom međunarodnom Sajmu i konferenciji o nekretninama „REBEC“ (First Real Estate Belgarde Exhibition&Conference) koji će biti održan od 23-25. juna u beogradskom Centru „Sava“.

Ideja „REBEC“-a je nastala po ugledu na poznate sajmove nekretnina MIPIM i MAPIC u Kanu, EXPO Real u Minhenu, REAL Vienna u Beču i Expo Italia u Milanu. Sistemsko investiranje u nekretnine relativno mlada u našoj državi, ali i u Evropi. Naime, najstariji sajam nekretnina u Evropi, a to je sajam u Kanu, ima tradiciju dugu tek devetanest godina.

Očekivanja i smernice

Osnovni cilj je da sveobuhvatno prezentujemo trenutno stanje i potencjale srpskog tržišta nekretnina, a to je moguće samo kombinacijom konferencijskog i sajamskog događaja. Adekvatni domaći, regionalni i evropski profesionalci u oblasti nekrenina, na konferenciji će preneti svoja znanja, iskustva i sugestije i u interakciji sa posetiocima pokušaće da nametnu pozitivne ideje koje treba da pospeše dalji razvoj ove industrije. Govornici će biti ljudi koji poznaju ovo tržište, ovde posluju i poznaju probleme. Ideja je da investitori koji posluju u Srbiji prezentuju svoje projekte u fazi u kojoj se trenutno nalaze, pa ćemo videti brojne makete, biznis planove, fisibiliti studije, video animacije.

Konfrencijski deo činiti sedam panela: – Urbanizam (gde će se još razmatrati i teme vezane za razvoj greenfield-a, brownfield-a i golf terena), Restitucija i privatizacija kao nosioci razvoja nekretnina, Mogućnost privatnog i javnog partnerstva, Prezentacija kapaciteta i mogućnosti lizinga nekretnina u Srbiji, Srbija kao logistički centar jugoistočne Evrope, Prezentacija kapaciteta i mogućnosti investicionih fondova u Srbiji i regionu i Trenutna FM situacija na Balkanu sa prognozama za budućnost.

Čuveni projektant golf terena Peter Harradine govoriće o ovoj oblasti, koja u Srbiji skoro da uopšte nije razvojena. U Sloveniji ima čak 16 terena, profesionalni tereni mogu privući golfere iz regiona. On će govoriti i projektovanju golf terena, infrastrukturi, pratećim elementima.

Takođe će i razvoj logističkih centara biti interesantna tema. Jer Srbija, koja se nalazi na ukrštanju drumskih i rečnih evropskih saobraćajnih tokova, ima veliki potencijal za logističke i distributivne centre.

Namera je prikazati sadašnje stanje i formirati platformu koja će biti početna istanca za donošenje strategije i plana za razvoj logističkih centara na nivou države. Planskim razvojem ove oblasti, Srbija bi konačno mogla da iskoristi centralnu pozicioniranost na Balkanu.

Biti reči i o zakonima, kao na primer zakon o lizingu prostora, o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.

Kao i u Evropi

Svuda je ciklus razvoja nekretnina u zemljama istočne Evrope počeo razvojem kancelarijskog prostora, zatim stambenog, pa maloprodajnog. Zatim su češće počeli da se razvijaju i grade hotelski kapaciteti, logistički centri i upredo sa njima tursitički kompleski. Razvoj u Srbiji se sada nalazi tačno na međi kada hoteli sve više postaju interesantna i kurentna „roba“.

Čak 70% celokupnog srpskog tržišta nekretnina je u Beogradu a očekuje se da će na konferenciji biti prisutni i predsednici opština u Srbiji i da će „REBEC“ biti prilika da se razmotre sve „kočnice“ ravnomernog razvoja tržišta nekretnina.

Cilj sajam je da se kvalitet i potencijali tržišta prikažu kao na svim svetskim sajmovima. To se odnosi i na lokalnu samoupravu, koja bi trebalo da promoviše mogućnosti razvoja svojih gradova, na način da potencijalni investitor, učesnik tog razvoja, prepozna svoj interes. Dakle, potrebno je da lokalna vlast savlada metodologiju najboljeg prikazivanja potencijala: kako napraviti štand, ko treba da bude prisutan, da ponudi aktuelne i višejezične kataloge i materijale...

Lokaciju sajma je izabrana po uzoru na slične manifestacije u Evropi. Naime, najveći sajam nekrenina u Kanu održava se upravo u festivalskom kompleksu gde i poznati Kanski filmski festival, gde se naglašava etažnost objekta u preraspodeli sadržaja sajma.

Ideja je da se iskoriste tri nivoa plave dvorane – garderoba i suturen, parter i prostor balkona i kongresni podsklop tog kompleksa. Centar „Sava“ je objekat koji može da zadovolji i sajamski i konferencijski deo skupa i može se reći da je za ovakve nastupe i događaje on neotrkiven.

Realizaciju projekta "REBEC", kao sponzori, podržala su zvučna imena između ostalih Immorent, CBRE, FORTON, King Sturge i SHM Smith Hodgkinson.

Počela izgradnja kompleksa "Park City" u Novom Sadu

U Novom Sadu, u naselju Liman, počela je gradnja kompleksa "Park City", čija je investiciona vrednost 45 mil EUR.

Investitor je holandska kompanija "Vondel Capital" sa sedištem u Amsterdamu, koja je za nadziranje rokova i kvaliteta radova angažovala kompaniju "Mace". Plasman i posredovanje u ugovaranju povereno je kompaniji "Colliers".

