Novi kriterijumi za subvencionisane kredite, koje Vlada Srbije planira da objavi u naredne dve nedelje, neće se bitno odraziti na zamrlo tržište nekretnina - smatraju trgovci kvadratima. Premijer Mirko Cvetković je najavio da će država kroz subvencionisane stambene kredite stimulisati stanogradnju i kupovinu novih kvadrata, ali u agencijama za promet nekretnina navode da to nije dovoljno. Jer, pomoć je potrebna i investitorima, koji su zbog skupih kredita i pada potražnje zamrzli svoja gradilišta.
U Beogradu je, primera radi, promet nekretnina gotovo stao. U poslednjih mesec dana u glavnom gradu je samo 24 stana promenilo vlasnike. Dešava se, dakle, da u toku dana nema ni jedne kupoprodaje, što ni u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, kada je bio najmanji promet, nije bio slučaj. U prvoj polovini prošle godine, na primer, mesečno je bilo i do 200 kupoprodaja.
Nema kredita, nema ni prometa. Kupaca nema, a ponuda raste. Cena kvadrata hitno mora da padne najmanje za još deset odsto. Prošle godine investitori su bez posrednika prodavali kvadrate. Sada su agencije za promet pretrpane ponudama investitora. Nove mere za subvencionisane kredite, koje priprema Vlada, verovatno će pozitivno uticati na prodaju.
Država treba da stimuliše i investitore, jer da bi kupci imali šta da kupe, kvadrate neko mora i da izgradi.
Nije dovoljno samo da se pospeši promet da se stimulišu kupci, već i investitori moraju da imaju neke povlastice. Činjenica je da građevinski materijal nikada nije bio jeftiniji, ali to je samo jedan segment. Država bi trebalo da se odrekne PDV na stanove, ali i da gradska uprava prepolovi nadoknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja sa jednom trećinom, a nekad i više, učestvuje u formiranju cene novoizgrađenog kvadrata.
Problem je i u procedurama.
Hitno mora da se ubrza izdavanje dozvola za gradnju. Trebalo bi da se omogući investitorima da
taj postupak, sa što manje papirologije, završe, najviše, za dva meseca. Veliki problem je i što regulacionih planova nema za više od polovine Beograda.Nije dovoljno pokriti samo jedan segment procesa kako bi se dobio maksimalan konačan rezultat. Pojačanjem potražnje za stanovima ne olakšava se položaj investitora, graditelja i ne podstiče se proces projektnog finansiranja, koji je neophodno što pre pokrenuti.
ŠAROLIKE CENE
Po ceni, u Beogradu prednjači centar grada, gde kvadrat košta od 2.700 do 3.500 evra. Na Vračaru je kvadrat od 3.000 do 3.500 evra, u zoni oko Svetosavskog hrama, dok su obodi nešto jeftiniji, od 2.000 do 2.600 evra.
Stanovi kod “Beogradske arene” i dalje su na ceni, i to od 2.600 do 3.200 evra po kvadratu. U centralnom delu Zemuna plaća se od 1.500 do 2.000 evra, Zvezdari od 1.700 do 2.300, Mirijevu od 1.250 do 1.400, Banovom brdu od 1.600 do 2.200, Filmskom gradu od 1.600 do 1.700, dok je kvadrat na Kanarevom brdu od 1.300 do 1.500 evra. Na Banjici su cene od 1.500 do 1.800 evra, na Autokomandi od 1.700 do 2.300, a na Karaburmi od 1.300 do 1.500. Za 900 do 1.100 evra po kvadratu stanovi mogu da se kupe samo u Železniku, Sremčici, Zemun polju, Batajnici i na levoj obali Dunava - u Krnjači, Borči, Kotežu. Najjeftiniji stanovi sa centralnim grejanjem su u Barajevu od 500 do 600 po kvadratu.
