Iako je na prve znake svetske finansijske krize, u svim razvijenim zemljama počela drastično da pada cena nekretnina, jer se njihov nerealan rast u prethodnom periodu i vezuje za uzroke globalnih ekonomskih nevolja, tržište u Srbiji nije reagovalo na isti način. Dok u Americi i Evropi cene kvadrata padaju, a bar četvrtina Engleza otplaćuje kuću ili stan čija je vrednost sada daleko ispod kredita pomoću koga su kupljeni, pad cena kod nas nije izazvala ni daleko veća opreznost građana koji kupovinu tako kapitalne vrednosti odlažu za neko bolje vreme. Razloga za uzdržanost je napretek, a niska primanja koja ne dozvoljavaju veća kreditna opterećenja, samo su jedan od uzroka. Građani strepe i od promena na deviznom tržištu i kolebanja vrednosti dinara, evra ili švajcarskog franka, zatim od promenljivih kamatnih stopa i povećanja rata za već uzet kredit, uz stalnu bojazan da li će moći do kraja da izmiruju preuzete obaveze.
Činjenica je da će svetska kriza uticati na poskupljenje stambenih kredita, ali neće zaustaviti banke da ih odobravaju. Veće kamate i otežani uslovi u sklapanju finansijske konstrukcije za obezbeđivanje krova nad glavom, u većini zemalja, čak i u našem okruženju, podrazumeva da će cena kvadrata da pada. Stručnjaci, međutim, procenjuju da se to neće dogoditi i na srpskom tržištu nekretnina, uprkos činjenici da ono još uvek nije omasovljeno, i da je vrlo ograničen krug kupaca. Prosečna zarada od oko 370 evra ne sadrži prostor za tako veliko zaduživanje, pa stambene kredite za sada uzimaju oni, čija mesečna primanja premašuju bar 700 evra. O tome svedoči i podatak da je lane učešće stambenih i hipotekarnih kredita u ukupnom kreditnom zaduženju građana dostiglo 16,4 odsto, ukazujući, ujedno, da je mali broj građana koji mogu da uzmu stambeni kredit, a i da se većina odobrenih pozajmica koristi za kupovinu potrošnih dobara.
U Srbiji inače, raste tražnja za stanovima, jer je sve veći broj onih koji nisu obezbedili krov nad
glavom. Ipak, zbog očekivanog sporijeg rasta zarada i bruto društvenog proizvoda, investitori koji su računali da će povoljni bankarski krediti dovesti veći broj kupaca, ostali su kratkih rukava. Naime, sve je veći broj nezavršenih zgrada i neprodatih stambenih jedinica, ali ni u takvim uslovima nije zabeležen pad cena.
O tome koliko su nekretnine značajan sektor govori i podatak da su stambeni krediti banaka, u odnosu na druge plasmane u 2008. porasli za 60 odsto. Međutim, na taj prosek uticalo je "plodno" prvo polugodište. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, od septembra prošle godine broj odobrenih zahteva u konstantnom padu. U poslednja četiri jmeseca 2008. kod te institucije osigurano je 4.960 stambenih kredita u ukupnom iznosu od 181 milion evra. Posmatrano po mesecima, u septembru je osigurano 1.744 kredita u iznosu od 65,7 miliona evra, u oktobru 1.463 u iznosu od 54,9 miliona evra, u novembru 997 kredita u iznosu od 33,7 miliona evra i decembru 756 stambenih kredita u iznosu od 26,7 miliona evra.
Investitori ocenjuju da postoji opasnost da Srbija ostane jedna od retkih zemalja u jugoistočnoj Evropi čije će tržište nekretnina, pre svega zbog nerazvijenosti, ostati neiskorišćeno. Kod ostalih zemalja iz regiona, uprkos krizi, ne smanjuje se bitnije interesovanje za taj sektor, a osnovni razlog jeste njegov potencijal rasta. Poređenja radi, u Berlinu ima više poslovnog prostora A klase nego u celoj jugoistočnoj Evropi, a kako velike kompanije sve češće svoje poslovanje prenose na istok, tražnja za kvalitetnim poslovnim kvadratima raste. Sa druge strane, u Beogradu je primetan stabilan trend kad je reč o cenama zakupa, posebno novoizgrađenog i modernog poslovnog prostora, i one se kreću oko 19 do 20 evra po kvadratu, ali je i sve veći procenat nezakupljenog prostora - čak oko 25 odsto.