Kompleks "Park City" se gradi po arhitektonskom rešenju "Biroa M+" iz Novog Sada koji je prošle godine dobio prestižnu arhitektonsku nagradu "Ranko Radović" za najbolji novoizgrađeni objekat u 2007. godini.

Objekat će imati četiri jedinice ukupne površine 45.000 m2, a u podzemlju se gradi garaža sa 400 mesta. Kompleks je osmišljen kao stambeno-poslovni, sa oko 250 stanova površine od 40 do 60 m2 i zatvorenim bazenom. Rok za završetak radova je oktobar 2009. godine.

Monterra Beograd na projektu Belville

Monterra Beograd, jedan od najznačajnijih učesnika, graditelja na kompleksu “Belville” (Univerzitetsko selo), u specifičnu opremu za potrebe ovog gradilišta uložila je čak 2 mil EUR i osnovala ćerku kompaniju “Mont Finish”, koja je podizvođač završnih radova.

- „Monterra“ je od osnivanja, dakle od 2000. godine, značajno ulagala u razvoj opreme i nove tehnologije. Konkretno, s obzirom na kratke rokove gradnje, za „Belville“ smo morali da dokupimo izuzetno sofisticiranu opremu. Između ostalog, nabavili smo padajuće glave, koje omogućavaju ubrzanu gradnju kada se radi o tipskim etažama, što je to slučaj u zgradama sa 11 i 12 spratova. Na taj način postigli smo brzinu rašalovanja za 3 do 4 dana, dok je sa običnom oplatom potrebno znatno više vremena- kaže Dragan Kopčalić, direktor „Monterre“.

„Monterra“ je na gradilištu „Belville“ formirala i sopstvenu proizvodnju betona.

- Formirali smo beton bazu, dokupili pumpu za beton, zatim auto pumpu, što nam je omogućilo da pokrijemo visine i do 15 spratova.

„Monterra”, na gradilištu „Univerzitetskog sela” gradi tri celine ( jednu poslovnu zgradu, jednu stambenu i garažu) ukupne površine 45.000 m2. Grubi radovi na garažama su, kaže Kopčalić, već završeni i one obuhvataju površinu od 8.000 m2.

- U stambenim i poslovnim celinama završena je kompletna konstrukcija, trenutno radimo instalacije, a već su ugovoreni i završni zanatski radovi.

Monterrini podizvođača su „Hopex“ i „Šišava Mont“, instalaterske radove izvodi „Energoprojekt oprema“, a „Mont Finish“, pomenuti podizvođač završnih radova, kao ćerka firma, radi strogo po „Monterrinim“ standardima, naglašava Kopčalić.

Za potrebe ovog projekta, osim dodatne opreme i novoosnovane firme, kompanija „Monterra“ je angažovala veliki broj inžinjera i edukovala spostveni kadar.

- “Monterra“ na gradilištu trenutno ima između 150 i 200 zaposlenih, dok se “u špicu“ radilo u dve smene i tada smo imali i po 400 radnika. Osim radnika iz Srbije na ovom projektu prisutni su i ljudi iz Bosne i Hercegovine, a donekle i iz Makedonije. Akutni problem u našem građevinarstvu je nedostatak kadra, a s obzirom da se u ovom trenutku i u Evropi dosta gradi, veoma je teško naći dovoljan broj stručnih ljudi - kaže Kopčalić i dodaje da „Monterra“ osim na kompleksu Belville, izvodi radove na više od 200.000 m2.

Upravo zbog nedostatka radne snage izvođači su bili pomalo skeptični oko završetka radova na vreme, međutim, “Delta Invest” je, napravila odličan dinamički plan, tako da su zadati rokovi maksimalno ispoštovani, a kompromisi sa kvalitetom gradnje nisu postojali.

- Idemo ka evropskim standardima i sada je nužno da stan bude opremljen slabom strujom, da svuda postoje interfoni i liftovi, sendvič konstrukcije...Ono što se radilo početkom 2000. godine više ne prolazi.

Kopčalić napominje da Blok 67 Associates i Delta Invest, koji stoje iza projekta „Belville“, svojim imenom i dosadašnjim radom kupcima garantuje kvalitet, a izvođačima obezbeđuje dobru organizaciju i poštovanje svih unapred postignutih dogovora.

Jagma za poljoprivrednim zemljištem u okolini Beograda

Za poljoprivrednim zemljištem u nekim delovima srpske prestonice vlada prava jagma, ne samo kod domaćih, nego i kod stranih kupaca. Slovenci i Austrijanci uveliko ga kupuju, polako ulaze Česi, sve više je Rusa i Ukrajinaca. Za naše prilike vrtoglave cene jednog ara i 20.000 EUR, koje oni sada plaćaju, u relativno kratkom roku doneće im profit izražen u milionima evra.

U ovom času najtraženije poljoprivredno zemljište uz samu ivicu autoputa Beograd-Šid, sve do Šimanovaca, a odatle ka Pećincima.

Ako je reč o urbanizovanom zemljištu, cena ide do 10.000 EUR po aru, inače, minimum je 2.500 EUR. Prosečna cena je oko 5.000 EUR. Najskuplji ar je u Šimanovcima i Krnjevcu, jer je tamo zemljište urbanizovano i mogu da budu sagrađeni industrijski objekti.

