Država bez para za jeftine stanove koje je obećao Mrkonjić

Ministar Dulić kaže da je njegov kolega „divan čovek”, ali da kvadrat od 500 € nije realan jer u budžetu nema novca za subvencionisanje gradnje takvih stanova...

Subvencionisanje kredita za kupovinu stanova nije realno jer jednostavno nema novca za to. Mrkonjić je jedan divan čovek i ima ambicije, ali to prosto niie moguće - rekao je Dulić.
On je je rekao da je u ovom trenutku jedina ozbiljna mera gradnja socijalnih stanova, koji bi trebalo da reše problem stanovanja socijalno ugroženih kategorija.
- Ti stanovi će biti finansirani iz stranih kredita i nadamo se da bismo sledeće godine mogli da izgradimo 3.000 do 5.000 stanova - kaže ministar.
O ovom epilogu su još juče pisale „24 sata”, za koje su u Ministarstvu zaštite životne sredine rekli da će se jeftini stanovi graditi samo za izdavanje.
Dulić je na ovaj način replicirao najavi ministra Mrkonjića, koji je pre dva dana najavio subvencionisanje stanogradnje.
- Ideja je da se spusti cena stana na njegovu realnu građevinsku vrednost. Jedna od mogućnosti je da država ustupi gradsko građevinsko zemljište, a ušteda je u krajnjoj ceni kvadrata niža od 30 do 40 odsto. Građani bi dobijali povoljne kredite sa kamatom od dva do tri odsto, uz učešće od pet hiljada evra i grejs periodom na godinu dana - rekao je pre dva dana Mrkonjić.

„Stare” subvencije za stanove i dalje na snazi
Jučerašnji, ne baš najbolje sročen, Dulićev demanti je itekako zabrinuo sve koji planiraju kupovinu stana u 2009. jer je ministar zaštite životne sredine direktno rekao da novca za subvencionisanje stambenih kredita „jednostavno nema”. Ipak u Vladi, klasični stambeni krediti se redovno odobravaju i tu nema nikakvih zastoja. Rečeno je da i NKOSK i banke redovno odobravaju kredite, te da tu nema nikakve zabune jer je Vlada stavku o subvencionisanju stanova, regularno stavila u budžet. Vlada je donela odluku kojom se NKOSK odobravaju subvencije u iznosu od 500 miliona dinara. Novina je mogućnost uzimanja kredita maksimalno u vrednosti do 40.000 evra za kupovinu stana koji nije veći od 50 kvadrata.

Iz poljoprivrede u građevinsko zemljište

Naše oranice se polako pretvaraju u tržne centre, stovarišta, industrijske zone ili već nešto drugo, a u poslednjih 17 godina 200.000 hektara poljoprivrednog prešlo je u građevinsko zemljište. Tačnije, najveći deo tih njiva otišao je na širenje građevinskog rejona ali veliki potrošači zemljišta bili su i rudnici, iskopi, železnica...

Oni koji su poljoprivrednom zemljištu menjali namenu dosad su mahom dobro prolazili jer za to nisu davali velike pare, naročito oni koji su "prevodili" poljoprivredne površine treće, četvrte i niže klase, ali im je država sada pripremila neprijatno iznenađenje - ubuduće će svi koji nameravaju da to urade morati da plate naknadu u iznosu od 50 odsto tržišne vrednosti tog zemljišta. To znači da će neko ko je kupio njive za 100.000 evra a ne namerava da ih zaseje već da na njima gradi ili se bavi nekim drugim biznisom, uz to platiti još 50.000 evra.

Ovo je samo jedna od novina koju će doneti izmene nacrta novog zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ko je dosad kupovao lošije oranice da bi se zapravo domogao dobrog građevinskog placa bio je dužan da plati svega 1.500 evra po hektaru, ako bi menjalo namenu te zemlje. Međutim, onima koji taj biznis plan još nisu ostvarili, izmene nacrta novog zakona o poljoprivrednom zemljištu svakako neće ići na ruku jer će plaćati dodatnih 50 odsto tržišne cene bez obzira na kvalitet oranica.

Hekar od milion evra

Koliko njive mogu biti vredne pokazuje primer sremskog sela Šimanovci gde su se neki seljaci preko noći obogatili samo zbog toga što su im njive bile pored puta, to jest pored autoputa.
Hektar zemljišta, koji se pre petnaestak godina mogao kupiti za hiljadi ili dve hiljade evra, zahvaljujući velikom interesovanju investitora, dogurao je do milion, a u pojedinim slučajevima i do neverovatnih dva i po miliona evra.
Šimanovci i autoput Beograd-Zagreb svakao nisu jedinstven slučaj. Slično je i u oklini Novog Sada pa je tako nedavno kod Kovilja pored zrenjaninskog puta jutro plaćano i do 100.000 evra. Kako je stigla kriza tako je i navala na oranice malo splasnula, ali...

- Imaće se u vidu tržišna vrednost poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, a rešenje o plaćanju promene namene donosi jedinica lokalne samouprave, to jest opštinska ili gradska uprava - kaže direktor Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede Zoran Knežević podsećajući da je u postojećem zakonu u nacrtu takođe bilo predviđeno da se za promenu namene plati 50 posto, ali je posle toga, amandmanom predviđeno da se toliko plaća za prvu i drugu klasu obradivog poljoprivrednog zemljišta, a za treću, četvrtu i ostale klase plaćalo se maksimalno 1.500 evra po hektaru. Ovim izmenama izbrisano je to ograničenje. Ovo ograničenje je i bila izuzetno dobra pogodnost za one koji su kupovali naizgled bezvredne pašnjake ili ritska zemljišta nadomak velikih gradova ili autoputa i prevodili ih u basnoslovno skupo građevinsko zemljište.

U Srbiji inače ima oko 3,6 miliona hektara obradivih površina, a stručnjaci procenjuju da je ovo do sada bio samo početak prevođenja poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljišta. Ovo će naročito doći do izražaja u blizini Beograda i Novoga Sada, kao i na potesu uz autoputeve. već se sada vodi velika bitka oko sudbine oranica koje koristi beogradski PKB, a koje bi u slučaju prevođenja u građivinsko zemljište mogle imati basnoslovnu cenu.

Masovne prevare na tržištu stanova

Na tržištu stanova u Srbiji sve više prevara. Investitori prodaju iste stanove po više puta, posle čega im se gubi svaki trag. Prevareni kupci očekuju reakciju Tužilaštva.

Na tržištu stanova u Srbiji sve je više masovnih prevara. U Republičkom javnom tužilaštvu najavljuju da će, kad god to bude moguće, inicirati postupke oduzimanja imovine investitorima koji varaju građane.

Način poslovanja obuhvata agenta za nekretnine, investitora, advokata prodaje i kupca, koji novac u kešu daje unapred.

Kada dođe rok za završetak gradnje, osim saznanja da stana nema i da investitor nije dostupan, kupac takođe otkriva i da je njegov stan prodat nekoliko puta.

Kupcu tada samo preostaje da podnese krivičnu prijavu i izdrži dug sudskog postupka.

U Ministarstvu pravde kažu da je rešenje za sve prevarene kupce upravo Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, koji stupa na snagu 1. marta.

Početkom 2007. godine Milan Motika, posredstvom agencije za nekretnine, potpisao je ugovor sa investitorom Milanom Jeremićem o kupovini stana od 40 kvadrata za 32.000 evra u Višnjičkoj Banji.

Milan Motika je tek na gradilištu saznao da investitor zgradu gradi već sedam godina i da je on samo jedan u nizu prevarenih.

"U međuvremenu su se pojavili i drugi kupci za isti taj moj stan, a saznao sam i da je prodavan u 2003. godini, što potvrđuje da je moj stan prodat više puta, kaže prevareni kupac Milan Motika.

Prevareni kupci su podneli krivične prijave protiv investitora, tužilaštvo izdalo nalog za privođenje ali, investitor Jeremić nije više u Srbiji.

Građevinska mafija i na Mirjevu

Kupci stanova u Ulici Jovanke Radaković u Mirijevu na sličan način su nasamareni.

U njihovom slučaju su postojale uredne dozvole ali su stanove biše puta prodavali investitor, suinvestitor i izvođač radova.

Kupci tvrde da im je to bilo čudno, a za prevaru su saznali tek kada im je useljenje u stanove odloženo.

"Smatram da su svi korumpirani jer ne može neko zidati objekat sa ulogom od 500 evra, a da vrednost bude dva milion evra, kaže Vesna Nikolić prevareni kupac iz opštine Mirjevo.

Računica pokazuje da je stan od 50 kvadratnih metara plaćen 45.000 evra, a da ga je investitor prodavao i po 6 puta, zaradivši tako na samo jednom stanu 270.000 evra.

U Sekretarijatu za urbanizam kažu da, po aktuelnom zakonu, investitori nemaju obavezu završetka radova.

"Ta informacija nas ne sprečava, odnosno, ne daje nam zakonsku mogućnost da za novu lokaciju ne izdajemo dozvolu ako se dostavi potpun zahtev sa svim dokumentima u bilo kojoj fazi bilo da je akt, odobrenje ili prijava radova", kaže Milan Vuković, sekretar za urbanizam.

