Pad cena stanova u Britaniji od 9 odsto u 2008

Cena stanova u Britaniji pala je za gotovo 9 proceneta ove godine i po svoj prilici će nastavit da pada i iduće, saopštio je danas vodeći analitičar stambenog tržišta Homtrak (Hometrack).

Cena prosečne kuće ili stana u Britaniji pala je ove godine za 8,7 odsto na 159.000 funti (235.694 dolara), pošto banke nevoljno daju hipotekarne kredite zbog finansijske krize. Najveći pad je u Londonu, gde su cene ove godine u proseku 10,1 odsto niže. Homtrak za 2009. godinu predviđa dodatno pojefitnjenje stanova u Britaniji od 10 proceneta.

Nove cene administrativnih taksi

Izvod iz urbanističkog plana za objekte površine do 30 kvadrata od 1. januara 2009. poskupeće za šest odsto i koštaće 2.900 dinara, odnosno 77.300 dinara za objekat površine veće od 5.000 kvadrata.

Isto toliko novca biće potrebno izdvojiti i za akt o urbanističkim uslovima, dok će uvid u urbanistički plan koštati 970 dinara.

Prema izmenjenoj i dopunjenoj odluci o lokalnim administrativnim taksama za teritoriju Beograda, koja je nedavno usvojena, prijava na konkurs za učešće na javnom nadmetanju za davanje u zakup poslovnog prostora koštaće 1.220 dinara.

Za rešenje o iseljenju bespravno useljenih lica biće potrebno izdvojiti 295, a za uvođenje fizičkih lica u posed 580 dinara, dok će deset puta više koštati rešenje o postavljanju privremenih objekata.

Novom odlukom predviđa se da rešenje o privremenom zauzeću javnih površina (tezge i pokretni privremeni objekti) košta 1.450, a rešenje o postavljanju objekta za oglašavanje 2.900 dinara. Rešenje o davanju u zakup građevinskog zemljišta koštaće 3.625, a privremeno zauzeće javnih površina za letnje bašte, zabavne parkove, cirkuse i slično poskupelo je sa 8.204 na 8.695 dinara.

Žalbe protiv rešenja koja donose gradski i opštinski organi i uprave iznosiće 170 dinara, koliko će biti potrebno izdvojiti i za sva uverenja i potvrde koje te uprave izdaju.

Novom odlukom rešenje o postavljanju plovnog objekta poskupeće sa 2.735 na 2.900 dinara, dok će izdavanje rešenja za korišćenje posebno obeleženog mesta za parkiranje putničkog vozila biti 1.800 dinara.

Rešenje o unošenju imena Beograd u poslovno ime privrednog subjekta plaćaće se ubuduće 260.900 dinara.

Izdavanje saglasnosti o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti taksi prevoza koštaće 350 dinara, a isto toliko biće i izdavanje saglasnosti za postavljanje reklamnog panoa na krovu taksi vozila. Ispitivanje pogodnosti i klasifikacije vozila za taksi prevoz sada iznosi 380 dinara, za izdavanje taksi dozvole biće potrebno izdvojiti 870, a za uverenje o obavljanju delatnosti auto-taksi prevoza 295 dinara.

Popis stvari umrlih lica ubuduće će se plaćati 580 dinara, uvid u spise predmeta koji se nalaze u arhivi koji košta 90 poskupeće za pet dinara, a uvid u projektnu dokumentaciju koja se nalazi u arhivi koštaće 155 dinara, koliko i izdavanje jednog lista prepisa iz arhiva.

Novom odlukom o lokalnim administrativnim taksama za teritoriju grada prihod u budžetu grada biće veći za oko osam miliona dinara.

Kakav stan kupiti za 30-35.000

U ovo vreme ubedljivo se najviše traže stanovi za studente, tako da je potražnja za malim nekretninama, naročito garsonjerama, velika. Već je uobičajeno da stranka ima između 30.000 i 35.000 evra i da želi da kupi stan za dete. Nažalost, prošla su vremena kad se na dobroj lokaciji moglo kupiti nešto za taj novac, ali ipak ima rešenje i za ovu situaciju.

Garsonjere na Telepu

U ponudi postoji dosta garsonjera na Telepu u takozvanom idealnom vlasništvu. Radi se o delu Novog Sada na kome nije dozvoljena gradnja stambenih zgrada, ali se mogu zidati kuće u individualnoj gradnji koje se potom dele na manje stambene jedinice, to jest stanove. Dakle, kupci dobiju garsonjeru, ali ona ne može biti uknjižena kao vlasništvo, što bi se u narodu reklo "jedan kroz jedan", nego su vlasnici celog objekta u idealnom delu.

Crvena tarifa

Savesne agencije strankama uvek tačno kažu šta kupuju.

Kod kupovine nekretnina u idealnom vlasništvu treba naročito obratiti pažnju na brojilo za električnu energiju, jer obično postoji takozvano centralno za svaku etažu i kontrolno u stanovima. Suština je u tome da se zbog tog centralnog brojila uvek plaća crvena tarifa za utrošenu električnu energiju, bez obzira na to o kom delu dana se radi. Ovaj detalj obavezno se navodi u kupoprodajnim ugovorima i zbog njega je cena nekretnina, naravno, niža. Na Telepu je u poslednje vreme završeno dosta ovakvih stanova u idealnom delu, a i dalje se gradi. Cene se kreću od 900 do 1.000 evra za kvadratni metar u predugovaranju, dok useljivi stanovi dostižu cenu od 1.200 evra po kvadratu. Na najboljim telepskim lokacijama, kao što je ulica Heroja Pinkija, kvadrat završenog stana ide i do 1.400 evra.

Status stana

Pošto je potražnja za garsonjerama i dalje ubedljivo najveća, svaki slobodni prostor pretvara se u stambeni, kao po onoj čuvenoj socijalističkoj paroli "Snađi se, druže".

Ako u oglasima pročitate da je broj kvadrata veći od broja hiljadarki evra, recimo 30 m2 za 25.000 evra, možete biti sigurni da se nudi suteren, ostava, tavan, pa čak i garaža pretvorena u stambenu jedinicu. Kako je to moguće? Urbanistički propisi dozvoljavaju da se ovakvi objekti pretvore u, naglašavam, prostore za stanovanje ako su zadovoljeni minimalni uslovi, kao što je visina plafona od 2,4 metra i slično. Dakle, ovakve stambene jedinice nikad ne mogu, kako bi se to političkim žargonom reklo, steći status stana i na njima se ne može upisati klasično zemljišnoknjižno vlasništvo. Ovakve nekretnine nude se podjednako i u centru grada, na Novoj Detelinari i Novom naselju, dok sutereni starih zgrada na Satelitu nisu pogodni za ovakve adaptacije.

Drama na srpskom tržištu nekretnina!

Kupci čekaju niže cene nekretnina, a investitori pokušavaju da zadrže njihov nivo. Nepopunjenost poslovnog prostora u Srbiji će rasti.

Cene nekretnina u Srbiji neće pasti drastično, iako su zbog svetske finasijske krize neke cene već umanjene za oko 10 odsto.

Tržište je usporeno, postoji neizvesnost, ali poslovi nisu stali, kupci čekaju niže cene nekretnina, a investitor pokušavaju da zadrže njihov nivo.

Zainteresovanih kupaca ima, postoje i nekretnine, iako je ponuda manja od potražnje, ali nema očekivane realizacije transakcija.

Strani investitori imaju dovoljno sredstava za projekte u oblasti nekretnina koji bi se radili u Srbiji, jer se njihov iznos kreće od 20 do 300 milona evra, ali da zbog sve skupljih kredita ipak nije pravi trenutak za investicije.

Naivno je očekivati da investitori koji ulažu ili žele da ulažu u Srbiju neće imati problema zbog svetske finansijske krize.

Ne može očekivati da će sledeća godina biti uspešna kao ova ili prošla, ali definitivno ne treba očekivati totalnu krizu i prestanak tekućih aktivnosti u sektoru nekretnina.

Ulagači ć, za projekte koji su započeti i za koje su sredstva obezbeđena po proračunima pre krize, morati da se odreknu malog dela marže, odnosno da neće moći da idu sa drastičnim smanjenjem cena kako ne bi ugrozili svoje interese.

Prema procenama, nepopunjenost poslovnog prostora u Srbiji će rasti, a samo u Beogradu, u ovom trenutku postoji više od 100.000 kvadrata tih objekata u izgradnji.

Istovremeno je površina poslovnog prostora u Srbiji i dalje ispod onog u zemljama regiona, dok na srpskom tržištu nedostaje od 30.000 do 35.000 stanova, pa čak i do 100.000 stanova.

