Počela gradnja najviše stambene zgrade u Evropi vredne 45 mil EUR - kvadrat stana 6.000

Građevinski bum u Španiji je možda zamro, ali primorsko letovalište Benidorm i dalje raste - i to uvis. Proteklog vikenda započeti su radovi na zgradi koja će kada bude dovršena biti najviša stambena građevina u Evropi - imaće 52 sprata i biće 200 metara visoka.

Zgrada "In Tempo" u Benidormu, ili "vertikalnom gradu", koštaće 45 mil EUR, a kada 2010. bude dovršena, sastojaće se od dve pozlaćene kule koje će na vrhu biti spojene ukrasnim elementom u obliku naopako postavljenog dijamanta.

Sa prednje strane zgrada podseća na broj 11 i na slovo M, tako da predstavlja uspomenu na žrtve bombe koja je u vozu u Madridu eksplodirala 11. marta 2004.

Stanovi jeftiniji u Hrvatskoj

U Hrvatskoj su u prva četiri meseca ove godine tražene cene stanova zabeležile neznatan pad – 0,5 odsto. To je pokazala analiza Zagrebačke berze nekretnina.

Pri tome valja naglasiti, kako pišu hrvatski mediji, da je u istom procentu došlo do pada traženih cena stanova u Zagrebu. Na Jadranu, za razliku od Zagreba, cene kvadrata su i dalje u porastu i za sada on iznosi oko 1,7 odsto, kako piše Politika.

Statistika kaže dase na nivou Hrvatske u toku prva četiri ovogodišnja meseca prosečna cena stana kretala između 2.135 i 2.127 evra po kvadratnom metru. U Zagrebu je iznosila od 2.253 do 2.241 evro, a Na Jadranu od 2.029 do 2.061 evro.

Kako su tražene cene nepokretnosti u Hrvatskoj u proteklim godinama rasle, zanimljivo je poređenje sacenama kvadrata iz 2005. posmatranim u istom četvoromesečnom razdoblju. Tada su se na nivou Hrvatske cene kretale od 1.560 do 1.569 evra po kvadratnom metru stambenog prostora. U Zagrebu su iznosile od 1.571 do 1.618 evra po kvadratnom metru, a na Jadranu su bile ubedljivo najniže i kretale su se urasponu od 1.558 do 1.526 evra po kvadratu.

Tražene cene kuća u prva četiri meseca ove godine porasle su na nivou Hrvatske za 1,3 odsto i iznosile su između 1.419 i 1.437 evra po kvadratnom metru. Još veći rast je zabeležen na Jadranu –i to 1,7 procenata, gde su se cene kretale od 1.800 do 1.830 evra po kvadratu. Za razliku od jadranske obale, u Zagrebu su cene nepokretnosti beležile silaznu putanju za –2,5 posto. U Zagrebu je tražena cena kvadrata kuće pala sa 1.960 evra,koliko je iznosila u januaru, na 1.911 evra u aprilu.

I kad su u pitanju kuće, poređenje sa cenama iz prva četiri meseca 2005. godine su zanimljiva. U prvoj trećini te godine u Hrvatskoj je tražena cena kvadrata kuće iznosila 1.161 evro u januaru, da bi u aprilu pala na 1.149 evra. Cene na Jadranu bile su bliže onima na državnom nivou i kretale su se od 1.263 do 1.288 evra po kvadratnom metru. Cenama kvadrata od 1.480 do 1.524 evra izdvajao se Zagreb.

Kada se sve to sagleda ipak se stiže do pitanja koliko su blizu ili daleko tražene cene od postignutih. Ako se zna da su tražene cene po pravilu niže od realizovanih u proseku oko šest odsto, jasno je da i ova godina na hrvatskom tržištu nekretnina protiče u znaku pada cena.

– Samo u dvadesetak odsto od ukupnog broja obavljenih kupoprodaja, iznos realizovane cene ostaje na nivou tražene – kaže Ljiljana Ralić iz Zagrebačke berze nekretnina, dok je u većini slučajeva ostvarena cena niža.U Zagrebu su zabeleženi slučajevi kad je realizovana cena bila niža gotovo za četvrtinu.

