Cena lokala niža za 20 odsto

Iako se tek odnedavno govori o svetskoj finansijskoj krizi i posledicama koje bi mogla imati u našoj zemlji, ona već neko vreme trese tržište nekretnina. Počele su da padaju cene i stanova i lokala. Uplašeni za vrednost svojih stambenih i poslovnih objekata, koja bi usled globalnog kraha svetske ekonomije mogla da padne, prodavci se trude da ih što pre prodaju, a kupci su iz istog razloga oklevaju s tražnjom. Cene lokala već pale za oko 20 odsto.

Uprkos padu cena, građani ne žure s kupovinom. Oni koji planiraju da se bave nekim biznisom, umesto kupovine poslovnog prostora sve više se opredeljuju za iznajmljivanje lokala, tako da je povećana potražnja za zakupom. Cene su veoma različite i zavise od toga da li su lokali smešteni u pasažu, ili su ulični. Dok se za iznajmljivanje lokala od 15 kvadrata u pasažu u centru grada, u Dunavskoj ulici, devedesetih godina plaćalo oko 1.000 maraka, danas se mogu iznajmiti za svega 300 evra.

Cenu drže ulični lokali u centru grada, posebno u pešačkoj zoni, gde se još uvek za kvadrat plaća od 4.000 do 5.000 evra. I u Beogradu je u poslednje vreme manja tražnja za lokalima, a ponuda je velika. Cene su korigovane za oko 10 odsto, ali, agenti procenjuju da će padati i više, ukoliko se ne poveća interesovanje kupaca i zakupaca. Cene zakupa poslovnog prostora u centru i na Novom Beogradu gotovo se ne razlikuju i kreću se od 10 do 30 evra po kvadratnom metru. Stručnjaci za nekretnine očekuju da će poslovni prostor još pojeftiniti, ali ne onoliko koliko se mnogi nadaju.

Skup futoški krug

U oglasima je dobra ponuda lokala koji se prodaju ili iznajmljuju. Za 55 kvadrata uknjiženog uličnog lokala na novosadskom Bulevaru oslobođenja u blizini Futoške pijace traži se čak 290.000 evra, dakle, 5.277 evra za kvadrat. Za 48 kvadrata uknjiženog i razrađenog lokala preko puta Socijalnog traži se 2.100 evra za kvadrat, a 1.400 evra za lokala od 33 kvadrata na uglu ulica Kornelija Stankovića i Veselina Masleše. Ni iznajmljivanje nije mnogo jeftinije: za ulični lokal u Jevrejskoj traži se 2.000 evra mesečno, za 208 kvadrata u blizini Novog bulevara sedam evra po kvadratu, dakle, 1.456 evra mesečno, ali ima i višenamenskih lokala od oko 30 - 40 kvadrata za 250 evra mesečno. Za trafiku od četiri kvadrata traži se 100 evra mesečno.

Činjenica je da poslovni centri niču jedan za drugim, posebno na Novom Beogradu, ali se investitori ne mogu pohvaliti da su sve prodali ili izdali. Lokaciju čini atraktivnijom rešen prostor za parkiranje, međutim, gužve na mostovima su razlog zašto se firme sve češće vraćaju u stari deo grada. Nije retkost i da se firme kojima je poslovni prostor potreban za kancelariju odlučuju da iznajme privatne stanove. To im se više isplati, nego da uzmu u zakup klasičan poslovni prostor.

Lokali se u Beogradu brže izdaju nego što se prodaju. Za prostor na prometnom mestu zakupci su spremni da izdvoje dosta novca. Nedavno je iznajmljen lokal od 30 kvadrata na Bulevaru kralja Aleksandra za 5.000 evra! Zakupnina jeste izuzetno visoka, ali zakupac smatra da će ostvariti dobru zaradu jer je lokal na prometnom mestu. Lokal na Terazijama od 45 kvadrata izdat je za 1.500 evra, a u Novom Beogradu 250 kvadrata košta 2.000 evra.

Cena kvadrata lokala u nekim delovima grada koji nisu dovoljno frekventni vredi manje nego cena kvadratnog metra stana. To je uslovila pojava mega marketa, koji su obogatili ponudu i omogućili kupcima da na jednom mestu kupe gotovo sve što im treba. Tako se, na primer, lokal na Novom naselju u Ulici kneza Miloša od 37 kvadrata nudi za 47.000 evra, dakle, oko 1.200 evra za kvadrat, dok se ulični lokal na Grbavici nudi po 800 evra za kvadrat, jer je u blizini i Merkator, i Spens... A na istoj lokaciji kvadrat stana prodaje se po 1.200 do 1.400 evra.

Lokale u najam najviše traže mladi ljudi koji počinju da se bave nekim poslom i stranci koji ovde otvaraju svoje pogone. Kako je za strance vreme novac, oni se uglavnom informišu elektronskim putem i očekuju ozbiljnu i kompletnu ponudu s odgovarajućim fotografijama. Prema informacijama iz agencija koje se bave ovim poslom, javljaju se Šveđani, najverovatnije zato što Ikea uskoro stiže u Srbiju, ali i Slovenaci, Rusi, Holanđani i Italijani.

Često i vrsta biznisa kojom neko namerava da se bavi, određuje cenu poslovnog prostora. Ukoliko potencijalni biznismen proceni da će dobro zaraditi u novom poslu, on je spreman da za lokal plati više. Teško je prognozirati na duže staze šta će se dešavati na tržištu nekretnina, da li će cene ići dole, da li će mirovati ili, pak, porasti, na atraktivnim lokacijama. Kako se zbog svetske krize najavljuje otpuštanje ogromnog broja zaposlenih, mnogi će pokušati da sa otpremninom ili skuckanom ušteđevinom pokrenu neku poslić, za šta će im trebati prostor. A veća potražnja odmah znači i veću cenu.