Na tom delu autoputa, uprkos velikoj tražnji, ponuda veoma slaba, možda i zato što vlasnici čekaju da bude donet Detaljan urbanistički plan, kada sledi vrtoglavi rast cena. Koliki, govori podatak da je kod stare dobanovačke petlje ar urbanizovanog zemljišta (surčinska opština) dvostruko skuplji od onog koje pripada Zemunu (nije urbanizovano). To je i objašnjenje činjenice da je danas najviše na ceni zemljište koje još nije urbanizovano, ali za koje će Detaljni urbanistički plan uskoro da bude usvojen. Kad se u bescenje pazari to zemljište, pa posle urbanizacije podigne stambena zgrada, profit se iskazuje u milionima evra.

Novosadski auto-put je odavno meta trgovaca zemljištem ili biznismena koji tragaju za placem za podizanje poslovnog prostora, stambenih zgrada, mini fabrika... Tu cene idu između 15.000 i 20.000 EUR po aru, za zemljište koje je uz sam autoput, počev od zemunske Altine ka Batajnici i Novom Sadu. Inđija izrasta u srpsku Silikonsku dolinu i tamo su cene svih nepokretnosti u stalnom porastu.

Od "Ikarbusa" ka novoj dobanovačkoj petlji Izraelci planiraju da sagrade nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara stambenog prostora da bi oborili cenu stanova u Beogradu. Videćemo da li će im to poći za rukom. Sigurno je da će za najviše deceniju i po Novi Beograd biti spojen sa Dobanovcima i Ugrinovcima.

U zametku je nova kultura življenja: imamo prve simptome tendencije da se Beograđani preseljavaju na tzv. periferiju, kao što su Ugrinovci, jer je tamo život mnogo mirniji i udobniji.

U poslednje vreme sve je atraktivnije zemljište duž Ibarske magistrale.

U pravcu ka Nišu, najbrža i veoma velika zarada postiže se kupovinom placeva uz sam autoput, za gradnju benzinskih pumpi i pratećih objekata. Veoma je velika potražnja za takvim parcelama. Bubanj potok je već rasprodat u potpunosti. Ništa manji profit ne ostvaruju oni koji investiraju u hotele i hostele u Beogradu.

Obrenovački stari, ali i autoput je takođe investiciona "Meka".

Kod Makiša ar sada vredi od 10.000 do 15.000 EUR. Ista cena je i na starom obrenovačkom putu, ali sa desne strane, ka Adi Ciganliji. Investitori kupe zemljište i ništa ne rade, znaju šta čekaju. Najviše kupuju Slovenci i Austrijanci koji koriste kredite Evropske banke za obnovu i razvoj. Na ovom tržištu trenutno vlada zatišje zbog izbora.

Do veoma jeftinog zemljišta snalažljiviji biznismeni dolaze tenderskom kupovinom nekadašnjih srpskih giganata. Dobar primer je prodaja IMT, na čijem zemljištu se može podići stambeni blok, što kupcu propale firme donosi zaradu od više miliona evra, kakvu je, u tako kratkom roku, naglašava ona, u drugoj vrsti biznisa gotovo nemoguće realizovati.

Prema tome, ko ima, taj i investira upravo u kupovinu zemljišta, nastoji da zaokruži što veću parcelu, na desetine hektara, što višestruko uvećava devizni konto, čak i u varijanti da novi kupac "samo" preproda zemljište.

Pripadnici Vojske Srbije dobijaće stambene kredite

Oficiri i podoficiri, kao i civili zaposleni u Vojsci Srbije, mogu da kupe stan na kredit uz subvenciju države, prema posebnom programu. U ove svrhe država je izdvojila milijardu dinara za ovu godinu, ali kada će prvi kredit biti realizovan, još nije poznato. Zasada je šest banaka potpisalo ugovor o kreditiranju, a među njima - Intesa, Komercijalna, KBC banka. Međutim, još nisu počele da primaju zahteve za ovu vrstu kredita, jer se čekaju pojašnjenja.

Prema programu kreditiranja, usvojenom 17. aprila na zasedanju Vlade Srbije, uslovi su povoljniji nego za ostale građane. Pre svega, kamata je niža za 1%, odnosno za Vojsku iznosi 2,5%, plus euribor (ili evropska kamatna stopa), dok je za ostale građane 3,5%, plus euribor, odnosno, ukupno, maksimalno 6,9% godišnje.

Program za profesionalna vojna lica razlikuje se od programa za civile u službi VJ i državnih službenika i nameštenika zaposlenih u Ministarstvu odbrane.

Najbitnija karakteristika i osnovna razlika između ova dva programa jeste u tome što vojnici kredit mogu da otplaćuju 30 godina, (do 70. godine). Zatim, učešće nije potrebno za profesionalna vojna lica, a procenat subvencije iznosi od 5 do 25% i zavisi od godina stažau VJ.

Naime, ukoliko je neko zaposlen pet godina, dobiće dotaciju države od 5%, a ako je na službi 25 i više godina, ostvaruje pravo od maksimalnih 25% subvencije. Maksimalni iznos zajma je 100.000 EUR, s tim što se za zaposlene koji imaju već neku nekretninu u vlasništvu taj iznos umanjuje za njenu vrednost. Pored toga, profesionalni vojnici koji dobijaju naknadu dela troškova za zakup stana, a odluče da reše svoje stambeno pitanje putem kredita, imaju pravo na deset odsto uvećanu naknadu, koja se preinačuje u naknadu troškova u vezi s rešavanjem stambenog pitanja i pripada im do potpune otplate kredita, ali ne duže od 20 godina.