"Svakako da će Tužilaštvo, gde god bude moglo, inicirati postupke oduzimanja imovine, kako bi se investitorima koji varaju građane, jasno stavilo do znanja da im se ovaj vid malverzacije neće isplatiti, kako im se imovina i profit stečeni prevarom, može oduzeti ukoliko se primeni zakon o oduzimanju imovine i sprovede finansijska istraga", najavljuje portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić.

Sudski postupci moraju da se ubrzaju, smatraju u Ministarstvu pravde. Kažu da više od 1.000 krivičnih postupaka traje duže od 10 godina.

Kako bi se prevare svele na minimum, neophodno je da se izmene Zakon o krivičnom postupku i Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, koji će se pred narodnim poslanicima naći u martu.

Stanogradnja šlajfuje, preti neimarima

Svetska finansijska kriza sve više se useljava u sve oblasti života. Tržište nekretnina je reagovalo među prvima, pa su cene stanova počele padati još krajem prošle godine, jer je prodaja naglo smanjena, što zbog očekivanja da će cene nastaviti da padaju, što zbog skupljih stambenih kredita i nesigurnosti radnog mesta. I dok se, s jedne strane, pozdravlja pad cena stanova, s druge se postavlja pitanje da li će biti građevinske proizvodnje, odnosno, ukoliko investitori i krenu u novi ciklus izgradnje, ko će stanove kupovati.

Svodeći računicu krajem decembra 2008, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić izrazio je bojazan u vezi s daljim ulaganjima u građevinarstvo, i ocenio da bi veliki broj građevinskih firmi mogao nestati, jer neće biti posla. S obzirom na stanje koje je proteklih meseci vladalo na tržištu nekretnina, rast kamatnih stopa i pad potražnje za stanovima, Rodićevo mišljenje je da investitori neće moći da se zadužuju, pa preti otpuštanje radnika koji rade kod stranih kompanija, koje se u poslu rukovode logikom profita i s njegovim padom redukuju broj zaposlenih.

Da se upravo to desilo ove zime, potvrđuje više primera u kojima su građevinski radnici ostali bez posla, rad je prekinut i tamo gde se moglo raditi, jer je ponestalo novca. Da bi se sprečio zastoj u izgradnji stanova, država je pokušala da nešto učini, pa je odlučila da podstakne stanogradnju većom potražnjom manjih stanova, za koje kupcima odobrava subvencionisane stambene kredite. Vlada Srbije je, u vezi s tim, usvojila Program dugoročnog stambenog kreditiranja za 2009, kojim se omogućuje kupovina ili izgradnja stanova uz pomoć države. To se odnosi na građane bez stana, do 45 godina starosti, koji uz pomoć subvencija mogu kupiti stan do 50 kvadrata.

Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović kaže za naš list da ne bi trebalo da dođe do većeg pada izgradnje, jer podaci pokazuju da je potražnja za stanovima kao početkom 2008. On smatra da će investitori nastaviti izgradnju, najpre započetih objekata, potom i novih, bar kada su u pitanju gradovi poput Novog Sada i Beograda. Građani još uvek raspolažu velikom sumom novca, koji bi mogli uložiti u stanove, a podstanari će sigurno želeti da uz pomoć subvencija dođu do vlastitog stančića.

Međutim, pitanje je koliko će, uz pomoć odobrenih samo 500 miliona dinara – sedam puta manje nego 2008. – subvencionisanih stambenih kredita uspeti da se reši. Od tih para najpre će se 180 miliona isplatiti građanima koji su podneli zahteve još prošle godine, tako da za ovu godinu ostaje skromnih 320 miliona. Ako se ima na umu da su banke od početka ove godine već primale zahteve za kredite, što znači da su stanovi već izgrađeni ili u izgradnji, za pokretanje novog građevinskog ciklusa ostaće malo para.
Mnogi građevinci vide spas u niskogradnji, jer su najavljeni brojni projekti izgradnje autoputeva i mostova. Očekuje se izgradnja svih autoputskih pravaca duž kompletnog Koridora 10 kroz Srbiju i više mostova, među kojima su dva u Novom Sadu: Žeželjev most i onaj na stubovima mosta Franca Jozefa. Međutim, kako većina projekata još nije spremna, veći deo građevinske sezone proći će na projektovanju i pripremi tenderske dokumentacije, kao i rešavanju imovinsko-pravnih odnosa. Kako je najavio ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, u planu je da se ove godine izgradi ukupno oko 40 kilometara autoputa, od kojih 20 na severnom kraku Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada. Tender za izbor izvođača radova još nije raspisan, a najavljen je tek za kraj marta.

Ukidanja učešća ne važi za stambene kredite

Uprkos najavama da bi preporuka NBS o ukidanju depozita i učešća mogla da se odnosi i na stambene kredite, u bankama kažu da o kupovini stana bez početnog kapitala zasad još nema reči. Ipak, Vlada je konačno usvojila program subvencionisanja stambenih kredita, ali samo do vrednosti od 40.000 evra. Građanima će u vreme krize ipak na raspolaganju biti evro krediti bez učešća i depozita i povoljni krediti za kupovinu domaće robe. - Ukidanje učešća i depozita odnosi se na potrošačke i keš kredite. Ono što je sigurno: mere se ne odnose na stambene kredite, jer bi to u ovom trenutku bilo krajnje neracionalno i ekonomski neopravdano imajući u vidu rizike, posebno u ovom segmentu - objašnjava Nenad Lučić iz Folks banke.

Ipak, za sve one koji planiraju da kupe stan dobre vesti su da je Vlada Srbije usvojila Program dugoročnog stambenog kreditiranja za 2009. kojim se omogućava kupovina ili izgradnja stanova uz subvenciju države. Zahtevi će se odobravati za stanove površine do 50 kvadratnih metara u ukupnom iznosu od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Vlada je u prošle godini za te namene izdvojila ukupno 3,5 milijarde dinara. U Vladi nisu precizirali koliko je država ukupno sredstava planirala za rad Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ali se spekuliše da je ovogodišnji iznos sedam puta manji od prošlogodišnjeg.
- Subvencionirani stambeni krediti imaju svoje propisane uslove i oni nisu menjani postojećim uredbama - objašnjava Svetlana Blagojević iz Banke Inteze.

Banke bi uskoro trebalo da počnu da odobravaju evro keš i potrošače kredite bez učešća, koji će najverovatnije zbog toga poskupeti jer banke veći rizik preuzimaju na sebe, a i gube svoje izvore kreditiranja.
Kao alternativa ovim kreditima poslužiće krediti stanovništvu koje je Vlada nedavno usvojila. Merama je predviđeno 20 milijardi dinara za tu namenu, a pozajmice će moći da se koriste za kupovinu domaće robe.

Stan uz učešće države moguće kupiti samo u unutrašnjosti

Ako građani hoće da kupe stan na kredit uz subvenciju države, treba da znaju da to mogu da učine samo u manjim gradovima. Vlada je usvojila program subvencionisanja stambenih kredita po kojem mlađi od 45 godina mogu da kupe stan do 50 kvadrata u vrednosti do 40.000 evra. Ovako male i jeftine stanove nemoguće je kupiti u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu. Dilema da li je moguće kupiti stan ove kvadrature za veće pare, odnosno za realnu cenu, pa od države dobiti subvenciju na 40.000 evra, a ostatak izvući iz slamarice ili neke druge pozajmice, sada je rešena a odgovor kratak - ne. Svi koji žele da im država izađe u susret moraće, kako znaju i umeju, da se uklope u zadate kriterijume, pa im, prema mišljenju stručnjaka, ostaje ili da dignu sidra i presele se u unutrašnjost Srbije, gde kvadrat košta 300 evra, ili da u narednih godinu dana, koliko traje program, rade samo jedno - traže stan od 20 kvadrata u koji će smestiti porodicu. Manje stanove u glavnom gradu od 30 kvadrata nemoguće je naći ispod 65.000 evra.

Za te pare u Beogradu nemoguće je kupiti stan, sem nešto od 20 kvadrata, što se i ne gradi, a i ako postoji, pitanje je kako izgleda. Jedini je zaključak da država u stvari i neće da se te pare iskoriste, jer ne dozvoljava ni doplatu, što bi imalo nekog smisla. Ako je već tako, onda bi trebalo da stimuliše investitore da grade tako male stanove i po toj ceni, a da ih ona subvencioniše tako da ne plaćaju PDV i naknade za građevinsko zemljište. To je radila Skupština grada Beograda, a ljudi su vrlo povoljno došli do krova nad glavom.
Sa dotacijom države od 20 odsto, po kamati od 0,1 odsto godišnje, što su osnovne prednosti subvencija, se ne može uklopiti nijedan stanovnik iole razvijenijeg grada u Srbiji, a da u opštinama gde je kvadrat 300 evra jednostavno nema para. Ona ističe da nekretnine u manjim mestima i koštaju toliko zato što ih niko neće.
Na pitanje da li se i šta u prestonici može pazariti od ovakve državne pozajmice, iz Ministarstva finansija poručuju da je ovogodišnji program pravljen prema proseku do sada uzimanih kredita. U isto vreme izvršna vlast je htela da potpomogne građane „slabijeg materijalnog položaja”. Koliko je država ozbiljna u nameri da stane na put „luksuziranju”, dokazuje i to što ni oni sa lošijim materijalnim primanjima iz malih gradova ne mogu kupiti stan veći od 50 kvadrata do 40.000 evra.