Glavni razlozi previsokih cena nekretnina u Srbiji, koje su za pojedine objekte u poslednjih nekoliko meseci porasle i 100 odsto su mala ponuda, veći priliv novca od dijaspore, povoljniji uslovi za dobijanje kredita, te pojačano ulaganje iz zemalja regiona.

Domaće tržište nekretnina je nerazvijeno i pravno neregulisano, bez standarda i garancija, sa velikim poreskim i administrativnim opterećenjima za ulagače i nepostojanjem pravila ko i na koji način može da se bavi nekretninama.

Prodaja stanova u Hrvatskoj stagnira zbog nerealnih cena

Iako je kriza, pojeftinjenja nekretnina nema. Situacija se može preokrenuti ako investitori snize cene, a banke kamatne stope te država uvede porez na neiskorišteno zemljište Većina deonica građevinskih preduzeća posljednjih je pola godine izgubila više od 70 posto vrednosti, a banke istovremeno najavljuju da će podignuti kamatne stope u 2009. Takav pritisak na građevinska preduzeća i investitore mogao bi se katastrofalno odraziti na jeli građevinski sektor, a time i na stanogradnju.
Banke će se suočiti s investitorima koji neće moći servisirati svoje obveze, dakle vraćati kredite kojima su finansirali gradnju te će morati drastično smanjiti broj zaposlenih, a država će se suočiti s povećanjem nezaposlenosti.
Jedno od rješenja je da banke snize kamatne stope i omoguće kupcima nekretnina dostupnije uslove kreditiranja jer je stambeno kreditiranje u Hrvatskoj i dalje jedan od najsigurnijih plasmana za banke. Trebalo bi ozbiljno razmisliti i o uvođenju poreza na neiskorišteno građevinsko zemljište čime bi se zasigurno potaknulo pojeftinjenje zemljišta a onda bi i investitori dobili manevarski prostor za snižavanje cena novosagrađenih stanova.
Država bi mogla razmisliti i o snižavanju stope PDV-a na novoizgrađene stanove onima koji prvi put kupuju nekretninu ili o subvencijama kako bi se mladim porodicama pomoglo u rješavanju stambenog pitanja.
Investitori tvrde da trenutno nemaju prostora za spuštanje cena koje su sada mnogima previsoke. Razlog tomu treba potražiti godinu i pola ili dve godine unazad kad su investitori počinjali graditi po bitno drukčijim okolnostima, kad je potražnja još bila dobra, a stambeni krediti dostupniji.

Za kvadrat vikendice na Jadranu 2028 eura.
Zanimljivo je da cene i na Jadranu stagniraju te se u posljednjih mesec dana nisu znatnije menjale. Prosječna cena kvadrata vikendice i apartmana je 2028, a kuća 1596 eura. Kvadratni metar stana na Jadranu iznosi oko 2300 eura, ali je razlika u ceni velika na severnom delu u odnosu na ostatak priobalja. Primjerice, prosječni stan u Poreču košta 1941 eura po kvadratnom metru, dok je u Makarskoj petstotinjak eura skuplji.

U Zagrebu lokacija diktira cenu.
Cene stanova u Zagrebu u posljednjih mjesec dana pale su za 1,2 posto, a na godišnjem nivoui za nešto manje od jedan posto. Prosečna cena kvadratnog metra je 2021 eura, no ona varira zavisno o lokaciji. Tako su stanovi u centru i dalje najskuplji i koštaju oko 500 eura više od proseka. Istovremeno, jeftiniji su stanovi u manje atraktivnim naseljima kao što su Dubrava i Novi Zagreb gdje se prosečna cena kvadrata kreće između 1700 i 1800 eura. Kvadrati kuća su 36 posto jeftiniji od proseka.

Moguć pad cena stanova u staroj gradnji

Cene stanova u staroj gradnji mogle bi pasti za 10 do 15 odsto, ali će cene stanova u novogradnji u Srbiji ostati nepromenjene.

Na cene stanova u novogradnji ne utiče mnogo svetska ekonomska kriza, jer je potražnja velika, a ponuda je za sada još uvek nedovoljna. Na cene tih nekretnina ne utiču ni troškovi izgradnje, odnosno cena materijala, „već isključivo tržište, odnosno ponuda i potražnja“.

Srbiji nedostaju stanovi, a jedini uslov da se tržište nekretnina stabilizuje je povećanje novogradnje, koja se može očekivati tek nakon završetka recesije.

Beogradu je potrebno oko 10.000 stanova godišnje, što je broj stanova koji se trenutno grade u celoj Srbiji. Koliko je stanje loše pokazuju statistički podaci da je u 2007. godini na Novom Beogradu napravljeno 1.300 novih stanova, od čega 700 u privatnim kućama, dok je tržištu ponuđeno samo oko 600 stanova u stambenim zgradama.

Istovremeno u ovom trenutku u Beogradu ima dovoljno kvalitetnog poslovnog prostora.
Trend ulaganja u nove poslovne prostore u Beogradu je smanjen. Cene tih nekretnina će se smanjivati naredne godine. Ipak, u Srbiji još nema dovoljno kvalitetnog poslovnog prostora, naročito u regionalnim centrima koji se sve više razvijaju.

Nada u novi zakon o legalizaciji

Iako su u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje obećali da će se legalizovati svaka kuća izgrađena bez građevinske dozvole gde god to bude bilo moguće, poziv pomoćnice ministra za inspekcijske poslove LJiljane Stanojević da primer Republike u rušenju divljih objekata u zaštićenim zonama treba da slede i Pokrajina i opštine, uplašio je i uzrujao građane koji su svoje kuće gradili bez dozvole.

Oni su burno reagovali na seriju priloga u medijima kojim se preti rušenjem i bagerima, ukazavši na drugu stranu problema.

Slobodan Vlaisavljević, predsednik Udruženja potrošača, proizvoda i usluga javnih i javno komunalnih preduzeća “Lege artis” iz Novog Sada, koje se, između ostalog, bavi i problemima legalizacije kuća izgrađenih bez građevinske dozvole, kaže da građani dovoljno strahuju od nadolazeće krize, pa ih ne treba dodatno plašiti bagerima. On smatra da je najbolje da se sačeka donošenje novog zakona o legalizaciji koji je najavljen za sledeću godinu. Da je valjao postojeći zakon koji ovu materiju reguliše samo u pet članova, ne bi do sada bilo legalizovano samo desetak odsto od blizu pola miliona objekata u Srbiji.

Brojni su razlozi zašto legalizacija nije okončana tokom pet proteklih godina. Započeta je još 2003. godine nakon donošenja Zakona o planiranju i izgradnji koji je objedinio tri zakona: o izgradnji, o planiranju i o građevinskom zemljištu. Vlaisavljević kaže da je u samom startu napravljena greška jer tadašnje Ministarstvo za građevinu nije dobro procenilo težinu i složenost problema koji nije mogao da se reši tek s nekoliko zakonskih odredbi. Zato bi bilo korisno da se pre donošenja novog zakona uradi detaljna analiza stanja na terenu.

Po rečima Vlaisavljevića, postojeći propis koji reguliše legalizaciju objekata izgrađenih bez građevinske dozvole nije izričit u tome šta se može legalizovati. Ostavljena je prevelika sloboda lokalnoj samoupravi da odlučuje o tome, pa se koplja lome preko leđa najugroženijih kojima preti rušenje. Kao poseban problem Vlaisavljević ističe to što su se preklopili Zakon iz 2003. i propis o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole iz 1998. godine. Novi zakon zatekao je samo u Novom Sadu oko 20.000 predmeta, pa mnogi građani nisu znali da li su legalni ili nelegalni graditelji. NJegovim stupanjem na snagu stiglo je 13.000 novih zahteva.

I država zidala bez dozvole

Slobodan Vlaisavljević kaže da je legalizacija objekata izgrađenih bez građevinske dozvole složenija nego što se čini. Nisu zidali bez potrebne dokumentacije samo građani već i država, što radi i danas (primer novosadske obilaznice). On objašnjava da je većina građana rešavala pitanje krova nad glavom iako su neki zidali i dvorce, ali, s druge strane, brojne fabrike i postrojenja izgrađeni su na isti način. Samo u Vojvodini ih je 471 bez građevinske dozvole, a koje su od interesa za Srbiju. Vlaisavljević navodi: rafinerije NIS-a u Pančevu i Novom Sadu, HIP Petrohemiju i HIP Azotaru, Telekom... Zato poručuje nadležnima da ne prete bagerima, nego da sačekaju novi zakon o legalizaciji, kada je već odlučeno da se napiše.