U Srbiji postoje mogućnosti za finansiranje velikih projekata u oblasti nekretnina. Međutim, investitori zbog zakonskih ograničenja i visokog nivoa obavezne rezerve za banke, retko dolaze do dugoročnih investicionih kredita, i prinuđeni su da gradnju finansiraju uglavnom iz sopstvenog kapitala. U tom delu se situacija postepeno menja, jer uz mogućnost podizanja kredita, javlja se i opcija - lizinga nekretnina. Za investitore je to pravi izazov, jer nekretnina pravno prelazi na ime lizing kuće koja je daje u zakup. Osim lizinga, kapital može da se prikupi i na nekoj od inostranih berzi, što sa jedne strane, donosi potrebna sredstva, ali i strateškog partnera sa udelom u kompaniji.
Ipak, investitore najviše brinu najavljene promene u zakonskoj regulativi koje se odnose na
vlasništvo nad gradskim građevinskim zemljištem i restituciju. Neizvesno je, prema najavljenim rešenjima, hoće li i novi vlasnici poštovati ugovore o zakupu građevisnkog zemljišta koji su potpisani na 99 godina, kao i da li će imati pravo da menjaju cenu zakupa. Uz to, veliki broj investitora obeshrabren je dugotrajnom procedurom za dobijanje dozvola, zbog čega su, za ulaganje u regionu, mnogo atraktivnija tržišta Crne Gore, Rumunije ili Hrvatske.
Veliki potencijal tržišta i Srbije i zemalja jugoistočne Evrope nije samo u interesovanju za nedostajući poslovni prostor. I većina stanovnika želi da poboljša uslove stanovanja. Tako je, naprimer, pre svetske ekonomske krize postojala procena da približno 19 odsto stanovnika jugoistočne Evrope planira da kupi stan ili kuću, a od tog broja bi 88 odsto stanova i kuća bilo korišćeno kao sopstveni stambeni prostor. Primera radi, čak 25 odsto građana Rumunije nameravalo je da kupi novi stan ili kuću, u Hrvatskoj takav plan ima 24 odsto stanovnika a u Sloveniji 23 odsto. To bi, da nije ekonomske krize, bio dovoljan razlog za interesovanje investitora, jer je kvalitet i broj nekretnina u jugoistočnoj Evropi je relativno nizak, iako je procenat stanovnika koji poseduju nekretnine u tom regionu visok. Naime, kada je reč o kvalitetu stanovanja, procenjuje se da stan u jugoistočnoj Evropi ima u proseku 2,8 soba i 63 kvadratna metra upotrebljivog prostora, dok stanovnici zapadnoevropskih zemalja žive u stanovima i kućama koji u proseku imaju po 4,2 sobe i 87 kvadrata. Takođe, u regionu jugoistočne Evrope ima 413 stambenih jedinica na 1.000 stanovnika, a u zapadnoj Evropi 472. U jugoistočnoj Evropi se u protekle tri godine gradilo tri stambene jedinice po stanovniku, a u zemljama Zapadne Evrope 7,4. Većina stanova u jugoistočnoj Evropi nasleđena je iz doba socijalizma, a više od 70 odsto stambenih zgrada u regionu izgrađeno je između 1945. i 1990. godine. Statistika beleži i da u zemljama zapadne Evrope preovlađuje brog stanovnika koji žive u kućama, ( 56 odsto). Stanovi su rasprostanjeniji vid u bivšim socijalističkim zemljama, pa tako u Rusiji - 84 odsto stanovnika živi u stanu, u Ukrajini taj broj je 63 odsto, Poljskoj 58 i dok je u Češkoj 53 odsto.
Iako je tržište nekretnina u glavnom gradu gotovo zamrlo prodavci "drže" cene. O kretanju cena na tržištu nekretnina dovoljno slikovito govori i podatak da u ponudi ima stanova čija je cena kvadrata premašuje i tri hiljade evra. Procene prodavaca nekretnina se razlikuju. Jedni tvrde da cene stanova neće padati, čak ni zbog svetske finansijske krize, jer nema dovoljno gradnje. Drugi, međutim, tvrde da treba računati na moguće posledice stagnacije na tržištu nekretnina mada, i da će, gledano na srednji rok, padati cene kvadrata manje kvalitetnih stanova, kao i stanova sa manjom kvadraturom, koji se najviše grade i traže.