Subvencija u brojkama
- 500 miliona dinara ukupan iznos za subvencije (150 miliona vojsci, a 350 civilima)
- maksimum kredita 40.000 evra
- maksimalna veličina stana do 50 kvadrata
- kamata šestomesečni Euribor plus maksimalno 3,9 odsto
- pet odsto učešća obezbeđuje korisnik kredita, dok je 20 odsto učešće države na koju se plaća kamata od svega 0,1 odsto
- pravo na subvencionisani kredit imaju ne stariji od 45 godina sa platom ispod 100.000 dinara koji ne poseduju stan niti koriste neki drugi stambeni kredit

Hrvati otvaraju tržište nekretnina

U Hrvatskoj je 1. februara na snagu stupio zakon prema kojem državljani zemalja članica Evropske unije mogu slobodno kupovati nekretnine, ali vlasnici agencija za prodaju kuća i zemljišta ne očekuju povećani interes stranaca.

Hrvatska se pre četiri godine Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) obavezala da će svoje građane izjednačiti u kupovini nekretnina s fizičkim i pravnim osobama iz zemalja članica EU, što je stupanjem na snagu tog zakona 1. februara ove godine i ispunila.

No, predsednik Udruženja za poslovanje nekretninama Dubravko Ranilović u medijima je proteklih dana izjavio da se, bez obzira na izjednačavanje, ništa značajno neće promeniti, te da strani državljani bez obzira na taj zakon ionako već godinama kupuju nekretnine u Hrvatskoj.

Naime, strani državljani su kao fizička lica do sada za kupovinu nekretnine u Hrvatskoj trebali da zatraže i dobiju saglasnost Ministarstva pravde, koja se ponekad čekala i po 18 meseci.

Fiktivnom firmom do stana

Kako bi izbegli čekanje i beskrajno sakupljanje papira, mnogi su zainteresovani kupci odlučili da krenu jednostavnijim putem, te su za 10.000 kuna takse (oko 1.350 evra) osnivali fiktivnu kompaniju u Hrvatskoj, koja im je omogućila nesmetanu kupovinu nekretnine, ili su pak kupljenu nekretninu formalno registrovali na hrvatskog državljanina.

Prema službenim podacima koje je izneo Ranilović, u proteklih 18 godina 11.517 stranih državljana kupilo je nekretnine u Hrvatskoj legalno i uz dozvolu Ministarstva pravde, no prema nekim neslužbenim procenama stvarni broj nekretnina u vlasništvu stranaca kreće se od 40.000 pa čak do 70.000.

Kolika je stvarna brojka stranaca koji imaju kuće ili stanove u Hrvatskoj doznaće se narednih meseci kada krene proces legalizacije tih nekretnina kupljenih uz pomoć "rupa" u zakonskim propisima, odnosno kada ih stvarni vlasnici počnu knjižiti na svoje ime.

Recesija ne prodaje hvarske nekretnine

Predstavnici agencija za posredovanje u kupovini nekretnina ističu kako među sadašnjim vlasnicima kuća i stanova u Hrvatskoj ima najviše Nemaca, Austrijanaca, Mađara i Britanaca, ali poslednjih par godina sve više raste i broj Rusa, Slovenaca i Italijana.

Novi liberalniji zakon značajno će skratiti proceduru i ubrzati sticanje vlasništva nad nekretninom, no agencije za posredovanje smatraju kako to ipak neće bitno uticati na cene ili interes za kupovinu novih nekretnina prvenstveno zbog aktuelne ekonomske situacije.

Neće se dogoditi ništa spektakularno. Kriza trese čitavu Evropu. Teško da će neko iz Nemačke, pogođene recesijom, izdvojiti 2.500 evra po kvadratu za apartman na Hvaru. Osim toga, u zadnjih desetak godina već je rasprodat veliki broj kvalitetnih nekretnina na Jadranu.

Na ruku kupcima ne ide ni činjenica da je pojačan interes stranaca za kupovinu nekretnina i zemljišta prvenstveno na Jadranu proteklih godina podstakao značajan rast cena nekretnina, koje su u poslednjih deset godina porasle više od 90 odsto.

Cene elitnih stanova u svetu

Monte Karlo ubedljivo vodi na listi gradova po visini cena elitnih stanova, dok se Moskva plasirala na drugo mesto, pretekavši trećeplasirani London, pokazalo je istraživanje kompanije "Global Property Guide" (GPG).

Istraživanjem je, kako izveštavaju agencije, obuhvaćeno 110 gradova sveta.

Prema podacima GPG, prosečna cena elitnog stana (površine oko 120 kvadratnih metara u centru grada) u Mote Karlu dostiže 47.580 dolara. Isti takav stan u Moskvi ćete platiti 20.850 dolara za kvadrat, a u Londonu 20.760 dolara.

Petorku gradova sa najskupljim stanovima zatvaraju Tokio, sa 17.998 dolara i Hongkong, sa 16.130 dolara za kvadratni metar.

Sa petog na šesto mesto skliznula je finansijska prestonica SAD, Njujork, u kojoj kvadratni metar elitnog apartmana košta u proseku 14.898 dolara.

"Pobedu" Moskve nad Londonom u borbi za drugo mesto eksperti GPG objašnjavaju finansijskom krizom, koja je "srozavala" cene nekretnina u britanskoj prestonici tokom cele prošle godine, dok se o korekciji cena moskovskih stanova počelo govoriti tek u poslednjem kvartalu 2008.

Zamrlo tržište stanova

Novi kriterijumi za subvencionisane kredite, koje Vlada Srbije planira da objavi u naredne dve nedelje, neće se bitno odraziti na zamrlo tržište nekretnina - smatraju trgovci kvadratima.

Premijer Mirko Cvetković je najavio da će država kroz subvencionisane stambene kredite stimulisati stanogradnju i kupovinu novih kvadrata, ali u agencijama za promet nekretnina navode da to nije dovoljno. Jer, pomoć je potrebna i investitorima, koji su zbog skupih kredita i pada potražnje zamrzli svoja gradilišta.
U Beogradu je, primera radi, promet nekretnina gotovo stao. U poslednjih mesec dana u glavnom gradu je samo 24 stana promenilo vlasnike. Dešava se, dakle, da u toku dana nema ni jedne kupoprodaje, što ni u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, kada je bio najmanji promet, nije bio slučaj. U prvoj polovini prošle godine, na primer, mesečno je bilo i do 200 kupoprodaja.
Nema kredita, nema ni prometa. Kupaca nema, a ponuda raste. Cena kvadrata hitno mora da padne najmanje za još deset odsto. Prošle godine investitori su bez posrednika prodavali kvadrate. Sada su agencije za promet pretrpane ponudama investitora. Nove mere za subvencionisane kredite, koje priprema Vlada, verovatno će pozitivno uticati na prodaju.
Država treba da stimuliše i investitore, jer da bi kupci imali šta da kupe, kvadrate neko mora i da izgradi.
Nije dovoljno samo da se pospeši promet da se stimulišu kupci, već i investitori moraju da imaju neke povlastice. Činjenica je da građevinski materijal nikada nije bio jeftiniji, ali to je samo jedan segment. Država bi trebalo da se odrekne PDV na stanove, ali i da gradska uprava prepolovi nadoknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja sa jednom trećinom, a nekad i više, učestvuje u formiranju cene novoizgrađenog kvadrata.
Problem je i u procedurama.
Hitno mora da se ubrza izdavanje dozvola za gradnju. Trebalo bi da se omogući investitorima da taj postupak, sa što manje papirologije, završe, najviše, za dva meseca. Veliki problem je i što regulacionih planova nema za više od polovine Beograda.
Nije dovoljno pokriti samo jedan segment procesa kako bi se dobio maksimalan konačan rezultat. Pojačanjem potražnje za stanovima ne olakšava se položaj investitora, graditelja i ne podstiče se proces projektnog finansiranja, koji je neophodno što pre pokrenuti.

ŠAROLIKE CENE
Po ceni, u Beogradu prednjači centar grada, gde kvadrat košta od 2.700 do 3.500 evra. Na Vračaru je kvadrat od 3.000 do 3.500 evra, u zoni oko Svetosavskog hrama, dok su obodi nešto jeftiniji, od 2.000 do 2.600 evra.
Stanovi kod “Beogradske arene” i dalje su na ceni, i to od 2.600 do 3.200 evra po kvadratu. U centralnom delu Zemuna plaća se od 1.500 do 2.000 evra, Zvezdari od 1.700 do 2.300, Mirijevu od 1.250 do 1.400, Banovom brdu od 1.600 do 2.200, Filmskom gradu od 1.600 do 1.700, dok je kvadrat na Kanarevom brdu od 1.300 do 1.500 evra. Na Banjici su cene od 1.500 do 1.800 evra, na Autokomandi od 1.700 do 2.300, a na Karaburmi od 1.300 do 1.500. Za 900 do 1.100 evra po kvadratu stanovi mogu da se kupe samo u Železniku, Sremčici, Zemun polju, Batajnici i na levoj obali Dunava - u Krnjači, Borči, Kotežu. Najjeftiniji stanovi sa centralnim grejanjem su u Barajevu od 500 do 600 po kvadratu.