Vlaisavljević objašnjava da je po propisu iz 1998. godine lokalna samouprava bila obavezna da popiše objekte, obavi geodetsko snimanje i utvrdi da li su ispunjeni urbanistički i drugi tehnički uslovi. Zakon iz 2003. predvideo je da svako ko je zidao bez dozvole sam mora da se prijavi, pa se desilo da su neki predmeti duplirani, a neki objekti nisu ni prijavljeni jer su građani smatrali da je to uradila lokalna vlast po prethodnom zakonu.

Poseban problem bilo je i ostalo plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Vlaisavljević kaže da se ova naknada odnosi na pripremu zemljišta i komunalno opremanje, a u ugovorima je pisalo da opština ili grad nisu obavezni da urade komunalno opremanje, zbog čega investitori, graditelji kuća bez dozvole, nisu želeli da plate ne znajući za šta. Isto je i s današnjim ugovorima. Osim toga, vlasti su stalno obećavale povoljnije uslove. Vlaisavljević precizira da bi u ugovoru trebalo da stoji šta će se tačno uraditi s parama koje neko plaća, što bi bilo u skladu sa članom 74. Zakona o planiranju i izgradnji. Ali, kaže, kada zakon ne valja, zbog čega se i pišu izmene, tu se ne primenjuje ni onaj minimum odredbi.

Vlaisavljević tvrdi da je komunalno opremanje građevinskog zemljišta zavisilo od pojedinih garnitura koje su se našle na vlasti, pa su jedni davali prednost ovom delu grada a drugi onom, u zavisnosti od rodbinskih, prijateljskih i drugih faktora – nezavisno od toga gde su kuće izgrađene bez dozvole. Legalizacija je proteklih godina uglavnom služila za osvajanje vlasti i stranke su se pred izbore utrkivale u obećanjima. Zapravo, legalizovano je malo objekata, uprkos ogromnom broju zahteva. Zbog površnosti zakona lokalne vlasti nisu znale kako da završe ovaj posao. Žalili su se i građevinski inspektori da nemaju sve neophodne instrumente na raspolaganju u sprečavanju nelegalne izgradnje ili izvršavanju naloga o rušenju. Investitori su prigovarali što plaćaju naknadu koju ne mogu da kontrolišu za šta se troši, a opštinske uprave su se bile zatrpane poslom, posebno nakon produženog roka za legalizaciju iz 2006.

Sada su, nakon pet godina, oživele pretnje rušenjem, pa građani strahuju za sudbinu svojih kuća i mnogi i dalje misle da ne treba žuriti ni sada jer je na pomolu novi zakon, tim pre što je ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio da će podvući crtu na zidanje bez dozvole i legalizovati sve što bude moguće: nije namera da se ruši, ali jeste da se zaštite prirodni dragulji i javna dobra. To su dve različite stvari koje ne treba mešati.

Podgorica skuplja i od Berlina

Cene nekretnina u Crnoj Gori dostigle su vrhunac u prethodne dve godine, pa su tako stanovi i kuće u Podgorici trenutno skuplji od onih u Berlinu ili Pekingu, ocenjeno je u izveštaju Svetske banke.

Svetska banka (SB) je ocenila da je promet nekretnina u Crnoj Gori dostigao vrhunac i da se više ne može očekivati njihova kupovina. Rast cena nekretnina, kako je navedeno, može se očekivati samo na veoma malom broju lokacija duž obale Jadranskog mora.

Osnovni elementi stranih direktnih investicija nestaće u Crnoj Gori pod uticajem pogoršanog međunarodnog ekonomskog ambijenta, ocenjeno je u izveštaju Svetske banke (SB) o pregledu crnogorske javne potrošnje i institucija.

Preskupi kvadrati

- Bum na tržištu nekretnina prethodne dve godine doveo je do situacije u kojoj cene stanova i kuća u Podgorici trenutno prevazilaze one u Berlinu ili Pekingu. Nema još puno prostora za dalji rast, a indikatori ukazuju na moguće značajne korekcije cena na crnogorskom tržištu nekretnina - navodi se u izveštaju

Projektovanje značajnog pada u eksternim prilivima kapitala podrazumeva da će ekonomske aktivnosti narednih nekoliko godina biti manje intenzivne, smatraju autori izveštaja.

U dokumentu je ocenjeno da je turistička sezona prošle godine bila izuzetna delimično zbog „novine" destinacije i broja međunarodno značajnih kulturoloških događaja.

- Materijalizacija uskih grla javne infrastrukture tokom perioda najveće tražnje, naročito onih koji se tiču snabdevanja vodom i strujom, nekontrolisana gradnja i u velikoj meri nerešeno odlaganje čvrstog i tečnog otpada, mogu sprečiti ponovni dolazak visokoplatežnih turista - upozorili su iz SB.

Crnogorski turistički proizvod privlačan je samo u poređenju sa drugim destinacijama zapadnog Balkana, ali još nije konkurentan u odnosu na već utvrđena turistička tržišta u regionu - navodi se u izveštaju.

- Studija Svetskog ekonomskog foruma (WEF) za ovu godinu o konkurentnosti u putovanjima i turizmu otkrila je ozbiljne zabrinutosti u pogledu konkurentnosti cena i ekološke održivosti turističkog sektora Crne Gore - naveli su iz Svetske banke.

Prema toj studiji, Crna Gora je na 105. mestu po ekološkoj održivosti, a na 129. prema konkurentnosti cena, od 130 posmatranih zemalja.

Veliki deficit

- Kada crnogorska divlja lepota jednog dana nestane, uključujući atrakcije koje su promovisane u zvaničnim turističkim brošurama, turisti bi mogli preispitati svoj izbor destinacije - navodi se u izveštaju SB.

Deficit tekućeg računa povećan je sa pola milijarde evra u 2006. na jednu milijardu evra prošle godine, što je veći rast nego u bilo kojoj zemlji regiona Evrope i centralne Azije, podsetili su iz SB.

- Iznenadni pad priliva stranog kapitala može dovesti do smanjenja agregatne tražnje i uvoza. Bez rizika devaluacije, prilagođavanje će se ograničiti na tekući račun i prelivanje na fiskalni sektor - zaključeno je u izveštaju SB o Crnoj Gori.

Investitori veštački drže cenu stanova

Iako se investitori i agenti u drugim gradovima žale na drastično manju kupovinu nekretnina kao posledicu ekonomske krize, u Novom Sadu se i dalje ni najjeftiniji stan ne može naći za manje od 1.000 evra po kvadratu.

Poznavaoci prilika na tržištu nekretnina ovakve cene, visoke za period kada je kupovna moć bila veće, tumače pokušajem da se one veštački održe zarad ubiranja profita, često i dvaput većeg u odnosu na uloženi novac. investitori, opet, kažu da nema razloga da obaraju cece sve dok prodaja ide.

Iako je uzimanje stambenih kredita u stagnaciji, što potvrđuju i u bankama, stanovi u Novom Sadu se i dalje kupuju, i to za keš. U „Park sitiju“ prošle nedelje prodat je stan od 150 kvadratnih metara po ceni od 2.400 evra za kvadratu.
U ovom budućem naselju se prodaju i stanovi za prosečnu porodicu, čija prodaja, takođe nije stala. Ekonomska kriza sa svetskih tržišta utiče i na Novi Sad, što kod ljudi izazviva samo dodatnu opreznost.
Novi Sad je bio specifičan po tome što su se cene nekretnina potpuno izjednačile, bez obzira na lokaciju i kvalitet. Tako su stanovi na Novoj Detelinari koštali isto koliko i u užem centru grada, što je mimo svih pravila zdravog tržišta. Investitori su svesno kreirali nerealne cene, jer im je tržište to i dozvolilo.
Dok u novosadskim agencijama kažu da je prodaja u opadanju, a da su cene stanova manje čak za trećinu, u oglasima je slika ipak drugačija. Stanovi na Grbavici i Limanima i dalje se nude za 1.300 do 1.7000 evra, u Novom naselju od 1.250, a na Novoj Detelinari i po 1.450 evra po kvadratu. Kao i prethodnih meseci.
- Činjenica je da su investitori ti koji ne žele da spuste cenu kvadrata. Kada su građani počeli da podižu stambene kredite, oni su to zloupotrebili i svesno precenili kvadrat u Novom Sadu. Stvarajući takvu atmosferu na gradskom tržištu, uspeli su da pronađu kupce jer građanima nije ostavljena alternativa i konkurentnost tržišta. Sada, kada su krediti stali, oni i dalje insistiraju na postojećim cenama, bez obzira što su bile nerealne od prvog dana - ocenjuje ekonomistkinja Vesna Samardžić. Ona očekuje da će dešavanje na svetskom tržištu ipak primorati investitore da obore cene i prodaju stanove „po ceni realnoj za Novi Sad“.
- Praktično, više neće moći po jednom stranu da zarađuju skoro duplo od onog što su uložili - dodaje Samardžićeva. U bankama napominju da je stagnaciju u kreditima izazvalo upravo iščekivanje pada cena.