Kao i u okolnim zemljama u tranziciji, i u Hrvatskoj je došlo do pada prometa na tržištu nekretnina. Iako je od 1990. godine vlada te zemlje donela nekoliko finansijskih paketa namenjenih rešavanju stambenih pitanja određenih socijalnih kategorija (kao što su zaposleni u vojsci, policiji i državnim ustanovama), te finansijske šeme doprinele su stvaranju veštačke tražnje na tržištu, posebno u Zagrebu, čijim žiteljima nedostaje oko 50.000 stanova, dok se godišnje se izgradi samo 8.500. Na osnovu dostupnih podataka, više od 170.000 hrvatskih porodica bilo je lane zainteresovano za rešavanje stambenog statusa.
Činjenica je da će svetska kriza uticati na poskupljenje stambenih kredita, ali neće zaustaviti banke da ih odobravaju. Veće kamate i otežani uslovi u sklapanju finansijske konstrukcije za obezbeđivanje krova nad glavom, u većini zemalja, čak i u našem okruženju, podrazumeva da će cena kvadrata da pada. Stručnjaci, međutim, procenjuju da se to neće dogoditi i na srpskom tržištu nekretnina, uprkos činjenici da ono još uvek nije omasovljeno, i da je vrlo ograničen krug kupaca. Prosečna zarada od oko 370 evra ne sadrži prostor za tako veliko zaduživanje, pa stambene kredite za sada uzimaju oni, čija mesečna primanja premašuju bar 700 evra. O tome svedoči i podatak da je lane učešće stambenih i hipotekarnih kredita u ukupnom kreditnom zaduženju građana dostiglo 16,4 odsto, ukazujući, ujedno, da je mali broj građana koji mogu da uzmu stambeni kredit, a i da se većina odobrenih pozajmica koristi za kupovinu potrošnih dobara.
U Srbiji inače, raste tražnja za stanovima, jer je sve veći broj onih koji nisu obezbedili krov nad
glavom. Ipak, zbog očekivanog sporijeg rasta zarada i bruto društvenog proizvoda, investitori koji su računali da će povoljni bankarski krediti dovesti veći broj kupaca, ostali su kratkih rukava. Naime, sve je veći broj nezavršenih zgrada i neprodatih stambenih jedinica, ali ni u takvim uslovima nije zabeležen pad cena.O tome koliko su nekretnine značajan sektor govori i podatak da su stambeni krediti banaka, u odnosu na druge plasmane u 2008. porasli za 60 odsto. Međutim, na taj prosek uticalo je "plodno" prvo polugodište. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, od septembra prošle godine broj odobrenih zahteva u konstantnom padu. U poslednja četiri jmeseca 2008. kod te institucije osigurano je 4.960 stambenih kredita u ukupnom iznosu od 181 milion evra. Posmatrano po mesecima, u septembru je osigurano 1.744 kredita u iznosu od 65,7 miliona evra, u oktobru 1.463 u iznosu od 54,9 miliona evra, u novembru 997 kredita u iznosu od 33,7 miliona evra i decembru 756 stambenih kredita u iznosu od 26,7 miliona evra.
Investitori ocenjuju da postoji opasnost da Srbija ostane jedna od retkih zemalja u jugoistočnoj Evropi čije će tržište nekretnina, pre svega zbog nerazvijenosti, ostati neiskorišćeno. Kod ostalih zemalja iz regiona, uprkos krizi, ne smanjuje se bitnije interesovanje za taj sektor, a osnovni razlog jeste njegov potencijal rasta. Poređenja radi, u Berlinu ima više poslovnog prostora A klase nego u celoj jugoistočnoj Evropi, a kako velike kompanije sve češće svoje poslovanje prenose na istok, tražnja za kvalitetnim poslovnim kvadratima raste. Sa druge strane, u Beogradu je primetan stabilan trend kad je reč o cenama zakupa, posebno novoizgrađenog i modernog poslovnog prostora, i one se kreću oko 19 do 20 evra po kvadratu, ali je i sve veći procenat nezakupljenog prostora - čak oko 25 odsto.
U Srbiji postoje mogućnosti za finansiranje velikih projekata u oblasti nekretnina. Međutim, investitori zbog zakonskih ograničenja i visokog nivoa obavezne rezerve za banke, retko dolaze do dugoročnih investicionih kredita, i prinuđeni su da gradnju finansiraju uglavnom iz sopstvenog kapitala. U tom delu se situacija postepeno menja, jer uz mogućnost podizanja kredita, javlja se i opcija - lizinga nekretnina. Za investitore je to pravi izazov, jer nekretnina pravno prelazi na ime lizing kuće koja je daje u zakup. Osim lizinga, kapital može da se prikupi i na nekoj od inostranih berzi, što sa jedne strane, donosi potrebna sredstva, ali i strateškog partnera sa udelom u kompaniji.