Pre podnošenja zahteva za subvencionisani stambeni zajam, profesionalna vojna lica u ustanovi Vojske Srbije, odnosno Ministarstvu odbrane, ako su u pitanju civili, daju izjavu, koju overava nadležni starešina, da će svoje stambeno pitanje rešavati trajno, kreditom, a ne propisima o stambenom obezbeđivanju. Posle toga, profesionalna i civilna lica se obraćaju nekoj od banaka i podnose zahtev za kredit.

U slučaju da korisnik kredita sam odluči da napusti službu u Vojsci, bez prava na penziju, banka se obavezuje da kreditna sredstva iz budžeta refinansira i ponudi mu da ih otplaćuje po tržišnim uslovima, ukoliko je kreditno sposoban. A, ako nije, zajam može da se smatra dospelim u celosti i da se traži njegova ukupna otplata.

Civili koji rade u Vojsci Srbije ili Ministarstvu odbrane mogu da konkurišu za stambene kredite uz subvenciju države, ali po programu koji važi za građane i državne službenike. To znači da je obavezno učešće od 5%, a procenat subvencije je fiksni i iznosi 20%, bez obzira na godine staža. Starosna granica za podizanje kredita je 45, a za otplatu 65 godina.

Kompanija "Robert Bosch" potpisala ugovor o zakupu poslovnog prostora u objektu "GTC Square"

Kompanija "Robert Bosch" je potpisala ugovor o zakupu poslovnog prostora u projektu GTC Square, odlučivši time da pruži poverenje upravo kompaniji GTC kao investitoru jednog od najekskluzivnijih poslovnih prostora A klase u Beogradu, saopšteno je iz kompanije "CB Richard Ellis" Srbija, ekskluzivnog zastupnika za projekat GTC Square.

- Nakon dugotrajnog traženja adekvatnog poslovnog prostora, uz svesrdnu podršku kompanije "CB Richard Ellis", odlučili smo se za GTC Square kao poslovni prostor koji u potpunosti odgovara našem vidu poslovanja, kao i svim korporativnim zahtevima koje jedna kompanija može da ima kako bi nesmetano obavljala sve svoje poslovne aktivnosti na najvišem nivou – objašnjava Jovanka Jovanović, generalni direktor kompanije "Robert Bosch".

Poslovna zgrada GTC Square zauzima površinu od 25.000 kvadrata i prostire se na najširim bulevarima Novog Beograda - Trećem bulevaru i Bulevaru umetnosti. Arhitekte angažovane na ovom projektu imale su zadatak da osmisle prostor koji će zadovoljiti visoke estetske kriterijume. Otuda je projektovan prostran i raskošan atrijum, dok unutrašnji prostor ostavlja široku fleksibilnost klijentima pri dizajniranju najfunkcionalnijih rešenja za obavljanje njihovih delatnosti.

Kompaniji GTC je ovo već treći investicioni projekat u Srbiji, pored poslovnih zgrada GTC House i 19 Avenue, u kojima su zakupci neke od vodećih međunarodnih i domaćih kompanija u Srbiji. Projekat GTC Square je odlučila da poveri vodećoj međunarodnoj kompaniji na polju nekretnina "CB Richard Ellis" kao svom ekskluzivnom agentu, navode u kompaniji "CB Richard Ellis" .

"CB Richard Ellis" pruža svojim klijentima kompletan uvid u stanje na tržištu nekretnina u Beogradu, konkurentne prednosti datih objekata, kao i beneficije koje, pravi izbor poslovnog prostora, donosi za njihovo specifično poslovanje.

Ekspertski tim kompanije "CB Richard Ellis" u Srbiji angažuje kako svoje lokalno znanje i iskustvo na tržištu nekretnina, tako i globalnu podršku mreže "CB Richard Ellis" kompanija u više od 58 zemalja kako bi u potpunosti odgovorio zahtevima klijenata i prevazišao njihova očekivanja.

Završetak gradnje projekta je planiran za sredinu juna 2008. godine, što i objašnjava sve veću potražnju od strane kompanija za preseljenjem svog poslovanja u moderno korporativno okruženje u srcu poslovnog centra Beograda – GTC Square.

Od 15. maja zabrana gradnje u Budvi

Zabrana gradnje u prvoj zoni u Budvi počeće 15. maja, prema opštinskoj odluci, a od 15. juna prestaju svi građevinski radovi na kompletnom području Budvanske rivijere, saopšteno je u komunalnoj policiji.

Iz komunalne policije najavljuju i rigoroznu kontrolu poštovanja i sprovođenja ove odluke.

U narednim mesecima, prioritet komunalne policije biće sprečavanje zauzimanja javnih i drugih površina bez odobrenja nadležne službe, kao i kontrola trgovinsko-ugostiteljskih i drugih objekata, odnosno poštovanje radnog vremena i emitovanje muzike.

U 3.000 inspekcijskih pregleda tokom protekla četiri meseca, budvanska komunalna policija sprovela je 877 upravnih postupaka radi otklanjanja nepravilnosti i naplatila 200 mandatnih kazni u iznosu od 20.580 EUR.

Inspektori komunalne policije su za prekršaje izrekli i naplatili na licu mesta 230 mandatnih kazni u ukupnom iznosu od 20.580 EUR. Podneto je i 37 predloga za vođenje prekršajnog postupka, saopšteno je iz budvanske komunalne policije.

Velike investicije i pritisak ulagača

Samo u prošloj godini u Crnu Goru je privučeno 900 miliona evra novih stranih investicija i po ulaganjima po glavi stanovnika ova republika je i dalje na samom vrhu u Evropi.