Cena lokala niža za 20 odsto

Iako se tek odnedavno govori o svetskoj finansijskoj krizi i posledicama koje bi mogla imati u našoj zemlji, ona već neko vreme trese tržište nekretnina. Počele su da padaju cene i stanova i lokala. Uplašeni za vrednost svojih stambenih i poslovnih objekata, koja bi usled globalnog kraha svetske ekonomije mogla da padne, prodavci se trude da ih što pre prodaju, a kupci su iz istog razloga oklevaju s tražnjom. Cene lokala već pale za oko 20 odsto.

Uprkos padu cena, građani ne žure s kupovinom. Oni koji planiraju da se bave nekim biznisom, umesto kupovine poslovnog prostora sve više se opredeljuju za iznajmljivanje lokala, tako da je povećana potražnja za zakupom. Cene su veoma različite i zavise od toga da li su lokali smešteni u pasažu, ili su ulični. Dok se za iznajmljivanje lokala od 15 kvadrata u pasažu u centru grada, u Dunavskoj ulici, devedesetih godina plaćalo oko 1.000 maraka, danas se mogu iznajmiti za svega 300 evra.

Cenu drže ulični lokali u centru grada, posebno u pešačkoj zoni, gde se još uvek za kvadrat plaća od 4.000 do 5.000 evra. I u Beogradu je u poslednje vreme manja tražnja za lokalima, a ponuda je velika. Cene su korigovane za oko 10 odsto, ali, agenti procenjuju da će padati i više, ukoliko se ne poveća interesovanje kupaca i zakupaca. Cene zakupa poslovnog prostora u centru i na Novom Beogradu gotovo se ne razlikuju i kreću se od 10 do 30 evra po kvadratnom metru. Stručnjaci za nekretnine očekuju da će poslovni prostor još pojeftiniti, ali ne onoliko koliko se mnogi nadaju.

Skup futoški krug

U oglasima je dobra ponuda lokala koji se prodaju ili iznajmljuju. Za 55 kvadrata uknjiženog uličnog lokala na novosadskom Bulevaru oslobođenja u blizini Futoške pijace traži se čak 290.000 evra, dakle, 5.277 evra za kvadrat. Za 48 kvadrata uknjiženog i razrađenog lokala preko puta Socijalnog traži se 2.100 evra za kvadrat, a 1.400 evra za lokala od 33 kvadrata na uglu ulica Kornelija Stankovića i Veselina Masleše. Ni iznajmljivanje nije mnogo jeftinije: za ulični lokal u Jevrejskoj traži se 2.000 evra mesečno, za 208 kvadrata u blizini Novog bulevara sedam evra po kvadratu, dakle, 1.456 evra mesečno, ali ima i višenamenskih lokala od oko 30 - 40 kvadrata za 250 evra mesečno. Za trafiku od četiri kvadrata traži se 100 evra mesečno.

Činjenica je da poslovni centri niču jedan za drugim, posebno na Novom Beogradu, ali se investitori ne mogu pohvaliti da su sve prodali ili izdali. Lokaciju čini atraktivnijom rešen prostor za parkiranje, međutim, gužve na mostovima su razlog zašto se firme sve češće vraćaju u stari deo grada. Nije retkost i da se firme kojima je poslovni prostor potreban za kancelariju odlučuju da iznajme privatne stanove. To im se više isplati, nego da uzmu u zakup klasičan poslovni prostor.

Lokali se u Beogradu brže izdaju nego što se prodaju. Za prostor na prometnom mestu zakupci su spremni da izdvoje dosta novca. Nedavno je iznajmljen lokal od 30 kvadrata na Bulevaru kralja Aleksandra za 5.000 evra! Zakupnina jeste izuzetno visoka, ali zakupac smatra da će ostvariti dobru zaradu jer je lokal na prometnom mestu. Lokal na Terazijama od 45 kvadrata izdat je za 1.500 evra, a u Novom Beogradu 250 kvadrata košta 2.000 evra.

Cena kvadrata lokala u nekim delovima grada koji nisu dovoljno frekventni vredi manje nego cena kvadratnog metra stana. To je uslovila pojava mega marketa, koji su obogatili ponudu i omogućili kupcima da na jednom mestu kupe gotovo sve što im treba. Tako se, na primer, lokal na Novom naselju u Ulici kneza Miloša od 37 kvadrata nudi za 47.000 evra, dakle, oko 1.200 evra za kvadrat, dok se ulični lokal na Grbavici nudi po 800 evra za kvadrat, jer je u blizini i Merkator, i Spens... A na istoj lokaciji kvadrat stana prodaje se po 1.200 do 1.400 evra.

Lokale u najam najviše traže mladi ljudi koji počinju da se bave nekim poslom i stranci koji ovde otvaraju svoje pogone. Kako je za strance vreme novac, oni se uglavnom informišu elektronskim putem i očekuju ozbiljnu i kompletnu ponudu s odgovarajućim fotografijama. Prema informacijama iz agencija koje se bave ovim poslom, javljaju se Šveđani, najverovatnije zato što Ikea uskoro stiže u Srbiju, ali i Slovenaci, Rusi, Holanđani i Italijani.

Često i vrsta biznisa kojom neko namerava da se bavi, određuje cenu poslovnog prostora. Ukoliko potencijalni biznismen proceni da će dobro zaraditi u novom poslu, on je spreman da za lokal plati više. Teško je prognozirati na duže staze šta će se dešavati na tržištu nekretnina, da li će cene ići dole, da li će mirovati ili, pak, porasti, na atraktivnim lokacijama. Kako se zbog svetske krize najavljuje otpuštanje ogromnog broja zaposlenih, mnogi će pokušati da sa otpremninom ili skuckanom ušteđevinom pokrenu neku poslić, za šta će im trebati prostor. A veća potražnja odmah znači i veću cenu.

Kirije u Beogradu padaju, a u provinciji rastu

Pad dinara i svetska finansijska kriza opravdanje su i za podizanje kirija u Srbiji. U većini velikih gradova stanodavci su podigli cene iznajmljivanja stanova i soba, a u Beogradu padaju kirije luksuznih stanova na najatraktivnijim lokacijama.

Gotovo u svim agencijama za izdavanje nekretnina u glavnom gradu kažu da nema kirije ispod 200 evra, ali da su stanarine luksuznih stanova počele da opadaju. U agencijama očekuju da će početi da padaju i kirije manjih stanova, inače najtraženijih, ali posle Nove godine.
Najskuplji je Vračar i tamo je najniža kirija 300 evra. Na Autokomandi izdavanje dvosobnog stana košta 500 evra. Na Starom gradu i Dorćolu kirije jednosobnih stanova kreću se od 400 evra. Na Banovom brdu nema ničeg ispod 200 evra. U Borči i Krnjači jednosoban stan košta 150 evra.
Prognozira se skorašnji pad stanarina jer je ponuda veća od tražnje i da sve ukazuje na to da će platežna moć slabiti, pa će stanodavci spuštati kirije da im nekretnine ne bi zvrjale prazne. Dok kirije luksuznih stanova padaju jer je tražnja opala, ali da se stanarine manjih stanova ne menja.
Kirije luks stanova opale su za 10-15 odsto. Takav stan na Vračaru koštao je 700 i 800 evra, a sada 500-600. Kirije su pale i kod „Arene”. U centru stanarine su niže na Dorćolu, Paliluli i Zvezdari. Vlasnici sami zovu i spuštaju kirije. Cene su i letos bile „prejake”, i to za 30 odsto više nego prošle godine.

