Regulacioni planovi za izgradnju Teniske akademije u zahvatu kragujevačkog sportskog centra Veliki park, kao i druge etape autoputa Kragujevac - Batočina ušli su u opreativnu fazu, a javni uvid trajaće do kraja novembra.
Italijanski investicioni fond "European holding investment Serbia" ("EHI Serbia") spreman je da u Kruševcu investira 200 mil EUR. Uslov je da na aukciji kupi Drvnoprerađivačko preduzeće "Savremeni dom". Investitor iz Italije bi izgradio proizvodno-poslovni kompleks površine 250.000 m2, u čijem sastavu bi bile četiri fabrike, jedan hotel, kuće za stanovanje i niz pratećih infrastrukturnih objekata. "Savremeni dom", inače, trenutno zapošljava samo 160 radnika, a pre desetak godina je imao oko 1.400. Radnici strahuju da se ne dogodi stečaj preduzeća, pa im je ponuda EHI fonda spasonosno rešenje.
Generalni direktor kompanije "Savremeni dom" Bratislav Aranđelović kaže da se ovih dana ubrzano radi na proceni kapitala da bi aukcija bila raspisana do 31. decembra ove godine.
Gabrijel Vesilovi, predstavnik EHI fonda, obećao je zaposlenima da ne treba da strahuju za posao kada oni preuzmu "Savremeni dom".
– Dugo pokušavamo da dobijemo odgovor Agencije za privatizaciju na našu ponudu, ali se nadamo da se zaista radi o potrebi da prethodno bude obavljena procena vrednosti kapitala. Naš projekat će Kruševcu doneti 3.000 novih radnih mesta na dugi rok – izjavio je Gabrijel Vesilovi.
Italijani su na maketi prikazali raspored planirane četiri fabrike sa 32 proizvodne hale, park površine 30.000 m2, poslovne banke, stambene i prateće objekte za komercijalnu delatnost.
Drvnoprerađivačka delatnost će zauzeti značajno mesto u proizvodnim planovima investitora, ali otvara se prostor i za metaloprerađivačku, tekstilnu i delatnosti iz drugih grana, za koje bude ocenjeno da su profitabilne.
Trenutne cene kvadrata poslovnog prostora u Beogradu su nerealne, što se odnosi i na prodaju objekata, ali i na njihovo rentiranje. Međutim, procena je da će te cene sigurno pasti. Činjenica je da poslovnog prostora već ima dovoljno, što će usloviti i slabiju tražnju lokacija za gradnju poslovnih prostora u odnosu na placeve za izgradnju stambenih objekata. Cene zakupa kancelarijskog prostora u Beogradu "kreću" od osam do 12 evra po kvadratu, dok se za rentu kvadratnog metra u maloprodajnim objektima na atraktivnim lokacijama plaća od 15 do 25 evra. Van centralne zone zakup se plaća od osam do 17 evra po kvadratu.
Tržište je živa materija i realna cena kvadrata je ona koju je zakupac spreman da plati. Iako pojedini stručnjaci za nekretnine tvrde da u gradu ima 10% slobodnog poslovnog prostora, statistika kaže da je taj procenat veći od 25%. To se odnosi i na kancelarijski prostor i lokale. U ovo vreme trusnih zbivanja na svetskom tržištu teško je predvideti kako će se kretati cene, a upravo poslovni prostor može biti zahvaćen tim posledicama. Ipak, procena je da će u Beogradu biti niže cene poslovnog prostora.
Logično je to što vlada manje interesovanje za zakup prostora u starim poslovnim centrima,
poput "Fontane" ili "Starog Merkatora", jer su u novim tržnim centrima zakupcima na raspolaganju atraktivniji lokali, u njih se manje ulaže, a imaju i rešen problem parkiranja. Primer "Čumićevog sokačeta", koji je poput sličnih tržnih centara jedno vreme bio aktuelan, a onda se pokazalo da nije ispunio očekivanja. U gradu su traženiji lokali u prizemlju zgrade sa izlogom, nego u "Čumiću" koji je u samom centru.
Prema podacima Agencije za poslovni prostor Beograda, ukupna površina poslovnog prostora koje je u vlasništvu grada iznosi 253.784 m2. Sav poslovni prostor razvrstan je u četiri zone - ekstra, prva, druga i treća zona. Cene se "kreću" od 579 dinara za kancelarijski prostor u ekstra-zoni, do 42 dinara, koje za zakup ateljea plaćaju gradski umetnici.
Cene po kojima poslovni prostor na najatraktivnijim lokacijama nudi Agencija su takve da bi on "odmah iznajmio sve te objekte". Te cene su ispod tržišnih pokazatelja i za taj se novac ne može naći prostor ni na lokacijama van glavne zone.
