Polovinom 2009. jeftiniji stanovi?

Cene nekretnina u Beogradu mogle bi da padnu krajem prve polovine 2009. godine ukoliko banke ne počnu ponovo da odobravaju kredite.

Posledice finansijske krize i sada osećaju na tržištu nekretnina u Beogradu, jer banke ne odobravaju nove kredite, pa stanove ljudi kupuju u gotovom novcu ili ukoliko su ranije sklopili ugovor sa bankom.

To se ne odražava na cene, jer nema ni izgradnje većeg broja stanova, pošto je jedini novi projekat koji se prodaje - Univerzitetsko selo.

Uticaj krize će se osetiti krajem prvog i početkom drugog semestra, jer ako ne dodje do promene politike u bankama ljudi neće moći da uzimaju kredite i neće biti novih transakcija"što bi moglo da utiče i na cene.

Informacije o padu cena za 10 do 20 odsto se pojavljuju i sada, reč je o pojedinačnim slučajevima, kada investitori spuštaju cene, jer ne mogu dovoljno brzo da prodaju stanove, a moraju da vrate novac bankama.

Cene nekretnina u Beogradu nisu nerealno visoke, jer odražavaju odnos ponude i tražnje, ali nisu u skladu sa kupovinom moći građana i dodao da je uzrok visokih cena nedovoljna gradnja stanova.

Beograd, grad od dva miliona stanovnika, godišnje dobija sedam do osam hiljada stanova, što je daleko ispod potreba. I na taj način se nažalost održavaju visoke cene stanova.

Kada bismo imali priliv stanova od 25 do 30 hiljada godišnje, onda bi to verovatno uticalo na realniju cenu, tada bi se napravila razlika između cena u različitim delovima grada, kao i razlika između cena nove i stare gradnje, jer nije realno da cene budu iste.

Ne gradi više jer nema zakona o restituciji koji bi oslobodio dovoljno lokacija za izgradnju, pa je zemljište teško naći, a cena mu je visoka. Pored toga, još nije izgrađena putna infrastruktura oko Beograda, pa se grad ne šir.

Za kvadrate nema krize

Na našem tržištu nekretnina vlada zatišje. U većini gradova promet je opao, ali cene kvadrata miruju. Kako tvrde u agencijama, pojeftinjenja nema, niti će ga biti. Dakle, svetska finansijska kriza, koja je u mnogim zemljama spustila cenu stanova, neće se na isti način odraziti i ovde.

