Strategija prostornog razvoja Republike Srbije treba da definiše orjentaciju Republike Srbije u oblasti planiranja i uređenja prostora kojom se za delove teritorije definiše primena državne politike planiranja i uređenja prostora u zavisnosti od regionalnih i lokalnih geografskih uslova i razvojnih mogućnosti. Iako je Zakonom o prostornom planiranju i izgradnji iz 2003. godine propisana izrada i donošenje Strategije prostornog razvoja, nakon više od 5 godina rad na ovoj Strategiji je praktično na početku. Mada je Republika Srbija donela i niz granskih strategija za period do 2012. godine, ravnomerni razvoj čitave zemlje, odnosno, ispravljanje prostornih i regionalnih dispariteta još uvek nije postignuto. Takođe treba naglasiti da trenuto samo 42% lokalnih samouprava naše zemlje ima prostorni plan, dok je proces dugoročnog sagledavanja prostornog razvoja u uslovima prvih decenija 21. veka u Srbiji tek u začetku.
Zadatak učesnika četvrte Letnje škola urbanizma, koja je od 10. do 13. juna održana u kragujevčkom hotelu Šumarice, bio je da kroz trodnevna predavanja i diskusije daju doprinos odgovoru na pitanje „Kako do strategije prostornog i urbanog razvoja na nacionalnom i lokalnom nivou“, kako je glasila i tema ovogodišnje škole.
Više od 150 aktivnih učesinka – urbanista, arhitekata, univerzitetskih profesora, predstavnika
Ministarstva za infrastrukturu, Republičke agencije za prostorno planiranje i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, razmatralo je značaj donošenja Strategije prostornog razvoja, postojeće zakone u oblasti prostornog planiranja, neophodnost postojanja jasne strategije za upravljanje razvojem, kao i obezbeđivanje uslova za privlačenje stranih investicija.
Kao kjlučne urbanističke probleme učesnici su naveli zakonske propuste, raskorak između formalne i stvarne primene donetih zakona, politizaciju nadležnih organa, korupciju koja je omogućila bespravnu gradnju, koncentarciju investicija u glavnom gradu, nekorišćenje pomoći iz fondova Evropske unije, kao i minimalno učešće građana.
Proizvoljno i nepovezano tumačenje zakonskih odredbi i urbanističkih akata od strane nadležnih organa i institucija loklane samouprave za polsedicu su imali voluntarističku deregulaciju grada i haos u prostoru, rečeno je na skupu.
- Donošenje prostornih planova na nivou lokalnih samoupravama je glavni preduslov za razvoj opština u Srbiji, jer strani investitori žele samo planski pripljemljeno zemljište, infrastrukturno i zakonski uređeno. Ako nemate prostorni plan, vi ne možete da planirate razvoj opštine za narednih 10 ili 15 godina ili da radite na strategiji razvoja, pa ne možete da odgovorite ni na zahteve investitora. A njihov dolazak znači smanjenje nezaposlenosti, veće zarade i naravno razvoj opštine jer 40% od poreza na zarade ide u budžet lokalne samouprave. Izgradnja novih objekata donosi i novac od naknada za uređenje građevinskog zemljišta, kao i naknada za njegovo korišćenje – rekao je Dragutin Radosavljević, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Učesnici skupa nedvosmisleno su ukazali na potrebu regionalnog nivoa planiranja i uređenja prostora, koji je najveća imovina Srbije. Kako je navedeno u saopštenu foruma Letnje škole urbanizma neophodno je usaglasiti odnos Prostornog plana Republike i Strategije prostornog razvoja s obzirom da je donet i novi Ustav Republike Srbije.
U organizovanju ovogodišnje, četvrte po redu, Letnje škole urbanizma Udruženju urbanista Srbije pomogli su Ministarstvo za infrastrukturu, Republička agencija za prostorno planiranje, kao i Savez inženjera i tehničara Srbije.
Pokrovitelji skupa ispred Republike Srbije bili su : Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine i turizma, Ministarstva energetike, kao i Ministarstvo poljoprivrede.
