Renovirani objekti Robnih kuća "Beograd"

Renoviranje robnih kuća na Dušanovcu i u Zemunu biće završeno do početka oktobra, a na Terazijama do novembra ove godine.

Robne kuće Beograd imaju u vlasništvu 34 objekta koji se nalaze u svim većim gradovima u Srbiji, ukupne površine 240.000 m2.

Imovina tog preduzeća, koje je bilo u stečaju, prodata je u oktobru prošle godine beogaradskoj kompaniji "Verano Motors" za 360 mil EUR, a početna cena je bila 140 mil EUR.

- Završena je projektna dokumentacija za sve objekte, a renoviranje je počelo u objektima za koje smo dobili potrebne dozvole. Renoviranje objekata u Zemunu, na Dušanovcu i centralne robne kuće na Terazijama su u jeku, a ostali objekti u Beogradu i širom Srbije se raščišćavaju, što je uslov za početak radova - rekla je Jelena Ćetković, direktorka za odnose sa javnošću Robnih kuća "Beograd".

Ona je navela da posle završetka renoviranja sledi useljavanje zakupaca, koji će zakupljeni prostor uređivati u skladu sa svojim standardima, ali uz poštovanje koncepcije takozvanog "otvorenog prostora", što će važiti za ceo sistem Robnih kuća "Beograd".

Paralelno sa radovima u Beogradu, obavljaće se i renoviranje robnih kuća u ostalim gradovima u Srbiji. Krajem jula, najkasnije do sredine avgusta, trebalo bi da počne renoviranje robnih kuća u Nišu i Subotici, čije otvaranje je planirano do sredine decembra.

- Istovremeno će se renovirati i objekti u Boru i Zaječara, a zatim i u Leskovcu. Te sredine spadaju u najsiromašnije u zemlji, i upravo zbog toga smo odlučili da budu među prvima gde ćemo otvoriti obnovljene robne kuće, kako bi većom konkurencijom uticali na poboljšanje usluge i smanjenje cena - navela je Ćetkovićeva.

Planovi rukovodstva Robnih kuća su da svi objekti, u čije renoviranje će biti uloženo oko 70 mil EUR, budu otvoreni u prvim mesecima iduće godine. U finansiranju učestvuje grčka investiciona grupa "Marfin", koja je bila partner "Verano Motorsu" u kupovini Robnih kuća "Beograd".

- Robne kuće Beograd neće menjati ime i biće moderni prodajni centri, koncipirani u skladu sa savremenim zahtevima trgovine i sigurni smo da će svojim sadržajem i trgovačkom ponudom u velikoj meri doprineti povećanju kavaliteta života i standarda stanovnika u gradovima gde se nalaze - navode u toj kompaniji.

Procenjuje se da će Robnim kućama biti potrebno oko 700 radnika koji će se baviti održavanjem objekata, logistikom i menadžmentom, dok će zakupci, u skladu sa svojim potrebama, zapošljavati nove radnike.

Hotel "Jugoslavija" postao deo svetskog lanca "Kempinski"

Hotel "Jugoslavija" postao je 23. jul 2008. godine deo grupe "Kempinski", jednog od najvećih svetskih lanaca hotela. Potpisivanjem ugovora, kompanija "Alpe-Adria hoteli" se obavezala da, po sistemu "ključ u ruke", preda završen hotel "Kempinskom", koji će nastaviti da njime upravlja.

Kako je rečeno rekonstrukcija hotela "Jugoslavija", vredna oko 40 mil EUR, biće završena 2011. godine. Hotel će imati 280 luksuznih soba, nekoliko vrhunskih restorana, a predviđeno je da bude deo novog luksuznog stambeno-poslovnog centra, s velikim brojem dodatnih sadržaja, čija će ukupna vrednost iznositi oko 100 mil EUR.

Uz hotel "Jugoslavija" biće sagrađen luksuzni poslovno - stambeni prostor, maloprodajni objekti, wellness i SPA centar. U kuli površine 34.000 m2 biće smešten poslovni i stambeni deo, dok će u šoping molu, površine 30.000 m2 biti maloprodajni objekti. Wellness i spa centar, na 3.000 m2, biće dostupan gostima hotela i stanarima u kompleksu, dok će veliki broj restorana i kafića biti otvorenog tipa i biće na usluzi svim zainteresovanim građanima.

