Logar ns

Država bez para za jeftine stanove koje je obećao Mrkonjić

2009-03-04T04:13:00.000-08:00

Ministar Dulić kaže da je njegov kolega „divan čovek”, ali da kvadrat od 500 € nije realan jer u budžetu nema novca za subvencionisanje gradnje takvih stanova...

Subvencionisanje kredita za kupovinu stanova nije realno jer jednostavno nema novca za to. Mrkonjić je jedan divan čovek i ima ambicije, ali to prosto niie moguće - rekao je Dulić.
On je je rekao da je u ovom trenutku jedina ozbiljna mera gradnja socijalnih stanova, koji bi trebalo da reše problem stanovanja socijalno ugroženih kategorija.
- Ti stanovi će biti finansirani iz stranih kredita i nadamo se da bismo sledeće godine mogli da izgradimo 3.000 do 5.000 stanova - kaže ministar.
O ovom epilogu su još juče pisale „24 sata”, za koje su u Ministarstvu zaštite životne sredine rekli da će se jeftini stanovi graditi samo za izdavanje.
Dulić je na ovaj način replicirao najavi ministra Mrkonjića, koji je pre dva dana najavio subvencionisanje stanogradnje.
- Ideja je da se spusti cena stana na njegovu realnu građevinsku vrednost. Jedna od mogućnosti je da država ustupi gradsko građevinsko zemljište, a ušteda je u krajnjoj ceni kvadrata niža od 30 do 40 odsto. Građani bi dobijali povoljne kredite sa kamatom od dva do tri odsto, uz učešće od pet hiljada evra i grejs periodom na godinu dana - rekao je pre dva dana Mrkonjić.

„Stare” subvencije za stanove i dalje na snazi
Jučerašnji, ne baš najbolje sročen, Dulićev demanti je itekako zabrinuo sve koji planiraju kupovinu stana u 2009. jer je ministar zaštite životne sredine direktno rekao da novca za subvencionisanje stambenih kredita „jednostavno nema”. Ipak u Vladi, klasični stambeni krediti se redovno odobravaju i tu nema nikakvih zastoja. Rečeno je da i NKOSK i banke redovno odobravaju kredite, te da tu nema nikakve zabune jer je Vlada stavku o subvencionisanju stanova, regularno stavila u budžet. Vlada je donela odluku kojom se NKOSK odobravaju subvencije u iznosu od 500 miliona dinara. Novina je mogućnost uzimanja kredita maksimalno u vrednosti do 40.000 evra za kupovinu stana koji nije veći od 50 kvadrata.

Iz poljoprivrede u građevinsko zemljište

2009-02-28T02:11:00.000-08:00

Naše oranice se polako pretvaraju u tržne centre, stovarišta, industrijske zone ili već nešto drugo, a u poslednjih 17 godina 200.000 hektara poljoprivrednog prešlo je u građevinsko zemljište. Tačnije, najveći deo tih njiva otišao je na širenje građevinskog rejona ali veliki potrošači zemljišta bili su i rudnici, iskopi, železnica...

Oni koji su poljoprivrednom zemljištu menjali namenu dosad su mahom dobro prolazili jer za to nisu davali velike pare, naročito oni koji su "prevodili" poljoprivredne površine treće, četvrte i niže klase, ali im je država sada pripremila neprijatno iznenađenje - ubuduće će svi koji nameravaju da to urade morati da plate naknadu u iznosu od 50 odsto tržišne vrednosti tog zemljišta. To znači da će neko ko je kupio njive za 100.000 evra a ne namerava da ih zaseje već da na njima gradi ili se bavi nekim drugim biznisom, uz to platiti još 50.000 evra.

Ovo je samo jedna od novina koju će doneti izmene nacrta novog zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ko je dosad kupovao lošije oranice da bi se zapravo domogao dobrog građevinskog placa bio je dužan da plati svega 1.500 evra po hektaru, ako bi menjalo namenu te zemlje. Međutim, onima koji taj biznis plan još nisu ostvarili, izmene nacrta novog zakona o poljoprivrednom zemljištu svakako neće ići na ruku jer će plaćati dodatnih 50 odsto tržišne cene bez obzira na kvalitet oranica.

Hekar od milion evra

Koliko njive mogu biti vredne pokazuje primer sremskog sela Šimanovci gde su se neki seljaci preko noći obogatili samo zbog toga što su im njive bile pored puta, to jest pored autoputa.
Hektar zemljišta, koji se pre petnaestak godina mogao kupiti za hiljadi ili dve hiljade evra, zahvaljujući velikom interesovanju investitora, dogurao je do milion, a u pojedinim slučajevima i do neverovatnih dva i po miliona evra.
Šimanovci i autoput Beograd-Zagreb svakao nisu jedinstven slučaj. Slično je i u oklini Novog Sada pa je tako nedavno kod Kovilja pored zrenjaninskog puta jutro plaćano i do 100.000 evra. Kako je stigla kriza tako je i navala na oranice malo splasnula, ali...

- Imaće se u vidu tržišna vrednost poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, a rešenje o plaćanju promene namene donosi jedinica lokalne samouprave, to jest opštinska ili gradska uprava - kaže direktor Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede Zoran Knežević podsećajući da je u postojećem zakonu u nacrtu takođe bilo predviđeno da se za promenu namene plati 50 posto, ali je posle toga, amandmanom predviđeno da se toliko plaća za prvu i drugu klasu obradivog poljoprivrednog zemljišta, a za treću, četvrtu i ostale klase plaćalo se maksimalno 1.500 evra po hektaru. Ovim izmenama izbrisano je to ograničenje. Ovo ograničenje je i bila izuzetno dobra pogodnost za one koji su kupovali naizgled bezvredne pašnjake ili ritska zemljišta nadomak velikih gradova ili autoputa i prevodili ih u basnoslovno skupo građevinsko zemljište.

U Srbiji inače ima oko 3,6 miliona hektara obradivih površina, a stručnjaci procenjuju da je ovo do sada bio samo početak prevođenja poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljišta. Ovo će naročito doći do izražaja u blizini Beograda i Novoga Sada, kao i na potesu uz autoputeve. već se sada vodi velika bitka oko sudbine oranica koje koristi beogradski PKB, a koje bi u slučaju prevođenja u građivinsko zemljište mogle imati basnoslovnu cenu.

Masovne prevare na tržištu stanova

2009-02-28T02:00:00.000-08:00

Na tržištu stanova u Srbiji sve više prevara. Investitori prodaju iste stanove po više puta, posle čega im se gubi svaki trag. Prevareni kupci očekuju reakciju Tužilaštva.

Na tržištu stanova u Srbiji sve je više masovnih prevara. U Republičkom javnom tužilaštvu najavljuju da će, kad god to bude moguće, inicirati postupke oduzimanja imovine investitorima koji varaju građane.

Način poslovanja obuhvata agenta za nekretnine, investitora, advokata prodaje i kupca, koji novac u kešu daje unapred.

Kada dođe rok za završetak gradnje, osim saznanja da stana nema i da investitor nije dostupan, kupac takođe otkriva i da je njegov stan prodat nekoliko puta.

Kupcu tada samo preostaje da podnese krivičnu prijavu i izdrži dug sudskog postupka.

U Ministarstvu pravde kažu da je rešenje za sve prevarene kupce upravo Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, koji stupa na snagu 1. marta.

Početkom 2007. godine Milan Motika, posredstvom agencije za nekretnine, potpisao je ugovor sa investitorom Milanom Jeremićem o kupovini stana od 40 kvadrata za 32.000 evra u Višnjičkoj Banji.

Milan Motika je tek na gradilištu saznao da investitor zgradu gradi već sedam godina i da je on samo jedan u nizu prevarenih.

"U međuvremenu su se pojavili i drugi kupci za isti taj moj stan, a saznao sam i da je prodavan u 2003. godini, što potvrđuje da je moj stan prodat više puta, kaže prevareni kupac Milan Motika.

Prevareni kupci su podneli krivične prijave protiv investitora, tužilaštvo izdalo nalog za privođenje ali, investitor Jeremić nije više u Srbiji.

Građevinska mafija i na Mirjevu

Kupci stanova u Ulici Jovanke Radaković u Mirijevu na sličan način su nasamareni.

U njihovom slučaju su postojale uredne dozvole ali su stanove biše puta prodavali investitor, suinvestitor i izvođač radova.

Kupci tvrde da im je to bilo čudno, a za prevaru su saznali tek kada im je useljenje u stanove odloženo.

"Smatram da su svi korumpirani jer ne može neko zidati objekat sa ulogom od 500 evra, a da vrednost bude dva milion evra, kaže Vesna Nikolić prevareni kupac iz opštine Mirjevo.

Računica pokazuje da je stan od 50 kvadratnih metara plaćen 45.000 evra, a da ga je investitor prodavao i po 6 puta, zaradivši tako na samo jednom stanu 270.000 evra.

U Sekretarijatu za urbanizam kažu da, po aktuelnom zakonu, investitori nemaju obavezu završetka radova.

"Ta informacija nas ne sprečava, odnosno, ne daje nam zakonsku mogućnost da za novu lokaciju ne izdajemo dozvolu ako se dostavi potpun zahtev sa svim dokumentima u bilo kojoj fazi bilo da je akt, odobrenje ili prijava radova", kaže Milan Vuković, sekretar za urbanizam.

"Svakako da će Tužilaštvo, gde god bude moglo, inicirati postupke oduzimanja imovine, kako bi se investitorima koji varaju građane, jasno stavilo do znanja da im se ovaj vid malverzacije neće isplatiti, kako im se imovina i profit stečeni prevarom, može oduzeti ukoliko se primeni zakon o oduzimanju imovine i sprovede finansijska istraga", najavljuje portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić.

Sudski postupci moraju da se ubrzaju, smatraju u Ministarstvu pravde. Kažu da više od 1.000 krivičnih postupaka traje duže od 10 godina.

Kako bi se prevare svele na minimum, neophodno je da se izmene Zakon o krivičnom postupku i Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, koji će se pred narodnim poslanicima naći u martu.

Stanogradnja šlajfuje, preti neimarima

2009-02-28T01:56:00.000-08:00

Svetska finansijska kriza sve više se useljava u sve oblasti života. Tržište nekretnina je reagovalo među prvima, pa su cene stanova počele padati još krajem prošle godine, jer je prodaja naglo smanjena, što zbog očekivanja da će cene nastaviti da padaju, što zbog skupljih stambenih kredita i nesigurnosti radnog mesta. I dok se, s jedne strane, pozdravlja pad cena stanova, s druge se postavlja pitanje da li će biti građevinske proizvodnje, odnosno, ukoliko investitori i krenu u novi ciklus izgradnje, ko će stanove kupovati.

Svodeći računicu krajem decembra 2008, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić izrazio je bojazan u vezi s daljim ulaganjima u građevinarstvo, i ocenio da bi veliki broj građevinskih firmi mogao nestati, jer neće biti posla. S obzirom na stanje koje je proteklih meseci vladalo na tržištu nekretnina, rast kamatnih stopa i pad potražnje za stanovima, Rodićevo mišljenje je da investitori neće moći da se zadužuju, pa preti otpuštanje radnika koji rade kod stranih kompanija, koje se u poslu rukovode logikom profita i s njegovim padom redukuju broj zaposlenih.

Da se upravo to desilo ove zime, potvrđuje više primera u kojima su građevinski radnici ostali bez posla, rad je prekinut i tamo gde se moglo raditi, jer je ponestalo novca. Da bi se sprečio zastoj u izgradnji stanova, država je pokušala da nešto učini, pa je odlučila da podstakne stanogradnju većom potražnjom manjih stanova, za koje kupcima odobrava subvencionisane stambene kredite. Vlada Srbije je, u vezi s tim, usvojila Program dugoročnog stambenog kreditiranja za 2009, kojim se omogućuje kupovina ili izgradnja stanova uz pomoć države. To se odnosi na građane bez stana, do 45 godina starosti, koji uz pomoć subvencija mogu kupiti stan do 50 kvadrata.

Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović kaže za naš list da ne bi trebalo da dođe do većeg pada izgradnje, jer podaci pokazuju da je potražnja za stanovima kao početkom 2008. On smatra da će investitori nastaviti izgradnju, najpre započetih objekata, potom i novih, bar kada su u pitanju gradovi poput Novog Sada i Beograda. Građani još uvek raspolažu velikom sumom novca, koji bi mogli uložiti u stanove, a podstanari će sigurno želeti da uz pomoć subvencija dođu do vlastitog stančića.

Međutim, pitanje je koliko će, uz pomoć odobrenih samo 500 miliona dinara – sedam puta manje nego 2008. – subvencionisanih stambenih kredita uspeti da se reši. Od tih para najpre će se 180 miliona isplatiti građanima koji su podneli zahteve još prošle godine, tako da za ovu godinu ostaje skromnih 320 miliona. Ako se ima na umu da su banke od početka ove godine već primale zahteve za kredite, što znači da su stanovi već izgrađeni ili u izgradnji, za pokretanje novog građevinskog ciklusa ostaće malo para.
Mnogi građevinci vide spas u niskogradnji, jer su najavljeni brojni projekti izgradnje autoputeva i mostova. Očekuje se izgradnja svih autoputskih pravaca duž kompletnog Koridora 10 kroz Srbiju i više mostova, među kojima su dva u Novom Sadu: Žeželjev most i onaj na stubovima mosta Franca Jozefa. Međutim, kako većina projekata još nije spremna, veći deo građevinske sezone proći će na projektovanju i pripremi tenderske dokumentacije, kao i rešavanju imovinsko-pravnih odnosa. Kako je najavio ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, u planu je da se ove godine izgradi ukupno oko 40 kilometara autoputa, od kojih 20 na severnom kraku Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada. Tender za izbor izvođača radova još nije raspisan, a najavljen je tek za kraj marta.

Ukidanja učešća ne važi za stambene kredite

2009-02-28T01:50:00.000-08:00

Uprkos najavama da bi preporuka NBS o ukidanju depozita i učešća mogla da se odnosi i na stambene kredite, u bankama kažu da o kupovini stana bez početnog kapitala zasad još nema reči. Ipak, Vlada je konačno usvojila program subvencionisanja stambenih kredita, ali samo do vrednosti od 40.000 evra. Građanima će u vreme krize ipak na raspolaganju biti evro krediti bez učešća i depozita i povoljni krediti za kupovinu domaće robe. - Ukidanje učešća i depozita odnosi se na potrošačke i keš kredite. Ono što je sigurno: mere se ne odnose na stambene kredite, jer bi to u ovom trenutku bilo krajnje neracionalno i ekonomski neopravdano imajući u vidu rizike, posebno u ovom segmentu - objašnjava Nenad Lučić iz Folks banke.

Ipak, za sve one koji planiraju da kupe stan dobre vesti su da je Vlada Srbije usvojila Program dugoročnog stambenog kreditiranja za 2009. kojim se omogućava kupovina ili izgradnja stanova uz subvenciju države. Zahtevi će se odobravati za stanove površine do 50 kvadratnih metara u ukupnom iznosu od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Vlada je u prošle godini za te namene izdvojila ukupno 3,5 milijarde dinara. U Vladi nisu precizirali koliko je država ukupno sredstava planirala za rad Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ali se spekuliše da je ovogodišnji iznos sedam puta manji od prošlogodišnjeg.
- Subvencionirani stambeni krediti imaju svoje propisane uslove i oni nisu menjani postojećim uredbama - objašnjava Svetlana Blagojević iz Banke Inteze.

Banke bi uskoro trebalo da počnu da odobravaju evro keš i potrošače kredite bez učešća, koji će najverovatnije zbog toga poskupeti jer banke veći rizik preuzimaju na sebe, a i gube svoje izvore kreditiranja.
Kao alternativa ovim kreditima poslužiće krediti stanovništvu koje je Vlada nedavno usvojila. Merama je predviđeno 20 milijardi dinara za tu namenu, a pozajmice će moći da se koriste za kupovinu domaće robe.

Stan uz učešće države moguće kupiti samo u unutrašnjosti

2009-02-28T01:45:00.000-08:00

Ako građani hoće da kupe stan na kredit uz subvenciju države, treba da znaju da to mogu da učine samo u manjim gradovima. Vlada je usvojila program subvencionisanja stambenih kredita po kojem mlađi od 45 godina mogu da kupe stan do 50 kvadrata u vrednosti do 40.000 evra. Ovako male i jeftine stanove nemoguće je kupiti u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu. Dilema da li je moguće kupiti stan ove kvadrature za veće pare, odnosno za realnu cenu, pa od države dobiti subvenciju na 40.000 evra, a ostatak izvući iz slamarice ili neke druge pozajmice, sada je rešena a odgovor kratak - ne. Svi koji žele da im država izađe u susret moraće, kako znaju i umeju, da se uklope u zadate kriterijume, pa im, prema mišljenju stručnjaka, ostaje ili da dignu sidra i presele se u unutrašnjost Srbije, gde kvadrat košta 300 evra, ili da u narednih godinu dana, koliko traje program, rade samo jedno - traže stan od 20 kvadrata u koji će smestiti porodicu. Manje stanove u glavnom gradu od 30 kvadrata nemoguće je naći ispod 65.000 evra.

Za te pare u Beogradu nemoguće je kupiti stan, sem nešto od 20 kvadrata, što se i ne gradi, a i ako postoji, pitanje je kako izgleda. Jedini je zaključak da država u stvari i neće da se te pare iskoriste, jer ne dozvoljava ni doplatu, što bi imalo nekog smisla. Ako je već tako, onda bi trebalo da stimuliše investitore da grade tako male stanove i po toj ceni, a da ih ona subvencioniše tako da ne plaćaju PDV i naknade za građevinsko zemljište. To je radila Skupština grada Beograda, a ljudi su vrlo povoljno došli do krova nad glavom.
Sa dotacijom države od 20 odsto, po kamati od 0,1 odsto godišnje, što su osnovne prednosti subvencija, se ne može uklopiti nijedan stanovnik iole razvijenijeg grada u Srbiji, a da u opštinama gde je kvadrat 300 evra jednostavno nema para. Ona ističe da nekretnine u manjim mestima i koštaju toliko zato što ih niko neće.
Na pitanje da li se i šta u prestonici može pazariti od ovakve državne pozajmice, iz Ministarstva finansija poručuju da je ovogodišnji program pravljen prema proseku do sada uzimanih kredita. U isto vreme izvršna vlast je htela da potpomogne građane „slabijeg materijalnog položaja”. Koliko je država ozbiljna u nameri da stane na put „luksuziranju”, dokazuje i to što ni oni sa lošijim materijalnim primanjima iz malih gradova ne mogu kupiti stan veći od 50 kvadrata do 40.000 evra.

Subvencija u brojkama
- 500 miliona dinara ukupan iznos za subvencije (150 miliona vojsci, a 350 civilima)
- maksimum kredita 40.000 evra
- maksimalna veličina stana do 50 kvadrata
- kamata šestomesečni Euribor plus maksimalno 3,9 odsto
- pet odsto učešća obezbeđuje korisnik kredita, dok je 20 odsto učešće države na koju se plaća kamata od svega 0,1 odsto
- pravo na subvencionisani kredit imaju ne stariji od 45 godina sa platom ispod 100.000 dinara koji ne poseduju stan niti koriste neki drugi stambeni kredit

Hrvati otvaraju tržište nekretnina

2009-02-28T01:39:00.000-08:00

U Hrvatskoj je 1. februara na snagu stupio zakon prema kojem državljani zemalja članica Evropske unije mogu slobodno kupovati nekretnine, ali vlasnici agencija za prodaju kuća i zemljišta ne očekuju povećani interes stranaca.

Hrvatska se pre četiri godine Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) obavezala da će svoje građane izjednačiti u kupovini nekretnina s fizičkim i pravnim osobama iz zemalja članica EU, što je stupanjem na snagu tog zakona 1. februara ove godine i ispunila.

No, predsednik Udruženja za poslovanje nekretninama Dubravko Ranilović u medijima je proteklih dana izjavio da se, bez obzira na izjednačavanje, ništa značajno neće promeniti, te da strani državljani bez obzira na taj zakon ionako već godinama kupuju nekretnine u Hrvatskoj.

Naime, strani državljani su kao fizička lica do sada za kupovinu nekretnine u Hrvatskoj trebali da zatraže i dobiju saglasnost Ministarstva pravde, koja se ponekad čekala i po 18 meseci.

Fiktivnom firmom do stana

Kako bi izbegli čekanje i beskrajno sakupljanje papira, mnogi su zainteresovani kupci odlučili da krenu jednostavnijim putem, te su za 10.000 kuna takse (oko 1.350 evra) osnivali fiktivnu kompaniju u Hrvatskoj, koja im je omogućila nesmetanu kupovinu nekretnine, ili su pak kupljenu nekretninu formalno registrovali na hrvatskog državljanina.