To što je u Americi deo stanova i kuća ponuđen tržištu ispod cene, nijednog prodavca u Srbiji ne potresa, jer ovde gotovo niko nije ostao ”na ulici” zato što na vreme ne izmiruje obaveze po kreditima. Informacije da cene kvadrata u Beogradu i unutrašnjosti padaju nisu tačne, jer takvih primera na terenu nema. I ranije, kao i sada, jedna se cena oglašava, ali je prodajna nešto niža i rezultat je cenkanja između kupca i prodavca.
Sada svi oni koji su planirali da kupe nekretnine, slušajući prognoze ljudi koji se ne bave ovim poslom, čekaju krah na tržištu i drastičan pad cena, ali to se neće dogodit. Banke su u jednom trenutku zastale sa stambenim kreditima, ali sada ponovo sve funkcioniše.
Poslednjih dana povećano interesovanje kupaca, jer su shvatili da od čekanja nema koristi. Ukoliko su imali nameru da kupe stan, sada idealno vreme za to. Jer, do marta će naći stan, završiti papirologiju, a onda krenuti u renoviranje i opremanje.
Što se novogradnje tiče, za svaki kvadratni metar zemljišta u Beogradu vodi se žestoka utakmica. Pobeđuje onaj ko više plati. A, u toj trci za lokacijama, naših neimara, koji su nekada bili ne samo izvođači već i investitori, gotovo da nema. Zemljište je za njih preskupo, pa su snage usmerili na posao u kojem su najbolji - izgradnju.
Deo srpske operative uprkos teškoćama koje su je zadesile u ranijem periodu, uspeo je da se reorganizuje. Tako danas imamo četiri-pet građevinskih kompanija u visokogradnji, koje mogu da odgovore svakom zahtevu tržišta, kako u projektovanju tako i po organizaciji gradnje najzahtevnijih komercijalnih i stambenih objekata. Posla ima, ali, kako kažu, priželjkuju masovnu stambenu izgradnju.
Beograd je deficitaran sa stambenim prostorom, procena je da glavnom gradu godišnje treba minimum od 20.000 do 25.000 stanova, a od toga se ne sagradi ni polovina. Potražnja je daleko veća od ponude pa su zato cene nerealno visoke. Beograd mora da pronađe način da se krene sa masovnom stambenom izgradnjom i da cena kvadratnog metra bude prilagođena kupovnoj moći stanovništva. Naše viđenje te cene je od 1.600 do 1.800 evra za kvadrat.
Kako sada stvari stoje, samo zemljište ”odnese” oko 25 odsto neto izgrađenih kvadrata, što znači i više od 400 evra, ako je prodajna cena stana 2.000 evra po kvadratnom metru. Komunalno opremanje košta od 130 do 250 evra. Za elektrane i elektrodistribuciju izdvaja se od 60 do 100 evra. Cena gradnje ne može biti manja od 520 do 550, a po višim standardima od 700 do 750 evra po kvadratu. Kada se sve to sabere, dobija se cifra od oko 1.500 evra. Tome treba dodati i cenu finansiranja gradnje, jer su dinarske kamate od 18 do 20 odsto na godišnjem nivou a devizne od devet do 10 odsto. Zatim, rok gradnje je od dve i po do tri godine što i te kako košta, pa se dolazi do cifre od oko 2.000 evra po kvadratu, bez zarade. A, realno je da profit bude 15-16 odsto.
Izmena Zakona o planiranju i izgradnji, uključujući i propise o građevinskom zemljištu, koje najavljuje resorni ministar Oliver Dulić, u velikoj meri će olakšati posao. Praksa je da od urbanističkih uslova do potvrde o prijemu dokumentacije, da bi izgradnja mogla da počne, prođe od osam do 12 meseci. Podržava se predlog ministra da se pojednostavi i ubrza procedura za izdavanje potrebnih odobrenja. To bi svakako pozitivno uticalo i na cenu kvadrata i na veći dolazak stranih invenstitora.
NEKADA su naši neimari radili na projektima vrednim više milijardi dolara, a poslove je ugovarala država. Bili su to giganti sa od 5.000 do 25.000 zaposlenih. Globalizacija je nametnula nova pravila, raspala se bivša Jugoslavija i saterala građevinare na skučeno tržište Srbije i Rusije koja je bila u tranziciji. Cena rada padala je sve niže i srpska operativa je doživela krah. Na ruskom tržištu opstali su samo ”Energoprojekt” i ”Napred”.

BEZOBRAZNO SKUPO U GLAVNOM GRADU
U BEOGRADU po ceni prednjači centar grada, gde se kvadrat kreće od 2.700 do 3.500 evra, dok najluksuzniji stanovi sa odličnom pozicijom ”idu” i do 4.000. Na Vračaru je kvadrat od 3.000 do 3.500 evra u zoni oko Svetosavskog hrama, dok su obodi nešto jeftiniji, od 2.000 do 2.600 evra.
Stanovi kod ”Beogradske arene” i dalje su na ceni, i to od 2.800 do 3.500 evra po kvadratu. U centralnom delu Zemuna plaća se od 1.500 do 2.000 evra, Zvezdari od 1.700 do 2.500, Mirijevu od 1.250 do 1.400, Banovom brdu od 1.900 do 2.000, Filmskom gradu od 1.600 do 1.700, dok je kvadrat na Kanarevom brdu od 1.300 do 1.500 evra. Na Banjici su cene od 1.500 do 1.800 evra, Autokomandi od 2.000 do 2.500, a na Karaburmi od 1.300 do 1.500. Za od 900 do 1.100 evra po kvadratu stanovi mogu da se kupe samo na levoj obali Dunava - u Krnjači, Borči, Kotežu.


NOVI SAD: PROMET ZAMRO
TREND svetske finansijske krize i visoke kamate koje prate stambene kredite, prinudili su Novosađane da poslednjih meseci retko poseđuju građevinske investitore i agencije za promet nekretnina. I pored toga što su cene stanova niže nego početkom godine i u proseku iznose 1.200 evra po kvadratu, kupaca stanova gotovo da nema.
Trenutno se cene stanova, u zavisnosti od lokacije, kreću od 850 do 2.200 evra po kvadratu. Sve veća potražnja i nedostatak atraktivnih lokacija u blizini centra grada, uslovile su vrtoglavi rast cena stanova u prvoj polovini godine, koje su skočile i do 100 odsto. Poslednjih meseci, cene stagniraju ili blago opadaju, ali to još nije uzelo maha. Na najatraktivnijim lokacijama cene su od 1.200 do 2.500 evra.