Prodaja "Yugoexport" zgrade 23. septembra

Agencija za privatizaciju objavila je 23. jul 2008. godine da je prodaja "Yugoexport" zgrade u u centru Beograda zakazana za 23. septembar, po početnoj ceni od 162,6 miliona dinara. Zgrada ima 508 m2 i nalazi se u Ulici majke Jevrosime.

Za učesće na licitaciji zainteresovani kupci treba da uplate depozit od 65 miliona dinara. "Yugoexport" je u stečaju od juna 2001. godine zbog dugovanja bankama.

Zbog davanja u zakup poslovnog prostora tog preduzeceća po cenama nižim od tržišnih uhapšeno je nekoliko stečajnih upravnika "Yugoexporta", u aferi nazvanoj "stečajna mafija" i protiv njih se vodi postupak u Specijalnom sudu u Beogradu.

Najveći deo imovine "Yugoexporta" prodat je na licitaciji u novembru prošle godine, za ukupno 1,4 milijarde dinara. Najskuplje je prodata zgrada u Knez Mihailovoj ulici, za 1,27 milijardi dinara, a početna cena je bila 271,3 miliona dinara.

"Johnson&Johnson" u Srbiji

Kompanija "Colliers International" je saopštila da je početkom jula intenzivirala saradnju sa farmaceutskim gigantom iz Sjedinjenih Američkih Država, kompanijom "Johnson&Johnson" .

Naime, odeljenje poslovnih prostora kompanije "Colliers International" pronašlo je u poslovnom kompleksu "Airport City Belgrade" poslovni prostor za "Johnson& Johnson". Reč je o prostoru veličine 1.500m2 koji se u potpunosti uklapa u kategoriju klase A.

Meštani sela Zuce kraj Beograda postali milioneri

Meštani podavalskog sela Zuce, donedavno poznatog po letnjim problemima s vodom, zaradili su za nekoliko meseci oko 60 mil EUR od prodaje 250 hektara livada ispod autoputa Beograd-Niš. Privučeni potencijalom ove lokacije, u čijoj će neposrednoj blizini proći obilaznica oko Beograda, veliki kupci, među kojima prednjače "Eurosalon" i "Elp" pumpe, za relativno kratko vreme podigli su cenu zemljišta za 6.000%.

Primera radi, za zemlju kod "Tranšpedove" petlje, koja je lane vredela 50 EUR po aru, sada se plaća fantastičnih 3.000!

Tako se većina od oko 3.000 stanovnika Zuca obogatila preko noći. Samo od početka godine sagrađeno je najmanje sedam kuća po principu "ključ u ruke", mnogi objekti su renovirani, a kupljeno je i oko stotinu motocikala, nekoliko najnovijih modela "mercedesa", dok je selo dobilo i par evro milionera.

Stanovi i kamata

- Ima ljudi koji su od dobijenog novca kupili stanove po Beogradu, a drugi su sve oročili u banci i sada žive od kamata. Mnogi su pokupovali traktore, za koje su plaćali i po 30.000 EUR. Jedan meštanin je za dan potrošio 50.000 EUR - kupio je traktor, "peugeot 307" i motor... Praktično se oparilo oko 90% stanovnika, neko manje, neko više. Nažalost, za sada samo retki ulažu u proizvodnju - kaže Radoslav Stevanović, predsednik Mesne zajednice Zuce.

Pomenuta lokacija se, inače, nalazi na potezu od naplatne rampe Bubanj potok do "Tranšpedove" petlje. Od ukupno 300, dosad je prodato oko 250 hektara zemljišta sa desne strane autoputa, koje je Generalnim urbanističkim planom preimenovano u komercijalnu zonu. Odatle do centra Beograda autoputem se može stići za manje od 15 minuta, a kada bude završena obilaznica, uspostaviće se i veza sa Novim Beogradom i Pančevom.

- Ovde će biti najznačajniji čvor. Mislim da će tu graditi kampove za kamiondžije, pumpe, motele i skladišta... U svakom slučaju, otkup zemljišta počeo je pre godinu dana. Prvo je došao "Eurosalon", koji je za livade ispod naplatne rampe Bubanj potok plaćao 1.500 EUR po aru. Pošto je ta zemlja dotad vredela samo 50 EUR, mnogi su počeli da je prodaju, što je bilo brzopleto, jer su "Elp" pumpe posle samo par meseci podigle cenu na 2.500 do 3.000 EUR, koliko se plaćalo za ar zemljišta ispod "Tranšpedove" petlje. Inače, tek očekujemo ponude za zemljište sa druge, leve strane autoputa, u pravcu zaseoka Zavojci - objašnjava Stevanović, i dodaje da su najmanje prodate parcele imale površinu od tridesetak ari, dok su se najveće protezale na dva hektara.