Nedavno je u Los Anđelesu na jednom od najvećih turističkih investicionih skupova na svetu, gde je predstavljen izveštaj Svetskog centra za turizam i putovanja, konstatovano da i male i velike zemlje beleže dobre rezultate u turizmu susrećući se sa istim problemima. U vrhu liste između dve velike zemlje Kine i Indije, našla se – Crna Gora.

Ubrzani razvoj uslovio je da se ozbiljno počne sa rešavanjem infrastrukturnih problema, decenijama prisutnih u Crnoj Gori. Prema rečima Predraga Nenezića, ministra za turizam i zaštitu životne sredine Crne Gore, projekat regionalnog vodosnabdevanja biće sigurno završen za sezonu 2010. godine. Drugi vrlo važan zadatak i investicija jeste putna mreža u koju će ove godine biti uloženo petnaestak miliona, a u naredne tri godine 143 miliona evra. Otpadne vode su vrlo ozbiljan projekat, za koji je planirano da se u naredne četiri godine izdvoji 45 miliona evra, kada će biti završena sva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (sa izuzetkom Ulcinja). Tivat, Kotor, Budva, Herceg Novi i Bar su već počeli sa ovim radovima.

I kada je u pitanju čvrsti otpad Crna Gora se odlučila za regionalnu sanitarnu deponiju, a projekti za rešavanje ovog problema biće završeni do početka 2010. godine.

Puno toga je urađeno na zaštiti prostora, a u parlamentu Crne Gore je ratifikovana barselonska konvencija i potpisan čuveni Protokol koji podrazumeva integralnu zaštitu u obalnom području.

Potpisivanjem Protokola Crna Gora se, kao i većina mediteranskih zemalja, obavezala na poštovanje pravila, a EU će doneti deklaraciju kojom će pojačati snagu ovog protokola. Svakako, svi urbanistički projekti koji su započeti u toku ratifikacije ovog dokumenta moraće da se završe, jer ni jedan međunarodni ugovor nema retroaktivno dejstvo.

Međutim, posle usvajanja Protokola sve mora da se planira u zoni van stotinu metara od najvećeg talasa u toku zime na primorju. To je jako važno, posebno zbog činjenice da Crnogorsko primorje ima puno neodgovarajuće gradnje. Mora se imati u vidu da je 78 odsto crnogorske obale neizgrađeno, to je, dakle, zona bez ikakve gradnje, i da su najatraktivnije lokacije očuvane (pošto su bile vojne) i sada će biti date na turističku valorizaciju. I sve ostale zelene zone definisane prostornim planom posebne namene, područja morskog dobra osnažiće se ovim protokolom i obezbediće se odgovarajuće korišćenje prostora na primorju.

Radiće se i prostorni plan posebne namene za područje Bjelasice i Komova, potom i detaljni planovi za turističke opštine na severu. Ovo je samo jedan od načina da se odoli velikom pritisku investitora na Crnu Goru i da se odaberu pravi strateški partneri za razvoj ekonomije i turističkog sektora Crne Gore na duge staze.

Šta je to – leasing nekretnina

U očekivanju da se u Srbiji konačno uobliči i ozakoniti regulativa koja će omogućiti razvoj lizinga nekretnina, u nastavku ćemo predstaviti opšte modele i njihove načine korišćenja. Širom Evrope gde IMMORENT ima svoje kompanije, u nastavku predstavljeni modeli, dali su izuzetne rezultate. Zbog svega toga, treba se nadati da će i u Srbiji, učinci korišćenja razvoja leasinga nekretnina biti takođe pozitivni i dugovečni!

Leasing nekretnina predstavlja jedan savremeni oblik finansiranja investicionih projekata. Leasing-a nekretnina nude ekonomske, bilasne i druge prednosti i to:

A) Ekonomske prednosti:

· ušteda govotog novca kroz poreske olašice;

· 100% bilansno neutralno finansiranje;

· kapitalne rezerve ostaju na raspolaganju;

· ne iscrpljuju se kreditne mogućnosti i kapaciteti;

· održava se likvidnost;

B) Bilansne prednosti:

· poboljšanje bilansnih indeksa, npr. ROI, ROE itd.,

· poboljšanje rejtinga (Basel II);

C) Ostale prednosti:

· individualna rešenja, projektovana za svakog klijenta u skladu sa njegovim mogućnostima;

· iskustvo i znanje internacionalne IMMORENT mreže;

· zakup umesto vlasništva,

· pravo na podzakup,

· prelazak u vlasništvo po isteku ugovora o leasing-u,

Leasing i zakup

Ugovori o lizingu su slični ugovorima o zakupu. Leasing se razlikuje od zakupa po tome da sve troškove održavanja i popravke po ugovoru o leasing-u snosi korisnik leasing-a. Leasing ugovori su „atipični“ ugovori o zakupu. Stoga je uobičajen pojam kupovina kroz zakup, kao sinonim za leasing, iako i kod kupovine kroz zakup imovina prelazi na kupca.

Po isteku ugovora o leasing-u, predmet leasing-a može da pređe u vlasništvo korisnika leasing-a ili se može prodati trećem licu. Korisnici leasing-a su pravna lica.