Prema njenim rečima, poklapanje tražene i realizovane cene događa se u situacijama kada vlasnici žele da što pre prodaju nepokretnost. Da bi to ostvarili, oni se pre oglašavanja prodaje raspitaju o aktuelnim, realnim cenama i zato transakcija i biva obavljena vrlo brzo.

Rast cena stanova u Kragujevcu

Potražnja za kupovinom stanova u Kragujevcu deset puta je veća od ponude na tržištu, pa su zato stanovi poskupeli.

Takvo stanje uslovilo je i rast cena nekretnina, ali prvenstveno stanova, čija cena po kvadratu se kreće od 800 do 1.500 evra. Osim rasta broja stanovnika, glavni uzroci za poskupljenje stanova na kragujevačkom tržištu su svakako stambeni krediti banaka, ali i oživljavanje kragujevačke privrede.

U Kragujevcu se trenutno najviše traže jednosobni stanovi, dok je interesovanje kupaca za trosobne stanove i kuće znatno manje.

U agencijama za promet nekretninama ističu da se cene stanova stare gradnje kreću od 800 do hiljadu evra po metru kvadratnom, dok cena stanova u izgradnji iznosi oko 1.200 evra. Međutim, ima stanova koji postižu cenu i od 1.500 evra.

Trgovanje nekretninama u Kragujevcu doživelo je ekspanziju od 1999. do 2002. godine, kada je veliki broj raseljenih sa Kosova stambenu egzistenciju obezbedio u tom gradu.

U Kragujevcu godišnje proda oko 300 novosagrađenih stanova, a potreba grada je oko 5.000 stambenih jedinica.

“GTC” najbolja kompanija u oblasti nekretnina u 2007. godini

“Globe Trade Centre” (GTC) dobitnik je nagrade za najbolju kompaniju u oblasti razvoja nekretnina u 2007. godini za region centralne i istočne Evrope, a Eli Alroy, predsednik Upravnog odbora kompanije GTC, izabran je za vodećeg eksperta u ovoj branši u celom regionu centralne i istočne Evrope.

Svečana dodela priznanja “CEE Real Estate Quality Awards” održana je 27. februara 2008. u Varšavi. Žiri za dodelu nagrada za kvalitet obuhvatio je eksperte iz svih relevantnih sektora: finansijere, razvojne eksperte, agente i konsultante.

Događaju su prisustvovali predstavnici kompanija koje se bave nekretninama sa područja centralne i istočne Evrope, kao i gosti iz celog sveta.

“CEE Real Estate Quality Awards” dodeljuju se najboljim projektima, kao i najboljim kompanijama i pojedincima u oblasti investiranja i razvoja nekretnina u našem regionu, koji su tokom 2007 postigli vrhunski nivo kvaliteta u planiranju, rukovođenju i realizaciji projekata. Procenu vrši tim eksperata na osnovu niza kriterijuma.

Belgiska “IMMO INDUSTRI GROUP” gradi industriski park kod Stare Pazove

Belgiska kompanija “Immo Industry Group”, koja se bavi industrijom nekretninama, trenutno gradi industrijski park, na površini os 11 hektara, duž autoputa E-75, u blizini Stare Pazove.

“Immo Industry Group” (IIG) je 2006. godine otvorila predstavništvo u Srbiji, u kojoj celokupnim poslovanjem rukovodi 10 menadžera.

Dolaskom sve većeg broja stranih investicija u Srbiju javila se potreba za postojanjem kompanija koji se bave industrijskim nekretninama, a jedna od njih je belgijska IIG, vodeća evropska kompanija u oblasti industrijskih nekretnina prilagođenih potrebama klijenata.

Drugim rečima, ukoliko neka kompanija odluči da investira u Srbiju, a da pri tom nema unapred određenu lokaciju na kojoj bi stacionirala svoj proizvodni pogon, najisplativije rešenje jeste angažovanje kompanije kao što je IIG, koja ceo proces opremanja lokacije i dovođenja infrastrukture obezbeđuje u skladu sa potrebama klijenta.

Osim infrastrukturnog opremanja zemljišta, IIG preuzima odgovornost za sve korake - od ideje do projektovanja i upravljanja projektom, finansira i gradi objekte, vodeći računa o karakteristikama proizvođaca i optimizaciji troškova.