Pri tom, se veruje da će cena preostalog zemljišta ubrzo porasti, te da će možda dostići i 10.000 do 20.000 EUR po aru.

Pravi milioneri

- Mnogi ljudi nisu mogli da čekaju jer su živeli u lošim uslovima. Opet, bilo je manjih vlasnika koji su prodavali zemljište zato što su firme otkupile parcele oko njihove, što im je faktički odredilo cenu. U suštini, u najboljoj poziciji bili su vlasnici velikih parcela, od kojih su neki dobili i milion EUR za zemlju. Takvih je bilo troje, četvoro, a otprilike isto toliko ih je na čekanju. Smešno je što je to zapravo najlošiji deo Zuca, u smislu obradivosti, jer je pod vodom čim padne kiša. Međutim, ispostavilo se da je zapravo najbolji - rekao je jedan od meštana.

Opšti utisak je da su i sami stanovnici Zuca još zatečeni iznenadnim prilivom velikog novca. Nepoverljivi su prema radoznalcima i insistiraju na anonimnosti.

- Bilo je svega. Od toga što polovina vlasnika nije imala sve papire, preko nerešenih pravno-imovinskih odnosa, pa sve do svađa među braćom, između roditelja i dece... Kada je skočila cena zemljišta, jedan čovek je tražio od ćerke da mu vrati hektar zemlje koji joj je ranije dao za miraz - kažu meštani.

Ključ u ruke

Pozitivna stvar je, svakako, to što su u Zucu, za relativno kratko vreme, rešeni mnogi gorući socijalni problemi. Tako je dvadesetšestogodišnji S., koji je skoro dve decenije živeo sa roditeljima u trošnom kućerku od desetak kvadrata, pre par meseci postao vlasnik kuće od 190 kvadrata.

- Sve se promenilo pre četiri meseca, kada smo prodali tridesetak ari livade "Elp" pumpama i za to dobili 60 hiljada evra. Čim sam dobio novac, angažovao sam preduzimača koji je po principu "ključ u ruke" napravio kuću jednom poznaniku. Od ostatka novca kupili smo neke sitnice za kuću - zadovoljan je S.

Livadari

U kafiću Radoslava Stevanovića, predsednika Mesne zajednice Zuce nalazi se zid na kojem su pojedini prodavci livada ispisali svoja imena i u šta su uložili novac dobijen prodajom zemljišta. Primera radi, izvesni Bulidža kupio je kirbi, traktor i auto; Gogi Topalović je, s druge strane, deo novca investirao u kuću (stolarija, fasada, krov, oluci) i pomoćnu zgradu, dok je deo oročio; Goša i Milunac kupili su po jedan C -5, a Đura mesaru i tovne piliće...

Zakon o lizingu podstiče investicije

Zbog nepostojanja Zakona o lizingu, Srbija gubi veliki broj investicija, ne realizuju se mnogi neophodni infrastrukturni projekti, ni objekti od javnog interesa. U Austriji, takođe, lokalne samouprave nemaju novca za izgradnju bolnica, škola, vrtića, ali se to tamo izgradi na lizing, dok ovdašnji čelnici to ne čine, a ne žele da preuzmu nešto što se u svetu već pokazalo efikasnim. Garantujem da bi moja kompanija, ukoliko bi bila rešena sva imovinsko-pravna dokumentacija, za godinu dana u Beogradu, na lizing, izgradila neophodni most preko Save, sa rokom otplate na 30 godina, bez učešća. Ali, u Srbiji se političari svađaju oko nebitnih stvari, umesto da se bave rešavanjem ključnih problema, kaže Aleksander Petric (Alexander Petritz), generalni direktor "Immorent".

On napominje da u našoj zemlji lizing nije zabranjen, ali nije pravno regulisan, pa pošto ne očekuje da će Zakon o lizingu uskoro biti donet, njegova kompanija nedostatak pokušava da reši pomoću pravnih "baj-pasova". Direktor "Immorenta" kao odličan primer pominje dovitljivost premijera Republike Srpske Milorada Dodika, koji je, znajući da je nerealno očekivati da parlament njegove države ubrzo usvoji zakon o lizingu, preuzeo hrvatski, u kome je bilo potrebno prevesti tek nekoliko reči. Petric to predlaže i srpskom političkom rukovodstvu.

