Saturday, January 31, 2009

U red za stan

Isplatu subvencionisanih stambenih kredita, koji su odobreni prošle godine, građani mogu da očekuju verovatno u februaru - kaže za Ivan Maričić, direktor Trezora. - Sve zavisi od toga koliko ima novca u budžetu. Država ne odstupa od toga da će prema svima ispuniti obavezu.
Postoji spisak od bar sto imena ljudi koji od prošle godine očekuju "dobru vest" iz Ministarstva finansija, ali ona ne stiže. Među zainteresovanima za subvenciju ima mnogo onih kojima ističe rok za isplatu stanova.
U Nacionalnoj korporaciji, koja osigurava ove pozajmice, nemaju odgovor zašto novac ne stiže do banaka, odnosno do građana. Kako smo nezvanično saznali, iznos namenjen za poslednja tri meseca u prošloj godini od oko 480 miliona dinara nije utrošen, ali sporo pristiže iz državne kase u banke.
Vlada
Srbije će, inače, sledeće nedelje usvojiti ovogodišnji plan subvencionisanja stambenih kredita, nakon čega će Nacionalna korporacija početi da osigurava ove zajmove. Država je za te namene izdvojila 500 miliona dinara, ili sedam puta manje nego lane. Banke od početka godine primaju zahteve, bez obzira što nisu isplaćene prošlogodišnje obaveze.
Nacionalna korporacija je u toku poslednje dve godine, često obustavljala stambene kredite koje dotira država, pa su mnogi građani imali velikih problema, jer nisu mogli u dogovorenom roku da isplate kaparisane stanove. Nekima je avans za stan propadao, a neki su uzimali komercijalne zajmove banaka, koji su skuplji.
- Plan subvencionisanih stambenih kredita biće restriktivniji u odnosu na dosadašnje, ali će izuzetno ove godine, biti stroži kriterijumi za odobravanje ovih zajmova - rekla je Diana Dragutinović, ministarka finansija. - Ubuduće će se dotirati samo kupovina manjih stanova. Program subvencionisanja se preispituje, jer je dosadašnje iskustvo pokazalo da su dotacije doprinele porastu cena stambenih kredita.
Prema podacima Kreditnog biroa i Nacionalne koorporacije za osiguranje stambenih kredita prosečan zajam za kupovinu stana uz subvenciju je iznosio 34.000 evra. Veće stanove mogli su da kupuju građani iz unutrašnjosti, jer je cena kvadrata van Beograda i Novog Sada znatno niža. Kamate na ove pozajmice u prošloj godini su se kretale od šest do 7,30 odsto, a na početku ove godine iznose u većini banaka od sedam do osam odsto. Problem je što su banke zbog krize podigle marže.