Štedljive kuće

Ušteda u grejanju se zasniva na reflektujućim površinama, koje u velikoj meri reflektuju direktno zračenje sunca od čak osam do deset odsto. To su sjajni premazi, lakovi i boje, aluminijumske folije i limovi na čvrstoj podlozi. Reflektujuće površine su najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta - objašnjava inženjer Milković. U Srbiji je do sada ozidano desetak samogrejnih ekoloških kuća, izgrađenih po nacrtima inženjera Veljka Milkovića iz Novog Sada.

Samo u ovom gradu, postoje četiri ovakve kuće, a još nekoliko njih nalazi se u Somboru, Zaječaru, LJigu...
- Prva kuća je izgrađena daleke 1979. godine. Pokazalo se da ušteda u energiji u solarnoj zemunici iznosi oko 85 procenata, a stanari su zadovoljni životom u njoj. I sama izgradnja je jeftinija od izgradnje nadzemne kuće, pa na građevinskom materijalu može da se uštedi od 18 do 40 odsto - kaže Milković.
Osim uštede u grejanju, štedi se i u potrošnji struje, pa tako samo na osvetljenju prostorija ušteda je oko trideset odsto. Milković kaže da ekološka kuća ima, umesto klasičnog krova zemljanu zaštitu, koja štiti objekat od niskih zimskih i letnjih visokih temperatura, a zidovi su zaštićeni od erozije.
- Eko-kući nisu potrebni duboki temelji, velika ostava za ogrev, znatne grejne instalacije - kaže on i nastavlja:
- Ušteda u grejanju se zasniva na reflektujućim površinama, koje u velikoj meri reflektuju direktno zračenje sunca od čak osam do deset odsto. To su sjajni premazi, lakovi i boje, aluminijumske folije i limovi na čvrstoj podlozi. Reflektujuće površine su najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta.
Inženjer Milković je učestvovao je na naučnom skupu u Milanu i Tokiju, a prvi projekat eko-kuća uradio je u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, sa profesorom doktorom Slobodanom Krnjetinom, inženjerom građevinarstva.

Rumuni kupuju kuće u Srpskoj Crnji !

Lepše i novije kuće kupuju rumunski gastarbajteri, dok manje i starije kuće pazare siromašni rumunski penzioneri, kaže Mile Rajić, predsednik Saveta MZ Srpska Crnja

Za poslednjih nekoliko meseci rumunski državljani kupili su 11 kuća sa okućnicama u pograničnom mestu Srpska Crnja po bagatelnim, ali tržišnim cenama, od 3.000 pa do 19.000 evra. Rumuni iz obližnjeg mesta Žombolj i iz 50 kilometara udaljenog Temišvara, bez ikakvih barijera prelaze granicu s kešom na blatobranima svojih „dačija" i pitaju gde su te kuće na prodaju.

Srpska Crnja ima 2.000 kuća, a svega 4.500 stanovnika. Više od 200 kuća je prazno. Roditelji pomrli, deca se odselila u veće centre, pa Rumuni mogu da biraju kuće u ponudi. Meštani Srpske Crnje kažu da se Rumuni ne doseljavaju, već samo ulažu evre i čekaju da Srbija uđe u Evropsku uniju pa da zarade kad cene nekretnina porastu.

- Dosta Rumuna odselilo se poslednjih godina u Italiju, Španiju i Francusku, pa teško zarađeni novac ulažu u nekretnine koje su kod nas jeftine. Dođu, keširaju i odu opet na rad. Druga kategorija kupaca su penzioneri iz Žombolja i Temišvara, koji prodaju svoje stanove za 20.000 do 50.000 evra, kupe ovde stariju ali očuvanu kuću sa okućnicom po deset puta nižoj ceni. Razliku u ceni penzioneri ostave deci ili jednostavno troše, jer od svoje mršave penzije ne mogu da prežive. Niko se od njih još nije doselio. Vidimo da su nešto radili po dvorištu, popravljali, ali još uvek ne žive u našem komšiluku. Sve to još ide stihijski, nema agencija koje se bave prometom nekretnina, inače bi se sigurno prodalo više kuća - kaže Rajić.

Rumunski biznismen iz Žombolja Gaga Danuc kupio je kuću za odmor sa voćnjakom u Tarašu na Tisi.

- Živim pola u Srpskoj Crnji, pola u Žombolju. Trgovao sam lubenicama, krompirom, arpadžikom, a sad građevinskim materijalom. Kuću sam kupio za 5.500 evra. Ni kod nas ne cvetaju ruže, ali koju hiljadu evra neki ljudi mogu da izdvoje i kupe ovde kuću, bolje nego da drže novac u bankama. Ima i onih koji zarađuju na razlici u ceni nekretnina, a mogu lepo da žive i s ove strane granice. Stan u Žombolju pre koju godinu koštao je pet, šest hiljada evra, sada 20.000 evra, a za te pare, s ove strane granice može se kupiti nova kuća - kaže Danuc.

Kuću u Srpskoj Crnji na 500 metara od rampe na graničnom prelazu prodali su naslednici porodice Ubović, koji odavno više ne žive u selu. Komšije kažu da je kuću je pazario za sebe bračni par penzionera iz Žombolja. Noviju kuću na sprat porodice Tuporić u centru Srpske Crnje kupili su gastarbajteri. Naslednici koji su ovu kuću prodali takođe ne žive u Srpskoj Crnji, a komšije nagađaju da Rumuni za nju nisu dali više od 20.000 evra.

- Rumuni su ovde kao kod kuće. Granica za njih nije nikakva barijera, šetaju se kako hoće i svejedno im je da li će živeti nekoliko kilometara tamo ili ovamo. Bolje im je kod nas jer se ovde jeftinije živi - kažu komšije.

Apsolvent prava iz Srpske Crnje Dušan Vuković kaže da je za njega rumunska registracija na kolima u njegovom rodnom mestu isto što i zrenjaninska.

- Rumuni su u našim prodavnicama, na pijaci, trguju, kupuju. Ali, ako su počeli da kupuju i kuće kod nas, to znači da ni kod njih nije baš lepo - komentariše Vuković.

Pravnica Ružica Bogdanović kaže da Rumuni dolaze i na pijacu.

- Prodaju posuđe i druge sitnice, a onda za te pare kupuju šećer i brašno na džakove pa nose kući. Ulaskom u Evropu dobili su i evropske cene, pa po robu dolaze kod nas - kaže Ružica.

U red za stan

Isplatu subvencionisanih stambenih kredita, koji su odobreni prošle godine, građani mogu da očekuju verovatno u februaru - kaže za Ivan Maričić, direktor Trezora. - Sve zavisi od toga koliko ima novca u budžetu. Država ne odstupa od toga da će prema svima ispuniti obavezu.

Postoji spisak od bar sto imena ljudi koji od prošle godine očekuju "dobru vest" iz Ministarstva finansija, ali ona ne stiže. Među zainteresovanima za subvenciju ima mnogo onih kojima ističe rok za isplatu stanova.
U Nacionalnoj korporaciji, koja osigurava ove pozajmice, nemaju odgovor zašto novac ne stiže do banaka, odnosno do građana. Kako smo nezvanično saznali, iznos namenjen za poslednja tri meseca u prošloj godini od oko 480 miliona dinara nije utrošen, ali sporo pristiže iz državne kase u banke.
Vlada

Srbije će, inače, sledeće nedelje usvojiti ovogodišnji plan subvencionisanja stambenih kredita, nakon čega će Nacionalna korporacija početi da osigurava ove zajmove. Država je za te namene izdvojila 500 miliona dinara, ili sedam puta manje nego lane. Banke od početka godine primaju zahteve, bez obzira što nisu isplaćene prošlogodišnje obaveze.
Nacionalna korporacija je u toku poslednje dve godine, često obustavljala stambene kredite koje dotira država, pa su mnogi građani imali velikih problema, jer nisu mogli u dogovorenom roku da isplate kaparisane stanove. Nekima je avans za stan propadao, a neki su uzimali komercijalne zajmove banaka, koji su skuplji.
- Plan subvencionisanih stambenih kredita biće restriktivniji u odnosu na dosadašnje, ali će izuzetno ove godine, biti stroži kriterijumi za odobravanje ovih zajmova - rekla je Diana Dragutinović, ministarka finansija. - Ubuduće će se dotirati samo kupovina manjih stanova. Program subvencionisanja se preispituje, jer je dosadašnje iskustvo pokazalo da su dotacije doprinele porastu cena stambenih kredita.
Prema podacima Kreditnog biroa i Nacionalne koorporacije za osiguranje stambenih kredita prosečan zajam za kupovinu stana uz subvenciju je iznosio 34.000 evra. Veće stanove mogli su da kupuju građani iz unutrašnjosti, jer je cena kvadrata van Beograda i Novog Sada znatno niža. Kamate na ove pozajmice u prošloj godini su se kretale od šest do 7,30 odsto, a na početku ove godine iznose u većini banaka od sedam do osam odsto. Problem je što su banke zbog krize podigle marže.

Garsonjera jeftina, tvoja a zajednička

Iako su cene stanova pale, u oglasima se pojavilo više jeftinih stanova za koje bi se moglo reći da su ispod svake cene. A to su, inače, najtraženiji stanovi, garsonjere, koje se nude za dvadesetak hiljada evra, što je iznenadilo i same potencijalne kupce kojima je važan svaki sitniš.

Stvar je u tome što se vlasništvo tih garsonjera upisuje u katastar nepokretnosti u idealnom delu, što znači da se ne radi o jednom stanu i jednom vlasniku, već o jednoj kući s više vlasnika.