Kakva je razlika između kupovine nekretnina na lizing od kupovine na kredit?

- Osnovna razlika je u tome što se kupovina na lizing tretira kao klasičan ugovor o zakupu, čime se ne uvećava nivo duga, niti se on prikazuje u finansijskim izveštajima. To se računa kao iznajmljivanje. Plastično objašnjeno, ukoliko iznajmim nekretninu za 10.000 EUR mesečno, a imam zaradu 30.000 EUR, a porez je, recimo 50%, kod lizinga, kad platim zakup ostaje mi 20.000 evra, jer se porez odbija od tog preostalog dela, te mi ostaje "čisto" 10.000 evra.

Kod kredita, porez se naplaćuje na ukupnu sumu. Od 30.000 evra, ostane mi 15.000, a zatim platim još 10.000 na zajam i na kraju mi ostaje svega 5.000 evra. To je najbolji primer isplativosti lizinga.

Takođe, mnogo je lakše na lizing, nego na kredit, kupiti mašine ili drugu opremu. Zakon o lizingu postoji u svim državama Zapada, jer on olakšava i ubrzava investicije na svim nivoima. "Immorent" trenutno u Srbiji radi tri posla koja su slična lizingu, a uspevamo da ih realizujemo pomoću pravnih "baj-pasova", koristeći elemente austrijskog Zakona o lizingu. Pokušavamo da taj ugovor definišemo na osnovama njihovog zakona, po kome smo osigurani i mi i klijent.

Koliko bi Zakon o lizingu uticao na povećanje stanogradnje u Srbiji?

- Na investicije bi mnogo uticao, ali na stanogradnju najmanje, jer se većina stanova i u Evropi kupuje na kredit. U Austriji 90 odsto stanova kupljeno je na kredit, ali i isti toliki procenat automobila kupljen je na lizing. Kod lizinga su u prednosti pravna lica, koja dobijaju velike poreske olakšice, dok je za kupovinu stana mala razlika između lizinga i kredita. Lizing je isplativ i za javne radove, a tu postoje dva načina: komunalni lizing i koncesija. Kod koncesije jasno je da je koncesionaru stalo da bude što više korisnika, na primer, jednog autoputa, dok kod lizinga kompanija dobija mesečnu ratu, bez obzira na nivo saobraćaja.

Kažete da Beogradu trenutno nedostaje 30 miliona stambenih kvadrata. Na osnovu čega to tvrdite?

- U Beču u proseku troje ljudi živi u 90 kvadrata, a u Beogradu četvoro na 60 kvadrata. Pošto u Austriji svaki građanin u proseku ima 30 kvadrata, a u Beogradu tek 15, jasno je da je u narednih 20-30 godina potrebno graditi milion kvadrata godišnje u Beogradu, ali i ponuditi olakšice za kupovinu stanova.

Da li je cena kvadrata stana u Beogradu, kako tvrde pojedini stručnjaci, neralna?

- Tržište samo sebe reguliše i zato ne mislim da su cene toliko visoke, ako ih uporedim sa velikim gradovima u okruženju. Pretpostavljam da će na Novom Beogradu cena kvadrata dostizati i 2.200, odnosno 2.500 evra. Cena novih stanova će rasti, a kvadrat korišćenih stanova biće oko 1.500 evra. Na najboljim lokacijama cena će, naravno, uvek biti posebna. Cena stanova će rasti narednih nekoliko godina, jer je i u Beču prosek cene kvadrata stana u, ne baš prvom distriktu, od 2.500 do 3.000 evra, a za korišćene stanove oko 1.500. Na nekim top-lokacijama u Beču postoje stanovi u kojima kvadrat košta oko 10.000 evra. U prvom distriktu cena kvadrata korišćenih stanova je oko 4.000 evra. Mislim da je pametno sada kupiti stan u Beogradu, jer će cene još rasti, ali treba voditi računa o kvalitetu gradnje. Cena stanova u neboderima neće puno „skakati", čak će i padati, pa će se, u zavisnosti od stepena očuvanosti, "kretati" od 1.000 do 1.500 evra. Cene kvadrata poslovnog prostora će godinu-dve rasti, a zatim će se malo spustiti, pa stabilizovati.