NIŠ: CENE NE PADAJU
PREMA zvaničnim dokumentima, gradu na Nišavi nedostaje najmanje 10.000 stanova, a na osnovu nekih procena, jer niko nema precizne podatke, godišnje se izgradi između 1.500 i 2.000 stanova. Prema tome, potražnja za krovom nad glavom je daleko veća od ponude i na tom planu se ne očekuju veće promene.
Ovde se, takođe, ne očekuje ni pad cena, jer su one, po tvrdnjama svih agencija za nekretnine, i sada, niske u poređenju sa beogradskim ili novosadskim.
U zavisnosti od lokacije ili faze izgradnje, cena kvadratnog metra stana u Nišu se kreće od 750 do 1.100 evra za nezavršene i od 1.000 do 1.300 evra za završene.

KRAGUJEVAC: MANJE STANOVA
UPRKOS pojačanjoj izgradnji u poslednjih nekoliko godina, procene su da u Kragujevcu realno nedostaje oko 11.000 stanova. U Kragujevcu je trenutno aktivno tridesetak gradilišta, a godišnje se završi i kupcima preda tek oko 600 stanova.
Zato je potražnja višestruko veća od ponude, a mnogi investitori stanove prodaju još u fazi postavljanja temelja. U poslednjih mesec-dva tražnja je nešto slabija, ali cene ne padaju.
Generalno, cene kvadrata znatno su porasle u poslednjih godinu i po, a mnogi procenjuju da je uzrok tome dolazak ”Fijata”. Tako je cena kvadrata u novogradnji, koja je pre nekoliko godina iznosila oko 800 evra, dostigla čak 1.400 evra. Reč je o atraktivnijim lokacijama, dok se na periferiji kvadrat stana u staroj zgradi, bez grejanja, može kupiti i za 700 evra.


BOR: NIKO NEĆE DA KUPUJE
PONUDA stanova veća je od potražnje. Uz to, u ovom gradu u prodaji nema novih stanova, budući da je poslednja stambena zgrada sazidana pre ravno 19 godina, a nema najava ni da će uskoro početi gradnja novih objekata.
Do pre mesec dana, zahvaljujući niskoj ceni od svega 500 evra po kvadratu i povoljnim stambenim kreditima, potražnja za stanovima u Boru bila je izuzetno velika. Međutim, od trenutka kada su zajmovi poskupeli, tražnja je gotovo - zamrla.

Izgradnju Teniske akademije u Kragujevcu by Novak Đoković

Regulacioni planovi za izgradnju Teniske akademije u zahvatu kragujevačkog sportskog centra Veliki park, kao i druge etape autoputa Kragujevac - Batočina ušli su u opreativnu fazu, a javni uvid trajaće do kraja novembra.

Firma "Family sport", porodično preduzeće najpoznatijeg srpskog tenisera Novaka Đokovića, je za izgradnju Teniske akademije izlicitirala 3,5 hektara u kragujevačkom Velikom parku. Kako je ranije najavljeno, na toj lokaciji biće izgrađen sportsko-rekreativni i poslovni kompleks.

Italijanski investicioni fond "EHI Serbia" u Kruševcu investira 200 mil EUR

Italijanski investicioni fond "European holding investment Serbia" ("EHI Serbia") spreman je da u Kruševcu investira 200 mil EUR. Uslov je da na aukciji kupi Drvnoprerađivačko preduzeće "Savremeni dom". Investitor iz Italije bi izgradio proizvodno-poslovni kompleks površine 250.000 m2, u čijem sastavu bi bile četiri fabrike, jedan hotel, kuće za stanovanje i niz pratećih infrastrukturnih objekata.

"Savremeni dom", inače, trenutno zapošljava samo 160 radnika, a pre desetak godina je imao oko 1.400. Radnici strahuju da se ne dogodi stečaj preduzeća, pa im je ponuda EHI fonda spasonosno rešenje.

Generalni direktor kompanije "Savremeni dom" Bratislav Aranđelović kaže da se ovih dana ubrzano radi na proceni kapitala da bi aukcija bila raspisana do 31. decembra ove godine.