Prema službenim podacima koje je izneo Ranilović, u proteklih 18 godina 11.517 stranih državljana kupilo je nekretnine u Hrvatskoj legalno i uz dozvolu Ministarstva pravde, no prema nekim neslužbenim procenama stvarni broj nekretnina u vlasništvu stranaca kreće se od 40.000 pa čak do 70.000.

Kolika je stvarna brojka stranaca koji imaju kuće ili stanove u Hrvatskoj doznaće se narednih meseci kada krene proces legalizacije tih nekretnina kupljenih uz pomoć "rupa" u zakonskim propisima, odnosno kada ih stvarni vlasnici počnu knjižiti na svoje ime.

Recesija ne prodaje hvarske nekretnine

Predstavnici agencija za posredovanje u kupovini nekretnina ističu kako među sadašnjim vlasnicima kuća i stanova u Hrvatskoj ima najviše Nemaca, Austrijanaca, Mađara i Britanaca, ali poslednjih par godina sve više raste i broj Rusa, Slovenaca i Italijana.

Novi liberalniji zakon značajno će skratiti proceduru i ubrzati sticanje vlasništva nad nekretninom, no agencije za posredovanje smatraju kako to ipak neće bitno uticati na cene ili interes za kupovinu novih nekretnina prvenstveno zbog aktuelne ekonomske situacije.

Neće se dogoditi ništa spektakularno. Kriza trese čitavu Evropu. Teško da će neko iz Nemačke, pogođene recesijom, izdvojiti 2.500 evra po kvadratu za apartman na Hvaru. Osim toga, u zadnjih desetak godina već je rasprodat veliki broj kvalitetnih nekretnina na Jadranu.

Na ruku kupcima ne ide ni činjenica da je pojačan interes stranaca za kupovinu nekretnina i zemljišta prvenstveno na Jadranu proteklih godina podstakao značajan rast cena nekretnina, koje su u poslednjih deset godina porasle više od 90 odsto.

Cene elitnih stanova u svetu

2009-02-28T01:37:00.000-08:00

Monte Karlo ubedljivo vodi na listi gradova po visini cena elitnih stanova, dok se Moskva plasirala na drugo mesto, pretekavši trećeplasirani London, pokazalo je istraživanje kompanije "Global Property Guide" (GPG).

Istraživanjem je, kako izveštavaju agencije, obuhvaćeno 110 gradova sveta.

Prema podacima GPG, prosečna cena elitnog stana (površine oko 120 kvadratnih metara u centru grada) u Mote Karlu dostiže 47.580 dolara. Isti takav stan u Moskvi ćete platiti 20.850 dolara za kvadrat, a u Londonu 20.760 dolara.

Petorku gradova sa najskupljim stanovima zatvaraju Tokio, sa 17.998 dolara i Hongkong, sa 16.130 dolara za kvadratni metar.

Sa petog na šesto mesto skliznula je finansijska prestonica SAD, Njujork, u kojoj kvadratni metar elitnog apartmana košta u proseku 14.898 dolara.

"Pobedu" Moskve nad Londonom u borbi za drugo mesto eksperti GPG objašnjavaju finansijskom krizom, koja je "srozavala" cene nekretnina u britanskoj prestonici tokom cele prošle godine, dok se o korekciji cena moskovskih stanova počelo govoriti tek u poslednjem kvartalu 2008.

Zamrlo tržište stanova

2009-02-02T04:52:00.000-08:00

Novi kriterijumi za subvencionisane kredite, koje Vlada Srbije planira da objavi u naredne dve nedelje, neće se bitno odraziti na zamrlo tržište nekretnina - smatraju trgovci kvadratima.

Premijer Mirko Cvetković je najavio da će država kroz subvencionisane stambene kredite stimulisati stanogradnju i kupovinu novih kvadrata, ali u agencijama za promet nekretnina navode da to nije dovoljno. Jer, pomoć je potrebna i investitorima, koji su zbog skupih kredita i pada potražnje zamrzli svoja gradilišta.
U Beogradu je, primera radi, promet nekretnina gotovo stao. U poslednjih mesec dana u glavnom gradu je samo 24 stana promenilo vlasnike. Dešava se, dakle, da u toku dana nema ni jedne kupoprodaje, što ni u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, kada je bio najmanji promet, nije bio slučaj. U prvoj polovini prošle godine, na primer, mesečno je bilo i do 200 kupoprodaja.
Nema kredita, nema ni prometa. Kupaca nema, a ponuda raste. Cena kvadrata hitno mora da padne najmanje za još deset odsto. Prošle godine investitori su bez posrednika prodavali kvadrate. Sada su agencije za promet pretrpane ponudama investitora. Nove mere za subvencionisane kredite, koje priprema Vlada, verovatno će pozitivno uticati na prodaju.
Država treba da stimuliše i investitore, jer da bi kupci imali šta da kupe, kvadrate neko mora i da izgradi.
Nije dovoljno samo da se pospeši promet da se stimulišu kupci, već i investitori moraju da imaju neke povlastice. Činjenica je da građevinski materijal nikada nije bio jeftiniji, ali to je samo jedan segment. Država bi trebalo da se odrekne PDV na stanove, ali i da gradska uprava prepolovi nadoknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja sa jednom trećinom, a nekad i više, učestvuje u formiranju cene novoizgrađenog kvadrata.
Problem je i u procedurama.
Hitno mora da se ubrza izdavanje dozvola za gradnju. Trebalo bi da se omogući investitorima da taj postupak, sa što manje papirologije, završe, najviše, za dva meseca. Veliki problem je i što regulacionih planova nema za više od polovine Beograda.
Nije dovoljno pokriti samo jedan segment procesa kako bi se dobio maksimalan konačan rezultat. Pojačanjem potražnje za stanovima ne olakšava se položaj investitora, graditelja i ne podstiče se proces projektnog finansiranja, koji je neophodno što pre pokrenuti.

ŠAROLIKE CENE
Po ceni, u Beogradu prednjači centar grada, gde kvadrat košta od 2.700 do 3.500 evra. Na Vračaru je kvadrat od 3.000 do 3.500 evra, u zoni oko Svetosavskog hrama, dok su obodi nešto jeftiniji, od 2.000 do 2.600 evra.
Stanovi kod “Beogradske arene” i dalje su na ceni, i to od 2.600 do 3.200 evra po kvadratu. U centralnom delu Zemuna plaća se od 1.500 do 2.000 evra, Zvezdari od 1.700 do 2.300, Mirijevu od 1.250 do 1.400, Banovom brdu od 1.600 do 2.200, Filmskom gradu od 1.600 do 1.700, dok je kvadrat na Kanarevom brdu od 1.300 do 1.500 evra. Na Banjici su cene od 1.500 do 1.800 evra, na Autokomandi od 1.700 do 2.300, a na Karaburmi od 1.300 do 1.500. Za 900 do 1.100 evra po kvadratu stanovi mogu da se kupe samo u Železniku, Sremčici, Zemun polju, Batajnici i na levoj obali Dunava - u Krnjači, Borči, Kotežu. Najjeftiniji stanovi sa centralnim grejanjem su u Barajevu od 500 do 600 po kvadratu.

Štedljive kuće

2009-02-02T04:15:00.000-08:00

Ušteda u grejanju se zasniva na reflektujućim površinama, koje u velikoj meri reflektuju direktno zračenje sunca od čak osam do deset odsto. To su sjajni premazi, lakovi i boje, aluminijumske folije i limovi na čvrstoj podlozi. Reflektujuće površine su najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta - objašnjava inženjer Milković. U Srbiji je do sada ozidano desetak samogrejnih ekoloških kuća, izgrađenih po nacrtima inženjera Veljka Milkovića iz Novog Sada.

Samo u ovom gradu, postoje četiri ovakve kuće, a još nekoliko njih nalazi se u Somboru, Zaječaru, LJigu...
- Prva kuća je izgrađena daleke 1979. godine. Pokazalo se da ušteda u energiji u solarnoj zemunici iznosi oko 85 procenata, a stanari su zadovoljni životom u njoj. I sama izgradnja je jeftinija od izgradnje nadzemne kuće, pa na građevinskom materijalu može da se uštedi od 18 do 40 odsto - kaže Milković.
Osim uštede u grejanju, štedi se i u potrošnji struje, pa tako samo na osvetljenju prostorija ušteda je oko trideset odsto. Milković kaže da ekološka kuća ima, umesto klasičnog krova zemljanu zaštitu, koja štiti objekat od niskih zimskih i letnjih visokih temperatura, a zidovi su zaštićeni od erozije.
- Eko-kući nisu potrebni duboki temelji, velika ostava za ogrev, znatne grejne instalacije - kaže on i nastavlja:
- Ušteda u grejanju se zasniva na reflektujućim površinama, koje u velikoj meri reflektuju direktno zračenje sunca od čak osam do deset odsto. To su sjajni premazi, lakovi i boje, aluminijumske folije i limovi na čvrstoj podlozi. Reflektujuće površine su najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta.
Inženjer Milković je učestvovao je na naučnom skupu u Milanu i Tokiju, a prvi projekat eko-kuća uradio je u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, sa profesorom doktorom Slobodanom Krnjetinom, inženjerom građevinarstva.

Rumuni kupuju kuće u Srpskoj Crnji !

2009-01-31T11:44:00.000-08:00

Lepše i novije kuće kupuju rumunski gastarbajteri, dok manje i starije kuće pazare siromašni rumunski penzioneri, kaže Mile Rajić, predsednik Saveta MZ Srpska Crnja

Za poslednjih nekoliko meseci rumunski državljani kupili su 11 kuća sa okućnicama u pograničnom mestu Srpska Crnja po bagatelnim, ali tržišnim cenama, od 3.000 pa do 19.000 evra. Rumuni iz obližnjeg mesta Žombolj i iz 50 kilometara udaljenog Temišvara, bez ikakvih barijera prelaze granicu s kešom na blatobranima svojih „dačija" i pitaju gde su te kuće na prodaju.

Srpska Crnja ima 2.000 kuća, a svega 4.500 stanovnika. Više od 200 kuća je prazno. Roditelji pomrli, deca se odselila u veće centre, pa Rumuni mogu da biraju kuće u ponudi. Meštani Srpske Crnje kažu da se Rumuni ne doseljavaju, već samo ulažu evre i čekaju da Srbija uđe u Evropsku uniju pa da zarade kad cene nekretnina porastu.

- Dosta Rumuna odselilo se poslednjih godina u Italiju, Španiju i Francusku, pa teško zarađeni novac ulažu u nekretnine koje su kod nas jeftine. Dođu, keširaju i odu opet na rad. Druga kategorija kupaca su penzioneri iz Žombolja i Temišvara, koji prodaju svoje stanove za 20.000 do 50.000 evra, kupe ovde stariju ali očuvanu kuću sa okućnicom po deset puta nižoj ceni. Razliku u ceni penzioneri ostave deci ili jednostavno troše, jer od svoje mršave penzije ne mogu da prežive. Niko se od njih još nije doselio. Vidimo da su nešto radili po dvorištu, popravljali, ali još uvek ne žive u našem komšiluku. Sve to još ide stihijski, nema agencija koje se bave prometom nekretnina, inače bi se sigurno prodalo više kuća - kaže Rajić.

Rumunski biznismen iz Žombolja Gaga Danuc kupio je kuću za odmor sa voćnjakom u Tarašu na Tisi.

- Živim pola u Srpskoj Crnji, pola u Žombolju. Trgovao sam lubenicama, krompirom, arpadžikom, a sad građevinskim materijalom. Kuću sam kupio za 5.500 evra. Ni kod nas ne cvetaju ruže, ali koju hiljadu evra neki ljudi mogu da izdvoje i kupe ovde kuću, bolje nego da drže novac u bankama. Ima i onih koji zarađuju na razlici u ceni nekretnina, a mogu lepo da žive i s ove strane granice. Stan u Žombolju pre koju godinu koštao je pet, šest hiljada evra, sada 20.000 evra, a za te pare, s ove strane granice može se kupiti nova kuća - kaže Danuc.

Kuću u Srpskoj Crnji na 500 metara od rampe na graničnom prelazu prodali su naslednici porodice Ubović, koji odavno više ne žive u selu. Komšije kažu da je kuću je pazario za sebe bračni par penzionera iz Žombolja. Noviju kuću na sprat porodice Tuporić u centru Srpske Crnje kupili su gastarbajteri. Naslednici koji su ovu kuću prodali takođe ne žive u Srpskoj Crnji, a komšije nagađaju da Rumuni za nju nisu dali više od 20.000 evra.

- Rumuni su ovde kao kod kuće. Granica za njih nije nikakva barijera, šetaju se kako hoće i svejedno im je da li će živeti nekoliko kilometara tamo ili ovamo. Bolje im je kod nas jer se ovde jeftinije živi - kažu komšije.

Apsolvent prava iz Srpske Crnje Dušan Vuković kaže da je za njega rumunska registracija na kolima u njegovom rodnom mestu isto što i zrenjaninska.

- Rumuni su u našim prodavnicama, na pijaci, trguju, kupuju. Ali, ako su počeli da kupuju i kuće kod nas, to znači da ni kod njih nije baš lepo - komentariše Vuković.

Pravnica Ružica Bogdanović kaže da Rumuni dolaze i na pijacu.

- Prodaju posuđe i druge sitnice, a onda za te pare kupuju šećer i brašno na džakove pa nose kući. Ulaskom u Evropu dobili su i evropske cene, pa po robu dolaze kod nas - kaže Ružica.

U red za stan

2009-01-31T11:38:00.000-08:00

Isplatu subvencionisanih stambenih kredita, koji su odobreni prošle godine, građani mogu da očekuju verovatno u februaru - kaže za Ivan Maričić, direktor Trezora. - Sve zavisi od toga koliko ima novca u budžetu. Država ne odstupa od toga da će prema svima ispuniti obavezu.

Postoji spisak od bar sto imena ljudi koji od prošle godine očekuju "dobru vest" iz Ministarstva finansija, ali ona ne stiže. Među zainteresovanima za subvenciju ima mnogo onih kojima ističe rok za isplatu stanova.
U Nacionalnoj korporaciji, koja osigurava ove pozajmice, nemaju odgovor zašto novac ne stiže do banaka, odnosno do građana. Kako smo nezvanično saznali, iznos namenjen za poslednja tri meseca u prošloj godini od oko 480 miliona dinara nije utrošen, ali sporo pristiže iz državne kase u banke.
Vlada

Srbije će, inače, sledeće nedelje usvojiti ovogodišnji plan subvencionisanja stambenih kredita, nakon čega će Nacionalna korporacija početi da osigurava ove zajmove. Država je za te namene izdvojila 500 miliona dinara, ili sedam puta manje nego lane. Banke od početka godine primaju zahteve, bez obzira što nisu isplaćene prošlogodišnje obaveze.
Nacionalna korporacija je u toku poslednje dve godine, često obustavljala stambene kredite koje dotira država, pa su mnogi građani imali velikih problema, jer nisu mogli u dogovorenom roku da isplate kaparisane stanove. Nekima je avans za stan propadao, a neki su uzimali komercijalne zajmove banaka, koji su skuplji.
- Plan subvencionisanih stambenih kredita biće restriktivniji u odnosu na dosadašnje, ali će izuzetno ove godine, biti stroži kriterijumi za odobravanje ovih zajmova - rekla je Diana Dragutinović, ministarka finansija. - Ubuduće će se dotirati samo kupovina manjih stanova. Program subvencionisanja se preispituje, jer je dosadašnje iskustvo pokazalo da su dotacije doprinele porastu cena stambenih kredita.
Prema podacima Kreditnog biroa i Nacionalne koorporacije za osiguranje stambenih kredita prosečan zajam za kupovinu stana uz subvenciju je iznosio 34.000 evra. Veće stanove mogli su da kupuju građani iz unutrašnjosti, jer je cena kvadrata van Beograda i Novog Sada znatno niža. Kamate na ove pozajmice u prošloj godini su se kretale od šest do 7,30 odsto, a na početku ove godine iznose u većini banaka od sedam do osam odsto. Problem je što su banke zbog krize podigle marže.

Garsonjera jeftina, tvoja a zajednička

2009-01-29T01:40:00.000-08:00

Iako su cene stanova pale, u oglasima se pojavilo više jeftinih stanova za koje bi se moglo reći da su ispod svake cene. A to su, inače, najtraženiji stanovi, garsonjere, koje se nude za dvadesetak hiljada evra, što je iznenadilo i same potencijalne kupce kojima je važan svaki sitniš.

Stvar je u tome što se vlasništvo tih garsonjera upisuje u katastar nepokretnosti u idealnom delu, što znači da se ne radi o jednom stanu i jednom vlasniku, već o jednoj kući s više vlasnika.

Agencija “Grad nekretnine” prodaje na novosadskom naselju Satelit garsonjeru od 23 kvadrata za 22.300 evra, za novu useljivu na Telepu od 26 kvadrata traži se 21.000 evra, a 24 kvadrata u Temerinskoj ulici košta 25.000 evra. Zajedničko svima je to što je uknjižba u idealnim delovima. U agenciji “Eho nekretnine” kažu da se garsonjera od 28 kvadrata u tom rangu može na Grbavici kupiti za 26.000 evra, a kada bi se radilo o vlasništvu jedan kroz jedan, što znači jedan stan – jedan vlasnik, koštala bi 45.000 evra. Regulacionim planovima u pojedinim delovima grada dozvoljena je izgradnja manjih stambenih objekata, koji liče na veće privatne kuće, a stanovi u njima se knjiže u idealnom delu. Nekim lokacijama dozvoljena izgradnja kuća za višeporodično stanovanje, tako da se u manjoj zgradi prave najčešće do četiri stambene jedinice, ponekad se veće stambene jedinice dele u manje koje se prodaju pojedinačno. Vizuelno zgrada izgleda kao porodična spratna kuća s potkrovljem, a ima više stanova i vlasnika.

Potencijalni kupci takvih kuća da ne treba da se plaše obmane, jer je to vreme prošlo i svaki prodavac takvog stana objasniće kupcu o čemu se radi, a na kupcu je da li će tako nešto prihvatiti. Svi elementi strogo se preciziraju kupoprodajnim ugovorom. Sagovornik kaže da zbog više zajedničkih elemenata stanovanja komfor nije kao kada je jedan vlasnik u stanu, međutim, zato prodajna cena i jeste niža.

Kupci takvih stanova, budući vlasnici, moraju se mnogo čega odreći: tako je brojilo za električnu energiju, gas... najčešće zajedničko. Prilikom eventualne prodaje jednog dana vlasnik u idealnom delu obavezan je ta takav stan najpre ponudi svojim komšijama u objektu ili dobije njihovu saglasnost. Ona je neophodna i kod mogućeg podizanja hipotekarnog kredita, iako ih banke nevoljno daju u takvim slučajevima. Takođe, kod formiranja prodajne cene ovi stanovi kotiraće se na tržištu jeftinije od ostalih, kao, uostalom, i danas.

Poznavaoci prilika kažu da je ovakva gradnja mač s dve oštrice. Investitori prihvataju postavljene uslove izgradnje određene regulacionim planovima, međutim, kada se u jednoj porodičnoj kući koja je bila predviđena za četiri porodice duplira broj stambenih jedinica, duplira se i broj zasebnih domaćinstava, što znači da se dvostruko više opterećuju sve instalacije (jer svako domaćinstvo mora imati svoj zamrzivač, mašinu za pranje veša...) i parkiralište, što dovodi do kasnijih brojnih problema u suživotu.

Do stana samo uz skupe pozajmice

2009-01-29T01:29:00.000-08:00

Banke primaju zahteve za subvencionisane stambene kredite, a novca za ove pozajmice i dalje nema. Građanima cure rokovi i propadaju kapare i ne preostaje im ništa drugo nego da se, naravno, ukoliko mogu, opredele za nepovoljnije, komercijalne pozajmice. To pak podrazumeva da će za stambeni zajam morati da izdvoje i onih 20 odsto od cene nekretnine koje bi dobili od države po kamati od 0,1 odsto godišnje. Domaće banke, koje u ovom trenutku primaju zahteve za subvencionisane stambene zajmove, kažu da tražnja za ovim kreditima ne jenjava uprkos zastoju. Građani ne odustaju iako se zna da je iznos od 500 miliona dinara koji je ove godine predviđen za dotaciju, sedam puta manji od prošlogodišnjeg.

- Opredeljena sredstva države za ovu godinu neće biti dovoljna, što se i u praksi pokazalo kao tačno. Tražnja za ovom vrstom kredita je i dalje velika uprkos zastoju. U januaru prošle godine banka je isplatila preko dvadeset korisnika subvencionisanih kredita - poručuju iz „Hipo banke”, odakle, baš kao ni iz jedne domaće banke, nije isplaćen nijedan kredit ove vrste od početka godine.
I dok u NKOSK-u nemaju odgovor na pitanje zašto novac ne stiže do banaka, nezvanično se govori o programu za subvenciju koji nije usvojen na sednici Vlade, pa i bankari, a i građani koji se javljaju u redakciju i dalje očekuju usvajanje „programa”.
- Sredstva su predviđena budžetom, ali NKOSK još uvek nema plan raspodele za ovu godinu. Zahteve uredno primamo, ali niko još ne može potvrditi kada će se početi sa odobravanjem - kaže Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda u „Folks banci”.