Tvrdite da je Beograd izuzetno privlačan stranim investitorima.

- Beograd je geostrateški centar šire regije. Nalazi se na raskrsnici puteva od Nemačke do Istanbula. Ni Rim, ni Berlin, ni Madrid nemaju ono što ima Beograd, koji bi mogao da se poredi sa Barselonom i Bečom. Ali, Beogradu nedostaje to što još nisu počeli pregovori Srbije sa Evropskom unijom, jer je 15 godina razvoja izgubljeno. Nedostaje nam sistem, sređeno političko okruženje... Međutim, on je i po kapacitetu ljudskog potencijala jedan od najvažnijih gradova. U prostoru bivše Jugoslavije u proseku ima duplo više akademskog kadra, nego u drugim delovima starog kontinenta. Investitorima treba otvoriti oči i pokazati im kako je ovo izuzetno atraktivno područje. Prirodna lokacija i ljudski faktor glavni su aduti Beograda.

Koji gradovi u Srbiji su, osim Beograda, atraktivni za strane ulagače?

- Svakako da su najzanimljiviji Novi Sad, Niš i Kragujevac. Nedavno sam napravio listu top-lokacija za izgradnju šoping centara. Od jedanaest glavnih lokacija u Srbiji, njih pet se nalaze u Beogradu i to na glavnim izlazima: prema Zagrebu, Novom Sadu i Nišu, zatim preko puta Pančevačkog mosta i na Ibarskoj magistrali. Naredne dve lokacije su u Novom Sadu i po jedna u Subotici, Zrenjaninu, Nišu i Kragujevcu.

Za logističke centre najbolje su tri lokacije: na pola puta između Beograda i Novog Sada, kod Inđije, zatim između Beograda i Zagreba, kod Rume, a treća na pola puta između Beograda i Niša, kod Jagodine. Postoji stalna nedoumica da li je isplativije ulagati u Nišu ili Novom Sadu. Procenjeno je da je kupovna moć veća u Vojvodini, ali Nišlije me ubeđuju da je tačno da oni manje zarađuju, ali da više troše od Novosađana, koji imaju mentalitet sličan zapadnjacima - više štede.

"Plaza Centers" gradi 3D "IMAX bioskop u Beogradu

Izraelska kompanija "Plaza Centers" najavila je da će u Beogradu, na području Višnjice, izgraditi 3D "IMAX" bioskop, kakav je napravila u Budimpešti, kao i da će u Kragujevcu izgraditi sedam bioskopskih dvorana.

Direktor kompanije za Srbiju Sagiv Meger rekao je da će "Plaza" kad dobije dozvolu za gradnju, početi da pravi šoping centar u Višnjici, koji bi sa 68.000 m2 trebalo da bude najveći u gradu i da na poslednjem, petom spratu ima 3D "IMAX".

Standardno "IMAX" platno široko je 22 m i visoko 16,1 m, a može biti i veće. U svetu, u 68 zemalja, postoji oko 280 "IMAX" bioskopa - od čega 60% u SAD i Kanadi.

"Višnjica Plaza" biće izgrađena na mestu nekadašnjeg proizvođača sportske opreme "Sportstar", kojeg je u novembru prošle godine kupila kompanija "Plaza centers" za 1,55 milijardi dinara.

Meger je rekao da će Kragujevac dobiti sedam bioskopskih sala u okviru "Plazinog" tržnog centra površine 28.000 m2, čija izgradnja počinje 1. septembra. Multipleks u Kragujecu biće deo "fantasy parka" u sklopu tržnog centra, a taj park će imati sadržaje zabavnog i sportskog karaktera za celu porodicu i za sve uzraste.

U planu je i otvaranje "Plazinih" šoping centara u svim većim gradovima u Srbiji.

Lažni prodavci stanova u Univerzitetskom naselju

Preduzeće "Blok 67", koje realizuje projekat izgradnje univerzitetskog naselja Belville, upozorilo je juče da su se pojavili lažni prodavci stanova u tom kompleksu. Naime, u pojedinim medijima i na internet sajtovima objavljeni su oglasi u kojima pojedinci ili agencije nude te stanove na prodaju i to po cenama koje su znatno više od onih koje je investitor objavio.

