Iako se investitori i agenti u drugim gradovima žale na drastično manju kupovinu nekretnina kao posledicu ekonomske krize, u Novom Sadu se i dalje ni najjeftiniji stan ne može naći za manje od 1.000 evra po kvadratu.Poznavaoci prilika na tržištu nekretnina ovakve cene, visoke za period kada je kupovna moć bila veće, tumače pokušajem da se one veštački održe zarad ubiranja profita, često i dvaput većeg u odnosu na uloženi novac. investitori, opet, kažu da nema razloga da obaraju cece sve dok prodaja ide.
U ovom budućem naselju se prodaju i stanovi za prosečnu porodicu, čija prodaja, takođe nije stala. Ekonomska kriza sa svetskih tržišta utiče i na Novi Sad, što kod ljudi izazviva samo dodatnu opreznost.
Novi Sad je bio specifičan po tome što su se cene nekretnina potpuno izjednačile, bez obzira na lokaciju i kvalitet. Tako su stanovi na Novoj Detelinari koštali isto koliko i u užem centru grada, što je mimo svih pravila zdravog tržišta. Investitori su svesno kreirali nerealne cene, jer im je tržište to i dozvolilo.
Dok u novosadskim agencijama kažu da je prodaja u opadanju, a da su cene stanova manje čak za trećinu, u oglasima je slika ipak drugačija. Stanovi na Grbavici i Limanima i dalje se nude za 1.300 do 1.7000 evra, u Novom naselju od 1.250, a na Novoj Detelinari i po 1.450 evra po kvadratu. Kao i prethodnih meseci.
- Činjenica je da su investitori ti koji ne žele da spuste cenu kvadrata. Kada su građani počeli da podižu stambene kredite, oni su to zloupotrebili i svesno precenili kvadrat u Novom Sadu. Stvarajući takvu atmosferu na gradskom tržištu, uspeli su da pronađu kupce jer građanima nije ostavljena alternativa i konkurentnost tržišta. Sada, kada su krediti stali, oni i dalje insistiraju na postojećim cenama, bez obzira što su bile nerealne od prvog dana - ocenjuje ekonomistkinja Vesna Samardžić. Ona očekuje da će dešavanje na svetskom tržištu ipak primorati investitore da obore cene i prodaju stanove „po ceni realnoj za Novi Sad“.- Praktično, više neće moći po jednom stranu da zarađuju skoro duplo od onog što su uložili - dodaje Samardžićeva. U bankama napominju da je stagnaciju u kreditima izazvalo upravo iščekivanje pada cena.