Agencija “Grad nekretnine” prodaje na novosadskom naselju Satelit garsonjeru od 23 kvadrata za 22.300 evra, za novu useljivu na Telepu od 26 kvadrata traži se 21.000 evra, a 24 kvadrata u Temerinskoj ulici košta 25.000 evra. Zajedničko svima je to što je uknjižba u idealnim delovima. U agenciji “Eho nekretnine” kažu da se garsonjera od 28 kvadrata u tom rangu može na Grbavici kupiti za 26.000 evra, a kada bi se radilo o vlasništvu jedan kroz jedan, što znači jedan stan – jedan vlasnik, koštala bi 45.000 evra. Regulacionim planovima u pojedinim delovima grada dozvoljena je izgradnja manjih stambenih objekata, koji liče na veće privatne kuće, a stanovi u njima se knjiže u idealnom delu. Nekim lokacijama dozvoljena izgradnja kuća za višeporodično stanovanje, tako da se u manjoj zgradi prave najčešće do četiri stambene jedinice, ponekad se veće stambene jedinice dele u manje koje se prodaju pojedinačno. Vizuelno zgrada izgleda kao porodična spratna kuća s potkrovljem, a ima više stanova i vlasnika.

Potencijalni kupci takvih kuća da ne treba da se plaše obmane, jer je to vreme prošlo i svaki prodavac takvog stana objasniće kupcu o čemu se radi, a na kupcu je da li će tako nešto prihvatiti. Svi elementi strogo se preciziraju kupoprodajnim ugovorom. Sagovornik kaže da zbog više zajedničkih elemenata stanovanja komfor nije kao kada je jedan vlasnik u stanu, međutim, zato prodajna cena i jeste niža.

Kupci takvih stanova, budući vlasnici, moraju se mnogo čega odreći: tako je brojilo za električnu energiju, gas... najčešće zajedničko. Prilikom eventualne prodaje jednog dana vlasnik u idealnom delu obavezan je ta takav stan najpre ponudi svojim komšijama u objektu ili dobije njihovu saglasnost. Ona je neophodna i kod mogućeg podizanja hipotekarnog kredita, iako ih banke nevoljno daju u takvim slučajevima. Takođe, kod formiranja prodajne cene ovi stanovi kotiraće se na tržištu jeftinije od ostalih, kao, uostalom, i danas.

Poznavaoci prilika kažu da je ovakva gradnja mač s dve oštrice. Investitori prihvataju postavljene uslove izgradnje određene regulacionim planovima, međutim, kada se u jednoj porodičnoj kući koja je bila predviđena za četiri porodice duplira broj stambenih jedinica, duplira se i broj zasebnih domaćinstava, što znači da se dvostruko više opterećuju sve instalacije (jer svako domaćinstvo mora imati svoj zamrzivač, mašinu za pranje veša...) i parkiralište, što dovodi do kasnijih brojnih problema u suživotu.

Do stana samo uz skupe pozajmice

Banke primaju zahteve za subvencionisane stambene kredite, a novca za ove pozajmice i dalje nema. Građanima cure rokovi i propadaju kapare i ne preostaje im ništa drugo nego da se, naravno, ukoliko mogu, opredele za nepovoljnije, komercijalne pozajmice. To pak podrazumeva da će za stambeni zajam morati da izdvoje i onih 20 odsto od cene nekretnine koje bi dobili od države po kamati od 0,1 odsto godišnje. Domaće banke, koje u ovom trenutku primaju zahteve za subvencionisane stambene zajmove, kažu da tražnja za ovim kreditima ne jenjava uprkos zastoju. Građani ne odustaju iako se zna da je iznos od 500 miliona dinara koji je ove godine predviđen za dotaciju, sedam puta manji od prošlogodišnjeg.

- Opredeljena sredstva države za ovu godinu neće biti dovoljna, što se i u praksi pokazalo kao tačno. Tražnja za ovom vrstom kredita je i dalje velika uprkos zastoju. U januaru prošle godine banka je isplatila preko dvadeset korisnika subvencionisanih kredita - poručuju iz „Hipo banke”, odakle, baš kao ni iz jedne domaće banke, nije isplaćen nijedan kredit ove vrste od početka godine.
I dok u NKOSK-u nemaju odgovor na pitanje zašto novac ne stiže do banaka, nezvanično se govori o programu za subvenciju koji nije usvojen na sednici Vlade, pa i bankari, a i građani koji se javljaju u redakciju i dalje očekuju usvajanje „programa”.
- Sredstva su predviđena budžetom, ali NKOSK još uvek nema plan raspodele za ovu godinu. Zahteve uredno primamo, ali niko još ne može potvrditi kada će se početi sa odobravanjem - kaže Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda u „Folks banci”.

Deo stručne javnosti veruje da će se po principu - pojeo vuk magarca završiti i priča oko subvencije države onima koji sebi pribavljaju krov nad glavom. Ismail Musabegović, profesor na Bankarskoj akademiji, veruje da su budžetski planirani prihodi nerealni zbog čega će morati da se zakinu neki korisnici državnog novca, što će, prema njegovim rečima, biti baš oni koji očekuju pomoć za kupovinu stana.
- Sumnjam da će neko imati političke hrabrosti da to kaže, ali ove godine ima mnogo razloga da te pare ne stignu u Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita, jer je celokupan budžetski priliv nerealno planiran. Odrekli smo se jednog dela priliva od carine, dok je planirani priliv po osnovu PDV-a i ostalih poreza predviđen uz naplatu od čak 100 odsto, što ne ostvaruje nijedna zemlja na svetu, a kamoli Srbija - objašnjava Musabegović.
Ima i onih poverljivijih koji tvrde da je to što kasni isplata normalno, budući da se ovaj scenario ponavlja pa su predviđanja da bi subvencionisani stambeni krediti mogli da krenu na proleće.
- Budžet je trenutno nelikvidan i dok se ne napuni budžet, od tih para neće biti ništa. Ali ono što je predviđeno biće ispunjeno, a realizacija bi mogla da krene na proleće. Ovo nije prvi put da se to dešava i ne mislim da je situacija alarmantna - kaže Milan Miličić, konsultant za bankarski sektor.

Nema kupaca, ali cene ne padaju

Iako je na prve znake svetske finansijske krize, u svim razvijenim zemljama počela drastično da pada cena nekretnina, jer se njihov nerealan rast u prethodnom periodu i vezuje za uzroke globalnih ekonomskih nevolja, tržište u Srbiji nije reagovalo na isti način.

Dok u Americi i Evropi cene kvadrata padaju, a bar četvrtina Engleza otplaćuje kuću ili stan čija je vrednost sada daleko ispod kredita pomoću koga su kupljeni, pad cena kod nas nije izazvala ni daleko veća opreznost građana koji kupovinu tako kapitalne vrednosti odlažu za neko bolje vreme. Razloga za uzdržanost je napretek, a niska primanja koja ne dozvoljavaju veća kreditna opterećenja, samo su jedan od uzroka. Građani strepe i od promena na deviznom tržištu i kolebanja vrednosti dinara, evra ili švajcarskog franka, zatim od promenljivih kamatnih stopa i povećanja rata za već uzet kredit, uz stalnu bojazan da li će moći do kraja da izmiruju preuzete obaveze.

Činjenica je da će svetska kriza uticati na poskupljenje stambenih kredita, ali neće zaustaviti banke da ih odobravaju. Veće kamate i otežani uslovi u sklapanju finansijske konstrukcije za obezbeđivanje krova nad glavom, u većini zemalja, čak i u našem okruženju, podrazumeva da će cena kvadrata da pada. Stručnjaci, međutim, procenjuju da se to neće dogoditi i na srpskom tržištu nekretnina, uprkos činjenici da ono još uvek nije omasovljeno, i da je vrlo ograničen krug kupaca. Prosečna zarada od oko 370 evra ne sadrži prostor za tako veliko zaduživanje, pa stambene kredite za sada uzimaju oni, čija mesečna primanja premašuju bar 700 evra. O tome svedoči i podatak da je lane učešće stambenih i hipotekarnih kredita u ukupnom kreditnom zaduženju građana dostiglo 16,4 odsto, ukazujući, ujedno, da je mali broj građana koji mogu da uzmu stambeni kredit, a i da se većina odobrenih pozajmica koristi za kupovinu potrošnih dobara.
U Srbiji inače, raste tražnja za stanovima, jer je sve veći broj onih koji nisu obezbedili krov nad glavom. Ipak, zbog očekivanog sporijeg rasta zarada i bruto društvenog proizvoda, investitori koji su računali da će povoljni bankarski krediti dovesti veći broj kupaca, ostali su kratkih rukava. Naime, sve je veći broj nezavršenih zgrada i neprodatih stambenih jedinica, ali ni u takvim uslovima nije zabeležen pad cena.