- Takve ponude su nelegalne i postoji velika mogućnost da građani budu prevareni. Podsećamo i na činjenicu da su svi dosadašnji kupci nekretnina u kompleksu Belville potpisali predugovor, tako da kupljene nekretnine još ne mogu biti predmet dalje prodaje, sve dok ne budu uknjižene na ime novog vlasnika. To znači da u ovom trenutku one ne mogu biti stavljene u legalan promet - navedeno je u saopštenju kompanije "Blok 67" i dodaje da će ta firma pokrenuti zakonske mere protiv navodnih prodavaca, kako bi zaštitila svoj ugled i ugled celog projekta, ali i interese budućih kupaca.

Preduzeće "Blok 67" nedavno je počelo prodaju stanova i lokala u kompleksu koji je rađen za smeštaj učesnika Univerzijade 2009. godine, a novi vlasnici moći će da ih uknjiže na svoje ime kada, mesec dana po održavanju te manifestacije, budu ponovo sređeni i predati kupcima.

Za ovo naselje, inače, vlada interesovanje na tržištu, a podsećanja radi, slično upozorenje pre nekoliko meseci javnosti su uputile i Robne kuće Beograd, kada su se pojavili lažni agenti koji su nudili iznajmljivanje lokala u tim objektima.

"Immorent" na tržištu Srbije - investicije oko 70 mil EUR

"Immorent" planira da do kraja godine u Srbiji investira 50 do 70 mil EUR, kaže direktor te firme u Beogradu Aleksander Petric (Alexander Petritz). - Težište saradnje sa našim partnerima su sve usluge vezane za sektor nekretnina - njihovo finansiranje, razvoj vlastitih projekata, ili sa partnerom ili samostalno - objasnio je on.

"Immorent", koji se bavi lizingom nekretnina, pruža i sve usluge u vezi sa razvojem nekretnina - procene zemljišta i zgrade, finansijskog i tehničkog razvoja projekta, projektovanja, nadzor i menadžment gradilišta i pomoć u prodaji te nekretnine.

- Beograd predstavlja geostrateški centar jugoistočne Evrope i poseduje veliki potencijal - rekao je Petric i dodao da je planirano i finansiranje izgradnje nepokretnosti u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Prema njegovim rečima, srpsko tržište poseduje veliki potencijal u pogledu poslovnog prostora, velikih šoping centara, hotelskog prostora i izgradnje stambenog prostora. On je ocenio da bi u Beogradu narednih 10-20 godina moglo biti izgrađeno 20 hiljada kreveta, odnosno 20 "Hyatta".

Kao probleme koji sprečavaju korišćenje svih potencijala srpskog tržišta nekretnina i realizaciju projekata, Petric je naveo nepostojanje regulative i problem denacionalizacije zemljišta.

"Colliers Interanational" u Novom Sadu

Poznata američka kompanija "Colliers Interanational", jedna od tri najpoznatije u svetu u oblasti nekretnina, otvorila je 9. jul 2008. godine u Novom Sadu novu kancelariju, treću u Srbiji, nakon Beograda i Niša.

- U Srbiji se nalazimo od 2000. godine i u tri kancelarije zapošljavamo 60 vrhunskih stručnjaka, koji pružaju sve usluge u oblasti nekretnina, a jedino ne ulažemo sopstveni novac u izgradnju - izjavio je generalni direktor "Colliers Srbija" Jovica Jakovac.

On je ukazao na više projekata u Srbiji u kojima je direktno učestvovala njegova firma, od kojih je najveći "Delta City" na Novom Beogradu, a u toku je realizacija Naučno-istraživačkog centra u Inđiji i poslovno stambenog "Park City" u Novom Sadu.

Colliers International je ekskluzivni zastupnik "Eurasian Real Estate", kompanije iz Holandije koja, u saradnji sa lokalnim partnerom "Walschot Invest DOO", započinje izgradnju industriskog i logističkog parka, 20km od Novog sada, na autoputu Novi Sad - Zrenjanin.

Park se nalazi na 42 hektara i njegova lokacija je pogodna za skladišta firmi koje posluju u Novom Sadu, kao i za svaki vid proizvodnje ili industriske aktivnosti.

Novosadski industrisko - logistički park pruža izradu po meri pri iznajmljivanju ili kupovini. Očekivana mesečna kirija za novi prostor, 9 - 12m visine, je 3 - 4 EUR/m2.

Zgrade bivšeg saveznog MUP = hotel "Belgrade Plaza"

Izraelska kompanija "Plaza centers" će na mestu zgrade bivšeg saveznog MUP u Ulici Kneza Miloša sagraditi hotel "Belgrade Plaza" sa pet zvezdica, vredan 150 mil EUR.