Prednosti

Za korisnika leasing-a, leasing ima sledeće prednosti:

· Održava se likvidnost (umesto jednokratno visokog odliva novčanih sredstava, dolazi do kontinuiranog i niskog odliva novčanih sredstava);

· Vanbilansno finansiranje: nepokretnost se ne pojavljuje u bilnasu korisnika leasing-a, već postoje samo rashodi odnosno troškovi zakupa koji se knjiže u bilansu uspeha korisnika leasing-a. Davalac leasing-a aktivira predmet leasing-a kao investiciju, odnosno investicionu nekretninu i otpisuje je u skladu sa odgovarajućom stopom amortizacije;

· Troškovi leasing-a obuhvataju periodične uplate, koje dospevaju korišćenjem predmeta leasing-a. Objekat se kroz vreme sam finansira - „Plati kako zarađuješ“/ usklađenost troškova;

· Periodične uplate služe za planiranje unutar preduzeća kao sigurna kalkulaciona osnova;

· Prednosti leasing-a ogledaju se u mogućnostima za poslovne inovacije i povećanje ekonomičnosti;

· Istekom ugovora o leasing-u objekat se vraća davaocu leasing-a. Moguć je i obrnut slučaj jer po pravilu ugovor o leasing-u sadrži mogućnost sticanja vlasništva otkupom predmeta leasing-a;

Nedostaci

Pored gore navedenih prednosti, postoje i nedostaci:

· Korisnik leasing-a ne stiče imovinska prava (pravo vlasništva) nad predmetom leasing-a tako da ga ne može prodati ukoliko ne koristi objekat ili mu je hitno potreban novac;

· Ukupni troškovi leasing-a, ako se posmatra period korišćenja, po pravilu su viši nego kod kupovine objekta, jer davalac leasing-a mora da računa na određene rizike i svoju dobit;

· Ukoliko preduzeće ne koristi objekat, ne izostaje obaveza plaćanja leasing rate;

Proizvodi lizinga nekretnina

Leasing nekretnina se realizuje na dva načina i to kao: operativni leasing i „sale &lease back model!

A) Operativni leasing:

· Modeli usklađeni sa IFRS-/US GAAP: rizik i koristi dele korisnik i davalac leasing-a,

B) Sale & lease back:

· finansiranje već postojećih nekretnina;

· iskazivanje skrivenih rezervi;

Operativni leasing

Delimična amortizacija (ostatak vrednosti): Korisnik leasing-a putem leasing rata plaća deo ukupnih investicionih troškova. Po isteku ugovora, korisnik leasing-a ima na raspolaganju sledeće opcije:

· Produžetak ugovora o leasing-u;

· Kupovina predmeta leasing-a u visini ostatka vrednosti;

· Vraćanje predmeta leasing-a davaocu leasing-a;

Sale-Lease-Back

Po modelu "Sale-Lease-Back" preduzeće prodaje nekretninu leasing kompaniji, a zatim je uzima u zakup putem leasing aranžmana. Na taj način korisnik leasing-a povećava likvidnost.

Povratna prodaja kroz zakup, Sale-Lease-Back i Sale-and-Lease-Back su sinonimi za specijalnu formu leasing-a, kod koje jedna kompanija prodaje nekretninu leasing kompaniji, da bi potom istu uzela u zakup kroz leasing aranžman.

Prednosti modela sale-and-lease-back za preduzeće su iskazivanje skrivenih rezervi u imovini. Cenom koju preduzeće ostvari prodajom, oslobađa kapital i kratkoročno podiže likvidnost dok i dalje koristi objekat. Preduzeće više nije vlasnik nekretnine i samim tim ne učestvuje u budućem povećanju vrednosti objekta, osim ako preduzeće nije unapred dogovorilo opciju kupovine nekretnine i nakon isteka ugovora o leasing-u.

Multicon Inženjering radi tehničku dokumentaciju i nadzor šoping centra izraelskog Plaza centersa u Kragujevcu, investicija od 60 mil EUR

Multicon inženjering je sa Izrealskom firmom "Plaza centers" ugovorio izradu tehničke dokumentacije i projektantskog nadzora za šoping centar u Kragujevcu, koji će biti realizovan u saradnjim sa stranim projektantima.

Šoping centar površine od oko 80.000m2 sastoji se od:

· tri nadzemne etaže

§ prizemlje -20.084 m2

§ prvi sprat - 16.428 m2

§ drugi sprat - 849 m2

· dve podzemne etaže

§ nivo -1 – 20.069 m2

§ nivo -2 – 20.350 m2;

a biće izgrađeno i nekoliko bioskopa, zabavni park, restoran i drugi objekti uslužne delatnosti, kao i 1.200 parking mesta.

Vrednost investicije je 60 miliona eura.

Šoping centar, prvi objekat Plaze u Srbiji, biće najsavremeniji među 30 koliko ih kompanija Plaza centers ima u svetu.

Prilikom građenja biće korišćena savremena arhitektonska dostignuća, a posebno je zaniumljivo da će po prvi put u zemlji biti primenjen krov od savitljivog aluminijuma koji će u toku dana više puta menjati boju.

Objekat će biti okružen zelenom površinom, a svaki sprat imaće svoju staklenu bašu, bolje rečeno, svoj park !

Predviđen rok završetka je kraj 2009.

"Colliers International" proglašen konsultantom godine u jugoistočnoj Evropi

"Colliers International jugoistočna Evropa" proglašen je Konsultantom/ Agentom godine, treći put zaredom, na godišnjoj dodeli nagrada Europaproperty za jugoistočnu Evropu.

Svečana dodela priznanja, koja je privukla i okupila vodeća imena sveta nekretnina, održana je u Bukureštu, 8. maja 2008. godine u hotelu Marriott.