O tome koliko su nekretnine značajan sektor govori i podatak da su stambeni krediti banaka, u odnosu na druge plasmane u 2008. porasli za 60 odsto. Međutim, na taj prosek uticalo je "plodno" prvo polugodište. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, od septembra prošle godine broj odobrenih zahteva u konstantnom padu. U poslednja četiri jmeseca 2008. kod te institucije osigurano je 4.960 stambenih kredita u ukupnom iznosu od 181 milion evra. Posmatrano po mesecima, u septembru je osigurano 1.744 kredita u iznosu od 65,7 miliona evra, u oktobru 1.463 u iznosu od 54,9 miliona evra, u novembru 997 kredita u iznosu od 33,7 miliona evra i decembru 756 stambenih kredita u iznosu od 26,7 miliona evra.
Investitori ocenjuju da postoji opasnost da Srbija ostane jedna od retkih zemalja u jugoistočnoj Evropi čije će tržište nekretnina, pre svega zbog nerazvijenosti, ostati neiskorišćeno. Kod ostalih zemalja iz regiona, uprkos krizi, ne smanjuje se bitnije interesovanje za taj sektor, a osnovni razlog jeste njegov potencijal rasta. Poređenja radi, u Berlinu ima više poslovnog prostora A klase nego u celoj jugoistočnoj Evropi, a kako velike kompanije sve češće svoje poslovanje prenose na istok, tražnja za kvalitetnim poslovnim kvadratima raste. Sa druge strane, u Beogradu je primetan stabilan trend kad je reč o cenama zakupa, posebno novoizgrađenog i modernog poslovnog prostora, i one se kreću oko 19 do 20 evra po kvadratu, ali je i sve veći procenat nezakupljenog prostora - čak oko 25 odsto.
U Srbiji postoje mogućnosti za finansiranje velikih projekata u oblasti nekretnina. Međutim, investitori zbog zakonskih ograničenja i visokog nivoa obavezne rezerve za banke, retko dolaze do dugoročnih investicionih kredita, i prinuđeni su da gradnju finansiraju uglavnom iz sopstvenog kapitala. U tom delu se situacija postepeno menja, jer uz mogućnost podizanja kredita, javlja se i opcija - lizinga nekretnina. Za investitore je to pravi izazov, jer nekretnina pravno prelazi na ime lizing kuće koja je daje u zakup. Osim lizinga, kapital može da se prikupi i na nekoj od inostranih berzi, što sa jedne strane, donosi potrebna sredstva, ali i strateškog partnera sa udelom u kompaniji.
Ipak, investitore najviše brinu najavljene promene u zakonskoj regulativi koje se odnose na vlasništvo nad gradskim građevinskim zemljištem i restituciju. Neizvesno je, prema najavljenim rešenjima, hoće li i novi vlasnici poštovati ugovore o zakupu građevisnkog zemljišta koji su potpisani na 99 godina, kao i da li će imati pravo da menjaju cenu zakupa. Uz to, veliki broj investitora obeshrabren je dugotrajnom procedurom za dobijanje dozvola, zbog čega su, za ulaganje u regionu, mnogo atraktivnija tržišta Crne Gore, Rumunije ili Hrvatske.

Veliki potencijal tržišta i Srbije i zemalja jugoistočne Evrope nije samo u interesovanju za nedostajući poslovni prostor. I većina stanovnika želi da poboljša uslove stanovanja. Tako je, naprimer, pre svetske ekonomske krize postojala procena da približno 19 odsto stanovnika jugoistočne Evrope planira da kupi stan ili kuću, a od tog broja bi 88 odsto stanova i kuća bilo korišćeno kao sopstveni stambeni prostor. Primera radi, čak 25 odsto građana Rumunije nameravalo je da kupi novi stan ili kuću, u Hrvatskoj takav plan ima 24 odsto stanovnika a u Sloveniji 23 odsto. To bi, da nije ekonomske krize, bio dovoljan razlog za interesovanje investitora, jer je kvalitet i broj nekretnina u jugoistočnoj Evropi je relativno nizak, iako je procenat stanovnika koji poseduju nekretnine u tom regionu visok. Naime, kada je reč o kvalitetu stanovanja, procenjuje se da stan u jugoistočnoj Evropi ima u proseku 2,8 soba i 63 kvadratna metra upotrebljivog prostora, dok stanovnici zapadnoevropskih zemalja žive u stanovima i kućama koji u proseku imaju po 4,2 sobe i 87 kvadrata. Takođe, u regionu jugoistočne Evrope ima 413 stambenih jedinica na 1.000 stanovnika, a u zapadnoj Evropi 472. U jugoistočnoj Evropi se u protekle tri godine gradilo tri stambene jedinice po stanovniku, a u zemljama Zapadne Evrope 7,4. Većina stanova u jugoistočnoj Evropi nasleđena je iz doba socijalizma, a više od 70 odsto stambenih zgrada u regionu izgrađeno je između 1945. i 1990. godine. Statistika beleži i da u zemljama zapadne Evrope preovlađuje brog stanovnika koji žive u kućama, ( 56 odsto). Stanovi su rasprostanjeniji vid u bivšim socijalističkim zemljama, pa tako u Rusiji - 84 odsto stanovnika živi u stanu, u Ukrajini taj broj je 63 odsto, Poljskoj 58 i dok je u Češkoj 53 odsto.

Iako je tržište nekretnina u glavnom gradu gotovo zamrlo prodavci "drže" cene. O kretanju cena na tržištu nekretnina dovoljno slikovito govori i podatak da u ponudi ima stanova čija je cena kvadrata premašuje i tri hiljade evra. Procene prodavaca nekretnina se razlikuju. Jedni tvrde da cene stanova neće padati, čak ni zbog svetske finansijske krize, jer nema dovoljno gradnje. Drugi, međutim, tvrde da treba računati na moguće posledice stagnacije na tržištu nekretnina mada, i da će, gledano na srednji rok, padati cene kvadrata manje kvalitetnih stanova, kao i stanova sa manjom kvadraturom, koji se najviše grade i traže.

Kao i u okolnim zemljama u tranziciji, i u Hrvatskoj je došlo do pada prometa na tržištu nekretnina. Iako je od 1990. godine vlada te zemlje donela nekoliko finansijskih paketa namenjenih rešavanju stambenih pitanja određenih socijalnih kategorija (kao što su zaposleni u vojsci, policiji i državnim ustanovama), te finansijske šeme doprinele su stvaranju veštačke tražnje na tržištu, posebno u Zagrebu, čijim žiteljima nedostaje oko 50.000 stanova, dok se godišnje se izgradi samo 8.500. Na osnovu dostupnih podataka, više od 170.000 hrvatskih porodica bilo je lane zainteresovano za rešavanje stambenog statusa.

Prodaja nekretnina u CG utonula u zimski san

Pre i posle novogodišnjih i božićnih praznika se obično rezimiraju rezultati, ali i počinju da se prave planovi i očekivanja za predstojeća poslovna dostignuća. Međutim, svi oni koji su poslovali na crnogorskom tržištu nekretnina se nadaju da se 2008. godina neće ponoviti, jer se, kako tvrde, prodati stanovi u prethodnih pola godine mogu prebrojati na pristima jedne ruke.

Većina agenata prodaje nekretnina, bar kada je o glavnom gradu reč, ima samo jedan komentar - nema posla. Situacija je slična i na primorju i na severu Crne Gore, gde je prodaja, potpuno stala. Crnogorski agenti nekretnina smatraju da su na pad prodaje uticali brojni faktori, od ekonomske krize, do smanjivanja kreditnog potencijala banaka, zasićenja ponude i drugo. U jednoj od najvećih agencija za prodaju stanova “Krstaš“ kažu da je tržište nekretinina utonulo u zimski san. U ovoj agenciji tvrde da su finansijska kriza i intenzivna izgradnja smanjile potražnju i učinile svoje. -Prodamo po jedan stan mesečno i to je to. Nema poziva, nema kupaca i jednostavno čekamo da se situacija promeni, objašnjavaju u ovoj agenciji. Prema njihovim rečima cene nekretinina su se dodatno korigovale u odnosu na posljednjih pola godine, pa se tako kvadrat stana na Starom Aerodromu i Zabjelu može naći od 1000 do 1100 eura, preko Morače 1600 do 1700, a ekskluzivne lokacije poput Maksima i Vektre od 2000 do 2200 eura.

U podgoričkoj agenciji “As” kažu da je posljednjih meseci prodaja išla veoma loše, a u agenciji “Pronova” objašnjavaju da se već duže vreme gotovo ništa od nekretnina ne prodaje. Mira Radović iz agencije „Iva“ objašnjava da je postalo veoma teško prodati stan u Podgorici, a o starom stanu da i ne govorimo. Moguće je prodati luksuzne garsonjere ili manje stanove. Radović upozorava da se 2007. neće ponoviti i da prodavci nekretnina to moraju da shvate.

Tržište nekretnina je kao i svako drugo tržište, kolika god bila kriza kvalitetne stvari se prodaju. Tačno se zna ko je kakav investitor i ko kakve stanove gradi. I te priče da zgrade velikih investitora zjape prazne, jer im niko ne kupuje stanove, ne stoje. Novca ima, samo je pitanje u šta ga građani Crne Gore ulažu, kaže Radović.

Prema istraživanju Centralne banke Crne Gore, koje je uključilo 72.917 stanova koji se nalaze na tri najreprezentativnije podgoričke katastarske opštine - Podgorica 1, Podgorica 2 i Podgorica 3, cene kvadrata stambenog prostora na kraju novembra 2008. godine bile su za 12,2 odsto manje u odnosu na mart. Ta cena je sada skoro vraćena na nivo iz 2007. godine kada je iznosila 1.419 eura. Veličina stana, te da li stan ima obezbeđenu garažu i priključak za internet, najuticajnije su kvalitativne karakteristike stambenog objekta koje imaju uticaj na cenu.