Više se traže stanovi u širem centru. Najviše u Žarkovu, na Vidikovcu, Ceraku, u Filmskom gradu. Kirije će najverovatnije pasti tokom zime, jer su previsoke, a najviše su ugroženi radnici i studenti. Prava slika čeka nas u februaru, kada se povećava izdavanje stanova.
Potražnja je smanjena. Stan koji je ranije izdavan za 400 evra sada je 350.
U drugim gradovima u Srbiji kirije uglavnom rastu, i to zbog skoka evra i straha od ekonomske krize. Tako su i kirije u Novom Sadu porasle, pa nema garsonjere ispod 250 evra. Upravo zbog toga studenti se sve više odlučuju da putuju nego da plaćaju stanarine. Stanodavci su postali sve nerealniji, kažu oni.
Ovogodišnji rast kirija prouzrokovao sve veći priliv studenata iz unutrašnjosti.
Od oktobra su cene garsonjera vrtoglavo počele da skaču. Ove godine upisano je više studena nego što se očekivalo, pa su stanodavci podigli kirije. Drugi razlog visokih kirija jeste to što pojedini vlasnici pokušavaju da izdavanjem stanova isplate ratu kredita koji su podigli.
Cene kvadrata su skočile i stanodavci na bilo koji način žele da povrate uloženo. Međutim, nekretnine sa tako visokim kirijama pre će biti prazne, jer su podstanari najčešće studenti koji to Više ni lokacije nisu merilo za visinu kirije, pa se, po istoj ceni može naći stan u Novom naselju i u centru grada. Ekonomska kriza je još jedan od razloga stanodavaca da podignu kirije.
U Nišu nema povećanja kirija, ali nagli skok očekuju posle Nove godine. Sobe se iznajmljuju za 50-80 evra, a stanovi za 100-800 evra gde kirajdžiju očekuje kožni nameštaj, đakuzi i sličan luksuz.
U Kragujevcu kirije su skočile za 30 do 50 evra u zavisnosti od lokacije. Glavni razlozi su skok evra, poskupljenje izgradnje od 100 do 200 evra po kvadratu i korekcija cena u trgovinama. Do pre dva meseca garsonjera je mogla da se zakupi za 100-120 evra, a sada od 150 do 170 evra. Od sredine novembra stanovi poskupeli za 40-50 evra. Zakupnine luksuznih stanova ostale su iste i za njih valja platiti 700 ili 800 evra.

Kupujte zemljište, a ne stanove!

Dok traje kriza bolje je kupovati građevinsko zemljište, a za kratkoročne investicije bolje je ne ulagati u nekretnine. Oročavanje novca trenutno je atraktivno, kao i ulaganje u sektor prehrane.

Pitanje gde plasirati sopstveni kapital u vreme globalne finansijske krize predstavlja glavnu temu među poslovnim ljudima širom planete. U vreme kada kriza, neki kažu, kuca na vrata Srbije, a drugi da je već prekoračila njen prag, isto se pitaju i ovdašnji preduzetnici, ali direktnog odgovora, bar za sada, nema. Goran Nikolić, savetnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da ga ne treba ni očekivati, jer kad bi se „znalo gde uložiti novac, bilo bi suviše prosto biti biznismen". On ipak ističe da bi on najradije novac oročio i štedeo, jer u suprotnom „ne zna gde bi ga uložio".

- Biti preduzetnik podrazumeva da taj čovek poseduje određene sposobnosti, rekao bih, božji dar. Svega jedan do tri procenta ljudi ima dar da oseti gde uložiti novac. Zato je teško nekog posavetovati šta da učini sa svojim kapitalom. Mi imamo jaku prehrambenu industriju, koja je naša komparativna prednost, ali pitanje je koliko je pametno tu ulagati, jer je cena hrane na svetskim berzama od jula pala za trećinu. Takođe, ulaganje u nekretnine je dosta problematično, jer će i tu verovatno padati cene i biznismen koji se odluči za tu oblast može da bude na gubitku. Onaj kome treba stan možda i ne treba da okleva da ga kupi, ali ako se nekretnine kupuju da bi se na njima zaradilo, onda je to već rizično - kaže Nikolić.

On napominje da je štednja u bankama možda i najbolji način da se sačuva vrednost novca, ali i da se nešto i zaradi. Nikolić ističe da nije siguran da li bi investicija u akcije bila dobar potez, jer se ne nazire kraj pada berze.

Rizične nekretnine

I Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, nije zagovornik kupovine akcija, jer kako kaže, preduzetnici bi pre trebalo da razmišljaju o tome da sami preuzmu vođenje neke firme, zato što ne vredi više kupovati različite pakete akcija. On smatra da je to visokorizično i da se upravo zato mora preorijentisati na drugu vrstu ulaganja novca - upravljanje preduzećem.

- Takođe, ni kupovina nekretnina nije dobar način da se uloži kapital, jer postoji veliki rizik od sloma tržišta nekretnina. Mislim da će biti profitabilno u nekretnine ulagati početkom 2010, jer će tada doći do pada njihovih cena. Ako imate mogućnosti da čekate, na duži rok će se tada moći da zaradi na nekretninama.

Prema njegovim rečima, ni investicioni fondovi nisu najbolje rešenje za ulagače, jer su oni kod nas vezani za nekretnine i za buduću ekspanziju u toj oblasti. Pavlović napominje da je problem u tome što trenutno niko u svetu nije u stanju da sagleda ne samo dubinu krize, nego ni njeno trajanje, pa se otud ne zna da li je sigurno ulaganje u investicione fondove. On pominje tvrdnju američkog investitora Vorena Bafeta da ulaganje u akcije jeste dobra prilika, ali samo za one koji imaju vremena da sačekaju na profit.

- Sve zavisi od pristupa. Ako vam je namera da zaradite tek nakon pet do 10 godina, onda investirajte u akcije, ali ako planirate da zaradite u dogledno vreme, onda nema dobrog saveta. Izvesno je da će novac gubiti na vrednosti. Međutim, mora da se promeni svest onih koji ulažu, jer to treba da čine na duži rok - objašnjava Pavlović.

Oročenje: za i protiv

On oročavanje novca u bankama smatra isplativim pod uslovom da ceo sistem ne nosi u sebi rizike, ali dodaje i da je jasno da kamate ne bi bile tolike da je situacija stabilna. Ipak, Pavlović smatra da „ako igde može dobro danas da se zaradi" to je u farmaciji. Prema njegovim tvrdnjama, na tom tržištu marže su najveće u istoriji.

- Ogromne marže u farmaceutskoj industriji govore da je tu konkurencija nedovoljna. Prema tome, tu treba ulagati. Takođe, isplativo je investirati i u energetski efikasne objekte. Gradnja kuća koje štede energiju biće unosan biznis - uveren je Pavlović.

Miloje Kanjevac, direktor Instituta za ekonomska istraživanja, kaže da u ovom momentu ni u jednu oblast nije pametno ulagati novac, već ga treba čuvati u „slamaricama" i podsetio na to kako su ljudi u Srbiji gubili novac ulažući ga u banke tokom krize devedesetih godina.

Preporuke 1. oročiti pare u banci 2. ulaganje u akcije na duži rok 3. kupovina građevinskog zemljišta 4. poljoprivreda i prehrana 5. farmaceutska industrija

- Svi bi trebalo novac da stave u „slamarice", da se primire sve dok ne prođe ova svetska ekonomska kriza. Novac ne treba čuvati ni u bankama, jer su devedesetih građani ostajali bez kompletnih ušteđevina - kaže Kanjevac.

Uvek mora da se jede

Milan Prostran, sekretar udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, smatra da je u uslovima globalne ekonomske krize najisplativije novac ulagati u prehrambenu industriju jer, kako napominje, „narod uvek mora da jede". On ističe da bi proizvodnja osnovnih životnih namirnica trebalo da bude način za ulaganje novca.

- Smatram da je u vremenu finansijske krize najbolje ulagati u prehrambenu industriju, jer je hrana životna potreba, čime je taj sektor automatski najisplativiji. Zato treba ulagati u proizvodnju osnovnih životnih namirnica, kao što su hleb, mleko, brašno i ulje. To su životno najznačajnije namirnice, a njihova proizvodnja je najjeftinija, dok recimo ne treba proizvoditi skupe sireve, specijalne čokolade i slično - smatra Prostran.

On ističe da čak i proizvodnja mesa nije toliko unosna u kriznim vremenima, jer meso, uveren je, nije neophodno za svakodnevne potrebe građana. Prostran smatra i da su sektori koji obezbeđuju energiju takođe isplativi, jer je grejanje „jedna od stvari bez koje se isto ne može".

Polovinom 2009. jeftiniji stanovi?

Cene nekretnina u Beogradu mogle bi da padnu krajem prve polovine 2009. godine ukoliko banke ne počnu ponovo da odobravaju kredite.

Posledice finansijske krize i sada osećaju na tržištu nekretnina u Beogradu, jer banke ne odobravaju nove kredite, pa stanove ljudi kupuju u gotovom novcu ili ukoliko su ranije sklopili ugovor sa bankom.

To se ne odražava na cene, jer nema ni izgradnje većeg broja stanova, pošto je jedini novi projekat koji se prodaje - Univerzitetsko selo.

Uticaj krize će se osetiti krajem prvog i početkom drugog semestra, jer ako ne dodje do promene politike u bankama ljudi neće moći da uzimaju kredite i neće biti novih transakcija"što bi moglo da utiče i na cene.

Informacije o padu cena za 10 do 20 odsto se pojavljuju i sada, reč je o pojedinačnim slučajevima, kada investitori spuštaju cene, jer ne mogu dovoljno brzo da prodaju stanove, a moraju da vrate novac bankama.