Ta kompanija navodi da je u 2007. godini više nego udvostručila rast poslovanja u odnosu na 2006. godinu, a u 2008. godini planira još veći rast i širenje u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i otvaranje još 10 lokalnih ispostava u Rusiji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Kazahstanu, Litvaniji i Turskoj.

Roman Abramovič merka uvalu Valdanos na Crnogorskom primorju - najavljene investicije od 1,2 milijarde EUR

Ruski milijarder Roman Abramovič zainteresovan je da dugoročno zakupi uvalu Valdanos na Crnogorskom primorju i spreman je da uloži više od 1,2 milijarde EUR, tvrdi podgorički magazin "CG ekonomist".

Taj magazin piše da će Abramovič uskoro doći u Crnu Goru, ili će poslati nekog od čelnika svojih kompanija koji će imati kredibilitet da razgovara sa crnogorskim vlastima o tom poslu.

Interesovanje za zakup Valdanosa, Velike plaže kod Ulcinja i crnogorskih aerodroma ranije je objavila i austrijska kompanija "Soravia", čiji je direktor Hano Soravia saopštio da bi ta kompanija želela da investira u najjužniji deo crnogorske obale.

Crnogorski Savet za privatizaciju pozvao je 28. marta zainteresovane međunarodne investitore da do 15. maja pokažu interesovanje za dugoročni zakup bivšeg vojnog odmarališta "Ostrvo cveća" kod Tivta i kompleksa "Valdanos".

Vlada od zakupca očekuje da od dva lokaliteta na crnogorskom primorju izgradi jedinstvene i multifunkcionalne turističke komplekse visokog nivoa, koji nude niz aktivnosti za odmor i rekreaciju, ali na način koji neće ugroziti njihov prirodni ambijent i ekološko bogatstvo.

U opisu Valdanosa piše da je u blizini lociran najveći sačuvani maslinjak na Mediteranu, na više od 400.000 m2, sa 18.000 zasađenih maslina, ali on neće moći da bude zakupljen.

Vlada od zakupca Valdanosa očekuje izgradnju kompleksa hotela sa objektima za rekreaciju kategorisanih sa četiri plus i pet zvezdica, kojima će upravljati međunarodni turistički operater koji se dokazao u ovom poslu. Zakupac će plaćati godišnju zakupninu na osnovu prometa, ali će biti propisana minimalna garantovana zakupnina. On je obavezan da dostavi plan investiranja u lokaciju koji će morati da realizuje u periodu od tri godine posle potpisivanja ugovora o zakupu.

Iz Vlade je najavljeno da će javni međunarodni tender za turističku valorizaciju dve lokacije biti raspisan u drugoj polovini maja. Prilikom ocenjivanja ponuda, glavni kriterijum će biti visina planirane investicije.

Nemački investitor Rudolf Valter (Phiwa) se povlači iz Subotice ?

Nemački biznismen Rudolf Valter, vlasnik hotela "Galleria" u Subotici, dosadašnji najveći investitor u ovom gradu, nezadovoljan što mu je određena naknada za građevinsko zemljište od 500.000 EUR godišnje, najavio je da više neće ulagati u ovom gradu.

Kao razloge, Valter, inače oženjen Subotičankom, navodi previsoke takse za korišćenje građevinskog zemljišta i nespremnost lokalne samouprave da investitorima pruži određene pogodnosti.

Njegova kompanija "PHIWA" je u gradnju hotela i tri hale u subotičkom Logističkom centru uložila 30 mil EUR.

Valter kaže da mu za hotelsko-poslovni kompleks "Galleria" u centru grada, lokalna vlast obračunava naknadu za korišćenje zemljišta za svaki sprat posebno, kao i za garažu u podrumu, pa pita kako će uspeti da isplati i rate podignut kredita i opštinske namete.

"PHIWA" ima poslovne objekte u Kikindi, Zrenjaninu, Senti i još nekim opštinama u Srbiji, gde su, kako objašnjava Valter, uslovi za strane investitore daleko povoljniji.

Valter zamera što su mu u ukupnu sumu uračunate i naknade za obične njive, koje se koriste kao poljoprivredno zemljište, gde ništa nije izgrađeno.