Međutim, Miomir Popović, zamenik Agencije za poslovni prostor grada Beograda, naglašava da su u pitanju početne cene za svaki novi poslovni prostor koji se posle nudi na licitaciji. Ali, najveći broj poslovnog prostora u gradu izdaje se upravo po cenama koje se odrede na početku svake godine, jer one važe za stare zakupce, ali se i na licitacijama uglavnom prostori izdaju po početnim cenama.
- Cene se usklađuju jednom godišnje u skladu sa merama Vlade. Za ovu godinu smo iskoristili pravo da po memorandumu Vlade podignemo cene za 6%, a najverovatnije će se za taj procenat nivelisati cene i od 1. januara naredne godine. Grad formalno raspolaže sa 250.000 m2 poslovnog prostora, ali tu ima dosta spornog zbog nerazrešenih imovinsko-pravnih odnosa. Činimo sve što je u našoj moći da naplatimo sav izdati prostor i uspevamo da to učinimo u 90% slučajeva. Nemoguće je sve naplatiti, jer i poslovne banke nisu u mogućnosti da svoja potraživanja naplate u stoprocentnom iznosu - govori Popović.
Na Novosadskom sajmu 4. novembar 2008. godine počeli Sajam investicija Investexpo i Sajam građevinarstva. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je na otavaranju sajmova rekao da je u Vojvodini u proteklih nekoliko godina osnovano oko 1.800 kompanija i investirano oko četiri milijarde evra. - Poreska politika i olakšice koje daje država izuzetno su povoljne za investitore, što Srbiju i Vojvodinu čine investiciono vrlo atraktivnim područjima, a na lokalnim samoupravama i pokrajini je da dodatno doprinose privlačenju inevstitora, pre svega opremanjem infrastrukture - rekao je Pajtić.
On je izrazio zadovoljstvo što je sajam Investexpo za 50% veći nego prošle godine.Kako je najavio Novosadski sajam, na manifestaciji "Investexpo", koja će trajati do petka, 7. novembra, sedam gradova i 31 opština predstaviće ukupno 206 projekata, čija je vrednost procenjena na oko milijardu evra.
Sedam gradova će promovisati ukupno 63 projekta, od čega 25 projekata ima okvirni budžet od oko 400 mil EUR. Najviše projekata među gradovima predstaviće Kragujevac i Novi Sad, a među opštinama Odžaci, Knjaževac i Alibunar.
Za građane će u okviru Investexpo sajma biti organizovane tribine pod zajedničkim nazivom "U šta ulagati".
Na Sajmu građevinarstva, koji će trajati do 8. novembra, biće predstavljeni proizvodi iz Srbije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kanade, Makedonije, Nemačke, Slovenije, Švajcarske i Švedske, a u izlagačkoj ponudi dominiraće noviteti građevinskih materijala.
Teme 3. sajma investicija "Investexpo" i 24. međunarodnog sajma građevinarstva su promocije investicionih potencijala Srbije, Vojvodine, lokalnih i regionalnih razvojnih projekata, kao i noviteti u građevinskoj industriji.
Tokom sajamskih manifestacija biće organizovano desetak tribina na kojima će biti reči o trendovima u arhitekturi i graditeljstvu. Na sajamskim priredbama biće prisutni i izlagači iz oblasti energetike, elektronike, telekomunikacija, logistike i transporta.
Sajam "Investexpo" podržali su Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, Izvršno veće Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za promociju investicija u Vojvodini (VIP) i Centar za strateško ekonomsko istrazivanje "Vojvodina CEŠ".
Partneri sajma su Američka privredna komora u Srbiji, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Stalna konferencija gradova i opština i Savet stranih investitora (FIC).
U drugom tromesečju ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova povećana je za 16,1 % u odnosu na isti period protekle godine, ukazano je na sednici Odbora Udruženja PKS za građevinarstvo, IMG i stambenu privredu. Prosečan broj radnika na gradilištima veći je za 13,9% nego u prvom tromesečju ove godine, što govori da je građevinska aktivnost u Srbiji u usponu.
Struktura radova po vrstama gradnje pokazuje da se najveći deo odnosi na saobraćajnu infrastrukturu- 49,5%, a prema poslednjim podacima, građevinarstvo je u bruto domaćem proizvodu u 2007. godini učestvovalo sa oko 7,5 %.
Na sednici je istaknuto da tu granu privrede prati i veliki broj problema, među kojima
su nedovoljan obim investicija, neodgovarajuća starosna i kvalifikaciona struktura zaposlenih, "crno" tržište radne snage, sporo prilagođavanje standarda i normativa evropskoj regulativi, nelojalna konkurencija, izuzetno visoke cene gasa.
Na sednici je bilo reči i o predlogu za izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koje je Udruženje za građevinarstvo, IMG i stambenu privredu pokrenulo, saopštila je PKS.
Novi zakoni bi se odnosili na prostorno i urbanističko planiranje, građevinsko zemljište i katastar, investicioni postupak i projektovanje građevinskih objekata, građenje i građevinske proizvode.