Deo stručne javnosti veruje da će se po principu - pojeo vuk magarca završiti i priča oko subvencije države onima koji sebi pribavljaju krov nad glavom. Ismail Musabegović, profesor na Bankarskoj akademiji, veruje da su budžetski planirani prihodi nerealni zbog čega će morati da se zakinu neki korisnici državnog novca, što će, prema njegovim rečima, biti baš oni koji očekuju pomoć za kupovinu stana.
- Sumnjam da će neko imati političke hrabrosti da to kaže, ali ove godine ima mnogo razloga da te pare ne stignu u Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita, jer je celokupan budžetski priliv nerealno planiran. Odrekli smo se jednog dela priliva od carine, dok je planirani priliv po osnovu PDV-a i ostalih poreza predviđen uz naplatu od čak 100 odsto, što ne ostvaruje nijedna zemlja na svetu, a kamoli Srbija - objašnjava Musabegović.
Ima i onih poverljivijih koji tvrde da je to što kasni isplata normalno, budući da se ovaj scenario ponavlja pa su predviđanja da bi subvencionisani stambeni krediti mogli da krenu na proleće.
- Budžet je trenutno nelikvidan i dok se ne napuni budžet, od tih para neće biti ništa. Ali ono što je predviđeno biće ispunjeno, a realizacija bi mogla da krene na proleće. Ovo nije prvi put da se to dešava i ne mislim da je situacija alarmantna - kaže Milan Miličić, konsultant za bankarski sektor.

Nema kupaca, ali cene ne padaju

2009-01-29T00:59:00.000-08:00

Iako je na prve znake svetske finansijske krize, u svim razvijenim zemljama počela drastično da pada cena nekretnina, jer se njihov nerealan rast u prethodnom periodu i vezuje za uzroke globalnih ekonomskih nevolja, tržište u Srbiji nije reagovalo na isti način.

Dok u Americi i Evropi cene kvadrata padaju, a bar četvrtina Engleza otplaćuje kuću ili stan čija je vrednost sada daleko ispod kredita pomoću koga su kupljeni, pad cena kod nas nije izazvala ni daleko veća opreznost građana koji kupovinu tako kapitalne vrednosti odlažu za neko bolje vreme. Razloga za uzdržanost je napretek, a niska primanja koja ne dozvoljavaju veća kreditna opterećenja, samo su jedan od uzroka. Građani strepe i od promena na deviznom tržištu i kolebanja vrednosti dinara, evra ili švajcarskog franka, zatim od promenljivih kamatnih stopa i povećanja rata za već uzet kredit, uz stalnu bojazan da li će moći do kraja da izmiruju preuzete obaveze.

Činjenica je da će svetska kriza uticati na poskupljenje stambenih kredita, ali neće zaustaviti banke da ih odobravaju. Veće kamate i otežani uslovi u sklapanju finansijske konstrukcije za obezbeđivanje krova nad glavom, u većini zemalja, čak i u našem okruženju, podrazumeva da će cena kvadrata da pada. Stručnjaci, međutim, procenjuju da se to neće dogoditi i na srpskom tržištu nekretnina, uprkos činjenici da ono još uvek nije omasovljeno, i da je vrlo ograničen krug kupaca. Prosečna zarada od oko 370 evra ne sadrži prostor za tako veliko zaduživanje, pa stambene kredite za sada uzimaju oni, čija mesečna primanja premašuju bar 700 evra. O tome svedoči i podatak da je lane učešće stambenih i hipotekarnih kredita u ukupnom kreditnom zaduženju građana dostiglo 16,4 odsto, ukazujući, ujedno, da je mali broj građana koji mogu da uzmu stambeni kredit, a i da se većina odobrenih pozajmica koristi za kupovinu potrošnih dobara.
U Srbiji inače, raste tražnja za stanovima, jer je sve veći broj onih koji nisu obezbedili krov nad glavom. Ipak, zbog očekivanog sporijeg rasta zarada i bruto društvenog proizvoda, investitori koji su računali da će povoljni bankarski krediti dovesti veći broj kupaca, ostali su kratkih rukava. Naime, sve je veći broj nezavršenih zgrada i neprodatih stambenih jedinica, ali ni u takvim uslovima nije zabeležen pad cena.

O tome koliko su nekretnine značajan sektor govori i podatak da su stambeni krediti banaka, u odnosu na druge plasmane u 2008. porasli za 60 odsto. Međutim, na taj prosek uticalo je "plodno" prvo polugodište. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, od septembra prošle godine broj odobrenih zahteva u konstantnom padu. U poslednja četiri jmeseca 2008. kod te institucije osigurano je 4.960 stambenih kredita u ukupnom iznosu od 181 milion evra. Posmatrano po mesecima, u septembru je osigurano 1.744 kredita u iznosu od 65,7 miliona evra, u oktobru 1.463 u iznosu od 54,9 miliona evra, u novembru 997 kredita u iznosu od 33,7 miliona evra i decembru 756 stambenih kredita u iznosu od 26,7 miliona evra.
Investitori ocenjuju da postoji opasnost da Srbija ostane jedna od retkih zemalja u jugoistočnoj Evropi čije će tržište nekretnina, pre svega zbog nerazvijenosti, ostati neiskorišćeno. Kod ostalih zemalja iz regiona, uprkos krizi, ne smanjuje se bitnije interesovanje za taj sektor, a osnovni razlog jeste njegov potencijal rasta. Poređenja radi, u Berlinu ima više poslovnog prostora A klase nego u celoj jugoistočnoj Evropi, a kako velike kompanije sve češće svoje poslovanje prenose na istok, tražnja za kvalitetnim poslovnim kvadratima raste. Sa druge strane, u Beogradu je primetan stabilan trend kad je reč o cenama zakupa, posebno novoizgrađenog i modernog poslovnog prostora, i one se kreću oko 19 do 20 evra po kvadratu, ali je i sve veći procenat nezakupljenog prostora - čak oko 25 odsto.
U Srbiji postoje mogućnosti za finansiranje velikih projekata u oblasti nekretnina. Međutim, investitori zbog zakonskih ograničenja i visokog nivoa obavezne rezerve za banke, retko dolaze do dugoročnih investicionih kredita, i prinuđeni su da gradnju finansiraju uglavnom iz sopstvenog kapitala. U tom delu se situacija postepeno menja, jer uz mogućnost podizanja kredita, javlja se i opcija - lizinga nekretnina. Za investitore je to pravi izazov, jer nekretnina pravno prelazi na ime lizing kuće koja je daje u zakup. Osim lizinga, kapital može da se prikupi i na nekoj od inostranih berzi, što sa jedne strane, donosi potrebna sredstva, ali i strateškog partnera sa udelom u kompaniji.
Ipak, investitore najviše brinu najavljene promene u zakonskoj regulativi koje se odnose na vlasništvo nad gradskim građevinskim zemljištem i restituciju. Neizvesno je, prema najavljenim rešenjima, hoće li i novi vlasnici poštovati ugovore o zakupu građevisnkog zemljišta koji su potpisani na 99 godina, kao i da li će imati pravo da menjaju cenu zakupa. Uz to, veliki broj investitora obeshrabren je dugotrajnom procedurom za dobijanje dozvola, zbog čega su, za ulaganje u regionu, mnogo atraktivnija tržišta Crne Gore, Rumunije ili Hrvatske.

Veliki potencijal tržišta i Srbije i zemalja jugoistočne Evrope nije samo u interesovanju za nedostajući poslovni prostor. I većina stanovnika želi da poboljša uslove stanovanja. Tako je, naprimer, pre svetske ekonomske krize postojala procena da približno 19 odsto stanovnika jugoistočne Evrope planira da kupi stan ili kuću, a od tog broja bi 88 odsto stanova i kuća bilo korišćeno kao sopstveni stambeni prostor. Primera radi, čak 25 odsto građana Rumunije nameravalo je da kupi novi stan ili kuću, u Hrvatskoj takav plan ima 24 odsto stanovnika a u Sloveniji 23 odsto. To bi, da nije ekonomske krize, bio dovoljan razlog za interesovanje investitora, jer je kvalitet i broj nekretnina u jugoistočnoj Evropi je relativno nizak, iako je procenat stanovnika koji poseduju nekretnine u tom regionu visok. Naime, kada je reč o kvalitetu stanovanja, procenjuje se da stan u jugoistočnoj Evropi ima u proseku 2,8 soba i 63 kvadratna metra upotrebljivog prostora, dok stanovnici zapadnoevropskih zemalja žive u stanovima i kućama koji u proseku imaju po 4,2 sobe i 87 kvadrata. Takođe, u regionu jugoistočne Evrope ima 413 stambenih jedinica na 1.000 stanovnika, a u zapadnoj Evropi 472. U jugoistočnoj Evropi se u protekle tri godine gradilo tri stambene jedinice po stanovniku, a u zemljama Zapadne Evrope 7,4. Većina stanova u jugoistočnoj Evropi nasleđena je iz doba socijalizma, a više od 70 odsto stambenih zgrada u regionu izgrađeno je između 1945. i 1990. godine. Statistika beleži i da u zemljama zapadne Evrope preovlađuje brog stanovnika koji žive u kućama, ( 56 odsto). Stanovi su rasprostanjeniji vid u bivšim socijalističkim zemljama, pa tako u Rusiji - 84 odsto stanovnika živi u stanu, u Ukrajini taj broj je 63 odsto, Poljskoj 58 i dok je u Češkoj 53 odsto.

Iako je tržište nekretnina u glavnom gradu gotovo zamrlo prodavci "drže" cene. O kretanju cena na tržištu nekretnina dovoljno slikovito govori i podatak da u ponudi ima stanova čija je cena kvadrata premašuje i tri hiljade evra. Procene prodavaca nekretnina se razlikuju. Jedni tvrde da cene stanova neće padati, čak ni zbog svetske finansijske krize, jer nema dovoljno gradnje. Drugi, međutim, tvrde da treba računati na moguće posledice stagnacije na tržištu nekretnina mada, i da će, gledano na srednji rok, padati cene kvadrata manje kvalitetnih stanova, kao i stanova sa manjom kvadraturom, koji se najviše grade i traže.

Kao i u okolnim zemljama u tranziciji, i u Hrvatskoj je došlo do pada prometa na tržištu nekretnina. Iako je od 1990. godine vlada te zemlje donela nekoliko finansijskih paketa namenjenih rešavanju stambenih pitanja određenih socijalnih kategorija (kao što su zaposleni u vojsci, policiji i državnim ustanovama), te finansijske šeme doprinele su stvaranju veštačke tražnje na tržištu, posebno u Zagrebu, čijim žiteljima nedostaje oko 50.000 stanova, dok se godišnje se izgradi samo 8.500. Na osnovu dostupnih podataka, više od 170.000 hrvatskih porodica bilo je lane zainteresovano za rešavanje stambenog statusa.

Prodaja nekretnina u CG utonula u zimski san

2009-01-29T00:22:00.000-08:00

Pre i posle novogodišnjih i božićnih praznika se obično rezimiraju rezultati, ali i počinju da se prave planovi i očekivanja za predstojeća poslovna dostignuća. Međutim, svi oni koji su poslovali na crnogorskom tržištu nekretnina se nadaju da se 2008. godina neće ponoviti, jer se, kako tvrde, prodati stanovi u prethodnih pola godine mogu prebrojati na pristima jedne ruke.

Većina agenata prodaje nekretnina, bar kada je o glavnom gradu reč, ima samo jedan komentar - nema posla. Situacija je slična i na primorju i na severu Crne Gore, gde je prodaja, potpuno stala. Crnogorski agenti nekretnina smatraju da su na pad prodaje uticali brojni faktori, od ekonomske krize, do smanjivanja kreditnog potencijala banaka, zasićenja ponude i drugo. U jednoj od najvećih agencija za prodaju stanova “Krstaš“ kažu da je tržište nekretinina utonulo u zimski san. U ovoj agenciji tvrde da su finansijska kriza i intenzivna izgradnja smanjile potražnju i učinile svoje. -Prodamo po jedan stan mesečno i to je to. Nema poziva, nema kupaca i jednostavno čekamo da se situacija promeni, objašnjavaju u ovoj agenciji. Prema njihovim rečima cene nekretinina su se dodatno korigovale u odnosu na posljednjih pola godine, pa se tako kvadrat stana na Starom Aerodromu i Zabjelu može naći od 1000 do 1100 eura, preko Morače 1600 do 1700, a ekskluzivne lokacije poput Maksima i Vektre od 2000 do 2200 eura.

U podgoričkoj agenciji “As” kažu da je posljednjih meseci prodaja išla veoma loše, a u agenciji “Pronova” objašnjavaju da se već duže vreme gotovo ništa od nekretnina ne prodaje. Mira Radović iz agencije „Iva“ objašnjava da je postalo veoma teško prodati stan u Podgorici, a o starom stanu da i ne govorimo. Moguće je prodati luksuzne garsonjere ili manje stanove. Radović upozorava da se 2007. neće ponoviti i da prodavci nekretnina to moraju da shvate.

Tržište nekretnina je kao i svako drugo tržište, kolika god bila kriza kvalitetne stvari se prodaju. Tačno se zna ko je kakav investitor i ko kakve stanove gradi. I te priče da zgrade velikih investitora zjape prazne, jer im niko ne kupuje stanove, ne stoje. Novca ima, samo je pitanje u šta ga građani Crne Gore ulažu, kaže Radović.

Prema istraživanju Centralne banke Crne Gore, koje je uključilo 72.917 stanova koji se nalaze na tri najreprezentativnije podgoričke katastarske opštine - Podgorica 1, Podgorica 2 i Podgorica 3, cene kvadrata stambenog prostora na kraju novembra 2008. godine bile su za 12,2 odsto manje u odnosu na mart. Ta cena je sada skoro vraćena na nivo iz 2007. godine kada je iznosila 1.419 eura. Veličina stana, te da li stan ima obezbeđenu garažu i priključak za internet, najuticajnije su kvalitativne karakteristike stambenog objekta koje imaju uticaj na cenu.

Cene nekretnina, pogotovo na dobrim lokacijama nisu mnogo promenjene, na nivou su kao i prethodne 2-3 godine, mada ima i niz drugih faktora koji utiču na cenu nepokretnosti, u najvećem broju slučajeva da bude niža. Pitanje je što je normalna situacija na tržištu nekretnina, da li vreme unazad 2-4 godine kada je Crna Gora bila bila tražena destinacija i kada je bilo više potražnje nego ponuda ili sadašnja situacija kada takođe imamo potražnju ali ne u tolikoj meri. Teško da će se ponoviti godine koje su za nama, a veće interesovanje očekujem kada prođe ekonomska kriza, poručuje Barović.

U Podgorici se najlošije prodaju kuće, zatim stanovi u starogradnji, nešto bolje urbanizovani placevi, a „najbolje“ garsonjere i manji luksuzni stanovi.

-Crna Gora je bila izuzetno tražena destinacija za ulaganja i verujem da će i dalje biti, uprkos problemima sa kojima se suočavamo sigurnost stranih investicija u Crnoj Gori je ipak mnogo veća nego u nekim drugim zemljama u regionu. To je samo jedan od faktora koji utiče na ulaganja, a od nas samih zavisi kako i kakve investiture ćemo dovesti u Crnu Goru.

Radovi na brojnim gradilištima su stali zato što su se investitori bili veoma opustili računajući da će ovo trajati, i trošili novac uz kalkulaciju da će postići ekstraprofite.

Umesto da grade do nivoa 500 eura za kvadrat, oni su gradili kvadrat i do 1200 eura, računajući da će ga prodati za 3 do 4 hiljade. Sad je to nemoguće, a krediti stižu na naplatu, ističu gresj periodi, kamate se moraju plaćati, i eto problema. No, ima i opreznih, koji i dalje rade. Sve je to dovelo i do pada poverenja gradjana, sto otežava trgovinu. Ovo vreme je dobro iskustvo da se naučimo da u ekspanziji treba misliti na sledeću recesiju, jer su to ciklusi koji se ponavljaju, zaključuje ekonomski analitičar Predrag Drecun.

Stagnacija tržišta nekretnina

2009-01-19T12:26:00.000-08:00

Slabija tražnja za nekretninama u Srbiji posledica je očekivanja da će cene kvadrata padati, ali i da će kamate na stambene kredite biti povoljnije.

Stručnjaci, međutim, procenjuju da to nije realno, jer je stambena izgradnja u Srbiji nedovoljna. Kupovina stana najvažnija je investiciona odluka za građane, pri čemu cena ima važnu ulogu. Na srpskom tržištu nekretnina cena kvardata je veća u odnosu na okruženje, uglavnom zbog prevelike tražnje.

Mnogi, ipak, veruju da će, baš kao i u SAD, nekretnine uskoro biti mnogo jefitinije.

Ta priča o poremećaju tržišta nekretnina u Americi, odakle se krenulo, ne može da se preslika na naše tržište iz prostog razloga što ovom tržištu nedostaje, kako kažu, između 100 i 200 hiljada stanova.

Tih stanova nema, znači ponuda se nije pojačala. S druge strane, za razliku od krize u Americi veoma mali broj ljudi se našao u situaciji da mora da proda stan. Ovde oni koji imaju stanove jednostavno ne popuštaju cenu.

Kredit je za mnoge građane jedino rešenje da reše stambeno pitanje. Iako će, prema ocenama ekonomista, 2009. godina biti teška, bankari kažu da od tako velikih investicionih odluka građani ne treba da odustaju.

"Ukoliko se cene takvih kredita zadrže na nekom nivou, a ja zaista očekujem da hoće, to bi trebalo da budu stabilni krediti, bar moja preporuka građanima je da od takvih kredita ne odustaju jer ipak to je nešto što je za narednih 20 godina i biće tu puno i dobrih i loših godina", kaže Mirjana Zakanji, članica Izvršnog odbora "Prokredit banke".

Stambeni krediti nose i rizik valute, jer se po pravilu odobravaju u evrima ili švajcarskim francima.

To znači da zavise i od referentih kamatnih stopa po kojima najbolje evropske banke pozajmljuju kredite, a to je euribor.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić smatra da se na cenu kredita ipak može uticati.

"Krediti će biti i sada su već skuplji. Isto tako, taj trend će se nastaviti iduće godine. Jedan deo posla može da uradi Srbija, ali jedan deo je i van Srbije, dakle šestomesečni euribior, o tome se odlučuje u Frankfurtu, ali što je za Srbiju još važnije, to je koja će biti marža. Na tome možemo mi da radimo i to je jedan vrlo važan korak što se tiče aranžmana sa MMF-om", rekao je Jelašić.

Stručnjaci kažu da bi u 2009. zbog smanjene tražnje trebalo da dođe do pada cena precenjenih nekretnina u predgrađima, dok će kvalitetni stanovi zadržati svoju cenu. Na njeno formiranje uticaće i odluke investitora koji se bave stambenom izgradnjom.
Stručnjaci upozoravaju da bi država takvu izgradnju morala da podstakne pozitivinim merama, jer će u slučaju zastoja, još manja ponuda dodatno uticati na rast cena nekretnina.

Dozvola za gradnju - mrcvarenje bez kraja

2009-01-19T12:13:00.000-08:00

Kada Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, izjavi da se na građevinsku dozvolu u Srbiji čeka u proseku 270 dana, čovek, ako hoće, može da mu „progleda kroz prste“. Dulićevo najveće opravdanje je to što je po struci lekar. Ali kada Dulićeve reči ponovi građevinski inženjer Milan Vuković, aktuelni sekretar za urbanizam Beograda, to je već vređanje inteligencije građana. Ili prvi urbanista Beograda prosto ne zna šta se dešava pod krovom Sekretarijata za urbanizam? U tom slučaju, Vukoviću će koristiti da popriča sa par nasumice odabranih ljudi koji svakog ponedeljka i srede čekaju na Odeljenju za sprovođenje urbanističkih planova za područje 10 gradskih opština, na šestom spratu zgrade Sekretarijata. Tu će lako naći građane koji samo za pribavljanje Uvida u plan (takoreći javnog dokumenta) potroše tri meseca ili trećinu vremena koje je navodno potrebno da bi se dobila građevinska dozvola! Izvod iz plana ponekad se čeka i duže od godinu dana, a Akt o urbanističkim uslovima, sudeći po iskustvu naših sagovornika, najmanje tri meseca, iako bi trebalo da se dobije mesec dana od podnošenja zahteva! Pri tom je Akt o urbanističkim uslovima tek jedan od prvih koraka na putu koji treba da pređete da biste počeli sa gradnjom ili renoviranjem.