Cene nekretnina, pogotovo na dobrim lokacijama nisu mnogo promenjene, na nivou su kao i prethodne 2-3 godine, mada ima i niz drugih faktora koji utiču na cenu nepokretnosti, u najvećem broju slučajeva da bude niža. Pitanje je što je normalna situacija na tržištu nekretnina, da li vreme unazad 2-4 godine kada je Crna Gora bila bila tražena destinacija i kada je bilo više potražnje nego ponuda ili sadašnja situacija kada takođe imamo potražnju ali ne u tolikoj meri. Teško da će se ponoviti godine koje su za nama, a veće interesovanje očekujem kada prođe ekonomska kriza, poručuje Barović.

U Podgorici se najlošije prodaju kuće, zatim stanovi u starogradnji, nešto bolje urbanizovani placevi, a „najbolje“ garsonjere i manji luksuzni stanovi.

-Crna Gora je bila izuzetno tražena destinacija za ulaganja i verujem da će i dalje biti, uprkos problemima sa kojima se suočavamo sigurnost stranih investicija u Crnoj Gori je ipak mnogo veća nego u nekim drugim zemljama u regionu. To je samo jedan od faktora koji utiče na ulaganja, a od nas samih zavisi kako i kakve investiture ćemo dovesti u Crnu Goru.

Radovi na brojnim gradilištima su stali zato što su se investitori bili veoma opustili računajući da će ovo trajati, i trošili novac uz kalkulaciju da će postići ekstraprofite.

Umesto da grade do nivoa 500 eura za kvadrat, oni su gradili kvadrat i do 1200 eura, računajući da će ga prodati za 3 do 4 hiljade. Sad je to nemoguće, a krediti stižu na naplatu, ističu gresj periodi, kamate se moraju plaćati, i eto problema. No, ima i opreznih, koji i dalje rade. Sve je to dovelo i do pada poverenja gradjana, sto otežava trgovinu. Ovo vreme je dobro iskustvo da se naučimo da u ekspanziji treba misliti na sledeću recesiju, jer su to ciklusi koji se ponavljaju, zaključuje ekonomski analitičar Predrag Drecun.

Stagnacija tržišta nekretnina

Slabija tražnja za nekretninama u Srbiji posledica je očekivanja da će cene kvadrata padati, ali i da će kamate na stambene kredite biti povoljnije.

Stručnjaci, međutim, procenjuju da to nije realno, jer je stambena izgradnja u Srbiji nedovoljna. Kupovina stana najvažnija je investiciona odluka za građane, pri čemu cena ima važnu ulogu. Na srpskom tržištu nekretnina cena kvardata je veća u odnosu na okruženje, uglavnom zbog prevelike tražnje.

Mnogi, ipak, veruju da će, baš kao i u SAD, nekretnine uskoro biti mnogo jefitinije.

Ta priča o poremećaju tržišta nekretnina u Americi, odakle se krenulo, ne može da se preslika na naše tržište iz prostog razloga što ovom tržištu nedostaje, kako kažu, između 100 i 200 hiljada stanova.

Tih stanova nema, znači ponuda se nije pojačala. S druge strane, za razliku od krize u Americi veoma mali broj ljudi se našao u situaciji da mora da proda stan. Ovde oni koji imaju stanove jednostavno ne popuštaju cenu.

Kredit je za mnoge građane jedino rešenje da reše stambeno pitanje. Iako će, prema ocenama ekonomista, 2009. godina biti teška, bankari kažu da od tako velikih investicionih odluka građani ne treba da odustaju.

"Ukoliko se cene takvih kredita zadrže na nekom nivou, a ja zaista očekujem da hoće, to bi trebalo da budu stabilni krediti, bar moja preporuka građanima je da od takvih kredita ne odustaju jer ipak to je nešto što je za narednih 20 godina i biće tu puno i dobrih i loših godina", kaže Mirjana Zakanji, članica Izvršnog odbora "Prokredit banke".

Stambeni krediti nose i rizik valute, jer se po pravilu odobravaju u evrima ili švajcarskim francima.

To znači da zavise i od referentih kamatnih stopa po kojima najbolje evropske banke pozajmljuju kredite, a to je euribor.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić smatra da se na cenu kredita ipak može uticati.

"Krediti će biti i sada su već skuplji. Isto tako, taj trend će se nastaviti iduće godine. Jedan deo posla može da uradi Srbija, ali jedan deo je i van Srbije, dakle šestomesečni euribior, o tome se odlučuje u Frankfurtu, ali što je za Srbiju još važnije, to je koja će biti marža. Na tome možemo mi da radimo i to je jedan vrlo važan korak što se tiče aranžmana sa MMF-om", rekao je Jelašić.

Stručnjaci kažu da bi u 2009. zbog smanjene tražnje trebalo da dođe do pada cena precenjenih nekretnina u predgrađima, dok će kvalitetni stanovi zadržati svoju cenu. Na njeno formiranje uticaće i odluke investitora koji se bave stambenom izgradnjom.
Stručnjaci upozoravaju da bi država takvu izgradnju morala da podstakne pozitivinim merama, jer će u slučaju zastoja, još manja ponuda dodatno uticati na rast cena nekretnina.

Dozvola za gradnju - mrcvarenje bez kraja

Kada Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, izjavi da se na građevinsku dozvolu u Srbiji čeka u proseku 270 dana, čovek, ako hoće, može da mu „progleda kroz prste“. Dulićevo najveće opravdanje je to što je po struci lekar. Ali kada Dulićeve reči ponovi građevinski inženjer Milan Vuković, aktuelni sekretar za urbanizam Beograda, to je već vređanje inteligencije građana. Ili prvi urbanista Beograda prosto ne zna šta se dešava pod krovom Sekretarijata za urbanizam? U tom slučaju, Vukoviću će koristiti da popriča sa par nasumice odabranih ljudi koji svakog ponedeljka i srede čekaju na Odeljenju za sprovođenje urbanističkih planova za područje 10 gradskih opština, na šestom spratu zgrade Sekretarijata. Tu će lako naći građane koji samo za pribavljanje Uvida u plan (takoreći javnog dokumenta) potroše tri meseca ili trećinu vremena koje je navodno potrebno da bi se dobila građevinska dozvola! Izvod iz plana ponekad se čeka i duže od godinu dana, a Akt o urbanističkim uslovima, sudeći po iskustvu naših sagovornika, najmanje tri meseca, iako bi trebalo da se dobije mesec dana od podnošenja zahteva! Pri tom je Akt o urbanističkim uslovima tek jedan od prvih koraka na putu koji treba da pređete da biste počeli sa gradnjom ili renoviranjem.

Organizacija službi nije prilagođena građanima. Traži se mnogo nepotrebnih dokumenata. Pa čekate. Obično je jedan dokument uslovljen drugim, zbog čega potrošite silno vreme dok ga ne dobijete, iako ste u tom periodu mogli podneti zahtev za drugi „papir“. Pri tom, uvek postoji neka primedba, pa običan čovek ne može sve da reši ni za godinu dana.

Osim toga, kada podnesete zahtev za neki papir, predmet može biti gotov posle sedam dana, ali posle čekate potpise i uvek je na potpisu, na potpisu...

Kasni novac iz budžeta za subvenciju stambenih kredita

Stara boljka sa odobravanjem subvencionisanih stambenih kredita već se ponavlja i u 2009. Od početka godine u većini banaka nije odobren nijedan stambeni kredit pod povlašćenim uslovima, jer država još nije odobrila novac za tu namenu, koji je, inače, drastično manji nego lane.
U bankama bez obzira na ove probleme regularno prihvataju zahteve za subvencionisane kredite, ali kažu da građane informišu o trenutnoj situaciji i da ih upozoravaju da će se ceo proces dodatno odužiti.
Međutim, klijenti koji se bez obzira na sve odluče da se zaduže na ovaj način upadaju u rizik da im propadne kapara koju su već uplatili za stan, jer im kredit do određenog vremena neće biti odobren.
Dodatni problem svim građanima koji planiraju da podignu kredit uz dotaciju države predstavlja i restriktivan budžet. Ove godine je planirano da se iz budžeta za subvencionisane stambene kredite odobri 500 miliona dinara, što je čak sedam puta manje nego prošle godine. Od tog iznosa 150 miliona dobiće profesionalna vojna lica.
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) nije odgovorna za nastalu situaciju, jer čekaju da bude usvojen program za subvencionisanje za koji je zaduženo Ministarstvo finansija.
Banka Intesa, na primer, i dalje prima zahteve građana za subvencionisane stambene kredite:
- Kako u 2009. još nijedan kredit nije odobren, a banka ne može da garantuje realizaciju ovih kredita, klijentima savetujemo da malo sačekaju, ili se opredele za neki drugi model kredita - kažu za u Intesi.
Slično je i u „Folks banci” u kojoj još nijedan kredit nije odobren.
- Još nije usvojen plan subvencija i zato nijedan zahtev od početka godine nije prošao. Mi i dalje primamo zahteve i objašnjavamo klijentima da će procedura biti sporija - kaže za Dejan Zelčev iz Folks banke.
U bankama kažu da će iznos za stambene kredite koji je ove godine država odobrila verovatno biti nedovoljan jer je uprkos visokim cenama i velikoj finansijskoj krizi potražnja i dalje velika.