Direktor te kompanije za Srbiju Sagiv Meger izjavio je da trenutno čekaju dozvolu za gradnju hotela od gradskih vlasti i odmah će krenuti u relizaciju tog projekta.

Kako je rekao, hotel će biti površine 100.000 m2 i imaće konferencijski centar, de-luks spa, restoran u staklu sa pogledom na Beograd, šoping centar i poslovni toranj, kao i parking sa 2.000 mesta.

Kompanija "Plaza centri" kupila je prošle godine u avgustu zgradu bivšeg saveznog MUP-a u Beogradu, koja je teško oštećena tokom NATO intervenciji 1999, po ceni od 29,1 mil EUR.

Lečilište "Gornja Trepča" na aukciji 5. septembra

Aukcija za lečilište i rehabilitacioni centar "Gornja Trepča" zakazana je za 5. septembar po početnoj ceni od 126 miliona dinara, objavila je Agencija za privatizaciju Srbije.

Najvažnija imovina Lečilišta "Gornja Trepča" su stacionar sa 108 ležajeva i ambulantom, restoran, kupatila za lečenje banjskom vodoma i ukupno 12,4 hektara zemljišta.

Kupac će biti obavezan da investira najmanje šest miliona dinara u "Gornju Trepču", a rok za prijavljivanje učesnika na aukcji je 28. avgust.

Banja Gornja Trepča nalaži se u blizini Čačka i bavi se turističkim uslugama, hotelijerstvom i proizvodnjom mineralne vode.

Preduzeće "Gornja Trepča" imalo je prihod od 81,8 miliona dinara u 2007. godini, a dobit je bila oko 10 miliona dinara, navodi Agencije za privredne registre. Kapital preduzeće vredeo je 84 miliona dinara.

"Zlatibor turist" na aukciji 19. septembra

Agencija za privatizaciju objavila je 3. jul 2008. godine da je aukcijska prodaja "Zlatibor turista" zakazana za 19. septembar.

To je treće zakazivanje prodaje 43,75% kapitala "Zlatibor turista" po početnoj ceni od 37,8 miliona dinara. Prve dve aukcije su odložene zbog nerešenih imovinskih odnosa u preduzeću.

U vlasništvu "Zlatibor turista" je naselje "Kraljevi konaci" sa 23 apartmana kategorisana sa pet zvezdica, ukupne površine 1.015 m2, kao i restoran "Jezero" površine 348 m2 i poslovni prostor od 405 m2.

Kupac "Zlatibor turista" postaće vlasnik i 13,5 ha zemljišta, na kojem je i jezero u centru Zlatibora koje će mu biti dato na korišćenje.

Vlade Divac gradi u Kragujevcu

Vlade Divac namerava da izgradi veliki poslovno-stambeni objekat u kragujevačkom naselju Stara kolonija, u kome će izraelska "Plaza" uskoro početi izgradnju tržno-poslovnog centra površine 60.000 m2.

Prema rečima Nebojše Vasiljevića, člana Gradskog veća Kragujevca, plac od 1,5 ha nedavno je na licitaciji kupila kompanija "Nelt", iza koje stoji Vlade Divac.

Vasiljević je izjavio da je atraktivna lokacija izlicitirana po ceni od 36.000 EUR za 1 ar. Površina objekta, koji Divac planira da izgradi u kragujevcu je 36.000 m2, a prema prvim informacijama izgradnja bi trebalo da počne početkom 2009. godine.

"R.M." gradi banjsko lečilište u Sisevcu kod Paraćina

Privatno preduzeće "R.M." iz Stubice kod Paraćina gradi banjsko lečilište u poznatom izletničkom turističkom mestu Sisevac, a vrednost cele investicije premašiće milion evra, izjavila je vlasnica te kompanije Radojka Milovanović.

Vlasnica firme "R.M." je navela da je u toku izgradnja objekta za goste sa pedesetak ležajeva i apartmana, zatim renoviranje olimpijskog bazena i drugih sportskih i pratećih objekata.

Bazen će se, dodala je ona, puniti toplom termalnom vodom iz bunara dubine 120 m, čija je temperatura 37 stepeni, a istu vodu koristiće i hotel.