Organizacija službi nije prilagođena građanima. Traži se mnogo nepotrebnih dokumenata. Pa čekate. Obično je jedan dokument uslovljen drugim, zbog čega potrošite silno vreme dok ga ne dobijete, iako ste u tom periodu mogli podneti zahtev za drugi „papir“. Pri tom, uvek postoji neka primedba, pa običan čovek ne može sve da reši ni za godinu dana.

Osim toga, kada podnesete zahtev za neki papir, predmet može biti gotov posle sedam dana, ali posle čekate potpise i uvek je na potpisu, na potpisu...

Kasni novac iz budžeta za subvenciju stambenih kredita

2009-01-17T23:46:00.000-08:00

Stara boljka sa odobravanjem subvencionisanih stambenih kredita već se ponavlja i u 2009. Od početka godine u većini banaka nije odobren nijedan stambeni kredit pod povlašćenim uslovima, jer država još nije odobrila novac za tu namenu, koji je, inače, drastično manji nego lane.
U bankama bez obzira na ove probleme regularno prihvataju zahteve za subvencionisane kredite, ali kažu da građane informišu o trenutnoj situaciji i da ih upozoravaju da će se ceo proces dodatno odužiti.
Međutim, klijenti koji se bez obzira na sve odluče da se zaduže na ovaj način upadaju u rizik da im propadne kapara koju su već uplatili za stan, jer im kredit do određenog vremena neće biti odobren.
Dodatni problem svim građanima koji planiraju da podignu kredit uz dotaciju države predstavlja i restriktivan budžet. Ove godine je planirano da se iz budžeta za subvencionisane stambene kredite odobri 500 miliona dinara, što je čak sedam puta manje nego prošle godine. Od tog iznosa 150 miliona dobiće profesionalna vojna lica.
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) nije odgovorna za nastalu situaciju, jer čekaju da bude usvojen program za subvencionisanje za koji je zaduženo Ministarstvo finansija.
Banka Intesa, na primer, i dalje prima zahteve građana za subvencionisane stambene kredite:
- Kako u 2009. još nijedan kredit nije odobren, a banka ne može da garantuje realizaciju ovih kredita, klijentima savetujemo da malo sačekaju, ili se opredele za neki drugi model kredita - kažu za u Intesi.
Slično je i u „Folks banci” u kojoj još nijedan kredit nije odobren.
- Još nije usvojen plan subvencija i zato nijedan zahtev od početka godine nije prošao. Mi i dalje primamo zahteve i objašnjavamo klijentima da će procedura biti sporija - kaže za Dejan Zelčev iz Folks banke.
U bankama kažu da će iznos za stambene kredite koji je ove godine država odobrila verovatno biti nedovoljan jer je uprkos visokim cenama i velikoj finansijskoj krizi potražnja i dalje velika.

Krediti za mlade bračne parove

PREDNOSTI Subvencionisani krediti su prvenstveno namenjeni mlađima od 45 godina, koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Za njih je potrebno početno učešće od pet odsto, država učestvuje sa 20 odsto kredita, a banka pozajmljuje ostatak. Rok otplate je 30 godina, a državi se novac vraća tek u poslednjih pet godina otplate, s kamatom od 0,1 odsto. Ukupna suma osiguranih kredita kod Nacionalne korporacije dosad iznosi 1,42 milijardi eura. Od ukupne sume 240 miliona evra predstavljaju subvencionisani krediti za mlađe od 45 godina.

Prevare već postale zanat

2009-01-08T23:28:00.000-08:00

Najviše štete građanima u protekloj godini naneli su takozvani građevinski prevaranti. Na malverzacije građevinskih investitora samo u protekloj godini naselo je nekoliko stotina građana, koji su bili oštećeni za više hiljada evra. Sa druge strane, nezakonita zarada prevaranata meri se stotinama hiljada evra.

Zoran Kovačević, zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Policijske uprave Beograd, kaže da je u poslednja dva meseca 2008. godine uhapšeno oko 10 građevinskih investitora.
– Po broju prevarenih osoba izdvaja se J. M, jedan od investitora, koji ima više od 70 godina. On je prevario oko 150 ljudi, uglavnom za stanove na području opštine Palilula. Zatim, uhapšena je i jedna investitorka, T. M., koja je prevarila oko 50 osoba – kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima postoje tri modusa prevare građevinskih investitora.
– Jedan od načina je dupla prodaja stanova. Drugi je prodaja nezavršenih stanova, pri čemu investitor novac uzima po sistemu „ključ u ruke”, a kupac dobije gole zidove. Oštećeni se onda dovijaju na razne načine, dogovaraju se da zajednički uvode struju, vodu i ostale potrepštine – objašnjava Kovačević.

On napominje da je u ovom drugom slučaju teško dokazati da postoji krivično delo prevare.
– Najveći problem u dokazivanju je to što nema namere koja je najbitniji element krivičnog dela prevare. Građanima je takođe teško da i u privatnoj parnici dokažu prevaru i ostvare svoja prava. U poslednjih desetak godina imali smo na stotine ovakvih slučajeva u kojima niko nije odgovarao – naglašava Zoran Kovačević.

Kovačević kaže da policija u ovakvim situacijama ipak podnosi izveštaj tužiocu, koji dalje odlučuje da li će nešto preduzeti.
– Postoji i treći modus, a to je da investitori ništa ne izgrade. Oni dobiju lokaciju, pribave privremene dozvole, iskopaju temelj ili kao započnu neke radove. Stanove nikada ne izgrade, već im to služi kao paravan za uzimanje novca od kupaca. U ovom slučaju postoji namera u krivičnom delu, pribavljanje protivpravne imovinske koristi i dovođenje u zabludu – napominje Kovačević.

On navodi primer prevaranta koji se čak oglašavao i putem bilborda u Beogradu.
– On je navodno prodavao montažne kuće. Postavio je dva bilborda u Beogradu i kupio nekoliko kuća koje su mu služile za reklamiranje. Tako je prodao oko 50 kuća, a nijednu nije izgradio. Za oštećene je to bilo primamljivo jer su inače cene montažnih kuća povoljne u odnosu na cene stanova. Prevarant je ovako zaradio oko 300.000 evra. Uhapsili smo ga, bio je u pritvoru dva do tri meseca i pušten je da se brani sa slobode. U međuvremenu montažne kuće su istrunule na nekom gradilištu – kaže Kovačević.

U protekloj godini građane su često obmanjivali i prodavci vozila sa falsifikovanom dokumentacijom.
– Ovakve prevare dešavale su se obično preko oglasa ili na auto-pijaci u Bubanj potoku. Prevaranti prodaju vozilo sa falsifikovanim tablicama i dokumentima za vrlo primamljivu cenu od nekoliko hiljada evra. Ova vozila se uglavnom uvoze iz inostranstva za svega nekoliko stotina evra – tvrdi Kovačević.

Više nego ranijih godina bilo je i prevara rentakar agencija. Prevaranti sa falsifikovanim dokumentima iznajmljivali su vozila, koja nikada nisu vraćali.
– Karakteristično za ove prevarante je da je bilo i stranaca i domaćih državljana – kaže Kovačević.

Investitorima pare, vlasnicima stanova šipak!

2009-01-08T23:17:00.000-08:00

Ministarstvo pravde, kome se nedavno obratilo Udruženje oštećenih kupaca stanova u Novom Sadu, zatražilo je od predsednika Opštinskog suda i republičkog javnog tužioca da provere navode i ocene osnovanost pritužbi koje je na rad sudova i tužilaštva iznelo ovo udruženje.

U odgovoru Ministarstva pravde na dopis novosadskog Udruženja oštećenih kupaca ističe se da navedeni organi imaju obavezu da o osnovanosti pritužbi, kao i o merama koje budu eventualno preduzete, obaveste predsednika Udruženja oštećenih kupaca. Primedba ovog udruženje Ministarstvu pravde je da pojedini sudski sporovi i tužbe koje oštećeni kupci podnose protiv investitora često bivaju odbačene kao zastarele, a da neki sudski sporovi traju više od deset godina.

Kako je izjavio predsednik ovog udruženja Nenad Pejin, u Novom Sadu ima preko 1.200 onih koji godinama čekaju da dođu do svoje nekretnine, a njih 400 za to gotovo da nema nikakve šanse pošto su investitori s kojima su pravili ugovor o kupovini stana u međuvremenu prestali s radom. U Novom Sadu, prema njegovim rečima, ima dosta zgrada koje su započete pre deset i više godina, a nisu završene.

– Nesavesni investitori koriste mnoge rupe u Zakonu o gradnji, kao i sporost organa pravosuđa, inspekcijskih i drugih organa zaduženih da sprovode te zakone iz svoje nadležnosti – kaže Pejin.

Čak i u slučajevima kada oštećeni kupci dobiju pravosnažnu presudu u svoju korist, dešava se, kaže Pejin, da se ona ne može sprovesti u praksi jer "investitor" nema ništa na svom imenu od pokretne i nepokretne imovine.

Pad cena tek u 2012.

2009-01-08T23:05:00.000-08:00

Potencijalni kupci nekretnina koji su se ponadali da će aktuelna ekonomska kriza u narednoj godini koliko-toliko sniziti cene kvadrata, po svemu sudeći, loše su procenili. Prema mišljenju stručnjaka trenutno nema realnih pokazatelja koji bi najavljivali drastičan pad, ali nema ni motiva koji bi ukazivali na rast.

Nezahvalno davati bilo kakve prognoze, jer poslednja dva meseca na tržištu vlada zatišje. Miruju i cene i kupci, generalno ponuda je loša.
Tržište diktira
Kupaca je sve manje i zbog pooštrenih uslova za dobijanje hipotekarnih kredita. Čak i oni koji ispunjavaju te kriterijume u ovom trenutku su veoma oprezni i uglavnom se ne upuštaju u kupovinu. S druge strane, oprezni su i vlasnici, osluškuju tržište i kvadrate prodaju samo oni koji su na to primorani.
Nema jasnih indicija koje bi ukazivale na velike promene u 2009, a da će cenu formirati upravo tržište. Ako bude kupaca koji su spremni da plate, cene će se održati.
Svakodnevno se mogu čuti najave da će cene kvadrata konačno početi da padaju i da je to upravo razlog što je realizacija u poslednja dva meseca godine koja je za nama neuporedivo lošija u odnosu na prethodni period.
Kupci su zavedeni onim što žele da čuju i zato čekaju. Jedina promena naredne godine je stabilizacija tržišta, odnosno, da će iznosi biti proporcijalni lokaciji, kvalitetu i standardu.
Cenu će odrediti upravo lokacija. Međutim, postoji mogućnost da cena kvadrata padne i do 20 odsto, naročito na Novom Beogradu i oko Arene, gde je sada previsoka.
Agenti ne strahuju
Kupaca je malo. Cene će postati realnije, kako bi prosečan građanin mogao da reši svoje stambeno pitanje. Ali, kod nas je uvek suprotno - kad negde rastu kod nas padaju i obratno.

KVADRAT I DO 3.500 EVRA
Prema poslednjim raspoloživim podacima najskuplji je centar Beograda, gde cena kvadrata dostiže cifru od 3.500 evra. Nešto niži je Novi Beograd, pa su tako u delu oko Arene, oko 3.000 evra. Na periferiji se kvadrat može naći i za 1.000 evra, a dostiže visinu i do 1.500. Toliko su i u Kragujevcu, dok su u Novom Sadu od 850 do 2.500 evra.

Prema nekim procenama u ovom trenutku postoji više od 100.000 kvadrata objekata izgradnji, a da nedostaje između 30.000 i 35.000 stanova. Zato je prema mišljenju onih koje se bave prometom nekretnina mala ponuda je razlog što su cene toliko skočile, ali i činjenica da je izdat vrlo mali broj dozvola za gradnju. Kako kažu, nestašica se očekuje do 2012. godine.
Ipak, stručnjaci poručuju građanima da ne strahuju. Podsećaju da cenkanjem može da se spusti cena i do 10 odsto, ali samo kod starih stanova. U novogradnji ni ovo ne važi.
Realizacije će shodno zakonima tržišta, sigurno biti. Bilo je i težih vremena kada kredita nije bilo ni u najavi, pa se opet trgovalo i gradilo.

Pad cena stanova u Britaniji od 9 odsto u 2008

2008-12-30T00:27:00.000-08:00

Cena stanova u Britaniji pala je za gotovo 9 proceneta ove godine i po svoj prilici će nastavit da pada i iduće, saopštio je danas vodeći analitičar stambenog tržišta Homtrak (Hometrack).

Cena prosečne kuće ili stana u Britaniji pala je ove godine za 8,7 odsto na 159.000 funti (235.694 dolara), pošto banke nevoljno daju hipotekarne kredite zbog finansijske krize. Najveći pad je u Londonu, gde su cene ove godine u proseku 10,1 odsto niže. Homtrak za 2009. godinu predviđa dodatno pojefitnjenje stanova u Britaniji od 10 proceneta.

Nove cene administrativnih taksi

2008-12-30T00:22:00.000-08:00

Izvod iz urbanističkog plana za objekte površine do 30 kvadrata od 1. januara 2009. poskupeće za šest odsto i koštaće 2.900 dinara, odnosno 77.300 dinara za objekat površine veće od 5.000 kvadrata.

Isto toliko novca biće potrebno izdvojiti i za akt o urbanističkim uslovima, dok će uvid u urbanistički plan koštati 970 dinara.

Prema izmenjenoj i dopunjenoj odluci o lokalnim administrativnim taksama za teritoriju Beograda, koja je nedavno usvojena, prijava na konkurs za učešće na javnom nadmetanju za davanje u zakup poslovnog prostora koštaće 1.220 dinara.

Za rešenje o iseljenju bespravno useljenih lica biće potrebno izdvojiti 295, a za uvođenje fizičkih lica u posed 580 dinara, dok će deset puta više koštati rešenje o postavljanju privremenih objekata.

Novom odlukom predviđa se da rešenje o privremenom zauzeću javnih površina (tezge i pokretni privremeni objekti) košta 1.450, a rešenje o postavljanju objekta za oglašavanje 2.900 dinara. Rešenje o davanju u zakup građevinskog zemljišta koštaće 3.625, a privremeno zauzeće javnih površina za letnje bašte, zabavne parkove, cirkuse i slično poskupelo je sa 8.204 na 8.695 dinara.

Žalbe protiv rešenja koja donose gradski i opštinski organi i uprave iznosiće 170 dinara, koliko će biti potrebno izdvojiti i za sva uverenja i potvrde koje te uprave izdaju.

Novom odlukom rešenje o postavljanju plovnog objekta poskupeće sa 2.735 na 2.900 dinara, dok će izdavanje rešenja za korišćenje posebno obeleženog mesta za parkiranje putničkog vozila biti 1.800 dinara.

Rešenje o unošenju imena Beograd u poslovno ime privrednog subjekta plaćaće se ubuduće 260.900 dinara.

Izdavanje saglasnosti o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti taksi prevoza koštaće 350 dinara, a isto toliko biće i izdavanje saglasnosti za postavljanje reklamnog panoa na krovu taksi vozila. Ispitivanje pogodnosti i klasifikacije vozila za taksi prevoz sada iznosi 380 dinara, za izdavanje taksi dozvole biće potrebno izdvojiti 870, a za uverenje o obavljanju delatnosti auto-taksi prevoza 295 dinara.

Popis stvari umrlih lica ubuduće će se plaćati 580 dinara, uvid u spise predmeta koji se nalaze u arhivi koji košta 90 poskupeće za pet dinara, a uvid u projektnu dokumentaciju koja se nalazi u arhivi koštaće 155 dinara, koliko i izdavanje jednog lista prepisa iz arhiva.

Novom odlukom o lokalnim administrativnim taksama za teritoriju grada prihod u budžetu grada biće veći za oko osam miliona dinara.

Kakav stan kupiti za 30-35.000

2008-12-23T23:41:00.000-08:00

U ovo vreme ubedljivo se najviše traže stanovi za studente, tako da je potražnja za malim nekretninama, naročito garsonjerama, velika. Već je uobičajeno da stranka ima između 30.000 i 35.000 evra i da želi da kupi stan za dete. Nažalost, prošla su vremena kad se na dobroj lokaciji moglo kupiti nešto za taj novac, ali ipak ima rešenje i za ovu situaciju.

Garsonjere na Telepu

U ponudi postoji dosta garsonjera na Telepu u takozvanom idealnom vlasništvu. Radi se o delu Novog Sada na kome nije dozvoljena gradnja stambenih zgrada, ali se mogu zidati kuće u individualnoj gradnji koje se potom dele na manje stambene jedinice, to jest stanove. Dakle, kupci dobiju garsonjeru, ali ona ne može biti uknjižena kao vlasništvo, što bi se u narodu reklo "jedan kroz jedan", nego su vlasnici celog objekta u idealnom delu.

Crvena tarifa

Savesne agencije strankama uvek tačno kažu šta kupuju.

Kod kupovine nekretnina u idealnom vlasništvu treba naročito obratiti pažnju na brojilo za električnu energiju, jer obično postoji takozvano centralno za svaku etažu i kontrolno u stanovima. Suština je u tome da se zbog tog centralnog brojila uvek plaća crvena tarifa za utrošenu električnu energiju, bez obzira na to o kom delu dana se radi. Ovaj detalj obavezno se navodi u kupoprodajnim ugovorima i zbog njega je cena nekretnina, naravno, niža. Na Telepu je u poslednje vreme završeno dosta ovakvih stanova u idealnom delu, a i dalje se gradi. Cene se kreću od 900 do 1.000 evra za kvadratni metar u predugovaranju, dok useljivi stanovi dostižu cenu od 1.200 evra po kvadratu. Na najboljim telepskim lokacijama, kao što je ulica Heroja Pinkija, kvadrat završenog stana ide i do 1.400 evra.

Status stana

Pošto je potražnja za garsonjerama i dalje ubedljivo najveća, svaki slobodni prostor pretvara se u stambeni, kao po onoj čuvenoj socijalističkoj paroli "Snađi se, druže".

Ako u oglasima pročitate da je broj kvadrata veći od broja hiljadarki evra, recimo 30 m2 za 25.000 evra, možete biti sigurni da se nudi suteren, ostava, tavan, pa čak i garaža pretvorena u stambenu jedinicu. Kako je to moguće? Urbanistički propisi dozvoljavaju da se ovakvi objekti pretvore u, naglašavam, prostore za stanovanje ako su zadovoljeni minimalni uslovi, kao što je visina plafona od 2,4 metra i slično. Dakle, ovakve stambene jedinice nikad ne mogu, kako bi se to političkim žargonom reklo, steći status stana i na njima se ne može upisati klasično zemljišnoknjižno vlasništvo. Ovakve nekretnine nude se podjednako i u centru grada, na Novoj Detelinari i Novom naselju, dok sutereni starih zgrada na Satelitu nisu pogodni za ovakve adaptacije.

Drama na srpskom tržištu nekretnina!

2008-12-23T23:26:00.000-08:00

Kupci čekaju niže cene nekretnina, a investitori pokušavaju da zadrže njihov nivo. Nepopunjenost poslovnog prostora u Srbiji će rasti.

Cene nekretnina u Srbiji neće pasti drastično, iako su zbog svetske finasijske krize neke cene već umanjene za oko 10 odsto.

Tržište je usporeno, postoji neizvesnost, ali poslovi nisu stali, kupci čekaju niže cene nekretnina, a investitor pokušavaju da zadrže njihov nivo.

Zainteresovanih kupaca ima, postoje i nekretnine, iako je ponuda manja od potražnje, ali nema očekivane realizacije transakcija.

Strani investitori imaju dovoljno sredstava za projekte u oblasti nekretnina koji bi se radili u Srbiji, jer se njihov iznos kreće od 20 do 300 milona evra, ali da zbog sve skupljih kredita ipak nije pravi trenutak za investicije.

Naivno je očekivati da investitori koji ulažu ili žele da ulažu u Srbiju neće imati problema zbog svetske finansijske krize.

Ne može očekivati da će sledeća godina biti uspešna kao ova ili prošla, ali definitivno ne treba očekivati totalnu krizu i prestanak tekućih aktivnosti u sektoru nekretnina.

Ulagači ć, za projekte koji su započeti i za koje su sredstva obezbeđena po proračunima pre krize, morati da se odreknu malog dela marže, odnosno da neće moći da idu sa drastičnim smanjenjem cena kako ne bi ugrozili svoje interese.

Prema procenama, nepopunjenost poslovnog prostora u Srbiji će rasti, a samo u Beogradu, u ovom trenutku postoji više od 100.000 kvadrata tih objekata u izgradnji.

Istovremeno je površina poslovnog prostora u Srbiji i dalje ispod onog u zemljama regiona, dok na srpskom tržištu nedostaje od 30.000 do 35.000 stanova, pa čak i do 100.000 stanova.

