Banke primaju zahteve za subvencionisane stambene kredite, a novca za ove pozajmice i dalje nema. Građanima cure rokovi i propadaju kapare i ne preostaje im ništa drugo nego da se, naravno, ukoliko mogu, opredele za nepovoljnije, komercijalne pozajmice. To pak podrazumeva da će za stambeni zajam morati da izdvoje i onih 20 odsto od cene nekretnine koje bi dobili od države po kamati od 0,1 odsto godišnje. Domaće banke, koje u ovom trenutku primaju zahteve za subvencionisane stambene zajmove, kažu da tražnja za ovim kreditima ne jenjava uprkos zastoju. Građani ne odustaju iako se zna da je iznos od 500 miliona dinara koji je ove godine predviđen za dotaciju, sedam puta manji od prošlogodišnjeg.- Opredeljena sredstva države za ovu godinu neće biti dovoljna, što se i u praksi pokazalo kao tačno. Tražnja za ovom vrstom kredita je i dalje velika uprkos zastoju. U januaru prošle godine banka je isplatila preko dvadeset korisnika subvencionisanih kredita - poručuju iz „Hipo banke”, odakle, baš kao ni iz jedne domaće banke, nije isplaćen nijedan kredit ove vrste od početka godine.
I dok u NKOSK-u nemaju odgovor na pitanje zašto novac ne stiže do banaka, nezvanično se govori o programu za subvenciju koji nije usvojen na sednici Vlade, pa i bankari, a i građani koji se javljaju u redakciju i dalje očekuju usvajanje „programa”.
- Sredstva su predviđena budžetom, ali NKOSK još uvek nema plan raspodele za ovu godinu. Zahteve uredno primamo, ali niko još ne može potvrditi kada će se početi sa odobravanjem - kaže Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda u „Folks banci”.
Deo stručne javnosti veruje da će se po principu - pojeo vuk magarca završiti i priča oko subvencije države onima koji sebi pribavljaju krov nad glavom. Ismail Musabegović, profesor na Bankarskoj akademiji, veruje da su budžetski planirani prihodi nerealni zbog čega će morati da se zakinu neki korisnici državnog novca, što će, prema njegovim rečima, biti baš oni koji očekuju pomoć za kupovinu stana.
- Sumnjam da će neko imati političke hrabrosti da to kaže, ali ove godine ima mnogo razloga da te pare ne stignu u Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita, jer je celokupan budžetski priliv nerealno planiran. Odrekli smo se jednog dela priliva od carine, dok je planirani priliv po osnovu PDV-a i ostalih poreza predviđen uz naplatu od čak 100 odsto, što ne ostvaruje nijedna zemlja na svetu, a kamoli Srbija - objašnjava Musabegović.Ima i onih poverljivijih koji tvrde da je to što kasni isplata normalno, budući da se ovaj scenario ponavlja pa su predviđanja da bi subvencionisani stambeni krediti mogli da krenu na proleće.
- Budžet je trenutno nelikvidan i dok se ne napuni budžet, od tih para neće biti ništa. Ali ono što je predviđeno biće ispunjeno, a realizacija bi mogla da krene na proleće. Ovo nije prvi put da se to dešava i ne mislim da je situacija alarmantna - kaže Milan Miličić, konsultant za bankarski sektor.