Cene nekretnina u Beogradu nisu nerealno visoke, jer odražavaju odnos ponude i tražnje, ali nisu u skladu sa kupovinom moći građana i dodao da je uzrok visokih cena nedovoljna gradnja stanova.

Beograd, grad od dva miliona stanovnika, godišnje dobija sedam do osam hiljada stanova, što je daleko ispod potreba. I na taj način se nažalost održavaju visoke cene stanova.

Kada bismo imali priliv stanova od 25 do 30 hiljada godišnje, onda bi to verovatno uticalo na realniju cenu, tada bi se napravila razlika između cena u različitim delovima grada, kao i razlika između cena nove i stare gradnje, jer nije realno da cene budu iste.

Ne gradi više jer nema zakona o restituciji koji bi oslobodio dovoljno lokacija za izgradnju, pa je zemljište teško naći, a cena mu je visoka. Pored toga, još nije izgrađena putna infrastruktura oko Beograda, pa se grad ne šir.

Za kvadrate nema krize

Na našem tržištu nekretnina vlada zatišje. U većini gradova promet je opao, ali cene kvadrata miruju. Kako tvrde u agencijama, pojeftinjenja nema, niti će ga biti. Dakle, svetska finansijska kriza, koja je u mnogim zemljama spustila cenu stanova, neće se na isti način odraziti i ovde.

To što je u Americi deo stanova i kuća ponuđen tržištu ispod cene, nijednog prodavca u Srbiji ne potresa, jer ovde gotovo niko nije ostao ”na ulici” zato što na vreme ne izmiruje obaveze po kreditima. Informacije da cene kvadrata u Beogradu i unutrašnjosti padaju nisu tačne, jer takvih primera na terenu nema. I ranije, kao i sada, jedna se cena oglašava, ali je prodajna nešto niža i rezultat je cenkanja između kupca i prodavca.
Sada svi oni koji su planirali da kupe nekretnine, slušajući prognoze ljudi koji se ne bave ovim poslom, čekaju krah na tržištu i drastičan pad cena, ali to se neće dogodit. Banke su u jednom trenutku zastale sa stambenim kreditima, ali sada ponovo sve funkcioniše.
Poslednjih dana povećano interesovanje kupaca, jer su shvatili da od čekanja nema koristi. Ukoliko su imali nameru da kupe stan, sada idealno vreme za to. Jer, do marta će naći stan, završiti papirologiju, a onda krenuti u renoviranje i opremanje.
Što se novogradnje tiče, za svaki kvadratni metar zemljišta u Beogradu vodi se žestoka utakmica. Pobeđuje onaj ko više plati. A, u toj trci za lokacijama, naših neimara, koji su nekada bili ne samo izvođači već i investitori, gotovo da nema. Zemljište je za njih preskupo, pa su snage usmerili na posao u kojem su najbolji - izgradnju.
Deo srpske operative uprkos teškoćama koje su je zadesile u ranijem periodu, uspeo je da se reorganizuje. Tako danas imamo četiri-pet građevinskih kompanija u visokogradnji, koje mogu da odgovore svakom zahtevu tržišta, kako u projektovanju tako i po organizaciji gradnje najzahtevnijih komercijalnih i stambenih objekata. Posla ima, ali, kako kažu, priželjkuju masovnu stambenu izgradnju.
Beograd je deficitaran sa stambenim prostorom, procena je da glavnom gradu godišnje treba minimum od 20.000 do 25.000 stanova, a od toga se ne sagradi ni polovina. Potražnja je daleko veća od ponude pa su zato cene nerealno visoke. Beograd mora da pronađe način da se krene sa masovnom stambenom izgradnjom i da cena kvadratnog metra bude prilagođena kupovnoj moći stanovništva. Naše viđenje te cene je od 1.600 do 1.800 evra za kvadrat.
Kako sada stvari stoje, samo zemljište ”odnese” oko 25 odsto neto izgrađenih kvadrata, što znači i više od 400 evra, ako je prodajna cena stana 2.000 evra po kvadratnom metru. Komunalno opremanje košta od 130 do 250 evra. Za elektrane i elektrodistribuciju izdvaja se od 60 do 100 evra. Cena gradnje ne može biti manja od 520 do 550, a po višim standardima od 700 do 750 evra po kvadratu. Kada se sve to sabere, dobija se cifra od oko 1.500 evra. Tome treba dodati i cenu finansiranja gradnje, jer su dinarske kamate od 18 do 20 odsto na godišnjem nivou a devizne od devet do 10 odsto. Zatim, rok gradnje je od dve i po do tri godine što i te kako košta, pa se dolazi do cifre od oko 2.000 evra po kvadratu, bez zarade. A, realno je da profit bude 15-16 odsto.
Izmena Zakona o planiranju i izgradnji, uključujući i propise o građevinskom zemljištu, koje najavljuje resorni ministar Oliver Dulić, u velikoj meri će olakšati posao. Praksa je da od urbanističkih uslova do potvrde o prijemu dokumentacije, da bi izgradnja mogla da počne, prođe od osam do 12 meseci. Podržava se predlog ministra da se pojednostavi i ubrza procedura za izdavanje potrebnih odobrenja. To bi svakako pozitivno uticalo i na cenu kvadrata i na veći dolazak stranih invenstitora.
NEKADA su naši neimari radili na projektima vrednim više milijardi dolara, a poslove je ugovarala država. Bili su to giganti sa od 5.000 do 25.000 zaposlenih. Globalizacija je nametnula nova pravila, raspala se bivša Jugoslavija i saterala građevinare na skučeno tržište Srbije i Rusije koja je bila u tranziciji. Cena rada padala je sve niže i srpska operativa je doživela krah. Na ruskom tržištu opstali su samo ”Energoprojekt” i ”Napred”.

BEZOBRAZNO SKUPO U GLAVNOM GRADU
U BEOGRADU po ceni prednjači centar grada, gde se kvadrat kreće od 2.700 do 3.500 evra, dok najluksuzniji stanovi sa odličnom pozicijom ”idu” i do 4.000. Na Vračaru je kvadrat od 3.000 do 3.500 evra u zoni oko Svetosavskog hrama, dok su obodi nešto jeftiniji, od 2.000 do 2.600 evra.
Stanovi kod ”Beogradske arene” i dalje su na ceni, i to od 2.800 do 3.500 evra po kvadratu. U centralnom delu Zemuna plaća se od 1.500 do 2.000 evra, Zvezdari od 1.700 do 2.500, Mirijevu od 1.250 do 1.400, Banovom brdu od 1.900 do 2.000, Filmskom gradu od 1.600 do 1.700, dok je kvadrat na Kanarevom brdu od 1.300 do 1.500 evra. Na Banjici su cene od 1.500 do 1.800 evra, Autokomandi od 2.000 do 2.500, a na Karaburmi od 1.300 do 1.500. Za od 900 do 1.100 evra po kvadratu stanovi mogu da se kupe samo na levoj obali Dunava - u Krnjači, Borči, Kotežu.


NOVI SAD: PROMET ZAMRO
TREND svetske finansijske krize i visoke kamate koje prate stambene kredite, prinudili su Novosađane da poslednjih meseci retko poseđuju građevinske investitore i agencije za promet nekretnina. I pored toga što su cene stanova niže nego početkom godine i u proseku iznose 1.200 evra po kvadratu, kupaca stanova gotovo da nema.
Trenutno se cene stanova, u zavisnosti od lokacije, kreću od 850 do 2.200 evra po kvadratu. Sve veća potražnja i nedostatak atraktivnih lokacija u blizini centra grada, uslovile su vrtoglavi rast cena stanova u prvoj polovini godine, koje su skočile i do 100 odsto. Poslednjih meseci, cene stagniraju ili blago opadaju, ali to još nije uzelo maha. Na najatraktivnijim lokacijama cene su od 1.200 do 2.500 evra.

NIŠ: CENE NE PADAJU
PREMA zvaničnim dokumentima, gradu na Nišavi nedostaje najmanje 10.000 stanova, a na osnovu nekih procena, jer niko nema precizne podatke, godišnje se izgradi između 1.500 i 2.000 stanova. Prema tome, potražnja za krovom nad glavom je daleko veća od ponude i na tom planu se ne očekuju veće promene.
Ovde se, takođe, ne očekuje ni pad cena, jer su one, po tvrdnjama svih agencija za nekretnine, i sada, niske u poređenju sa beogradskim ili novosadskim.
U zavisnosti od lokacije ili faze izgradnje, cena kvadratnog metra stana u Nišu se kreće od 750 do 1.100 evra za nezavršene i od 1.000 do 1.300 evra za završene.

