Država će i dalje subvencionisati stambene kredite, dok ne utroši sav planirani novac, bez obzira na novonastalu finansijski krizu i uvećan budžetski deficit. Da li će to biti do kraja decembra, ili će se predviđena kvota od 487,5 miliona dinara potrošiti ranije zbog interesovanja građana, još je neizvesno. Ipak, verovatno je da će mnogi podstanari, zbog poskupljenja stambenih pozajmica i upozorenja samih bankara da nije vreme za zaduživanje, malo sačekati sa rešavanjem svog stambenog pitanja.
Od početka godine do sada, Nacionalna korporacija je osigurala 13.795 stambenih kredita, od toga oko 2.000 su zajmovi koje dotira država. Ukupna suma osiguranih stambenih pozajmica kod Nacionalne korporacije je 1,2 milijarde EUR, a na subvencionisane pozajmice odnosi se 221 mil EUR.
Bankari kažu da se ovih dana podnošenje zahteva i odobravanje stambenih zajmova koje
potpomaže država odvijaju uobičajeno i da gužvi nema.
Posle prolećnih zastoja u odobravanju ovih kredita, od jula do 29. septembra Nacionalna korporacija je osigurala 799 dotiranih stambenih zajmova u iznosu od 473 miliona dinara.
Kako je predviđeno da se iz budžeta za ove namene u trećem kvartalu, utroši 487,5 miliona dinara, a na osnovu zahteva koji se trenutno obrađuju u Korporaciji, procenjuje se da će biti upotrebljena svaka para.
- Prema važećem programu Vlade Srbije u naredna tri meseca izdvojeno je 487,5 miliona dinara za subvencionisane stambene kredite - kažu u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. - Posebno se dotiraju profesionalna vojna lica i zaposleni u zdravstvu i za njih je država izdvojila 1,55 milijardi dinara. Novca za ove posebne programe dotacija ima dovoljno.
Inače, prosečan stambeni zajam koji potpomaže država iznosi oko 30.000 EUR, a najčešće ga uzimaju građani starosti od 35 do 40 godina. Ali, mnogi podstanari sada su "prikočili" i prave nove računice, posle upozorenja Narodne banke Srbije da će kamate na stambene kredite, koje ni u ovom trenutku nisu male, samo rasti u narednom periodu zbog velike svetske finansijske krize.
Naime, naše banke zajme novac na evropskom tržištu. Trenutna vrednost eurobira, evropske kamatne stope za koju se vezuju stambeni zajmovi indeksirani u evrima, iznosi 5,31 odsto. Kada se na ovaj iznos doda bankarska marža koja se kreće od tri do 3,60 odsto, dobija se da zajam, u startu, korisnika košta od 8,31 do 8,91 odsto.
KOLIKO JE NAMENJENO?
Za ovu godinu država je za subvencionisane stambene kredite namenila
3,5 milijardi dinara. Od toga, milijarda je data profesionalnim vojnicima, a 550 miliona zdravstvenim radnicima. Ostalim građanima pripalo je 1,9 milijardi dinara. Proletos je došlo do zastoja u odobravanju zajmova, koje dotira država, kako je zvanično saopšteno iz tehničkih razloga. Ali, znalo se da je problem bio u nedostatku novca, odnosno da je predviđena kvota utrošena. U julu je nastavljeno sa ovom vrstom pozajmica. Još se ne zna da li će i koliko novca biti namenjeno u sledećoj godini.
