Naše oranice se polako pretvaraju u tržne centre, stovarišta, industrijske zone ili već nešto drugo, a u poslednjih 17 godina 200.000 hektara poljoprivrednog prešlo je u građevinsko zemljište. Tačnije, najveći deo tih njiva otišao je na širenje građevinskog rejona ali veliki potrošači zemljišta bili su i rudnici, iskopi, železnica... Oni koji su poljoprivrednom zemljištu menjali namenu dosad su mahom dobro prolazili jer za to nisu davali velike pare, naročito oni koji su "prevodili" poljoprivredne površine treće, četvrte i niže klase, ali im je država sada pripremila neprijatno iznenađenje - ubuduće će svi koji nameravaju da to urade morati da plate naknadu u iznosu od 50 odsto tržišne vrednosti tog zemljišta. To znači da će neko ko je kupio njive za 100.000 evra a ne namerava da ih zaseje već da na njima gradi ili se bavi nekim drugim biznisom, uz to platiti još 50.000 evra.
Ovo je samo jedna od novina koju će doneti izmene nacrta novog zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ko je dosad kupovao lošije oranice da bi se zapravo domogao dobrog građevinskog placa bio je dužan da plati svega 1.500 evra po hektaru, ako bi menjalo namenu te zemlje. Međutim, onima koji taj biznis plan još nisu ostvarili, izmene nacrta novog zakona o poljoprivrednom zemljištu svakako neće ići na ruku jer će plaćati dodatnih 50 odsto tržišne cene bez obzira na kvalitet oranica.
Hekar od milion evra Koliko njive mogu biti vredne pokazuje primer sremskog sela Šimanovci gde su se neki seljaci preko noći obogatili samo zbog toga što su im njive bile pored puta, to jest pored autoputa.
Hektar zemljišta, koji se pre petnaestak godina mogao kupiti za hiljadi ili dve hiljade evra, zahvaljujući velikom interesovanju investitora, dogurao je do milion, a u pojedinim slučajevima i do neverovatnih dva i po miliona evra.
Šimanovci i autoput Beograd-Zagreb svakao nisu jedinstven slučaj. Slično je i u oklini Novog Sada pa je tako nedavno kod Kovilja pored zrenjaninskog puta jutro plaćano i do 100.000 evra. Kako je stigla kriza tako je i navala na oranice malo splasnula, ali...
- Imaće se u vidu tržišna vrednost poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, a rešenje o plaćanju promene namene donosi jedinica lokalne samouprave, to jest opštinska ili gradska uprava - kaže direktor Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede Zoran Knežević podsećajući da je u postojećem zakonu u nacrtu takođe bilo predviđeno da se za promenu namene plati 50 posto, ali je posle toga, amandmanom predviđeno da se toliko plaća za prvu i drugu klasu obradivog poljoprivrednog zemljišta, a za treću, četvrtu i ostale klase plaćalo se maksimalno 1.500 evra po hektaru. Ovim izmenama izbrisano je to ograničenje. Ovo ograničenje je i bila izuzetno dobra pogodnost za one koji su kupovali naizgled bezvredne pašnjake ili ritska zemljišta nadomak velikih gradova ili autoputa i prevodili ih u basnoslovno skupo građevinsko zemljište.
U Srbiji inače ima oko 3,6 miliona hektara obradivih površina, a stručnjaci procenjuju da je ovo do sada bio samo početak prevođenja poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljišta. Ovo će naročito doći do izražaja u blizini Beograda i Novoga Sada, kao i na potesu uz autoputeve. već se sada vodi velika bitka oko sudbine oranica koje koristi beogradski PKB, a koje bi u slučaju prevođenja u građivinsko zemljište mogle imati basnoslovnu cenu.