KRAGUJEVAC: MANJE STANOVA
UPRKOS pojačanjoj izgradnji u poslednjih nekoliko godina, procene su da u Kragujevcu realno nedostaje oko 11.000 stanova. U Kragujevcu je trenutno aktivno tridesetak gradilišta, a godišnje se završi i kupcima preda tek oko 600 stanova.
Zato je potražnja višestruko veća od ponude, a mnogi investitori stanove prodaju još u fazi postavljanja temelja. U poslednjih mesec-dva tražnja je nešto slabija, ali cene ne padaju.
Generalno, cene kvadrata znatno su porasle u poslednjih godinu i po, a mnogi procenjuju da je uzrok tome dolazak ”Fijata”. Tako je cena kvadrata u novogradnji, koja je pre nekoliko godina iznosila oko 800 evra, dostigla čak 1.400 evra. Reč je o atraktivnijim lokacijama, dok se na periferiji kvadrat stana u staroj zgradi, bez grejanja, može kupiti i za 700 evra.


BOR: NIKO NEĆE DA KUPUJE
PONUDA stanova veća je od potražnje. Uz to, u ovom gradu u prodaji nema novih stanova, budući da je poslednja stambena zgrada sazidana pre ravno 19 godina, a nema najava ni da će uskoro početi gradnja novih objekata.
Do pre mesec dana, zahvaljujući niskoj ceni od svega 500 evra po kvadratu i povoljnim stambenim kreditima, potražnja za stanovima u Boru bila je izuzetno velika. Međutim, od trenutka kada su zajmovi poskupeli, tražnja je gotovo - zamrla.

Izgradnju Teniske akademije u Kragujevcu by Novak Đoković

Regulacioni planovi za izgradnju Teniske akademije u zahvatu kragujevačkog sportskog centra Veliki park, kao i druge etape autoputa Kragujevac - Batočina ušli su u opreativnu fazu, a javni uvid trajaće do kraja novembra.

Firma "Family sport", porodično preduzeće najpoznatijeg srpskog tenisera Novaka Đokovića, je za izgradnju Teniske akademije izlicitirala 3,5 hektara u kragujevačkom Velikom parku. Kako je ranije najavljeno, na toj lokaciji biće izgrađen sportsko-rekreativni i poslovni kompleks.

Italijanski investicioni fond "EHI Serbia" u Kruševcu investira 200 mil EUR

Italijanski investicioni fond "European holding investment Serbia" ("EHI Serbia") spreman je da u Kruševcu investira 200 mil EUR. Uslov je da na aukciji kupi Drvnoprerađivačko preduzeće "Savremeni dom". Investitor iz Italije bi izgradio proizvodno-poslovni kompleks površine 250.000 m2, u čijem sastavu bi bile četiri fabrike, jedan hotel, kuće za stanovanje i niz pratećih infrastrukturnih objekata.

"Savremeni dom", inače, trenutno zapošljava samo 160 radnika, a pre desetak godina je imao oko 1.400. Radnici strahuju da se ne dogodi stečaj preduzeća, pa im je ponuda EHI fonda spasonosno rešenje.

Generalni direktor kompanije "Savremeni dom" Bratislav Aranđelović kaže da se ovih dana ubrzano radi na proceni kapitala da bi aukcija bila raspisana do 31. decembra ove godine.

Gabrijel Vesilovi, predstavnik EHI fonda, obećao je zaposlenima da ne treba da strahuju za posao kada oni preuzmu "Savremeni dom".

– Dugo pokušavamo da dobijemo odgovor Agencije za privatizaciju na našu ponudu, ali se nadamo da se zaista radi o potrebi da prethodno bude obavljena procena vrednosti kapitala. Naš projekat će Kruševcu doneti 3.000 novih radnih mesta na dugi rok – izjavio je Gabrijel Vesilovi.

Italijani su na maketi prikazali raspored planirane četiri fabrike sa 32 proizvodne hale, park površine 30.000 m2, poslovne banke, stambene i prateće objekte za komercijalnu delatnost.

Drvnoprerađivačka delatnost će zauzeti značajno mesto u proizvodnim planovima investitora, ali otvara se prostor i za metaloprerađivačku, tekstilnu i delatnosti iz drugih grana, za koje bude ocenjeno da su profitabilne.

Poslovni prostor će pojeftiniti

Trenutne cene kvadrata poslovnog prostora u Beogradu su nerealne, što se odnosi i na prodaju objekata, ali i na njihovo rentiranje. Međutim, procena je da će te cene sigurno pasti. Činjenica je da poslovnog prostora već ima dovoljno, što će usloviti i slabiju tražnju lokacija za gradnju poslovnih prostora u odnosu na placeve za izgradnju stambenih objekata.

Cene zakupa kancelarijskog prostora u Beogradu "kreću" od osam do 12 evra po kvadratu, dok se za rentu kvadratnog metra u maloprodajnim objektima na atraktivnim lokacijama plaća od 15 do 25 evra. Van centralne zone zakup se plaća od osam do 17 evra po kvadratu.

Tržište je živa materija i realna cena kvadrata je ona koju je zakupac spreman da plati. Iako pojedini stručnjaci za nekretnine tvrde da u gradu ima 10% slobodnog poslovnog prostora, statistika kaže da je taj procenat veći od 25%. To se odnosi i na kancelarijski prostor i lokale. U ovo vreme trusnih zbivanja na svetskom tržištu teško je predvideti kako će se kretati cene, a upravo poslovni prostor može biti zahvaćen tim posledicama. Ipak, procena je da će u Beogradu biti niže cene poslovnog prostora.

Logično je to što vlada manje interesovanje za zakup prostora u starim poslovnim centrima, poput "Fontane" ili "Starog Merkatora", jer su u novim tržnim centrima zakupcima na raspolaganju atraktivniji lokali, u njih se manje ulaže, a imaju i rešen problem parkiranja. Primer "Čumićevog sokačeta", koji je poput sličnih tržnih centara jedno vreme bio aktuelan, a onda se pokazalo da nije ispunio očekivanja. U gradu su traženiji lokali u prizemlju zgrade sa izlogom, nego u "Čumiću" koji je u samom centru.

Prema podacima Agencije za poslovni prostor Beograda, ukupna površina poslovnog prostora koje je u vlasništvu grada iznosi 253.784 m2. Sav poslovni prostor razvrstan je u četiri zone - ekstra, prva, druga i treća zona. Cene se "kreću" od 579 dinara za kancelarijski prostor u ekstra-zoni, do 42 dinara, koje za zakup ateljea plaćaju gradski umetnici.

Cene po kojima poslovni prostor na najatraktivnijim lokacijama nudi Agencija su takve da bi on "odmah iznajmio sve te objekte". Te cene su ispod tržišnih pokazatelja i za taj se novac ne može naći prostor ni na lokacijama van glavne zone.

Međutim, Miomir Popović, zamenik Agencije za poslovni prostor grada Beograda, naglašava da su u pitanju početne cene za svaki novi poslovni prostor koji se posle nudi na licitaciji. Ali, najveći broj poslovnog prostora u gradu izdaje se upravo po cenama koje se odrede na početku svake godine, jer one važe za stare zakupce, ali se i na licitacijama uglavnom prostori izdaju po početnim cenama.

- Cene se usklađuju jednom godišnje u skladu sa merama Vlade. Za ovu godinu smo iskoristili pravo da po memorandumu Vlade podignemo cene za 6%, a najverovatnije će se za taj procenat nivelisati cene i od 1. januara naredne godine. Grad formalno raspolaže sa 250.000 m2 poslovnog prostora, ali tu ima dosta spornog zbog nerazrešenih imovinsko-pravnih odnosa. Činimo sve što je u našoj moći da naplatimo sav izdati prostor i uspevamo da to učinimo u 90% slučajeva. Nemoguće je sve naplatiti, jer i poslovne banke nisu u mogućnosti da svoja potraživanja naplate u stoprocentnom iznosu - govori Popović.

Sajma investicija Investexpo i Sajam građevinarstva počeli u Novom Sadu

Na Novosadskom sajmu 4. novembar 2008. godine počeli Sajam investicija Investexpo i Sajam građevinarstva. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je na otavaranju sajmova rekao da je u Vojvodini u proteklih nekoliko godina osnovano oko 1.800 kompanija i investirano oko četiri milijarde evra.

- Poreska politika i olakšice koje daje država izuzetno su povoljne za investitore, što Srbiju i Vojvodinu čine investiciono vrlo atraktivnim područjima, a na lokalnim samoupravama i pokrajini je da dodatno doprinose privlačenju inevstitora, pre svega opremanjem infrastrukture - rekao je Pajtić.

On je izrazio zadovoljstvo što je sajam Investexpo za 50% veći nego prošle godine.