Glavni razlozi previsokih cena nekretnina u Srbiji, koje su za pojedine objekte u poslednjih nekoliko meseci porasle i 100 odsto su mala ponuda, veći priliv novca od dijaspore, povoljniji uslovi za dobijanje kredita, te pojačano ulaganje iz zemalja regiona.

Domaće tržište nekretnina je nerazvijeno i pravno neregulisano, bez standarda i garancija, sa velikim poreskim i administrativnim opterećenjima za ulagače i nepostojanjem pravila ko i na koji način može da se bavi nekretninama.

Prodaja stanova u Hrvatskoj stagnira zbog nerealnih cena

2008-12-18T00:11:00.000-08:00

Iako je kriza, pojeftinjenja nekretnina nema. Situacija se može preokrenuti ako investitori snize cene, a banke kamatne stope te država uvede porez na neiskorišteno zemljište Većina deonica građevinskih preduzeća posljednjih je pola godine izgubila više od 70 posto vrednosti, a banke istovremeno najavljuju da će podignuti kamatne stope u 2009. Takav pritisak na građevinska preduzeća i investitore mogao bi se katastrofalno odraziti na jeli građevinski sektor, a time i na stanogradnju.
Banke će se suočiti s investitorima koji neće moći servisirati svoje obveze, dakle vraćati kredite kojima su finansirali gradnju te će morati drastično smanjiti broj zaposlenih, a država će se suočiti s povećanjem nezaposlenosti.
Jedno od rješenja je da banke snize kamatne stope i omoguće kupcima nekretnina dostupnije uslove kreditiranja jer je stambeno kreditiranje u Hrvatskoj i dalje jedan od najsigurnijih plasmana za banke. Trebalo bi ozbiljno razmisliti i o uvođenju poreza na neiskorišteno građevinsko zemljište čime bi se zasigurno potaknulo pojeftinjenje zemljišta a onda bi i investitori dobili manevarski prostor za snižavanje cena novosagrađenih stanova.
Država bi mogla razmisliti i o snižavanju stope PDV-a na novoizgrađene stanove onima koji prvi put kupuju nekretninu ili o subvencijama kako bi se mladim porodicama pomoglo u rješavanju stambenog pitanja.
Investitori tvrde da trenutno nemaju prostora za spuštanje cena koje su sada mnogima previsoke. Razlog tomu treba potražiti godinu i pola ili dve godine unazad kad su investitori počinjali graditi po bitno drukčijim okolnostima, kad je potražnja još bila dobra, a stambeni krediti dostupniji.

Za kvadrat vikendice na Jadranu 2028 eura.
Zanimljivo je da cene i na Jadranu stagniraju te se u posljednjih mesec dana nisu znatnije menjale. Prosječna cena kvadrata vikendice i apartmana je 2028, a kuća 1596 eura. Kvadratni metar stana na Jadranu iznosi oko 2300 eura, ali je razlika u ceni velika na severnom delu u odnosu na ostatak priobalja. Primjerice, prosječni stan u Poreču košta 1941 eura po kvadratnom metru, dok je u Makarskoj petstotinjak eura skuplji.

U Zagrebu lokacija diktira cenu.
Cene stanova u Zagrebu u posljednjih mjesec dana pale su za 1,2 posto, a na godišnjem nivoui za nešto manje od jedan posto. Prosečna cena kvadratnog metra je 2021 eura, no ona varira zavisno o lokaciji. Tako su stanovi u centru i dalje najskuplji i koštaju oko 500 eura više od proseka. Istovremeno, jeftiniji su stanovi u manje atraktivnim naseljima kao što su Dubrava i Novi Zagreb gdje se prosečna cena kvadrata kreće između 1700 i 1800 eura. Kvadrati kuća su 36 posto jeftiniji od proseka.

Moguć pad cena stanova u staroj gradnji

2008-12-18T00:02:00.000-08:00

Cene stanova u staroj gradnji mogle bi pasti za 10 do 15 odsto, ali će cene stanova u novogradnji u Srbiji ostati nepromenjene.

Na cene stanova u novogradnji ne utiče mnogo svetska ekonomska kriza, jer je potražnja velika, a ponuda je za sada još uvek nedovoljna. Na cene tih nekretnina ne utiču ni troškovi izgradnje, odnosno cena materijala, „već isključivo tržište, odnosno ponuda i potražnja“.

Srbiji nedostaju stanovi, a jedini uslov da se tržište nekretnina stabilizuje je povećanje novogradnje, koja se može očekivati tek nakon završetka recesije.

Beogradu je potrebno oko 10.000 stanova godišnje, što je broj stanova koji se trenutno grade u celoj Srbiji. Koliko je stanje loše pokazuju statistički podaci da je u 2007. godini na Novom Beogradu napravljeno 1.300 novih stanova, od čega 700 u privatnim kućama, dok je tržištu ponuđeno samo oko 600 stanova u stambenim zgradama.

Istovremeno u ovom trenutku u Beogradu ima dovoljno kvalitetnog poslovnog prostora.
Trend ulaganja u nove poslovne prostore u Beogradu je smanjen. Cene tih nekretnina će se smanjivati naredne godine. Ipak, u Srbiji još nema dovoljno kvalitetnog poslovnog prostora, naročito u regionalnim centrima koji se sve više razvijaju.

Nada u novi zakon o legalizaciji

2008-12-15T00:07:00.000-08:00

Iako su u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje obećali da će se legalizovati svaka kuća izgrađena bez građevinske dozvole gde god to bude bilo moguće, poziv pomoćnice ministra za inspekcijske poslove LJiljane Stanojević da primer Republike u rušenju divljih objekata u zaštićenim zonama treba da slede i Pokrajina i opštine, uplašio je i uzrujao građane koji su svoje kuće gradili bez dozvole.

Oni su burno reagovali na seriju priloga u medijima kojim se preti rušenjem i bagerima, ukazavši na drugu stranu problema.

Slobodan Vlaisavljević, predsednik Udruženja potrošača, proizvoda i usluga javnih i javno komunalnih preduzeća “Lege artis” iz Novog Sada, koje se, između ostalog, bavi i problemima legalizacije kuća izgrađenih bez građevinske dozvole, kaže da građani dovoljno strahuju od nadolazeće krize, pa ih ne treba dodatno plašiti bagerima. On smatra da je najbolje da se sačeka donošenje novog zakona o legalizaciji koji je najavljen za sledeću godinu. Da je valjao postojeći zakon koji ovu materiju reguliše samo u pet članova, ne bi do sada bilo legalizovano samo desetak odsto od blizu pola miliona objekata u Srbiji.

Brojni su razlozi zašto legalizacija nije okončana tokom pet proteklih godina. Započeta je još 2003. godine nakon donošenja Zakona o planiranju i izgradnji koji je objedinio tri zakona: o izgradnji, o planiranju i o građevinskom zemljištu. Vlaisavljević kaže da je u samom startu napravljena greška jer tadašnje Ministarstvo za građevinu nije dobro procenilo težinu i složenost problema koji nije mogao da se reši tek s nekoliko zakonskih odredbi. Zato bi bilo korisno da se pre donošenja novog zakona uradi detaljna analiza stanja na terenu.

Po rečima Vlaisavljevića, postojeći propis koji reguliše legalizaciju objekata izgrađenih bez građevinske dozvole nije izričit u tome šta se može legalizovati. Ostavljena je prevelika sloboda lokalnoj samoupravi da odlučuje o tome, pa se koplja lome preko leđa najugroženijih kojima preti rušenje. Kao poseban problem Vlaisavljević ističe to što su se preklopili Zakon iz 2003. i propis o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole iz 1998. godine. Novi zakon zatekao je samo u Novom Sadu oko 20.000 predmeta, pa mnogi građani nisu znali da li su legalni ili nelegalni graditelji. NJegovim stupanjem na snagu stiglo je 13.000 novih zahteva.

I država zidala bez dozvole

Slobodan Vlaisavljević kaže da je legalizacija objekata izgrađenih bez građevinske dozvole složenija nego što se čini. Nisu zidali bez potrebne dokumentacije samo građani već i država, što radi i danas (primer novosadske obilaznice). On objašnjava da je većina građana rešavala pitanje krova nad glavom iako su neki zidali i dvorce, ali, s druge strane, brojne fabrike i postrojenja izgrađeni su na isti način. Samo u Vojvodini ih je 471 bez građevinske dozvole, a koje su od interesa za Srbiju. Vlaisavljević navodi: rafinerije NIS-a u Pančevu i Novom Sadu, HIP Petrohemiju i HIP Azotaru, Telekom... Zato poručuje nadležnima da ne prete bagerima, nego da sačekaju novi zakon o legalizaciji, kada je već odlučeno da se napiše.

Vlaisavljević objašnjava da je po propisu iz 1998. godine lokalna samouprava bila obavezna da popiše objekte, obavi geodetsko snimanje i utvrdi da li su ispunjeni urbanistički i drugi tehnički uslovi. Zakon iz 2003. predvideo je da svako ko je zidao bez dozvole sam mora da se prijavi, pa se desilo da su neki predmeti duplirani, a neki objekti nisu ni prijavljeni jer su građani smatrali da je to uradila lokalna vlast po prethodnom zakonu.

Poseban problem bilo je i ostalo plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Vlaisavljević kaže da se ova naknada odnosi na pripremu zemljišta i komunalno opremanje, a u ugovorima je pisalo da opština ili grad nisu obavezni da urade komunalno opremanje, zbog čega investitori, graditelji kuća bez dozvole, nisu želeli da plate ne znajući za šta. Isto je i s današnjim ugovorima. Osim toga, vlasti su stalno obećavale povoljnije uslove. Vlaisavljević precizira da bi u ugovoru trebalo da stoji šta će se tačno uraditi s parama koje neko plaća, što bi bilo u skladu sa članom 74. Zakona o planiranju i izgradnji. Ali, kaže, kada zakon ne valja, zbog čega se i pišu izmene, tu se ne primenjuje ni onaj minimum odredbi.

Vlaisavljević tvrdi da je komunalno opremanje građevinskog zemljišta zavisilo od pojedinih garnitura koje su se našle na vlasti, pa su jedni davali prednost ovom delu grada a drugi onom, u zavisnosti od rodbinskih, prijateljskih i drugih faktora – nezavisno od toga gde su kuće izgrađene bez dozvole. Legalizacija je proteklih godina uglavnom služila za osvajanje vlasti i stranke su se pred izbore utrkivale u obećanjima. Zapravo, legalizovano je malo objekata, uprkos ogromnom broju zahteva. Zbog površnosti zakona lokalne vlasti nisu znale kako da završe ovaj posao. Žalili su se i građevinski inspektori da nemaju sve neophodne instrumente na raspolaganju u sprečavanju nelegalne izgradnje ili izvršavanju naloga o rušenju. Investitori su prigovarali što plaćaju naknadu koju ne mogu da kontrolišu za šta se troši, a opštinske uprave su se bile zatrpane poslom, posebno nakon produženog roka za legalizaciju iz 2006.

Sada su, nakon pet godina, oživele pretnje rušenjem, pa građani strahuju za sudbinu svojih kuća i mnogi i dalje misle da ne treba žuriti ni sada jer je na pomolu novi zakon, tim pre što je ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio da će podvući crtu na zidanje bez dozvole i legalizovati sve što bude moguće: nije namera da se ruši, ali jeste da se zaštite prirodni dragulji i javna dobra. To su dve različite stvari koje ne treba mešati.

Podgorica skuplja i od Berlina

2008-12-11T02:11:00.000-08:00

Cene nekretnina u Crnoj Gori dostigle su vrhunac u prethodne dve godine, pa su tako stanovi i kuće u Podgorici trenutno skuplji od onih u Berlinu ili Pekingu, ocenjeno je u izveštaju Svetske banke.

Svetska banka (SB) je ocenila da je promet nekretnina u Crnoj Gori dostigao vrhunac i da se više ne može očekivati njihova kupovina. Rast cena nekretnina, kako je navedeno, može se očekivati samo na veoma malom broju lokacija duž obale Jadranskog mora.

Osnovni elementi stranih direktnih investicija nestaće u Crnoj Gori pod uticajem pogoršanog međunarodnog ekonomskog ambijenta, ocenjeno je u izveštaju Svetske banke (SB) o pregledu crnogorske javne potrošnje i institucija.

Preskupi kvadrati

- Bum na tržištu nekretnina prethodne dve godine doveo je do situacije u kojoj cene stanova i kuća u Podgorici trenutno prevazilaze one u Berlinu ili Pekingu. Nema još puno prostora za dalji rast, a indikatori ukazuju na moguće značajne korekcije cena na crnogorskom tržištu nekretnina - navodi se u izveštaju

Projektovanje značajnog pada u eksternim prilivima kapitala podrazumeva da će ekonomske aktivnosti narednih nekoliko godina biti manje intenzivne, smatraju autori izveštaja.

U dokumentu je ocenjeno da je turistička sezona prošle godine bila izuzetna delimično zbog „novine" destinacije i broja međunarodno značajnih kulturoloških događaja.

- Materijalizacija uskih grla javne infrastrukture tokom perioda najveće tražnje, naročito onih koji se tiču snabdevanja vodom i strujom, nekontrolisana gradnja i u velikoj meri nerešeno odlaganje čvrstog i tečnog otpada, mogu sprečiti ponovni dolazak visokoplatežnih turista - upozorili su iz SB.

Crnogorski turistički proizvod privlačan je samo u poređenju sa drugim destinacijama zapadnog Balkana, ali još nije konkurentan u odnosu na već utvrđena turistička tržišta u regionu - navodi se u izveštaju.

- Studija Svetskog ekonomskog foruma (WEF) za ovu godinu o konkurentnosti u putovanjima i turizmu otkrila je ozbiljne zabrinutosti u pogledu konkurentnosti cena i ekološke održivosti turističkog sektora Crne Gore - naveli su iz Svetske banke.

Prema toj studiji, Crna Gora je na 105. mestu po ekološkoj održivosti, a na 129. prema konkurentnosti cena, od 130 posmatranih zemalja.

Veliki deficit

- Kada crnogorska divlja lepota jednog dana nestane, uključujući atrakcije koje su promovisane u zvaničnim turističkim brošurama, turisti bi mogli preispitati svoj izbor destinacije - navodi se u izveštaju SB.

Deficit tekućeg računa povećan je sa pola milijarde evra u 2006. na jednu milijardu evra prošle godine, što je veći rast nego u bilo kojoj zemlji regiona Evrope i centralne Azije, podsetili su iz SB.

- Iznenadni pad priliva stranog kapitala može dovesti do smanjenja agregatne tražnje i uvoza. Bez rizika devaluacije, prilagođavanje će se ograničiti na tekući račun i prelivanje na fiskalni sektor - zaključeno je u izveštaju SB o Crnoj Gori.

Investitori veštački drže cenu stanova

2008-12-08T23:31:00.000-08:00

Iako se investitori i agenti u drugim gradovima žale na drastično manju kupovinu nekretnina kao posledicu ekonomske krize, u Novom Sadu se i dalje ni najjeftiniji stan ne može naći za manje od 1.000 evra po kvadratu.

Poznavaoci prilika na tržištu nekretnina ovakve cene, visoke za period kada je kupovna moć bila veće, tumače pokušajem da se one veštački održe zarad ubiranja profita, često i dvaput većeg u odnosu na uloženi novac. investitori, opet, kažu da nema razloga da obaraju cece sve dok prodaja ide.

Iako je uzimanje stambenih kredita u stagnaciji, što potvrđuju i u bankama, stanovi u Novom Sadu se i dalje kupuju, i to za keš. U „Park sitiju“ prošle nedelje prodat je stan od 150 kvadratnih metara po ceni od 2.400 evra za kvadratu.
U ovom budućem naselju se prodaju i stanovi za prosečnu porodicu, čija prodaja, takođe nije stala. Ekonomska kriza sa svetskih tržišta utiče i na Novi Sad, što kod ljudi izazviva samo dodatnu opreznost.
Novi Sad je bio specifičan po tome što su se cene nekretnina potpuno izjednačile, bez obzira na lokaciju i kvalitet. Tako su stanovi na Novoj Detelinari koštali isto koliko i u užem centru grada, što je mimo svih pravila zdravog tržišta. Investitori su svesno kreirali nerealne cene, jer im je tržište to i dozvolilo.
Dok u novosadskim agencijama kažu da je prodaja u opadanju, a da su cene stanova manje čak za trećinu, u oglasima je slika ipak drugačija. Stanovi na Grbavici i Limanima i dalje se nude za 1.300 do 1.7000 evra, u Novom naselju od 1.250, a na Novoj Detelinari i po 1.450 evra po kvadratu. Kao i prethodnih meseci.
- Činjenica je da su investitori ti koji ne žele da spuste cenu kvadrata. Kada su građani počeli da podižu stambene kredite, oni su to zloupotrebili i svesno precenili kvadrat u Novom Sadu. Stvarajući takvu atmosferu na gradskom tržištu, uspeli su da pronađu kupce jer građanima nije ostavljena alternativa i konkurentnost tržišta. Sada, kada su krediti stali, oni i dalje insistiraju na postojećim cenama, bez obzira što su bile nerealne od prvog dana - ocenjuje ekonomistkinja Vesna Samardžić. Ona očekuje da će dešavanje na svetskom tržištu ipak primorati investitore da obore cene i prodaju stanove „po ceni realnoj za Novi Sad“.
- Praktično, više neće moći po jednom stranu da zarađuju skoro duplo od onog što su uložili - dodaje Samardžićeva. U bankama napominju da je stagnaciju u kreditima izazvalo upravo iščekivanje pada cena.

Cena lokala niža za 20 odsto

2008-12-05T09:14:00.000-08:00

Iako se tek odnedavno govori o svetskoj finansijskoj krizi i posledicama koje bi mogla imati u našoj zemlji, ona već neko vreme trese tržište nekretnina. Počele su da padaju cene i stanova i lokala. Uplašeni za vrednost svojih stambenih i poslovnih objekata, koja bi usled globalnog kraha svetske ekonomije mogla da padne, prodavci se trude da ih što pre prodaju, a kupci su iz istog razloga oklevaju s tražnjom. Cene lokala već pale za oko 20 odsto.

Uprkos padu cena, građani ne žure s kupovinom. Oni koji planiraju da se bave nekim biznisom, umesto kupovine poslovnog prostora sve više se opredeljuju za iznajmljivanje lokala, tako da je povećana potražnja za zakupom. Cene su veoma različite i zavise od toga da li su lokali smešteni u pasažu, ili su ulični. Dok se za iznajmljivanje lokala od 15 kvadrata u pasažu u centru grada, u Dunavskoj ulici, devedesetih godina plaćalo oko 1.000 maraka, danas se mogu iznajmiti za svega 300 evra.

Cenu drže ulični lokali u centru grada, posebno u pešačkoj zoni, gde se još uvek za kvadrat plaća od 4.000 do 5.000 evra. I u Beogradu je u poslednje vreme manja tražnja za lokalima, a ponuda je velika. Cene su korigovane za oko 10 odsto, ali, agenti procenjuju da će padati i više, ukoliko se ne poveća interesovanje kupaca i zakupaca. Cene zakupa poslovnog prostora u centru i na Novom Beogradu gotovo se ne razlikuju i kreću se od 10 do 30 evra po kvadratnom metru. Stručnjaci za nekretnine očekuju da će poslovni prostor još pojeftiniti, ali ne onoliko koliko se mnogi nadaju.

Skup futoški krug

U oglasima je dobra ponuda lokala koji se prodaju ili iznajmljuju. Za 55 kvadrata uknjiženog uličnog lokala na novosadskom Bulevaru oslobođenja u blizini Futoške pijace traži se čak 290.000 evra, dakle, 5.277 evra za kvadrat. Za 48 kvadrata uknjiženog i razrađenog lokala preko puta Socijalnog traži se 2.100 evra za kvadrat, a 1.400 evra za lokala od 33 kvadrata na uglu ulica Kornelija Stankovića i Veselina Masleše. Ni iznajmljivanje nije mnogo jeftinije: za ulični lokal u Jevrejskoj traži se 2.000 evra mesečno, za 208 kvadrata u blizini Novog bulevara sedam evra po kvadratu, dakle, 1.456 evra mesečno, ali ima i višenamenskih lokala od oko 30 - 40 kvadrata za 250 evra mesečno. Za trafiku od četiri kvadrata traži se 100 evra mesečno.

Činjenica je da poslovni centri niču jedan za drugim, posebno na Novom Beogradu, ali se investitori ne mogu pohvaliti da su sve prodali ili izdali. Lokaciju čini atraktivnijom rešen prostor za parkiranje, međutim, gužve na mostovima su razlog zašto se firme sve češće vraćaju u stari deo grada. Nije retkost i da se firme kojima je poslovni prostor potreban za kancelariju odlučuju da iznajme privatne stanove. To im se više isplati, nego da uzmu u zakup klasičan poslovni prostor.