Milovanović je predočila da je do sada preduzeće "R.M." investiralo više od 300.000 EUR vlastitih sredstava u izgradnju tog banjskog lečilišta, a da će, kada se svi radovi okončaju, što bi trebalo da bude do kraja ove godine, vrednost investicije premašiti milion evra.

Ona kao najveći problem za goste koji žele da se odmore i dođu do Sisevca, ističe da je put do tog mirnog mesta prepunog borove šume podno južnog Kučaja, gotovo neupotrebljiv, ukazujući da "država, kao ni paraćinska i ćuprijska opština po tom pitanju ništa ne preduzimaju".

U Sisevcu postoji i ribnjak sa pastrmkama, zatim pecalište za ribolovce, a gosti mogu da posete i poznati Manastir Sisoje gde je nekada bilo banjsko lečilište u kome je poznati ruski vojskovođa Vronski dovodio svoju vojsku na lečenje i oporavak od lepre.

Počinje prodaja stanova u kompleksu "Belville"

Cena kvadrata stambenog prostora u kompleksu "Belville", čija prodaja počinje 2. jul 2008. godine iznosiće 1.850 EUR bez PDV-a (8%). Kvadratni metar poslovnog prostora biće 2.350 EUR, takođe bez PDV-a, koji je u ovom slučaju 18%, dok je za parking prostor potrebno izdvojiti od 500 do 900 EUR po m2, (PDV od 8%).
Slobodan Mihajlović, izvršni direktor preduzeća "Blok 67 Associates", saopštio je na konferenciji 1. jul 2008. godine povodom početka prodaje jedinica u kompeksu "Belville", da ova kompanija zadržava pravo da izvrši korekciju cena shodno svojoj poslovnoj politici.

U prodajnom paviljonu opremljen je stan od 61m2, koji predstavlja "stan eksponat" sa "završnom obradom" kakva će biti implementirana u svih 1.858 jedinica, tako da će zainteresovani klijenti kroz posetu ovom objektu moći da se uvere u kvalitet koji nudi kompleks "Belville", rekao je Mihajlović.

Kompleks "Belville" čine dve poslovne zgrade, 14 stambeno-poslovnih jedinica, koje će imati 10 ili 13 spratova, 6 podzemnih garaža i pristupne saobraćajnice sa kompletnom infrastrukturom.

Tržištu će od sutra biti dostupno 1.858 stanova različitih struktura - 131 garsonjera, 383 jednosobna stana, 144 jednoiposobna, 714 dvosobnih, 304 trosobna, 78 troiposobnih i 104 četvorosobna. U prizmelju stambenih zgrada nalaziće se 333 lokala i 2.543 garaže, parking mesta u podzemnim garažama i otvorenim parking prostorima.

Kompleks "Belville" prostire se na površini od 13,7 ha, ukupna površina izgrađenih objekata je oko 250.00 m2. Celokupna investicija vredna je 230 mil EUR.

Inače, kompleks "Belville" biće završen i predat organizatorima Univerzijade najkasnije u maju 2009. godine i služiće za smeštaj sportista iz celog sveta. Po završetku Univerzijade, svi objekti biće ponovo uređeni i predati vlasnicima najkasnije do kraja 2009.

Ponovo počeo prijem zahteva za subvencionisane stambene kredite

Od 1. jul 2008. godine ponovo počeo prijem zahteva i odobravanje subvencija za stambene kredite, izjavio je direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Aleksandar Jović.

On je precizirao da će u trećem kvartalu, za subvencioniranje stambenih kredita biti obezbeđena sredstva u iznosu od oko 470 miliona dinara. U prvom i drugom kvartalu za subvencije stambenih kredita izdvojeno je oko 730 miliona dinara, precizirao je Jović i podsetio da je u budžetu Srbije za 2008. godinu planirano oko 3,5 milijarde dinara za subvencionisanje stambenih kredita.

Prijem zahteva za subvencije stambenih kredita obustavljen je u prvoj nedelji juna u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, jer je novac planiran za drugi kvartal potrošen mesec dana ranije.

Prema zvaničnim podacima Korporacije, ukupna suma osiguranih kredita kod Nacionalne korporicije, od oktobra 2004. godine do sada, dostigla je oko 1,04 mlrd EUR, a od te sume više od 205 mil EUR predstavljaju subvencionisani krediti za mlađe od 45 godina.

U 2007. godini ukupno je isplaćeno oko 2,85 milijardi dinara za 4.012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države, a do kraja prošle godine ukupan broj odobrenih kredita dostigao je oko 24.500.