Krediti za mlade bračne parove

PREDNOSTI Subvencionisani krediti su prvenstveno namenjeni mlađima od 45 godina, koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Za njih je potrebno početno učešće od pet odsto, država učestvuje sa 20 odsto kredita, a banka pozajmljuje ostatak. Rok otplate je 30 godina, a državi se novac vraća tek u poslednjih pet godina otplate, s kamatom od 0,1 odsto. Ukupna suma osiguranih kredita kod Nacionalne korporacije dosad iznosi 1,42 milijardi eura. Od ukupne sume 240 miliona evra predstavljaju subvencionisani krediti za mlađe od 45 godina.

Prevare već postale zanat

Najviše štete građanima u protekloj godini naneli su takozvani građevinski prevaranti. Na malverzacije građevinskih investitora samo u protekloj godini naselo je nekoliko stotina građana, koji su bili oštećeni za više hiljada evra. Sa druge strane, nezakonita zarada prevaranata meri se stotinama hiljada evra.

Zoran Kovačević, zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Policijske uprave Beograd, kaže da je u poslednja dva meseca 2008. godine uhapšeno oko 10 građevinskih investitora.
– Po broju prevarenih osoba izdvaja se J. M, jedan od investitora, koji ima više od 70 godina. On je prevario oko 150 ljudi, uglavnom za stanove na području opštine Palilula. Zatim, uhapšena je i jedna investitorka, T. M., koja je prevarila oko 50 osoba – kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima postoje tri modusa prevare građevinskih investitora.
– Jedan od načina je dupla prodaja stanova. Drugi je prodaja nezavršenih stanova, pri čemu investitor novac uzima po sistemu „ključ u ruke”, a kupac dobije gole zidove. Oštećeni se onda dovijaju na razne načine, dogovaraju se da zajednički uvode struju, vodu i ostale potrepštine – objašnjava Kovačević.

On napominje da je u ovom drugom slučaju teško dokazati da postoji krivično delo prevare.
– Najveći problem u dokazivanju je to što nema namere koja je najbitniji element krivičnog dela prevare. Građanima je takođe teško da i u privatnoj parnici dokažu prevaru i ostvare svoja prava. U poslednjih desetak godina imali smo na stotine ovakvih slučajeva u kojima niko nije odgovarao – naglašava Zoran Kovačević.

Kovačević kaže da policija u ovakvim situacijama ipak podnosi izveštaj tužiocu, koji dalje odlučuje da li će nešto preduzeti.
– Postoji i treći modus, a to je da investitori ništa ne izgrade. Oni dobiju lokaciju, pribave privremene dozvole, iskopaju temelj ili kao započnu neke radove. Stanove nikada ne izgrade, već im to služi kao paravan za uzimanje novca od kupaca. U ovom slučaju postoji namera u krivičnom delu, pribavljanje protivpravne imovinske koristi i dovođenje u zabludu – napominje Kovačević.

On navodi primer prevaranta koji se čak oglašavao i putem bilborda u Beogradu.
– On je navodno prodavao montažne kuće. Postavio je dva bilborda u Beogradu i kupio nekoliko kuća koje su mu služile za reklamiranje. Tako je prodao oko 50 kuća, a nijednu nije izgradio. Za oštećene je to bilo primamljivo jer su inače cene montažnih kuća povoljne u odnosu na cene stanova. Prevarant je ovako zaradio oko 300.000 evra. Uhapsili smo ga, bio je u pritvoru dva do tri meseca i pušten je da se brani sa slobode. U međuvremenu montažne kuće su istrunule na nekom gradilištu – kaže Kovačević.

U protekloj godini građane su često obmanjivali i prodavci vozila sa falsifikovanom dokumentacijom.
– Ovakve prevare dešavale su se obično preko oglasa ili na auto-pijaci u Bubanj potoku. Prevaranti prodaju vozilo sa falsifikovanim tablicama i dokumentima za vrlo primamljivu cenu od nekoliko hiljada evra. Ova vozila se uglavnom uvoze iz inostranstva za svega nekoliko stotina evra – tvrdi Kovačević.

Više nego ranijih godina bilo je i prevara rentakar agencija. Prevaranti sa falsifikovanim dokumentima iznajmljivali su vozila, koja nikada nisu vraćali.
– Karakteristično za ove prevarante je da je bilo i stranaca i domaćih državljana – kaže Kovačević.

Investitorima pare, vlasnicima stanova šipak!

Ministarstvo pravde, kome se nedavno obratilo Udruženje oštećenih kupaca stanova u Novom Sadu, zatražilo je od predsednika Opštinskog suda i republičkog javnog tužioca da provere navode i ocene osnovanost pritužbi koje je na rad sudova i tužilaštva iznelo ovo udruženje.

U odgovoru Ministarstva pravde na dopis novosadskog Udruženja oštećenih kupaca ističe se da navedeni organi imaju obavezu da o osnovanosti pritužbi, kao i o merama koje budu eventualno preduzete, obaveste predsednika Udruženja oštećenih kupaca. Primedba ovog udruženje Ministarstvu pravde je da pojedini sudski sporovi i tužbe koje oštećeni kupci podnose protiv investitora često bivaju odbačene kao zastarele, a da neki sudski sporovi traju više od deset godina.

Kako je izjavio predsednik ovog udruženja Nenad Pejin, u Novom Sadu ima preko 1.200 onih koji godinama čekaju da dođu do svoje nekretnine, a njih 400 za to gotovo da nema nikakve šanse pošto su investitori s kojima su pravili ugovor o kupovini stana u međuvremenu prestali s radom. U Novom Sadu, prema njegovim rečima, ima dosta zgrada koje su započete pre deset i više godina, a nisu završene.

– Nesavesni investitori koriste mnoge rupe u Zakonu o gradnji, kao i sporost organa pravosuđa, inspekcijskih i drugih organa zaduženih da sprovode te zakone iz svoje nadležnosti – kaže Pejin.

Čak i u slučajevima kada oštećeni kupci dobiju pravosnažnu presudu u svoju korist, dešava se, kaže Pejin, da se ona ne može sprovesti u praksi jer "investitor" nema ništa na svom imenu od pokretne i nepokretne imovine.

Pad cena tek u 2012.

Potencijalni kupci nekretnina koji su se ponadali da će aktuelna ekonomska kriza u narednoj godini koliko-toliko sniziti cene kvadrata, po svemu sudeći, loše su procenili. Prema mišljenju stručnjaka trenutno nema realnih pokazatelja koji bi najavljivali drastičan pad, ali nema ni motiva koji bi ukazivali na rast.

Nezahvalno davati bilo kakve prognoze, jer poslednja dva meseca na tržištu vlada zatišje. Miruju i cene i kupci, generalno ponuda je loša.
Tržište diktira
Kupaca je sve manje i zbog pooštrenih uslova za dobijanje hipotekarnih kredita. Čak i oni koji ispunjavaju te kriterijume u ovom trenutku su veoma oprezni i uglavnom se ne upuštaju u kupovinu. S druge strane, oprezni su i vlasnici, osluškuju tržište i kvadrate prodaju samo oni koji su na to primorani.
Nema jasnih indicija koje bi ukazivale na velike promene u 2009, a da će cenu formirati upravo tržište. Ako bude kupaca koji su spremni da plate, cene će se održati.
Svakodnevno se mogu čuti najave da će cene kvadrata konačno početi da padaju i da je to upravo razlog što je realizacija u poslednja dva meseca godine koja je za nama neuporedivo lošija u odnosu na prethodni period.
Kupci su zavedeni onim što žele da čuju i zato čekaju. Jedina promena naredne godine je stabilizacija tržišta, odnosno, da će iznosi biti proporcijalni lokaciji, kvalitetu i standardu.
Cenu će odrediti upravo lokacija. Međutim, postoji mogućnost da cena kvadrata padne i do 20 odsto, naročito na Novom Beogradu i oko Arene, gde je sada previsoka.
Agenti ne strahuju
Kupaca je malo. Cene će postati realnije, kako bi prosečan građanin mogao da reši svoje stambeno pitanje. Ali, kod nas je uvek suprotno - kad negde rastu kod nas padaju i obratno.

KVADRAT I DO 3.500 EVRA
Prema poslednjim raspoloživim podacima najskuplji je centar Beograda, gde cena kvadrata dostiže cifru od 3.500 evra. Nešto niži je Novi Beograd, pa su tako u delu oko Arene, oko 3.000 evra. Na periferiji se kvadrat može naći i za 1.000 evra, a dostiže visinu i do 1.500. Toliko su i u Kragujevcu, dok su u Novom Sadu od 850 do 2.500 evra.

Prema nekim procenama u ovom trenutku postoji više od 100.000 kvadrata objekata izgradnji, a da nedostaje između 30.000 i 35.000 stanova. Zato je prema mišljenju onih koje se bave prometom nekretnina mala ponuda je razlog što su cene toliko skočile, ali i činjenica da je izdat vrlo mali broj dozvola za gradnju. Kako kažu, nestašica se očekuje do 2012. godine.
Ipak, stručnjaci poručuju građanima da ne strahuju. Podsećaju da cenkanjem može da se spusti cena i do 10 odsto, ali samo kod starih stanova. U novogradnji ni ovo ne važi.
Realizacije će shodno zakonima tržišta, sigurno biti. Bilo je i težih vremena kada kredita nije bilo ni u najavi, pa se opet trgovalo i gradilo.