Lokali se u Beogradu brže izdaju nego što se prodaju. Za prostor na prometnom mestu zakupci su spremni da izdvoje dosta novca. Nedavno je iznajmljen lokal od 30 kvadrata na Bulevaru kralja Aleksandra za 5.000 evra! Zakupnina jeste izuzetno visoka, ali zakupac smatra da će ostvariti dobru zaradu jer je lokal na prometnom mestu. Lokal na Terazijama od 45 kvadrata izdat je za 1.500 evra, a u Novom Beogradu 250 kvadrata košta 2.000 evra.

Cena kvadrata lokala u nekim delovima grada koji nisu dovoljno frekventni vredi manje nego cena kvadratnog metra stana. To je uslovila pojava mega marketa, koji su obogatili ponudu i omogućili kupcima da na jednom mestu kupe gotovo sve što im treba. Tako se, na primer, lokal na Novom naselju u Ulici kneza Miloša od 37 kvadrata nudi za 47.000 evra, dakle, oko 1.200 evra za kvadrat, dok se ulični lokal na Grbavici nudi po 800 evra za kvadrat, jer je u blizini i Merkator, i Spens... A na istoj lokaciji kvadrat stana prodaje se po 1.200 do 1.400 evra.

Lokale u najam najviše traže mladi ljudi koji počinju da se bave nekim poslom i stranci koji ovde otvaraju svoje pogone. Kako je za strance vreme novac, oni se uglavnom informišu elektronskim putem i očekuju ozbiljnu i kompletnu ponudu s odgovarajućim fotografijama. Prema informacijama iz agencija koje se bave ovim poslom, javljaju se Šveđani, najverovatnije zato što Ikea uskoro stiže u Srbiju, ali i Slovenaci, Rusi, Holanđani i Italijani.

Često i vrsta biznisa kojom neko namerava da se bavi, određuje cenu poslovnog prostora. Ukoliko potencijalni biznismen proceni da će dobro zaraditi u novom poslu, on je spreman da za lokal plati više. Teško je prognozirati na duže staze šta će se dešavati na tržištu nekretnina, da li će cene ići dole, da li će mirovati ili, pak, porasti, na atraktivnim lokacijama. Kako se zbog svetske krize najavljuje otpuštanje ogromnog broja zaposlenih, mnogi će pokušati da sa otpremninom ili skuckanom ušteđevinom pokrenu neku poslić, za šta će im trebati prostor. A veća potražnja odmah znači i veću cenu.

Kirije u Beogradu padaju, a u provinciji rastu

2008-12-05T00:37:00.000-08:00

Pad dinara i svetska finansijska kriza opravdanje su i za podizanje kirija u Srbiji. U većini velikih gradova stanodavci su podigli cene iznajmljivanja stanova i soba, a u Beogradu padaju kirije luksuznih stanova na najatraktivnijim lokacijama.

Gotovo u svim agencijama za izdavanje nekretnina u glavnom gradu kažu da nema kirije ispod 200 evra, ali da su stanarine luksuznih stanova počele da opadaju. U agencijama očekuju da će početi da padaju i kirije manjih stanova, inače najtraženijih, ali posle Nove godine.
Najskuplji je Vračar i tamo je najniža kirija 300 evra. Na Autokomandi izdavanje dvosobnog stana košta 500 evra. Na Starom gradu i Dorćolu kirije jednosobnih stanova kreću se od 400 evra. Na Banovom brdu nema ničeg ispod 200 evra. U Borči i Krnjači jednosoban stan košta 150 evra.
Prognozira se skorašnji pad stanarina jer je ponuda veća od tražnje i da sve ukazuje na to da će platežna moć slabiti, pa će stanodavci spuštati kirije da im nekretnine ne bi zvrjale prazne. Dok kirije luksuznih stanova padaju jer je tražnja opala, ali da se stanarine manjih stanova ne menja.
Kirije luks stanova opale su za 10-15 odsto. Takav stan na Vračaru koštao je 700 i 800 evra, a sada 500-600. Kirije su pale i kod „Arene”. U centru stanarine su niže na Dorćolu, Paliluli i Zvezdari. Vlasnici sami zovu i spuštaju kirije. Cene su i letos bile „prejake”, i to za 30 odsto više nego prošle godine.

Više se traže stanovi u širem centru. Najviše u Žarkovu, na Vidikovcu, Ceraku, u Filmskom gradu. Kirije će najverovatnije pasti tokom zime, jer su previsoke, a najviše su ugroženi radnici i studenti. Prava slika čeka nas u februaru, kada se povećava izdavanje stanova.
Potražnja je smanjena. Stan koji je ranije izdavan za 400 evra sada je 350.
U drugim gradovima u Srbiji kirije uglavnom rastu, i to zbog skoka evra i straha od ekonomske krize. Tako su i kirije u Novom Sadu porasle, pa nema garsonjere ispod 250 evra. Upravo zbog toga studenti se sve više odlučuju da putuju nego da plaćaju stanarine. Stanodavci su postali sve nerealniji, kažu oni.
Ovogodišnji rast kirija prouzrokovao sve veći priliv studenata iz unutrašnjosti.
Od oktobra su cene garsonjera vrtoglavo počele da skaču. Ove godine upisano je više studena nego što se očekivalo, pa su stanodavci podigli kirije. Drugi razlog visokih kirija jeste to što pojedini vlasnici pokušavaju da izdavanjem stanova isplate ratu kredita koji su podigli.
Cene kvadrata su skočile i stanodavci na bilo koji način žele da povrate uloženo. Međutim, nekretnine sa tako visokim kirijama pre će biti prazne, jer su podstanari najčešće studenti koji to Više ni lokacije nisu merilo za visinu kirije, pa se, po istoj ceni može naći stan u Novom naselju i u centru grada. Ekonomska kriza je još jedan od razloga stanodavaca da podignu kirije.
U Nišu nema povećanja kirija, ali nagli skok očekuju posle Nove godine. Sobe se iznajmljuju za 50-80 evra, a stanovi za 100-800 evra gde kirajdžiju očekuje kožni nameštaj, đakuzi i sličan luksuz.
U Kragujevcu kirije su skočile za 30 do 50 evra u zavisnosti od lokacije. Glavni razlozi su skok evra, poskupljenje izgradnje od 100 do 200 evra po kvadratu i korekcija cena u trgovinama. Do pre dva meseca garsonjera je mogla da se zakupi za 100-120 evra, a sada od 150 do 170 evra. Od sredine novembra stanovi poskupeli za 40-50 evra. Zakupnine luksuznih stanova ostale su iste i za njih valja platiti 700 ili 800 evra.

Kupujte zemljište, a ne stanove!

2008-12-05T00:21:00.000-08:00

Dok traje kriza bolje je kupovati građevinsko zemljište, a za kratkoročne investicije bolje je ne ulagati u nekretnine. Oročavanje novca trenutno je atraktivno, kao i ulaganje u sektor prehrane.

Pitanje gde plasirati sopstveni kapital u vreme globalne finansijske krize predstavlja glavnu temu među poslovnim ljudima širom planete. U vreme kada kriza, neki kažu, kuca na vrata Srbije, a drugi da je već prekoračila njen prag, isto se pitaju i ovdašnji preduzetnici, ali direktnog odgovora, bar za sada, nema. Goran Nikolić, savetnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da ga ne treba ni očekivati, jer kad bi se „znalo gde uložiti novac, bilo bi suviše prosto biti biznismen". On ipak ističe da bi on najradije novac oročio i štedeo, jer u suprotnom „ne zna gde bi ga uložio".

- Biti preduzetnik podrazumeva da taj čovek poseduje određene sposobnosti, rekao bih, božji dar. Svega jedan do tri procenta ljudi ima dar da oseti gde uložiti novac. Zato je teško nekog posavetovati šta da učini sa svojim kapitalom. Mi imamo jaku prehrambenu industriju, koja je naša komparativna prednost, ali pitanje je koliko je pametno tu ulagati, jer je cena hrane na svetskim berzama od jula pala za trećinu. Takođe, ulaganje u nekretnine je dosta problematično, jer će i tu verovatno padati cene i biznismen koji se odluči za tu oblast može da bude na gubitku. Onaj kome treba stan možda i ne treba da okleva da ga kupi, ali ako se nekretnine kupuju da bi se na njima zaradilo, onda je to već rizično - kaže Nikolić.

On napominje da je štednja u bankama možda i najbolji način da se sačuva vrednost novca, ali i da se nešto i zaradi. Nikolić ističe da nije siguran da li bi investicija u akcije bila dobar potez, jer se ne nazire kraj pada berze.

Rizične nekretnine

I Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, nije zagovornik kupovine akcija, jer kako kaže, preduzetnici bi pre trebalo da razmišljaju o tome da sami preuzmu vođenje neke firme, zato što ne vredi više kupovati različite pakete akcija. On smatra da je to visokorizično i da se upravo zato mora preorijentisati na drugu vrstu ulaganja novca - upravljanje preduzećem.

- Takođe, ni kupovina nekretnina nije dobar način da se uloži kapital, jer postoji veliki rizik od sloma tržišta nekretnina. Mislim da će biti profitabilno u nekretnine ulagati početkom 2010, jer će tada doći do pada njihovih cena. Ako imate mogućnosti da čekate, na duži rok će se tada moći da zaradi na nekretninama.

Prema njegovim rečima, ni investicioni fondovi nisu najbolje rešenje za ulagače, jer su oni kod nas vezani za nekretnine i za buduću ekspanziju u toj oblasti. Pavlović napominje da je problem u tome što trenutno niko u svetu nije u stanju da sagleda ne samo dubinu krize, nego ni njeno trajanje, pa se otud ne zna da li je sigurno ulaganje u investicione fondove. On pominje tvrdnju američkog investitora Vorena Bafeta da ulaganje u akcije jeste dobra prilika, ali samo za one koji imaju vremena da sačekaju na profit.

- Sve zavisi od pristupa. Ako vam je namera da zaradite tek nakon pet do 10 godina, onda investirajte u akcije, ali ako planirate da zaradite u dogledno vreme, onda nema dobrog saveta. Izvesno je da će novac gubiti na vrednosti. Međutim, mora da se promeni svest onih koji ulažu, jer to treba da čine na duži rok - objašnjava Pavlović.

Oročenje: za i protiv

On oročavanje novca u bankama smatra isplativim pod uslovom da ceo sistem ne nosi u sebi rizike, ali dodaje i da je jasno da kamate ne bi bile tolike da je situacija stabilna. Ipak, Pavlović smatra da „ako igde može dobro danas da se zaradi" to je u farmaciji. Prema njegovim tvrdnjama, na tom tržištu marže su najveće u istoriji.

- Ogromne marže u farmaceutskoj industriji govore da je tu konkurencija nedovoljna. Prema tome, tu treba ulagati. Takođe, isplativo je investirati i u energetski efikasne objekte. Gradnja kuća koje štede energiju biće unosan biznis - uveren je Pavlović.

Miloje Kanjevac, direktor Instituta za ekonomska istraživanja, kaže da u ovom momentu ni u jednu oblast nije pametno ulagati novac, već ga treba čuvati u „slamaricama" i podsetio na to kako su ljudi u Srbiji gubili novac ulažući ga u banke tokom krize devedesetih godina.

Preporuke

1. oročiti pare u banci

2. ulaganje u akcije na duži rok

3. kupovina građevinskog zemljišta

4. poljoprivreda i prehrana

5. farmaceutska industrija

- Svi bi trebalo novac da stave u „slamarice", da se primire sve dok ne prođe ova svetska ekonomska kriza. Novac ne treba čuvati ni u bankama, jer su devedesetih građani ostajali bez kompletnih ušteđevina - kaže Kanjevac.

Uvek mora da se jede

Milan Prostran, sekretar udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, smatra da je u uslovima globalne ekonomske krize najisplativije novac ulagati u prehrambenu industriju jer, kako napominje, „narod uvek mora da jede". On ističe da bi proizvodnja osnovnih životnih namirnica trebalo da bude način za ulaganje novca.

- Smatram da je u vremenu finansijske krize najbolje ulagati u prehrambenu industriju, jer je hrana životna potreba, čime je taj sektor automatski najisplativiji. Zato treba ulagati u proizvodnju osnovnih životnih namirnica, kao što su hleb, mleko, brašno i ulje. To su životno najznačajnije namirnice, a njihova proizvodnja je najjeftinija, dok recimo ne treba proizvoditi skupe sireve, specijalne čokolade i slično - smatra Prostran.

On ističe da čak i proizvodnja mesa nije toliko unosna u kriznim vremenima, jer meso, uveren je, nije neophodno za svakodnevne potrebe građana. Prostran smatra i da su sektori koji obezbeđuju energiju takođe isplativi, jer je grejanje „jedna od stvari bez koje se isto ne može".

Polovinom 2009. jeftiniji stanovi?

2008-12-05T00:14:00.000-08:00

Cene nekretnina u Beogradu mogle bi da padnu krajem prve polovine 2009. godine ukoliko banke ne počnu ponovo da odobravaju kredite.

Posledice finansijske krize i sada osećaju na tržištu nekretnina u Beogradu, jer banke ne odobravaju nove kredite, pa stanove ljudi kupuju u gotovom novcu ili ukoliko su ranije sklopili ugovor sa bankom.

To se ne odražava na cene, jer nema ni izgradnje većeg broja stanova, pošto je jedini novi projekat koji se prodaje - Univerzitetsko selo.

Uticaj krize će se osetiti krajem prvog i početkom drugog semestra, jer ako ne dodje do promene politike u bankama ljudi neće moći da uzimaju kredite i neće biti novih transakcija"što bi moglo da utiče i na cene.

Informacije o padu cena za 10 do 20 odsto se pojavljuju i sada, reč je o pojedinačnim slučajevima, kada investitori spuštaju cene, jer ne mogu dovoljno brzo da prodaju stanove, a moraju da vrate novac bankama.

Cene nekretnina u Beogradu nisu nerealno visoke, jer odražavaju odnos ponude i tražnje, ali nisu u skladu sa kupovinom moći građana i dodao da je uzrok visokih cena nedovoljna gradnja stanova.

Beograd, grad od dva miliona stanovnika, godišnje dobija sedam do osam hiljada stanova, što je daleko ispod potreba. I na taj način se nažalost održavaju visoke cene stanova.

Kada bismo imali priliv stanova od 25 do 30 hiljada godišnje, onda bi to verovatno uticalo na realniju cenu, tada bi se napravila razlika između cena u različitim delovima grada, kao i razlika između cena nove i stare gradnje, jer nije realno da cene budu iste.

Ne gradi više jer nema zakona o restituciji koji bi oslobodio dovoljno lokacija za izgradnju, pa je zemljište teško naći, a cena mu je visoka. Pored toga, još nije izgrađena putna infrastruktura oko Beograda, pa se grad ne šir.

Za kvadrate nema krize

2008-12-04T23:35:00.000-08:00

Na našem tržištu nekretnina vlada zatišje. U većini gradova promet je opao, ali cene kvadrata miruju. Kako tvrde u agencijama, pojeftinjenja nema, niti će ga biti. Dakle, svetska finansijska kriza, koja je u mnogim zemljama spustila cenu stanova, neće se na isti način odraziti i ovde.

To što je u Americi deo stanova i kuća ponuđen tržištu ispod cene, nijednog prodavca u Srbiji ne potresa, jer ovde gotovo niko nije ostao ”na ulici” zato što na vreme ne izmiruje obaveze po kreditima. Informacije da cene kvadrata u Beogradu i unutrašnjosti padaju nisu tačne, jer takvih primera na terenu nema. I ranije, kao i sada, jedna se cena oglašava, ali je prodajna nešto niža i rezultat je cenkanja između kupca i prodavca.
Sada svi oni koji su planirali da kupe nekretnine, slušajući prognoze ljudi koji se ne bave ovim poslom, čekaju krah na tržištu i drastičan pad cena, ali to se neće dogodit. Banke su u jednom trenutku zastale sa stambenim kreditima, ali sada ponovo sve funkcioniše.
Poslednjih dana povećano interesovanje kupaca, jer su shvatili da od čekanja nema koristi. Ukoliko su imali nameru da kupe stan, sada idealno vreme za to. Jer, do marta će naći stan, završiti papirologiju, a onda krenuti u renoviranje i opremanje.
Što se novogradnje tiče, za svaki kvadratni metar zemljišta u Beogradu vodi se žestoka utakmica. Pobeđuje onaj ko više plati. A, u toj trci za lokacijama, naših neimara, koji su nekada bili ne samo izvođači već i investitori, gotovo da nema. Zemljište je za njih preskupo, pa su snage usmerili na posao u kojem su najbolji - izgradnju.
Deo srpske operative uprkos teškoćama koje su je zadesile u ranijem periodu, uspeo je da se reorganizuje. Tako danas imamo četiri-pet građevinskih kompanija u visokogradnji, koje mogu da odgovore svakom zahtevu tržišta, kako u projektovanju tako i po organizaciji gradnje najzahtevnijih komercijalnih i stambenih objekata. Posla ima, ali, kako kažu, priželjkuju masovnu stambenu izgradnju.
Beograd je deficitaran sa stambenim prostorom, procena je da glavnom gradu godišnje treba minimum od 20.000 do 25.000 stanova, a od toga se ne sagradi ni polovina. Potražnja je daleko veća od ponude pa su zato cene nerealno visoke. Beograd mora da pronađe način da se krene sa masovnom stambenom izgradnjom i da cena kvadratnog metra bude prilagođena kupovnoj moći stanovništva. Naše viđenje te cene je od 1.600 do 1.800 evra za kvadrat.
Kako sada stvari stoje, samo zemljište ”odnese” oko 25 odsto neto izgrađenih kvadrata, što znači i više od 400 evra, ako je prodajna cena stana 2.000 evra po kvadratnom metru. Komunalno opremanje košta od 130 do 250 evra. Za elektrane i elektrodistribuciju izdvaja se od 60 do 100 evra. Cena gradnje ne može biti manja od 520 do 550, a po višim standardima od 700 do 750 evra po kvadratu. Kada se sve to sabere, dobija se cifra od oko 1.500 evra. Tome treba dodati i cenu finansiranja gradnje, jer su dinarske kamate od 18 do 20 odsto na godišnjem nivou a devizne od devet do 10 odsto. Zatim, rok gradnje je od dve i po do tri godine što i te kako košta, pa se dolazi do cifre od oko 2.000 evra po kvadratu, bez zarade. A, realno je da profit bude 15-16 odsto.
Izmena Zakona o planiranju i izgradnji, uključujući i propise o građevinskom zemljištu, koje najavljuje resorni ministar Oliver Dulić, u velikoj meri će olakšati posao. Praksa je da od urbanističkih uslova do potvrde o prijemu dokumentacije, da bi izgradnja mogla da počne, prođe od osam do 12 meseci. Podržava se predlog ministra da se pojednostavi i ubrza procedura za izdavanje potrebnih odobrenja. To bi svakako pozitivno uticalo i na cenu kvadrata i na veći dolazak stranih invenstitora.
NEKADA su naši neimari radili na projektima vrednim više milijardi dolara, a poslove je ugovarala država. Bili su to giganti sa od 5.000 do 25.000 zaposlenih. Globalizacija je nametnula nova pravila, raspala se bivša Jugoslavija i saterala građevinare na skučeno tržište Srbije i Rusije koja je bila u tranziciji. Cena rada padala je sve niže i srpska operativa je doživela krah. Na ruskom tržištu opstali su samo ”Energoprojekt” i ”Napred”.

BEZOBRAZNO SKUPO U GLAVNOM GRADU
U BEOGRADU po ceni prednjači centar grada, gde se kvadrat kreće od 2.700 do 3.500 evra, dok najluksuzniji stanovi sa odličnom pozicijom ”idu” i do 4.000. Na Vračaru je kvadrat od 3.000 do 3.500 evra u zoni oko Svetosavskog hrama, dok su obodi nešto jeftiniji, od 2.000 do 2.600 evra.
Stanovi kod ”Beogradske arene” i dalje su na ceni, i to od 2.800 do 3.500 evra po kvadratu. U centralnom delu Zemuna plaća se od 1.500 do 2.000 evra, Zvezdari od 1.700 do 2.500, Mirijevu od 1.250 do 1.400, Banovom brdu od 1.900 do 2.000, Filmskom gradu od 1.600 do 1.700, dok je kvadrat na Kanarevom brdu od 1.300 do 1.500 evra. Na Banjici su cene od 1.500 do 1.800 evra, Autokomandi od 2.000 do 2.500, a na Karaburmi od 1.300 do 1.500. Za od 900 do 1.100 evra po kvadratu stanovi mogu da se kupe samo na levoj obali Dunava - u Krnjači, Borči, Kotežu.