Kako je najavio Novosadski sajam, na manifestaciji "Investexpo", koja će trajati do petka, 7. novembra, sedam gradova i 31 opština predstaviće ukupno 206 projekata, čija je vrednost procenjena na oko milijardu evra.

Sedam gradova će promovisati ukupno 63 projekta, od čega 25 projekata ima okvirni budžet od oko 400 mil EUR. Najviše projekata među gradovima predstaviće Kragujevac i Novi Sad, a među opštinama Odžaci, Knjaževac i Alibunar.

Za građane će u okviru Investexpo sajma biti organizovane tribine pod zajedničkim nazivom "U šta ulagati".

Na Sajmu građevinarstva, koji će trajati do 8. novembra, biće predstavljeni proizvodi iz Srbije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kanade, Makedonije, Nemačke, Slovenije, Švajcarske i Švedske, a u izlagačkoj ponudi dominiraće noviteti građevinskih materijala.

Teme 3. sajma investicija "Investexpo" i 24. međunarodnog sajma građevinarstva su promocije investicionih potencijala Srbije, Vojvodine, lokalnih i regionalnih razvojnih projekata, kao i noviteti u građevinskoj industriji.

Tokom sajamskih manifestacija biće organizovano desetak tribina na kojima će biti reči o trendovima u arhitekturi i graditeljstvu. Na sajamskim priredbama biće prisutni i izlagači iz oblasti energetike, elektronike, telekomunikacija, logistike i transporta.

Sajam "Investexpo" podržali su Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, Izvršno veće Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za promociju investicija u Vojvodini (VIP) i Centar za strateško ekonomsko istrazivanje "Vojvodina CEŠ".

Partneri sajma su Američka privredna komora u Srbiji, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Stalna konferencija gradova i opština i Savet stranih investitora (FIC).

U drugom tromesečju 2008 16,1 % povećana vrednost građevinskih radova u odnosu na lane

U drugom tromesečju ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova povećana je za 16,1 % u odnosu na isti period protekle godine, ukazano je na sednici Odbora Udruženja PKS za građevinarstvo, IMG i stambenu privredu.

Prosečan broj radnika na gradilištima veći je za 13,9% nego u prvom tromesečju ove godine, što govori da je građevinska aktivnost u Srbiji u usponu.

Struktura radova po vrstama gradnje pokazuje da se najveći deo odnosi na saobraćajnu infrastrukturu- 49,5%, a prema poslednjim podacima, građevinarstvo je u bruto domaćem proizvodu u 2007. godini učestvovalo sa oko 7,5 %.

Na sednici je istaknuto da tu granu privrede prati i veliki broj problema, među kojima
su nedovoljan obim investicija, neodgovarajuća starosna i kvalifikaciona struktura zaposlenih, "crno" tržište radne snage, sporo prilagođavanje standarda i normativa evropskoj regulativi, nelojalna konkurencija, izuzetno visoke cene gasa.

Na sednici je bilo reči i o predlogu za izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koje je Udruženje za građevinarstvo, IMG i stambenu privredu pokrenulo, saopštila je PKS.

Novi zakoni bi se odnosili na prostorno i urbanističko planiranje, građevinsko zemljište i katastar, investicioni postupak i projektovanje građevinskih objekata, građenje i građevinske proizvode.

Otvoren Treći međunarodni sajam nekretnina i investicija "BelRe"

Na Beogradskom sajmu je 30.10.2008. otvoren Treći međunarodni sajam nekretnina i investicija "BelRe" koji će trajati do 1. novembra.

Na sajmu koji je, kako su kazali organizatori, "najvažniji događaj na tržištu nekretnina u regionu" predstavljaju se investitori, vlasnici zemljišta, graditelji, konsultanti, projektanti i izvođači radova iz Srbije, Bugarske, Španije, Italije i Rusije.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić kazao je otvarajući sajam da će on proteći u razgovorima koji se tiču globalne finsijske krize koja će se svakako odraziti i na ekonomiju čitavog regiona.

- Svaka velika svetska finasijska kriza bila je veoma izazovna, ali je predstavljala i šansu za neke male ekonomije da postanu mnogo atraktivnije. Ovo je šansa za Srbiju da pronađe svoje neko bolje mesto - naglasio je Dulić.

Izvršni direktor "Blok 67 Associates" Slobodan Mihajlović kazao je da ovogodišnji Sajam nekretnina i investicija omogućava da se sretnu svi koji odlučuju o tržištu nekretnina i da razmene poslovne ideje.

Prema njegovim rečima, "BelRe" je idealna prilika za sve one koji planiraju da investiraju u nekretnine da na jednom mestu dobiju sva potrebna obaveštenja i informacije, a strani investitori da se efikasno i adekvatno informišu.

Pokrovitelj "BelRe" sajma je grad Beograd, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i princ Aleksandar i njegova supruga Katarina, a generalni sponzor je "Blok 67 Associates".

Sajam je u hali 3 Beogradskog sajma. Radno vreme je od 10.00 do 18.00. Cena ulaznice je 600 dinara.

"NKOSK" Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita

NKOSK (Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita) osigurala je u prethodnih mesec dana 1.310 stambenih kredita, što je neznatno manje od uobičajenog broja osiguranih zajmova.
Direktor NKOSK Aleksandar Jović kaže da svetska finansijska kriza nije dovela do pada tražnje za stambenim kreditima, koje osigurava ta korporacija, i dodao da će dalji trend zavisiti od toga koliko će banke i pod kojim uslovima biti spremne da odobravaju zajmove.

On smatra da u Srbiji neće doći do značajnijeg pada cena nekretnina i poručio građanima da dobro provere pod kojim uslovima su banke spremne da im odobre kredite, kao i dokumentaciju nekretnina koju nameravaju da kupe.

Jović je ocenio i da oni koji ne žure sa kupovinom sačekaju neki mesec da vide kako će se odvijati situacija.

Kako je dodao, Srbiji ne može da se desi hipotekarna kriza kao u Americi, jer je domaće tržište nekretnina zdravo, a da problematično može da bude da li će banke imati dovoljno novca za finansiranje kredita.

Prema njegovim rečima, problema u otplati rata nema i trenutno postoji pet slučajeva u kojima građani nisu u mogućnosti da otplaćuju rate.

Sa druge strane, portfelj NKOSK je mali i iznosi oko 1,2 milijarde EUR, podseća Jović i dodaje da Korporacija radi tek četiri godine.

Za poslednji kvartal ove godine, u skladu sa programom dugoročnog stambenog kreditiranja, predviđeno je 487,5 miliona dinara. U oktobru je potrošeno oko 150 miliona dinara.

Iako je većina banaka obustavila odobravanje kredita u švajcarskim francima u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje srambenih kredita kažu da oni i dalje osiguravaju ove kredite po standardnoj proceduri.

Nacionalna korporacija je od početka godine do sada osigurala 14.879 stambenih kredita u ukupnom iznosu od 567.65 mil EUR. Od tog broja, 2.214 predstavljaju subvencionisani stambeni krediti, u ukupnoj sumi od 61.05 mil EUR.

Koliko će novca za subvencionisanje stambenih kredita biti izdvojeno iduće godine znaće se posle donošenja budžeta za 2009. godinu.

Zepter, ipak, kupuje Institut "Simo Milošević"

Crnogorski Savet za privatizaciju prihvatio je odluku tenderske komisije, kojom je kompanija Filipa Zeptera prvorangirana za kupovinu Instituta "Simo Milošević". Ponuda Zepterove kompanije "Home Art&Sales Services" sa sedištem u Švajcarskoj, ocenjena je boljom od austrijske "Cristof group", udružene sa ruskim bolnicama "Mess swiss", jer je joj je investicioni program bio "teži" 17 puta.

Švajcarska kompanija je, za 56,48% državnih akcija Instituta za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju Dr Simo Milošević, ponudila 20 mil EUR za akcije i 150 mil EUR investicija u naredne tri godine, a takođe mora dokazati i da može da obezbedi kvalitetne bankarske garancije.

- Pregovaraćemo sa kompanijom "Home art", a ukoliko iskrsnu problemi, odnosno, ako ne budu mogli da ispoštuju sve što je traženo tenderskim uslovima, dobiće šansu drugorangirani ponuđač. Garancije će biti prioritet - saopštila je Tenderska komisija za privatizaciju i navela da se kompanije iz Zepterove grupe ne bave ozbiljnjim zdravstvenim projektima, a zdravstveni centar u Igalu je najpoznatija institucija za banjsko lečenje na Mediteranu.

Iz Tenderske komisije nije saopšteno kako to "Home art" ispunjava uslov da direktno ili indirektno poseduje 51% kapitala najmanje jednog rehabilitacionog centra i upravlja njime.