Kvadrat stana dosegao u Beogradu cenu od 4.000 evra, a u Novom Sadu 2.000, što svi komentarišu kao preterano.Agenti za promet nekretnina kažu da ovim tržištem upravlja odnos ponude i potražnje, a ona je već duže vreme povećana. A čim je veća potražnja, veća je i cena.
U Srbiji je mnogo građana bez stana, što pravih podstanara, što „stare“ dece, koji se guraju u stanu s roditeljima i njihovim roditeljima. Prema procenama, čak je oko pola miliona onih koji bi želeli da se skuće i osamostale, a brojni među njima spas su našli u stambenim kreditima.
Oni su, zasigurno, doprineli povećanoj kupovini stanova, posebno oni subvencionisani, kojima država osigurava učešće za podizanje stambenog kredita. Upravo to je kod podstanara najveći problem, jer zbog mesečne kirije ne mogu da uštede za učešće koje traže banke.
- U prva tri meseca ove godine Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurala je više od 3.800 kredita ukupne vrednosti 135 miliona evra - kaže Jelena Juraković, rukovodilac Odeljenja za marketing i odnose s javnošću u Korporaciji. - Tokom prošle godine osigurano je ukupno više od 16.000 kredita u vrednosti preko 518 miliona evra, od čega su preko 4.000 subvencionisani krediti u vrednosti od oko 113 miliona evra.
Kako su uslovi pod kojima se odobravaju subvencionisani stambeni krediti veoma povoljni, jer godišnja kamata iznosi samo 0,1 odsto, a vraćanje je odloženo čak do 25 godina i otplata počinje tek posle isplate bančinog kredita, građani koji ispunjavaju uslove se u računici oslanjaju na pomoć države. Međutim, u poslednjih godinu dana u Nacionalnoj korporaciji je u više navrata dolazilo do zastoja u odobravanju ovih kredita, što je, prema tvrdnjama nekih građana, imalo negativne posledice jer su im prodavci zbog dugog čekanja otkazali dogovorenu prodaju.
Iako su poslednji zastoj iz marta ove godine u Korporaciji protumačili kao tehnički problem zbog problema sa softverom, građani koji su ranije predali zahteve za odobravanjem kredita ponovo su se našli u neobranom grožđu. Iako nadležni tvrde da je sve u redu, da se krediti ponovo odobravaju, bankari kažu da u Korporaciji primaju zahteve samo za komercijalne kredite, a ne i subvencionisane. Kupci stanova se plaše da nema dovoljno novca i da bi se mogla ponoviti lanjska priča, tim pre što smo ponovo u periodu tehničke vlade, za koju se ne zna do kada će trajati.
Jelena Juraković uverava građane da para ima, jer su, kaže, Zakonom o budžetu Srbije za 2008. predviđena sredstva za dugoročno stambeno kreditiranje u iznosu od 3,5 milijarde dinara. Od te sume milijarda dinara je namenjena za subvencionisanje stambenih kredita za profesionalna vojna lica, a 550 miliona dinara za radnike u zdravstvenim institucijama. Za njih će se korišćenje ovih sredstava urediti posebnim programima Vlade Srbije. Preostala sredstva u iznosu od 1,950 milijardi dinara namenjena su ostalim građanima i deliće se u skladu sa usvojenim programom dugoročnog stambenog kreditiranja za ovu godinu.
Prosečan iznos osiguranog stambenog kredita je 30.000 evra (2,4 miliona dinara), što znači da su ovogodišnja sredstva namenjena za subvencionisane kredite dovoljna za 812 takvih prosečnih zajmova. Kako je to skromna brojka, razumljiv je strah građana da bi ovaj izvor dotacija mogao da presuši, ili da se krediti dele na kašičicu. Ukoliko zahtevi za subvencionisane kredite budu stizali ubrzanim tempom, logično je da će se budžet brže trošiti, tim pre ako se ima na umu rast cene kvadrata.
Kako bi se sprečila duga čekanja na rešavanje zahteva za subvencionisani kredit i ubrzala isplata, predloženo je da se umesto mesečne odredi nedeljna kvota. U Korporaciji kažu da je za građane najvažnije da znaju da subvencije funkcionišu i da se ne opterećuju tehnikom rada, već da grade finansijsku konstrukciju za podizanje stambenog kredita i rešavaju jedno od osnovnih životnih pitanja, krov nad glavom.