Europaproperty, kao jedan od najuglednijih evropskih medija, koji pruža novosti i analize tržišta komercijalnih nekretnina u Europi, naveo je kako su nagrade za 2007. dodeljene na osnovu "doprinosa razvoju tržišta, kvaliteta usluge prema klijentu, inovacijama i ostvarenom uspehu".

- Verujem da nijedna kompanija na tržištu nekretnina nije osvojila ovako prestižnu nagradu tri godine zaredom, što nas čini izuzetno ponosnima. Istakao bih još da su čak dva projekta naših klijenata u Srbiji osvojila nagrade za najbolji retail projekt godine (Delta City Blok 67) i najbolji projekt u kategoriji poslovnih zgrada za 2007, (Airport City business park firme AFI) - rakao je Philip Bay, regionalni direktor kompanije "Colliers International jugoistočna Evropa".

Bay je naglasio da je Colliersov regionalni klijent, kompanija GTC, osvojila nagradu za investitora godine i dodao da će nakon niz uspešnih projekata u Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji (te uskoro u Bugarskoj) ova firma i u budućnosti sigurno imati uspešno poslovanje.

"Colliers International jugoistočna Evropa" u poslednjih pet godina ostvaruje prosečni godišnji rast od 69%, navedeno je u saopštenju ove kompanije.

Stop urbanističkoj anarhiji

Društvo arhitekata Novog Sada u saradnji s građevinskim inženjerima već tri meseca intenzivno radi na izradi pravilnika o izgradnji stanova u kolektivnim stambenim objektima. On bi mogao da bude završen do leta, izjavila je prof. dr Svetlana Vuković, arhitekta, i biće putokaz buduće izgradnje. Ona kaže da se pravilnik bazira na propisu iz 1978. godine, kada se itekako vodilo računa kako se i gde gradi, o čemu svedoče tada izgrađene zgrade i cela naselja, imajući u prvom planu čoveka, a ne kao danas - profit investitora.

U trci za što većom zaradom zaboravljen je kvalitet izgradnje, nema toplotne i zvučne izolacije, dozidani peti spratovi su bez lifta, a na mestima porodičnih kuća nikle su višespratnice bez parkirališta i dečjih igrališta. Prof. dr Vuković kaže da se danas gradi kako kome padne na pamet, u jednoj zgradi ima po 10 garsonjera zato što neko ima para da ih sve kupi zbog iznajmljivanja, ne vodeći brigu kakva će biti gužva na parkiralištu. Zato je neophodno da se definišu standardi svih prostorija u stanu, kako bi se omogućila kvalitetna organizacija prostora u kome živi porodica, da se spreči izgradnja trosobnih stanova na 35 kvadrata i kuhinja bez prozora. Još 1978. Novi Sad je imao prosek stana od 68 kvadrata, slično kao u Sloveniji, što je bilo desetak kvadrata više nego u Beogradu.

Do pre dvadesetak godina bilo je nezamislivo da stanovi orijentisani samo na jednu stranu sveta budu okrenuti ka severu, sem izuzetnih urbanističko-tehničkih uslova prilikom izgradnje u starom gradskom jezgru. Izgradnja ostave bila je predviđena u svim stanovima, počev od jednosobnog, u kojoj se planiralo čak i mesto za zamrzivač. Danas ne samo što se zaboravilo na ostave, nego bela tehnika ne stane ni u kuhinju, već se gura u hodnik ili na terasu, koja gubi osnovnu namenu malog dvorišta za porodicu, a hodnici imaju izgled magacina, umesto da svojom širinom, osvetljenošću i dobrom ventilacijom predstavljaju prvi prijatan kontakt sa zgradom ili stanom.

Kako se u Srbiji već 20 godina gradi bez pravilnika o standardizaciji, u Društvu argitekata Novog Sada smatraju da je dužnost arhitekata, urbanista i projektanata da daju podstrek razvoju izgradnje, da se počne razmišljati kao u vreme kada se gradilo, na primer, Novo naselje. Veruju da će njihov pravilnik usvojiti ne samo novosadska Skupština, nego da će poslužiti i kao obrazac izgradnje u Srbiji. Prof. Vuković kaže da je izradu pravilnika pokrenula izložba 100 najružnijih građevina u Novom Sadu, kojih širom Republike ima na pretek, što ubuduće ne sme da bude pravilo ponašanja ni arhitekata, ni investitora.

Dalekovidi lovci na građevinsko zemljište - investitori koriste neusklađenost Zakona o planiranju i izgradnji i novog Ustava

Više i nije vest da se na tržištu nekretnina traže stare kuća u centru grada, kako bi se došlo do gradskog građevinskog zemljišta. Stare ruševine u gradskom jezgru već dugo su najprimamljivija roba za promućurne investitore, koji na mestu porodične kuće grade stambeno-poslovne zgrade i obrću pristojne pare, a nadaju se da će lokacije koje su u državnom vlasništvu vremenom postati njihove.

Velika potraga je i za zemljištem izvan grada za izgradnju privrednih i ugostiteljskih objekata, za koje prodavci u redovnoj proceduri traže basnoslovne pare. Tako se u jednom oglasu na prodaju nudi parcela od 30.000 kvadrata, na putu za Rumenku (kod Novog Sada) iza nadvožnjaka s leve strane, za 2 mil EUR, ili za 66,6 EUR za kvadrat. Da bi prošli jeftinije, investitori su se dosetili da bi, poput starih porodičnih kuća, mogli da kupe i propale fabrike, preko kojih bi došli do građevinskog zemljišta. Zabeleženi su brojni primeri takvih ugovora. Primera radi, firma BIGZ prodata je početkom prošle godine za 310 miliona dinara, uz koju je dobijen i plac od dva hektara po ceni od samo 200 EUR/ar ili 2 EUR/m2!