Gabrijel Vesilovi, predstavnik EHI fonda, obećao je zaposlenima da ne treba da strahuju za posao kada oni preuzmu "Savremeni dom".

– Dugo pokušavamo da dobijemo odgovor Agencije za privatizaciju na našu ponudu, ali se nadamo da se zaista radi o potrebi da prethodno bude obavljena procena vrednosti kapitala. Naš projekat će Kruševcu doneti 3.000 novih radnih mesta na dugi rok – izjavio je Gabrijel Vesilovi.

Italijani su na maketi prikazali raspored planirane četiri fabrike sa 32 proizvodne hale, park površine 30.000 m2, poslovne banke, stambene i prateće objekte za komercijalnu delatnost.

Drvnoprerađivačka delatnost će zauzeti značajno mesto u proizvodnim planovima investitora, ali otvara se prostor i za metaloprerađivačku, tekstilnu i delatnosti iz drugih grana, za koje bude ocenjeno da su profitabilne.

Poslovni prostor će pojeftiniti

Trenutne cene kvadrata poslovnog prostora u Beogradu su nerealne, što se odnosi i na prodaju objekata, ali i na njihovo rentiranje. Međutim, procena je da će te cene sigurno pasti. Činjenica je da poslovnog prostora već ima dovoljno, što će usloviti i slabiju tražnju lokacija za gradnju poslovnih prostora u odnosu na placeve za izgradnju stambenih objekata.

Cene zakupa kancelarijskog prostora u Beogradu "kreću" od osam do 12 evra po kvadratu, dok se za rentu kvadratnog metra u maloprodajnim objektima na atraktivnim lokacijama plaća od 15 do 25 evra. Van centralne zone zakup se plaća od osam do 17 evra po kvadratu.

Tržište je živa materija i realna cena kvadrata je ona koju je zakupac spreman da plati. Iako pojedini stručnjaci za nekretnine tvrde da u gradu ima 10% slobodnog poslovnog prostora, statistika kaže da je taj procenat veći od 25%. To se odnosi i na kancelarijski prostor i lokale. U ovo vreme trusnih zbivanja na svetskom tržištu teško je predvideti kako će se kretati cene, a upravo poslovni prostor može biti zahvaćen tim posledicama. Ipak, procena je da će u Beogradu biti niže cene poslovnog prostora.

Logično je to što vlada manje interesovanje za zakup prostora u starim poslovnim centrima, poput "Fontane" ili "Starog Merkatora", jer su u novim tržnim centrima zakupcima na raspolaganju atraktivniji lokali, u njih se manje ulaže, a imaju i rešen problem parkiranja. Primer "Čumićevog sokačeta", koji je poput sličnih tržnih centara jedno vreme bio aktuelan, a onda se pokazalo da nije ispunio očekivanja. U gradu su traženiji lokali u prizemlju zgrade sa izlogom, nego u "Čumiću" koji je u samom centru.

Prema podacima Agencije za poslovni prostor Beograda, ukupna površina poslovnog prostora koje je u vlasništvu grada iznosi 253.784 m2. Sav poslovni prostor razvrstan je u četiri zone - ekstra, prva, druga i treća zona. Cene se "kreću" od 579 dinara za kancelarijski prostor u ekstra-zoni, do 42 dinara, koje za zakup ateljea plaćaju gradski umetnici.

Cene po kojima poslovni prostor na najatraktivnijim lokacijama nudi Agencija su takve da bi on "odmah iznajmio sve te objekte". Te cene su ispod tržišnih pokazatelja i za taj se novac ne može naći prostor ni na lokacijama van glavne zone.

Međutim, Miomir Popović, zamenik Agencije za poslovni prostor grada Beograda, naglašava da su u pitanju početne cene za svaki novi poslovni prostor koji se posle nudi na licitaciji. Ali, najveći broj poslovnog prostora u gradu izdaje se upravo po cenama koje se odrede na početku svake godine, jer one važe za stare zakupce, ali se i na licitacijama uglavnom prostori izdaju po početnim cenama.

- Cene se usklađuju jednom godišnje u skladu sa merama Vlade. Za ovu godinu smo iskoristili pravo da po memorandumu Vlade podignemo cene za 6%, a najverovatnije će se za taj procenat nivelisati cene i od 1. januara naredne godine. Grad formalno raspolaže sa 250.000 m2 poslovnog prostora, ali tu ima dosta spornog zbog nerazrešenih imovinsko-pravnih odnosa. Činimo sve što je u našoj moći da naplatimo sav izdati prostor i uspevamo da to učinimo u 90% slučajeva. Nemoguće je sve naplatiti, jer i poslovne banke nisu u mogućnosti da svoja potraživanja naplate u stoprocentnom iznosu - govori Popović.