NOVI SAD: PROMET ZAMRO
TREND svetske finansijske krize i visoke kamate koje prate stambene kredite, prinudili su Novosađane da poslednjih meseci retko poseđuju građevinske investitore i agencije za promet nekretnina. I pored toga što su cene stanova niže nego početkom godine i u proseku iznose 1.200 evra po kvadratu, kupaca stanova gotovo da nema.
Trenutno se cene stanova, u zavisnosti od lokacije, kreću od 850 do 2.200 evra po kvadratu. Sve veća potražnja i nedostatak atraktivnih lokacija u blizini centra grada, uslovile su vrtoglavi rast cena stanova u prvoj polovini godine, koje su skočile i do 100 odsto. Poslednjih meseci, cene stagniraju ili blago opadaju, ali to još nije uzelo maha. Na najatraktivnijim lokacijama cene su od 1.200 do 2.500 evra.

NIŠ: CENE NE PADAJU
PREMA zvaničnim dokumentima, gradu na Nišavi nedostaje najmanje 10.000 stanova, a na osnovu nekih procena, jer niko nema precizne podatke, godišnje se izgradi između 1.500 i 2.000 stanova. Prema tome, potražnja za krovom nad glavom je daleko veća od ponude i na tom planu se ne očekuju veće promene.
Ovde se, takođe, ne očekuje ni pad cena, jer su one, po tvrdnjama svih agencija za nekretnine, i sada, niske u poređenju sa beogradskim ili novosadskim.
U zavisnosti od lokacije ili faze izgradnje, cena kvadratnog metra stana u Nišu se kreće od 750 do 1.100 evra za nezavršene i od 1.000 do 1.300 evra za završene.

KRAGUJEVAC: MANJE STANOVA
UPRKOS pojačanjoj izgradnji u poslednjih nekoliko godina, procene su da u Kragujevcu realno nedostaje oko 11.000 stanova. U Kragujevcu je trenutno aktivno tridesetak gradilišta, a godišnje se završi i kupcima preda tek oko 600 stanova.
Zato je potražnja višestruko veća od ponude, a mnogi investitori stanove prodaju još u fazi postavljanja temelja. U poslednjih mesec-dva tražnja je nešto slabija, ali cene ne padaju.
Generalno, cene kvadrata znatno su porasle u poslednjih godinu i po, a mnogi procenjuju da je uzrok tome dolazak ”Fijata”. Tako je cena kvadrata u novogradnji, koja je pre nekoliko godina iznosila oko 800 evra, dostigla čak 1.400 evra. Reč je o atraktivnijim lokacijama, dok se na periferiji kvadrat stana u staroj zgradi, bez grejanja, može kupiti i za 700 evra.

BOR: NIKO NEĆE DA KUPUJE
PONUDA stanova veća je od potražnje. Uz to, u ovom gradu u prodaji nema novih stanova, budući da je poslednja stambena zgrada sazidana pre ravno 19 godina, a nema najava ni da će uskoro početi gradnja novih objekata.
Do pre mesec dana, zahvaljujući niskoj ceni od svega 500 evra po kvadratu i povoljnim stambenim kreditima, potražnja za stanovima u Boru bila je izuzetno velika. Međutim, od trenutka kada su zajmovi poskupeli, tražnja je gotovo - zamrla.

Izgradnju Teniske akademije u Kragujevcu by Novak Đoković

2008-11-14T23:50:00.000-08:00

Regulacioni planovi za izgradnju Teniske akademije u zahvatu kragujevačkog sportskog centra Veliki park, kao i druge etape autoputa Kragujevac - Batočina ušli su u opreativnu fazu, a javni uvid trajaće do kraja novembra.

Firma "Family sport", porodično preduzeće najpoznatijeg srpskog tenisera Novaka Đokovića, je za izgradnju Teniske akademije izlicitirala 3,5 hektara u kragujevačkom Velikom parku. Kako je ranije najavljeno, na toj lokaciji biće izgrađen sportsko-rekreativni i poslovni kompleks.

Italijanski investicioni fond "EHI Serbia" u Kruševcu investira 200 mil EUR

2008-11-11T23:06:00.000-08:00

Italijanski investicioni fond "European holding investment Serbia" ("EHI Serbia") spreman je da u Kruševcu investira 200 mil EUR. Uslov je da na aukciji kupi Drvnoprerađivačko preduzeće "Savremeni dom". Investitor iz Italije bi izgradio proizvodno-poslovni kompleks površine 250.000 m2, u čijem sastavu bi bile četiri fabrike, jedan hotel, kuće za stanovanje i niz pratećih infrastrukturnih objekata.

"Savremeni dom", inače, trenutno zapošljava samo 160 radnika, a pre desetak godina je imao oko 1.400. Radnici strahuju da se ne dogodi stečaj preduzeća, pa im je ponuda EHI fonda spasonosno rešenje.

Generalni direktor kompanije "Savremeni dom" Bratislav Aranđelović kaže da se ovih dana ubrzano radi na proceni kapitala da bi aukcija bila raspisana do 31. decembra ove godine.

Gabrijel Vesilovi, predstavnik EHI fonda, obećao je zaposlenima da ne treba da strahuju za posao kada oni preuzmu "Savremeni dom".

– Dugo pokušavamo da dobijemo odgovor Agencije za privatizaciju na našu ponudu, ali se nadamo da se zaista radi o potrebi da prethodno bude obavljena procena vrednosti kapitala. Naš projekat će Kruševcu doneti 3.000 novih radnih mesta na dugi rok – izjavio je Gabrijel Vesilovi.

Italijani su na maketi prikazali raspored planirane četiri fabrike sa 32 proizvodne hale, park površine 30.000 m2, poslovne banke, stambene i prateće objekte za komercijalnu delatnost.

Drvnoprerađivačka delatnost će zauzeti značajno mesto u proizvodnim planovima investitora, ali otvara se prostor i za metaloprerađivačku, tekstilnu i delatnosti iz drugih grana, za koje bude ocenjeno da su profitabilne.

Poslovni prostor će pojeftiniti

2008-11-11T22:50:00.000-08:00

Trenutne cene kvadrata poslovnog prostora u Beogradu su nerealne, što se odnosi i na prodaju objekata, ali i na njihovo rentiranje. Međutim, procena je da će te cene sigurno pasti. Činjenica je da poslovnog prostora već ima dovoljno, što će usloviti i slabiju tražnju lokacija za gradnju poslovnih prostora u odnosu na placeve za izgradnju stambenih objekata.

Cene zakupa kancelarijskog prostora u Beogradu "kreću" od osam do 12 evra po kvadratu, dok se za rentu kvadratnog metra u maloprodajnim objektima na atraktivnim lokacijama plaća od 15 do 25 evra. Van centralne zone zakup se plaća od osam do 17 evra po kvadratu.

Tržište je živa materija i realna cena kvadrata je ona koju je zakupac spreman da plati. Iako pojedini stručnjaci za nekretnine tvrde da u gradu ima 10% slobodnog poslovnog prostora, statistika kaže da je taj procenat veći od 25%. To se odnosi i na kancelarijski prostor i lokale. U ovo vreme trusnih zbivanja na svetskom tržištu teško je predvideti kako će se kretati cene, a upravo poslovni prostor može biti zahvaćen tim posledicama. Ipak, procena je da će u Beogradu biti niže cene poslovnog prostora.

Logično je to što vlada manje interesovanje za zakup prostora u starim poslovnim centrima, poput "Fontane" ili "Starog Merkatora", jer su u novim tržnim centrima zakupcima na raspolaganju atraktivniji lokali, u njih se manje ulaže, a imaju i rešen problem parkiranja. Primer "Čumićevog sokačeta", koji je poput sličnih tržnih centara jedno vreme bio aktuelan, a onda se pokazalo da nije ispunio očekivanja. U gradu su traženiji lokali u prizemlju zgrade sa izlogom, nego u "Čumiću" koji je u samom centru.

Prema podacima Agencije za poslovni prostor Beograda, ukupna površina poslovnog prostora koje je u vlasništvu grada iznosi 253.784 m2. Sav poslovni prostor razvrstan je u četiri zone - ekstra, prva, druga i treća zona. Cene se "kreću" od 579 dinara za kancelarijski prostor u ekstra-zoni, do 42 dinara, koje za zakup ateljea plaćaju gradski umetnici.

Cene po kojima poslovni prostor na najatraktivnijim lokacijama nudi Agencija su takve da bi on "odmah iznajmio sve te objekte". Te cene su ispod tržišnih pokazatelja i za taj se novac ne može naći prostor ni na lokacijama van glavne zone.

Međutim, Miomir Popović, zamenik Agencije za poslovni prostor grada Beograda, naglašava da su u pitanju početne cene za svaki novi poslovni prostor koji se posle nudi na licitaciji. Ali, najveći broj poslovnog prostora u gradu izdaje se upravo po cenama koje se odrede na početku svake godine, jer one važe za stare zakupce, ali se i na licitacijama uglavnom prostori izdaju po početnim cenama.

- Cene se usklađuju jednom godišnje u skladu sa merama Vlade. Za ovu godinu smo iskoristili pravo da po memorandumu Vlade podignemo cene za 6%, a najverovatnije će se za taj procenat nivelisati cene i od 1. januara naredne godine. Grad formalno raspolaže sa 250.000 m2 poslovnog prostora, ali tu ima dosta spornog zbog nerazrešenih imovinsko-pravnih odnosa. Činimo sve što je u našoj moći da naplatimo sav izdati prostor i uspevamo da to učinimo u 90% slučajeva. Nemoguće je sve naplatiti, jer i poslovne banke nisu u mogućnosti da svoja potraživanja naplate u stoprocentnom iznosu - govori Popović.

Sajma investicija Investexpo i Sajam građevinarstva počeli u Novom Sadu

2008-11-04T12:21:00.000-08:00

Na Novosadskom sajmu 4. novembar 2008. godine počeli Sajam investicija Investexpo i Sajam građevinarstva. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je na otavaranju sajmova rekao da je u Vojvodini u proteklih nekoliko godina osnovano oko 1.800 kompanija i investirano oko četiri milijarde evra.

- Poreska politika i olakšice koje daje država izuzetno su povoljne za investitore, što Srbiju i Vojvodinu čine investiciono vrlo atraktivnim područjima, a na lokalnim samoupravama i pokrajini je da dodatno doprinose privlačenju inevstitora, pre svega opremanjem infrastrukture - rekao je Pajtić.

On je izrazio zadovoljstvo što je sajam Investexpo za 50% veći nego prošle godine.

Kako je najavio Novosadski sajam, na manifestaciji "Investexpo", koja će trajati do petka, 7. novembra, sedam gradova i 31 opština predstaviće ukupno 206 projekata, čija je vrednost procenjena na oko milijardu evra.

Sedam gradova će promovisati ukupno 63 projekta, od čega 25 projekata ima okvirni budžet od oko 400 mil EUR. Najviše projekata među gradovima predstaviće Kragujevac i Novi Sad, a među opštinama Odžaci, Knjaževac i Alibunar.

Za građane će u okviru Investexpo sajma biti organizovane tribine pod zajedničkim nazivom "U šta ulagati".

Na Sajmu građevinarstva, koji će trajati do 8. novembra, biće predstavljeni proizvodi iz Srbije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kanade, Makedonije, Nemačke, Slovenije, Švajcarske i Švedske, a u izlagačkoj ponudi dominiraće noviteti građevinskih materijala.

Teme 3. sajma investicija "Investexpo" i 24. međunarodnog sajma građevinarstva su promocije investicionih potencijala Srbije, Vojvodine, lokalnih i regionalnih razvojnih projekata, kao i noviteti u građevinskoj industriji.

Tokom sajamskih manifestacija biće organizovano desetak tribina na kojima će biti reči o trendovima u arhitekturi i graditeljstvu. Na sajamskim priredbama biće prisutni i izlagači iz oblasti energetike, elektronike, telekomunikacija, logistike i transporta.

Sajam "Investexpo" podržali su Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, Izvršno veće Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za promociju investicija u Vojvodini (VIP) i Centar za strateško ekonomsko istrazivanje "Vojvodina CEŠ".

Partneri sajma su Američka privredna komora u Srbiji, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Stalna konferencija gradova i opština i Savet stranih investitora (FIC).

U drugom tromesečju 2008 16,1 % povećana vrednost građevinskih radova u odnosu na lane

2008-11-02T23:31:00.000-08:00

U drugom tromesečju ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova povećana je za 16,1 % u odnosu na isti period protekle godine, ukazano je na sednici Odbora Udruženja PKS za građevinarstvo, IMG i stambenu privredu.

Prosečan broj radnika na gradilištima veći je za 13,9% nego u prvom tromesečju ove godine, što govori da je građevinska aktivnost u Srbiji u usponu.

Struktura radova po vrstama gradnje pokazuje da se najveći deo odnosi na saobraćajnu infrastrukturu- 49,5%, a prema poslednjim podacima, građevinarstvo je u bruto domaćem proizvodu u 2007. godini učestvovalo sa oko 7,5 %.

Na sednici je istaknuto da tu granu privrede prati i veliki broj problema, među kojima
su nedovoljan obim investicija, neodgovarajuća starosna i kvalifikaciona struktura zaposlenih, "crno" tržište radne snage, sporo prilagođavanje standarda i normativa evropskoj regulativi, nelojalna konkurencija, izuzetno visoke cene gasa.

Na sednici je bilo reči i o predlogu za izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koje je Udruženje za građevinarstvo, IMG i stambenu privredu pokrenulo, saopštila je PKS.

Novi zakoni bi se odnosili na prostorno i urbanističko planiranje, građevinsko zemljište i katastar, investicioni postupak i projektovanje građevinskih objekata, građenje i građevinske proizvode.

Otvoren Treći međunarodni sajam nekretnina i investicija "BelRe"

2008-10-31T06:00:00.000-07:00

Na Beogradskom sajmu je 30.10.2008. otvoren Treći međunarodni sajam nekretnina i investicija "BelRe" koji će trajati do 1. novembra.

Na sajmu koji je, kako su kazali organizatori, "najvažniji događaj na tržištu nekretnina u regionu" predstavljaju se investitori, vlasnici zemljišta, graditelji, konsultanti, projektanti i izvođači radova iz Srbije, Bugarske, Španije, Italije i Rusije.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić kazao je otvarajući sajam da će on proteći u razgovorima koji se tiču globalne finsijske krize koja će se svakako odraziti i na ekonomiju čitavog regiona.

- Svaka velika svetska finasijska kriza bila je veoma izazovna, ali je predstavljala i šansu za neke male ekonomije da postanu mnogo atraktivnije. Ovo je šansa za Srbiju da pronađe svoje neko bolje mesto - naglasio je Dulić.

Izvršni direktor "Blok 67 Associates" Slobodan Mihajlović kazao je da ovogodišnji Sajam nekretnina i investicija omogućava da se sretnu svi koji odlučuju o tržištu nekretnina i da razmene poslovne ideje.

Prema njegovim rečima, "BelRe" je idealna prilika za sve one koji planiraju da investiraju u nekretnine da na jednom mestu dobiju sva potrebna obaveštenja i informacije, a strani investitori da se efikasno i adekvatno informišu.

Pokrovitelj "BelRe" sajma je grad Beograd, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i princ Aleksandar i njegova supruga Katarina, a generalni sponzor je "Blok 67 Associates".

Sajam je u hali 3 Beogradskog sajma. Radno vreme je od 10.00 do 18.00. Cena ulaznice je 600 dinara.

"NKOSK" Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita

2008-10-30T05:25:00.000-07:00

NKOSK (Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita) osigurala je u prethodnih mesec dana 1.310 stambenih kredita, što je neznatno manje od uobičajenog broja osiguranih zajmova.
Direktor NKOSK Aleksandar Jović kaže da svetska finansijska kriza nije dovela do pada tražnje za stambenim kreditima, koje osigurava ta korporacija, i dodao da će dalji trend zavisiti od toga koliko će banke i pod kojim uslovima biti spremne da odobravaju zajmove.

On smatra da u Srbiji neće doći do značajnijeg pada cena nekretnina i poručio građanima da dobro provere pod kojim uslovima su banke spremne da im odobre kredite, kao i dokumentaciju nekretnina koju nameravaju da kupe.

Jović je ocenio i da oni koji ne žure sa kupovinom sačekaju neki mesec da vide kako će se odvijati situacija.

Kako je dodao, Srbiji ne može da se desi hipotekarna kriza kao u Americi, jer je domaće tržište nekretnina zdravo, a da problematično može da bude da li će banke imati dovoljno novca za finansiranje kredita.

Prema njegovim rečima, problema u otplati rata nema i trenutno postoji pet slučajeva u kojima građani nisu u mogućnosti da otplaćuju rate.

Sa druge strane, portfelj NKOSK je mali i iznosi oko 1,2 milijarde EUR, podseća Jović i dodaje da Korporacija radi tek četiri godine.

Za poslednji kvartal ove godine, u skladu sa programom dugoročnog stambenog kreditiranja, predviđeno je 487,5 miliona dinara. U oktobru je potrošeno oko 150 miliona dinara.

Iako je većina banaka obustavila odobravanje kredita u švajcarskim francima u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje srambenih kredita kažu da oni i dalje osiguravaju ove kredite po standardnoj proceduri.

Nacionalna korporacija je od početka godine do sada osigurala 14.879 stambenih kredita u ukupnom iznosu od 567.65 mil EUR. Od tog broja, 2.214 predstavljaju subvencionisani stambeni krediti, u ukupnoj sumi od 61.05 mil EUR.

Koliko će novca za subvencionisanje stambenih kredita biti izdvojeno iduće godine znaće se posle donošenja budžeta za 2009. godinu.

Zepter, ipak, kupuje Institut "Simo Milošević"

2008-10-30T05:17:00.000-07:00

Crnogorski Savet za privatizaciju prihvatio je odluku tenderske komisije, kojom je kompanija Filipa Zeptera prvorangirana za kupovinu Instituta "Simo Milošević". Ponuda Zepterove kompanije "Home Art&Sales Services" sa sedištem u Švajcarskoj, ocenjena je boljom od austrijske "Cristof group", udružene sa ruskim bolnicama "Mess swiss", jer je joj je investicioni program bio "teži" 17 puta.

Švajcarska kompanija je, za 56,48% državnih akcija Instituta za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju Dr Simo Milošević, ponudila 20 mil EUR za akcije i 150 mil EUR investicija u naredne tri godine, a takođe mora dokazati i da može da obezbedi kvalitetne bankarske garancije.

- Pregovaraćemo sa kompanijom "Home art", a ukoliko iskrsnu problemi, odnosno, ako ne budu mogli da ispoštuju sve što je traženo tenderskim uslovima, dobiće šansu drugorangirani ponuđač. Garancije će biti prioritet - saopštila je Tenderska komisija za privatizaciju i navela da se kompanije iz Zepterove grupe ne bave ozbiljnjim zdravstvenim projektima, a zdravstveni centar u Igalu je najpoznatija institucija za banjsko lečenje na Mediteranu.

Iz Tenderske komisije nije saopšteno kako to "Home art" ispunjava uslov da direktno ili indirektno poseduje 51% kapitala najmanje jednog rehabilitacionog centra i upravlja njime.

U Novom Sadu izraelska "Big CEE" gradi tržni centar

2008-10-28T00:20:00.000-07:00

Izraelska grupa "Big CEE" (Big Central European Estates Group) do početka 2010. godine u Novom Sadu će izgraditi tržni centar u koji će uložiti 70 mil EUR, najavio je danas predstavnik te kompanije Robert Jahav.

Ugovor o prodaji građevinskog zemljišta su potpisali Jahav i gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, a potpisan je i ugovor sa glavnim izvođačem radova, građevinskim preduzećem "Neimar" iz Novog Sada.

Jahav je kazao da plac ima 90.000 m2, da će prodajni centar zauzimati 30.000 m2 i da će na izgradnji tržnog centra biti zaposleno oko 1.000 radnika.

- "Big CEE" planira da izgradi još dvadesetak takvih prodajnih centara u Srbiji - istakao je Jahav.

Prodajni centar će se nalaziti u industrijskoj zoni, Sentandrejski put 11, a Jahav je najavio da će u okviru šoping mola prodavnice imati "najveći svetski brendovi".

Pale cene stanova u Beogradu, u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu stagniraju

2008-10-26T11:30:00.000-07:00

Skuplji stambeni krediti, kao jedna od posledica svetske finansijske krize, već su uticali na cene nekretnina u glavnom gradu, dok u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu one stagniraju.

Cena kvadrata u poslednjih nekoliko nedelja u Beogradu je pala za 10%, a očekuje se da će već za koji mesec stanovi pojeftiniti i za 20%. U Novom Sadu ovakav trend moguć je za pola godine, dok se u Nišu, a naročito u Kragujevcu, zbog dolaska "Fiata" očekuje rast.

Od 1. septembra ponuda stanova u Beogradu drastično je povećana i može se izjednačiti sa ponudom u prvih devet meseci ove godine. Vlasnici nekretnina žure sa prodajom, jer ne žele da osete teže posledice svetske finansijske krize koja bi, prema nekim procenama, već za pola godine mogla direktnije pogoditi Srbiju.