Ipak, investitore najviše brinu najavljene promene u zakonskoj regulativi koje se odnose na
vlasništvo nad gradskim građevinskim zemljištem i restituciju. Neizvesno je, prema najavljenim rešenjima, hoće li i novi vlasnici poštovati ugovore o zakupu građevisnkog zemljišta koji su potpisani na 99 godina, kao i da li će imati pravo da menjaju cenu zakupa. Uz to, veliki broj investitora obeshrabren je dugotrajnom procedurom za dobijanje dozvola, zbog čega su, za ulaganje u regionu, mnogo atraktivnija tržišta Crne Gore, Rumunije ili Hrvatske.Veliki potencijal tržišta i Srbije i zemalja jugoistočne Evrope nije samo u interesovanju za nedostajući poslovni prostor. I većina stanovnika želi da poboljša uslove stanovanja. Tako je, naprimer, pre svetske ekonomske krize postojala procena da približno 19 odsto stanovnika jugoistočne Evrope planira da kupi stan ili kuću, a od tog broja bi 88 odsto stanova i kuća bilo korišćeno kao sopstveni stambeni prostor. Primera radi, čak 25 odsto građana Rumunije nameravalo je da kupi novi stan ili kuću, u Hrvatskoj takav plan ima 24 odsto stanovnika a u Sloveniji 23 odsto. To bi, da nije ekonomske krize, bio dovoljan razlog za interesovanje investitora, jer je kvalitet i broj nekretnina u jugoistočnoj Evropi je relativno nizak, iako je procenat stanovnika koji poseduju nekretnine u tom regionu visok. Naime, kada je reč o kvalitetu stanovanja, procenjuje se da stan u jugoistočnoj Evropi ima u proseku 2,8 soba i 63 kvadratna metra upotrebljivog prostora, dok stanovnici zapadnoevropskih zemalja žive u stanovima i kućama koji u proseku imaju po 4,2 sobe i 87 kvadrata. Takođe, u regionu jugoistočne Evrope ima 413 stambenih jedinica na 1.000 stanovnika, a u zapadnoj Evropi 472. U jugoistočnoj Evropi se u protekle tri godine gradilo tri stambene jedinice po stanovniku, a u zemljama Zapadne Evrope 7,4. Većina stanova u jugoistočnoj Evropi nasleđena je iz doba socijalizma, a više od 70 odsto stambenih zgrada u regionu izgrađeno je između 1945. i 1990. godine. Statistika beleži i da u zemljama zapadne Evrope preovlađuje brog stanovnika koji žive u kućama, ( 56 odsto). Stanovi su rasprostanjeniji vid u bivšim socijalističkim zemljama, pa tako u Rusiji - 84 odsto stanovnika živi u stanu, u Ukrajini taj broj je 63 odsto, Poljskoj 58 i dok je u Češkoj 53 odsto.
Iako je tržište nekretnina u glavnom gradu gotovo zamrlo prodavci "drže" cene. O kretanju cena na tržištu nekretnina dovoljno slikovito govori i podatak da u ponudi ima stanova čija je cena kvadrata premašuje i tri hiljade evra. Procene prodavaca nekretnina se razlikuju. Jedni tvrde da cene stanova neće padati, čak ni zbog svetske finansijske krize, jer nema dovoljno gradnje. Drugi, međutim, tvrde da treba računati na moguće posledice stagnacije na tržištu nekretnina mada, i da će, gledano na srednji rok, padati cene kvadrata manje kvalitetnih stanova, kao i stanova sa manjom kvadraturom, koji se najviše grade i traže.Kao i u okolnim zemljama u tranziciji, i u Hrvatskoj je došlo do pada prometa na tržištu nekretnina. Iako je od 1990. godine vlada te zemlje donela nekoliko finansijskih paketa namenjenih rešavanju stambenih pitanja određenih socijalnih kategorija (kao što su zaposleni u vojsci, policiji i državnim ustanovama), te finansijske šeme doprinele su stvaranju veštačke tražnje na tržištu, posebno u Zagrebu, čijim žiteljima nedostaje oko 50.000 stanova, dok se godišnje se izgradi samo 8.500. Na osnovu dostupnih podataka, više od 170.000 hrvatskih porodica bilo je lane zainteresovano za rešavanje stambenog statusa.