Sajma investicija Investexpo i Sajam građevinarstva počeli u Novom Sadu

Na Novosadskom sajmu 4. novembar 2008. godine počeli Sajam investicija Investexpo i Sajam građevinarstva. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je na otavaranju sajmova rekao da je u Vojvodini u proteklih nekoliko godina osnovano oko 1.800 kompanija i investirano oko četiri milijarde evra.

- Poreska politika i olakšice koje daje država izuzetno su povoljne za investitore, što Srbiju i Vojvodinu čine investiciono vrlo atraktivnim područjima, a na lokalnim samoupravama i pokrajini je da dodatno doprinose privlačenju inevstitora, pre svega opremanjem infrastrukture - rekao je Pajtić.

On je izrazio zadovoljstvo što je sajam Investexpo za 50% veći nego prošle godine.

Kako je najavio Novosadski sajam, na manifestaciji "Investexpo", koja će trajati do petka, 7. novembra, sedam gradova i 31 opština predstaviće ukupno 206 projekata, čija je vrednost procenjena na oko milijardu evra.

Sedam gradova će promovisati ukupno 63 projekta, od čega 25 projekata ima okvirni budžet od oko 400 mil EUR. Najviše projekata među gradovima predstaviće Kragujevac i Novi Sad, a među opštinama Odžaci, Knjaževac i Alibunar.

Za građane će u okviru Investexpo sajma biti organizovane tribine pod zajedničkim nazivom "U šta ulagati".

Na Sajmu građevinarstva, koji će trajati do 8. novembra, biće predstavljeni proizvodi iz Srbije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kanade, Makedonije, Nemačke, Slovenije, Švajcarske i Švedske, a u izlagačkoj ponudi dominiraće noviteti građevinskih materijala.

Teme 3. sajma investicija "Investexpo" i 24. međunarodnog sajma građevinarstva su promocije investicionih potencijala Srbije, Vojvodine, lokalnih i regionalnih razvojnih projekata, kao i noviteti u građevinskoj industriji.

Tokom sajamskih manifestacija biće organizovano desetak tribina na kojima će biti reči o trendovima u arhitekturi i graditeljstvu. Na sajamskim priredbama biće prisutni i izlagači iz oblasti energetike, elektronike, telekomunikacija, logistike i transporta.

Sajam "Investexpo" podržali su Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, Izvršno veće Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za promociju investicija u Vojvodini (VIP) i Centar za strateško ekonomsko istrazivanje "Vojvodina CEŠ".

Partneri sajma su Američka privredna komora u Srbiji, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Stalna konferencija gradova i opština i Savet stranih investitora (FIC).

U drugom tromesečju 2008 16,1 % povećana vrednost građevinskih radova u odnosu na lane

U drugom tromesečju ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova povećana je za 16,1 % u odnosu na isti period protekle godine, ukazano je na sednici Odbora Udruženja PKS za građevinarstvo, IMG i stambenu privredu.

Prosečan broj radnika na gradilištima veći je za 13,9% nego u prvom tromesečju ove godine, što govori da je građevinska aktivnost u Srbiji u usponu.

Struktura radova po vrstama gradnje pokazuje da se najveći deo odnosi na saobraćajnu infrastrukturu- 49,5%, a prema poslednjim podacima, građevinarstvo je u bruto domaćem proizvodu u 2007. godini učestvovalo sa oko 7,5 %.

Na sednici je istaknuto da tu granu privrede prati i veliki broj problema, među kojima
su nedovoljan obim investicija, neodgovarajuća starosna i kvalifikaciona struktura zaposlenih, "crno" tržište radne snage, sporo prilagođavanje standarda i normativa evropskoj regulativi, nelojalna konkurencija, izuzetno visoke cene gasa.

Na sednici je bilo reči i o predlogu za izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koje je Udruženje za građevinarstvo, IMG i stambenu privredu pokrenulo, saopštila je PKS.

Novi zakoni bi se odnosili na prostorno i urbanističko planiranje, građevinsko zemljište i katastar, investicioni postupak i projektovanje građevinskih objekata, građenje i građevinske proizvode.