Svetska finansijska kriza sve više se useljava u sve oblasti života. Tržište nekretnina je reagovalo među prvima, pa su cene stanova počele padati još krajem prošle godine, jer je prodaja naglo smanjena, što zbog očekivanja da će cene nastaviti da padaju, što zbog skupljih stambenih kredita i nesigurnosti radnog mesta. I dok se, s jedne strane, pozdravlja pad cena stanova, s druge se postavlja pitanje da li će biti građevinske proizvodnje, odnosno, ukoliko investitori i krenu u novi ciklus izgradnje, ko će stanove kupovati. Svodeći računicu krajem decembra 2008, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić izrazio je bojazan u vezi s daljim ulaganjima u građevinarstvo, i ocenio da bi veliki broj građevinskih firmi mogao nestati, jer neće biti posla. S obzirom na stanje koje je proteklih meseci vladalo na tržištu nekretnina, rast kamatnih stopa i pad potražnje za stanovima, Rodićevo mišljenje je da investitori neće moći da se zadužuju, pa preti otpuštanje radnika koji rade kod stranih kompanija, koje se u poslu rukovode logikom profita i s njegovim padom redukuju broj zaposlenih.
Da se upravo to desilo ove zime, potvrđuje više primera u kojima su građevinski radnici ostali bez posla, rad je prekinut i tamo gde se moglo raditi, jer je ponestalo novca. Da bi se sprečio zastoj u izgradnji stanova, država je pokušala da nešto učini, pa je odlučila da podstakne stanogradnju većom potražnjom manjih stanova, za koje kupcima odobrava subvencionisane stambene kredite. Vlada Srbije je, u vezi s tim, usvojila Program dugoročnog stambenog kreditiranja za 2009, kojim se omogućuje kupovina ili izgradnja stanova uz pomoć države. To se odnosi na građane bez stana, do 45 godina starosti, koji uz pomoć subvencija mogu kupiti stan do 50 kvadrata.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović kaže za naš list da ne bi trebalo da dođe do većeg pada izgradnje, jer podaci pokazuju da je potražnja za stanovima kao početkom 2008. On smatra da će investitori nastaviti izgradnju, najpre započetih objekata, potom i novih, bar kada su u pitanju gradovi poput Novog Sada i Beograda. Građani još uvek raspolažu velikom sumom novca, koji bi mogli uložiti u stanove, a podstanari će sigurno želeti da uz pomoć subvencija dođu do vlastitog stančića.
Međutim, pitanje je koliko će, uz pomoć odobrenih samo 500 miliona dinara – sedam puta manje nego 2008. – subvencionisanih stambenih kredita uspeti da se reši. Od tih para najpre će se 180 miliona isplatiti građanima koji su podneli zahteve još prošle godine, tako da za ovu godinu ostaje skromnih 320 miliona. Ako se ima na umu da su banke od početka ove godine već primale zahteve za kredite, što znači da su stanovi već izgrađeni ili u izgradnji, za pokretanje novog građevinskog ciklusa ostaće malo para.
Mnogi građevinci vide spas u niskogradnji, jer su najavljeni brojni projekti izgradnje autoputeva i mostova. Očekuje se izgradnja svih autoputskih pravaca duž kompletnog Koridora 10 kroz Srbiju i više mostova, među kojima su dva u Novom Sadu: Žeželjev most i onaj na stubovima mosta Franca Jozefa. Međutim, kako većina projekata još nije spremna, veći deo građevinske sezone proći će na projektovanju i pripremi tenderske dokumentacije, kao i rešavanju imovinsko-pravnih odnosa. Kako je najavio ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, u planu je da se ove godine izgradi ukupno oko 40 kilometara autoputa, od kojih 20 na severnom kraku Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada. Tender za izbor izvođača radova još nije raspisan, a najavljen je tek za kraj marta.
