Za te pare u Beogradu nemoguće je kupiti stan, sem nešto od 20 kvadrata, što se i ne gradi, a i ako postoji, pitanje je kako izgleda. Jedini je zaključak da država u stvari i neće da se te pare iskoriste, jer ne dozvoljava ni doplatu, što bi imalo nekog smisla. Ako je već tako, onda bi trebalo da stimuliše investitore da grade tako male stanove i po toj ceni, a da ih ona subvencioniše tako da ne plaćaju PDV i naknade za građevinsko zemljište. To je radila Skupština grada Beograda, a ljudi su vrlo povoljno došli do krova nad glavom.
Sa dotacijom države od 20 odsto, po kamati od 0,1 odsto godišnje, što su osnovne prednosti subvencija, se ne može uklopiti nijedan stanovnik iole razvijenijeg grada u Srbiji, a da u opštinama gde je kvadrat 300 evra jednostavno nema para. Ona ističe da nekretnine u manjim mestima i koštaju toliko zato što ih niko neće.
Na pitanje da li se i šta u prestonici može pazariti od ovakve državne pozajmice, iz Ministarstva finansija poručuju da je ovogodišnji program pravljen prema proseku do sada uzimanih kredita. U isto vreme izvršna vlast je htela da potpomogne građane „slabijeg materijalnog položaja”. Koliko je država ozbiljna u nameri da stane na put „luksuziranju”, dokazuje i to što ni oni sa lošijim materijalnim primanjima iz malih gradova ne mogu kupiti stan veći od 50 kvadrata do 40.000 evra.
Subvencija u brojkama
- 500 miliona dinara ukupan iznos za subvencije (150 miliona vojsci, a 350 civilima)
- maksimum kredita 40.000 evra
- maksimalna veličina stana do 50 kvadrata
- kamata šestomesečni Euribor plus maksimalno 3,9 odsto
- pet odsto učešća obezbeđuje korisnik kredita, dok je 20 odsto učešće države na koju se plaća kamata od svega 0,1 odsto
- pravo na subvencionisani kredit imaju ne stariji od 45 godina sa platom ispod 100.000 dinara koji ne poseduju stan niti koriste neki drugi stambeni kredit