Priča o građevinskom zemljištu mnogo je složenija nego što se na prvi pogled čini, i prevazilazi problem cene. Radi se o nameri investitora da postanu vlasnici gradskog građevinskog zemljišta, kada se steknu uslovi za to. Iz oglasa se vidi da se traži zemljište koje je u okviru Nacionalnog parka Fruška gora, na potezu od Paragova do Iriškog venca. Slično je i s drugim nacionalnim parkovima, na čije parcele su "zinuli" domaći bogataši. U lov su krenuli i bespravni graditelji, koji su gradili bez dozvole na atraktivnim lokacijama, na državnoj zemlji, gde su u planu objekti sasvim druge namene. Oni sada pokušavaju to da prodaju, istina kao vanknjižno vlasništvo, ali ubeđuju kupce da će se sve završiti povoljno po njih. Posebna priča su ranije ustupljene parcele koje nisu privedene nameni u zakonskom roku, pa lokalne vlasti traže da ih investitori vrate, čemu se oni žučno opiru.

Građevinsko zemljište kao glavni nacionalni resurs gotovo je izvan zakonske kontrole, jer ga novi Ustav definiše na jedan, a Zakon o planiranju i izgradnji na drugi način. Iako novi ustav Srbije, donet još krajem 2006. godine, predviđa privatizaciju gradskog građevinskog zemljišta, stari propisi nisu usaglašeni s novim odredbama. Tako, s jedne strane, Ustav u Članu 86 navodi ravnopravnost svih oblika svojine, s tim da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu pod određenim uslovima, a postojećim Zakonom o planiranju i izgradnji javno građevinsko zemljište moguće je jedino dati u zakup. Iako ima dobrih primera o zakupu građevinskog zemljišta, poput onih iz Kovina, Pećinaca... ima i onih koji odustaju od posla pod takvim uslovima, o čemu svedoči najnoviji primer nemačkog biznismena Rudolfa Valtera, vlasnika hotela u Subotici. Zbog previsoke godišnje naknade za građevinsko zemljište od 500.000 EUR, on je najavio da više neće ulagati u tom gradu, ukoliko lokalna vlast ne smanji obaveze.

Član 87 novog Ustava odnosi se na državnu imovinu i određuje da su prirodna bogatstva, dobra za koja je zakonom određeno da su od opšteg interesa u državnoj svojini, s tim da fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi. Članom 84 regulisan je položaj na tržištu i izjednačena su strana lica sa domaćima, a Članom 85 definisana su svojinska prava stranaca, koji "mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa". Članom 88 određeno je da je korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojini slobodno.

Da bi se privatizovalo gradsko građevinsko zemljište, neophodno je da se izmeni postojeći Zakon o planiranju i izgradnji, kojim je građevinsko zemljište definisano kao ono na kome su izgrađeni objekti, a koje služi njihovoj redovnoj upotrebi, te zemljište koje je planom predviđeno za izgradnju. Ono može biti javno i ostalo građevinsko zemljište. Propisano je da javno građevinsko zemljište određuje opštim aktom opština, a ono može biti uređeno ili neuređeno, izgrađeno ili neizgrađeno, i ne može se otuđiti iz državne svojine. Neizgrađeno javno građevinsko zemljište opština može dati u zakup na određeno vreme do privođenja planiranoj nameni.

Ostalo građevinsko zemljište koje nije određeno kao javno, može biti u svim oblicima svojine i u prometu je. Ono može da se i prodaje i daje u zakup. Samo gradsko građevinsko zemljište nije se do sada moglo otuđiti iz državne svojine, ali ukidanjem člana 60 starog ustava stvoreni su uslovi da se i javno građevinsko zemljište stavi u promet. Baš su gradski placevi predmet najvećeg interesovanja stranih investitora. Međutim, od donošenja novog Ustava prošlo je godinu i po dana, a još se ništa nije promenilo.

Investitori već dugo poručuju da žele biti vlasnici parcela na kojima grade, a ne samo građevina. Danas prigovaraju da su zakupnine previsoke i da lokalna vlast nema previše sluha prema investitorima, poput Nemca Valtera, koji kaže da je naknada za korišćenje zemljišta obračunata za svaki sprat posebno, plus garažu u podrumu, što retko ko može da izdrži. Uz to, postoji bojazan investitora od promene namene prostora na kome grade, zbog čega žele vlasništvo i nad zemljištem.

Ima mišljenja da ne bi trebalo da se rasprodaje gradsko građevinsko zemljište, što je posebno bilo izraženo u vreme donošenja novog Ustava, već da investitori mogu da ulažu u izgradnju na placevima koji se daju u zakup na 99 godina, o čemu svedoči više uspešnih ugovora. Međutim, kako su Ustav i Zakon o planiranju i izgradnji u raskoraku, svako gleda da ušićari što više – na tržištu građevinskog zemljišta vlada opšti haos. Investitori veruju da će onaj ko ima izgrađen objekat na gradskom građevinskom zemljištu imati jednog dana prednost u njegovoj kupovini, s čime se u javnosti kalkuliše kao s konceptom novog propisa.