- Vlasnici nekretnina masovno zovu i sami traže da spustimo cenu kvadrata i za 10%. Uglavnom se prodaju stanovi slabijeg kvaliteta i manje kvadrature. Vlasnici većih nekretnina ostaju čvrsto pri starim cenama. Ipak, očekuje se da će za koji mesec cene pasti i za 20%.

Treba sačekati još šest meseci, najkasnije do polovine 2009, kada će cene stanova biti u padu.

Znatno je manje zahteva za stambene kredite. Cena kapitala na tržištu je u porastu i sada nije trenutak za kupovinu stana. To se odnosi i na one koji se zadužuju kod banaka i na one koji imaju keš.

I investitori u Beogradu su na "stend baju". U ovom trenutku oni se ne odlučuju za nove projekte izgradnje i čekaju da vide kakve će posledice svetska finansijska kriza ostaviti na Srbiju.

Stručnjaci tvrde da finansijska kriza još eventualno može pogoditi Novi Sad, gde su poslednjih godina takođe rasle cene nekretnina. Ostali gradovi u Srbiji, koji još nisu osetili privredni rast i koje tek očekuju novi tranzicioni procesi, biće zahvaćeni rastom cena. To se pre svega odnosi na Kragujevac gde je nedavno došao italijanski "Fiat".

U Kragujevcu su cene u odnosu na lane više za 15 do 20% i kreću se od 800 do 1.400 EUR, u zavisnosti od lokacije. Glavni razlog za poskupljenje je mala ponuda, pre svega garsonjera i jednosobnih stanova, tako da su liste čekanja sve duže. Osim cena stanova, zabeležen je i neverovatan skok cena građevinskog zemljišta, koje je u ekstra zoni poskupelo za više od 20 puta.
Cene nekretnina u staroj gradnji i novogradnji gotovo su izjednačene. Više od polovine kupaca su ljudi iz Svilajnca, Jagodine, Požarevca i raznih gradova iz Crne Gore, koji privremeno rade u inostranstvu ili čija deca, njih oko 8.000, ovde studiraju ili pohađaju srednje škole.

U kragujevačkim elitnim naseljima - Centar, Vašarište i Erdoglija kvadrat stambenog prostora staje od 900 do 1.000 EUR. Interesantno je da se višesobni stanovi intenzivno grade tek u poslednje vreme. Do pre šest godina Kragujevac je imao samo dva četvorosobna stana, u kojima su živeli funkcioneri državne bezbednosti.

Cena kvadrata novoizgrađenih stanova u centru Niša kreće se od 1.000 do 1.200 EUR, a na periferiji grada od 700 do 800 EUR.

Cena kvadrata novih i polovnih stanova u Nišu neće rasti jer je potražnja, uprkos svemu, i dalje veća od ponude. Ali ne treba očekivati da u narednom periodu cene u Nišu budu niže od postojećih, jer građevinska operativa i sada radi na minimumu isplativosti.

Usledit će period stagnacije cena nekretnina, ali je nezahvalno procenjivati koliko će potrajati.

Manje je interesovanje, takođe, ranije su u prometu krediti i keš novac bili zastupljeni u proporciji pola-pola, dok se sada 70% trgovine obavlja za gotovinu.

U Novom Sadu blago se osetio Udar svetske finansijske krize na tržištu nekretnina jer je tražnja kupaca opala. Cene se, međutim, drže, pa se za useljiv stan u centru i dalje plaća od 1.500 do 1.800 EUR, a na periferiji od 1.250 do 1.300 EUR.

Prodaja je opala jer je mnogo manje stambenih kredita. Ipak, cena se za sada drži i pojavljuju se samo pojedinačni primeri spuštanja cene i to tek na nivou od 50 EUR po kvadratu.

Koliko su bezbedne nove zgrade ?

2008-10-22T12:22:00.001-07:00

Mnogi investitori traže nekog ko će im uraditi elaborat zaštite od požara kada je objekat već izgrađen i naravno, čovek koji treba da uradi taj dokument, hvata se za glavu. Vrlo je bitno da se specijalisti za zaštitu od požara zovu na samom startu. Ako se ne uradi projekat zaštite od požara, kako treba u samom startu, njegova izrada kasnije poskupljuje ugradnju sistema zaštite od požara za jednu trećinu, objašnjava dr Milovan Vidaković, predsednik nacionalnog Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima.....

Dr Milovan Vidaković, predsednik nacionalnog Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima (DITUR) sa sedištem u Beogradu i profesor Više tehničke škole u Novom Sadu, prvi je u svetu, sedamdesetih godina prošlog veka napravio softver termodinamike požara za klimatizovane oblakodere, čak četiri godine pre Amerikanaca. O tome, kao deo njegovog doktorata na tu temu, govori i njegova prva knjiga "Termodinamika požara".

Dr Vidaković objašnjava da je još tada napravljen softver pomoću koga može da se proveri, pre nego što je jedna zgrada uopšte napravljena, pre nego što se zakopa prvi ašov, kako će se požar razvijati, da li će se prenositi na druge prostorije i koje temperature se mogu očekivati. Naš sagovornik, međutim, ne veruje da se takvi proračuni za testiranje sistema zaštite danas rade u Srbiji.

- Kod nas arhitekti i građevinci diplomiraju bez ikakvog znanja o zaštiti od požara, dok se u celom svetu ovaj predmet nalazi na arhitektonskim i građevinskim fakultetima. Samo je beogradski Mašinski fakultet uveo zaštitu od požara i to kao izborni, a ne kao redovni predmet - napominje prof. Vidaković, koji je pre više od decenije predavao dve godine zaštitu od požara na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nadležno ministarstvo tada nije shvatilo potrebu da naše arhitekte poseduju ta znanja, pa je ukinulo taj predmet pod izgovorom da nema novca. Danas se oseća kolika je to bila greška.

U Srbiji je neznanje najčešći uzrok velikih požara sa žrtvama.

- Neznanje u fazi izrade samih projekata javnih i višespratnih stambenih objekata, a tipičan primer je Radnički univerzitet u Novom Sadu. Na drugom mestu je neznanje ljudi u fazi eksploatacije zgrada. Pogledajte samo koliko je evakuacionih puteva po visokim zgradama zakrčeno starim frižiderima, ormarima i drugim raznim stvarima. Ili, recimo, čovek zaključa požarna vrata, ode na godišnji odmor i odnese ključ i ljudi ne mogu da se spasu i poguše se unutra. Ja sam u jednom trenutku rekao da nas Bog čuva, jer propusta ima koliko hoćete. Ljudi iz republičkih i gradskih inspekcijskih službi za požar i spasavanje bore se na sve moguće načine da razreše probleme, ali kod nas je sportska aktivnost da se zaobiđu propisi naročito u fazi gradnje- smatra Vidaković.

Najnoviji Pravilnik o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje, koji je ministar infrastrukture doneo krajem januara ove godine, nalaže da se u projektnoj dokumentaciji prilikom zahteva za dobijanje dozvole za gradnju objekata javne namene i poslovnih i stambenih višespratnica, mora nalaziti i glavni projekat zaštite od požara.

- Nažalost, mnogi investitori traže nekog ko će im uraditi elaborat zaštite od požara kada je objekat već izgrađen i naravno, čovek koji treba da uradi taj dokumenat, hvata se za glavu. Vrlo je bitno da se specijalisti za zaštitu od požara zovu na samom startu, jer se u crtežima vrlo lako potezom gumice popravljaju stvari, a na samom početko može se lako dogovoriti i sa arhitektama i građevincima. Ako se ne uradi projekat zaštite od požara, kako treba u samom startu, njegova izrada kasnije poskupljuje ugradnju sistema zaštite od požara za jednu trećinu - iznosi Vidaković.

On kaže da investitori uvek pokušavaju da uštede pare na zaštiti od požara. Investitori, međutim, koji se dolaze iz razvijenih zemlja Evrope, prema oceni profesora, primenjuju lokalne propise a ne prihvataju naše, što opet dovodi do dugih rasprava.

Uprkos tome, što se svi projekti u republičkoj i gradskoj inspekcijskoj službi usaglašavaju, da bi se dobila dozvola za gradnju javnih objekata i stambenih višespranica, dešava se da oni, kada budu izgrađeni, ne dobiju upotrebnu dozvolu zato što nisu ispoštovali sve što je zacrtano u overenim projektima.

Fasada koje mogu lako da se zapale.

- Sada su počele da se prave takozvane demit fasade i svako izmišlja po neki sistem, tako da vi na kraju ne možete da ustanovite šta se nalazi na toj fasadi. Gledao sam fasade koje su napravljene od stiropora koji je posle toga samo prekrečen, što nije dozvoljeno - kaže Vidaković.

"Uloga fasada na širenje požara" tema je o kojoj je prof. dr Milovan Vidaković govorio u Vrnjačkoj Banji na savetovanju o novim tehnologijama u građevinarstvu, koje je organizovao Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije.

- Sada se u svetu ubrzano u akreditovanim laboratorijama ispituju nove verzije fasada. Na savetovanju u Vrnjačkoj Banji prikazan je film iz jedne od najvećih laboratorija u Engleskoj, BRE (LPS). Ona je u velikoj hali laboratorije napravila nosač na koji se vešaju fasade i ispituju da li prenose požar. Kod nas nema ispitivanja fasada, ali kada uđemo u Evropsku uniju, moraćemo da imamo akreditovanu laboratoriju za to, kao i za ispitivanje svih onih elemenata koje mi pravimo. Pre toga ćemo najpre morati da usaglasimo standarde sa Evropom. Mi u ovom trenutku imamo samo jednu laboratoriju, to je Institut za ispitivanje materijala, IMS u Beogradu, koja ima ograničene mogućnosti ispitivanja. Ja sam u IMS-u ispitao požarnu zavesu, koja se nalazi u pozorištu NIS-ove zgrade u Novom Sadu i odvaja publiku od bine i to je do sada, koliko ja znam, jedina ispitana požarna zavesa u Srbiji otporna jedan čas na požar. U drugim pozorištima zavese nisu uvek testirane u akreditovanoj laboratoriji. Te zavese su teške i po 20 tona, jer su od čelika ili od metala, a mi ne znamo njihovu stvarnu požarnu otpornost - priča Vidaković.

U Vrnjačkoj Banji je bilo reči i o tome kako arhitekte i građevinci da spreče da se požar kreće preko fasade sa sprata na sprat. Do sada se smatralo da je odstojanje od jedan metar parapeta, između prozora na spratu, dovoljno da vatra ne preskoči sa sprata na sprat. Međutim, kako kaže naš sagovornik, laboratorijska ispitivanja su pokazala da to niji jedini uslov. Širenje požara po fasadi zavisi od termodinamike razvoja požara u prostoriji.

- Požar u Radničkom univerzitetu u Novom Sadu je flagrantan obrnut primer, slučaj za ispitivanje. On se zapalio na osmom spratu i onda je požar silazio dole, to se nigde u svetu nije desilo, to smo mi izmislili. Sada smo naučili lekciju. Nije bila u pitanju fasada, već kablovi - zaključio je prof. dr Milovan Vidaković.

Projektanti neuki u zaštiti od požara

Mi smo suočeni sa situacijom da se u realnom životu malo pažnje polaže preventivnoj zaštiti od požara već u fazi projektovanja objekata, naročito onih za javne namene, i samim tim se sukobljavamo sa događajima koje smo mogli većim delom preventivno izbeći. Mislim da je osnovni problem što projektanti nedovoljno poznaju propise o zaštiti od požara. Postoji stručni ispiti iz zaštite od požara, koji se sastoji od šest ispita, međutim, projektanti nisu obavezni da ih polažu i malo je njih koji se mogu pohvaliti da su ih položili - kaže Jasminka Budnić iz Instituta za bezbednost IBS u Novom Sadu, diplomirani građevinski inženjer, koja ima licencu Inžinjerske komore Srbije kao odgovorni projektant građevinskih konstrukcija objekata visokogradnje.

Ona ističe i da za poslednjih desetak godina koliko radi kao inžinjer statičar, nije naišla ni na jedan projekat objekta za javne namene u kojem bi se na osnovu požarnog opterećenja vršio proračun opšte konstrukcije.

- Kod nas je to još prilično nerešeno zakonskom regulativom. Samim tim je i tehnička kontrola projektne dokumentacije prilično površna, pogotovo što se kod nas se sve više insistira na brzini da se nešto odradi. I, naravno, tu kontrolu projektne dokumentacije rade ljudi koji takođe nemaju obavezu da imaju stručni ispit iz zaštite od požara - napominje Budnićeva.

Pored tih preventivnih uslova za sprečavanje požara, koji se mogu rešiti na papiru, "imamo veliki problem materijala koji se ugrađuju, posebno kod industrijskih objekata čije se čelične konstrukcije oblažu raznim uvoznim panelima". Za graničnu ekološku inspekciju koja kontroliše uvozni građevinski materijal, pre svega je važno da on nije radioaktivan, a praktično ih ne interesuju njegove mehaničke i tehničke karakteristike, pa samim tim ni to da li je lako zapaljiv. S druge strane, investitorima je skupo da dodatno proveravaju materijal kojima grade objekte, iako je to moguće uraditi, kako navodi Jasminka Budnić u beogradskom Institutu za ispitivanje materijala IMS, koji ima saradnju i sa laboratorijama u Sloveniji i Hrvatskoj.

- IMS ima dovoljno kompetentne stručnjake koji su upoznati sa evropskim normativima i koji mogu reći da li atesti uvezenog građevinskog materijala odgovaraju našim standardima, odnosno kvalitetu koji se traži u određenim projektima. Nažalost, većina investitora izbegava da kontroliše uvezeni građevinski materijal ili proverava njegove ateste, a uvoznici često ni ne obezbede dokaz o kvalitetu materijala koji prodaju, što je jako veliki problem - smatra Jasminka Budnić.

FASADE SA ATESTOM

Trimoterm vatrootporni paneli

U nedostatku propisa o obaveznom testiranju fasada na otpornost od vatre, arhitekti i građevinari sami odlučuju i snose rizik pri kupovini materijala za podizanje javnih i stambenih objekata. Poznavaoci ponude panela za fasade na našem tržištu preporučuju svakom zainteresovanom kupcu da najpre proveri da li su ti građevinski materijali testirani u za to akreditovanim laboratorijama. Ima, međutim, i onih investitora koji, samo da bi gradili jeftino (a prodavali skupo) ne obraćaju pažnju na to da li su paneli provereni i da li ih prati tehnička dokumentacija koja merodavno potvrđuje da su izrađeni prema domaćim i svetskim standardima.

Na srpskom tržištu jedan od najpoznatijih proizvođača vatrootpornih panela za fasade, je Trimo inženjering d.o.o. Beograd. Ovo preduzeće poseduje sve potrebne ateste za primenu proizvodnog programa slovenačke kompanije Trimo, koja posluje u u više od 40 država sveta. Trimo inženjering poseduje i licencu da projektuje i gradi objekte po Trimo sistemu, a svi njegovi proizvodi zadovoljavaju i postojeće domaće i evropske standarde.

Vatrootporni paneli Trimoterm koriste se za različite vrste spoljnih fasadnih obloga, unutrašnjih pregradnih zidova i plafona u objektima za razonodu, kao i u komercijalnim, industrijskim, higijenskim i drugim objektima, a pogodni su za upotrebu u prehrambenoj i hemijskoj industriji. Naročito su pogodni za izgradnju kod koje se zahtevaju vrlo visoki standardi otpornosti na vatru, redukcije zvuka i termoizolacije.

- Ovi profili sastavljeni su od dva profilisana, pocinkovana i obojena metalna lima i konstruktivne izolacije od nezapaljive višeslojne mineralne vune klase A1 (JUS ISO 1182). Sva tri sloja su povezana i čine složeni element – objašnjavaju u Trimo inženjeringu.

Od 1987. godine do danas Trimo paneli otporni na vatru instalirani su širom Evrope, od Francuske do Sibira, od Norveške do Grčke i preko Afrike, srednjeg Istoka do Kine i Japana i dobro su poznati investitorima kao što su Rigips, Nestlé, Mercedes Benz, BMW, VW, Ford,

Ikea,... kojima su instalirani. Spisak referenci je izuzetno dug, a u Srbiji panelima Trimo, obloženo je niz objekata na Novom Beogradu, kao što su Poslovni centar Ušće, Merkator, Idea Extra, Immo Centar i drugi, zatim megamarket i Pivara Rodić MB u Novom Sadu, Iveco centar u Zemunu u drugi.

Alta šoping centar - prvi internacionalni šoping mol u Sarajevu

2008-10-22T12:08:00.000-07:00

Alta Šoping Centar, prvi maloprodajni kompleks internacionalnog tipa u Bosni i Hercegovini, biće otvoren sledećeg septembra u centralnoj poslovnoj zoni Sarajeva.

Ukupna površina Alta šoping centra biće 23 000 m2, dok će neto površina za izdavanje iznositi 11 900 m2. Zbog svoje lokacije, ovaj objekat će imati veoma dobru pristupnost iz svih delova grada, a zbog značajnih internacionalnih brendova, luksuznih enterijera, ekskluzivnih butika i izuzetne ponude restorana i kafea, predstavljaće potpuno novo šoping iskustvo za žitelje Sarajeva.

Investitor je Triland Development, grupa kompanija koji poseduje, gradi i upravlja poslovnim, stambenim i maloprodajnim objektima širom Bosne i Hercegovine. Triland Development predstavlja deo Crow Holdings, jednog od najznačajnijih investitora u oblasti industrijskih, poslovnih, maloprodajnih, stambenih nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Južnoj Americi.

Taj Sosnovski, direktor Triland Development, kaže: “Cilj Trilanda je da pruži novo šoping iskustvo stanovnicima Sarajeva, što će imati dodatan pozitivan uticaj na razvoj centralne gradske zone. Alta šoping centar predstavlja prekretnicu u razvoju grada, jer će pored podizanja kvaliteta prodajne ponude, Sarajlijama pružiti i nova atraktivna mesta za zabavu i rekreaciju.”

Colliers International, konsultantska kuća u oblasti nekretnina je ekskluzivni agent za iznajmljivanje na ovom projektu. Colliers je već uspešno realizovao nekoliko najvećih maloprodajnih projekata u regionu uključujući prvi internacionalni šoping mol u Hrvatskoj - GTC Avenue Mall u Zagrebu, kao i beogradski Delta City.

Filip Bej, regionalni direktor Colliers International za jugoistočnu Evropu, zaključuje: „Veoma nam je drago što nam se pruža prilika da u Sarajevo dovedemo sve one izvanredne internacionalne brendove koje smo doveli i u druge glavne gradove u regionu. Ovaj projekat je prekretnica u razvoju glavnog grada Bosne i Hercegovine.“

U Novom Sadu "Investexpo" Sajam investicija od 4. do 7. novembra

2008-10-22T11:58:00.000-07:00

Sajam investicija "Investexpo", prvi projekat te vrste u regionu koji će predstaviti potencijale gradova i opština u Srbiji stranim i domaćim investitorima, biće održan na Novosadskom sajmu od 4. do 7. novembra, najavili su organizatori.

Sedam gradova i 29 opština u Srbiji predstaviće na sajmu ponude za ulaganje u industrijske zone, tehnološke parkove, izgradnju mostova, luka, izgradnju i rekonstrukciju infrastrukturnih potencijala i resursa i izgradnju prerađivačkih kapaciteta kroz više od 100 projekata.

Ciljevi Sajma su i upoznavanje predstavnika lokalnih samouprava sa načinom pristupa domćim fondovima, koji finansiraju projekte, odnosno oblicima pristupa fondovima EU, kao i pospešivanje saradnje sa bankarskim sektorom.

Generalni direktor Novosadskog sajma Aleksandar Andrejević izjavio je na konferenciji za novinare da postoji ambicija da "Investexpo" postane prvi izvozni brend Srbije, kada su u pitanju sajamske usluge, pre svega u zemlje okruženja.

Predsednik Američke privredne komore Srbije Dejan Cvetković ukazao je da je Srbija jedna od sigurnijih destinacija u ovom trenutku nepredvidivosti zbog svetske krize, pa se ovaj sajam održava u pravom trenutku.

Predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Predrag Mihajlović ocenio je da je taj sajam značajan korak za Srbiju da stimuliše zdravu konkurenciju među opštinama, među kojima već počinje tržišna utakmica.

Kompanija "Nelt" uplatila je 3,6 mil EUR za nešto više od hektar zemljišta u Kragujevcu

2008-10-20T23:34:00.000-07:00

Kompanija "Nelt", iza koje stoji košarkaš Vlade Divac, uplatila je 3,6 mil EUR za nešto više od hektar zemljišta u Kragujevcu.

"Nelt" je zemljište izlicitirala u julu i u ponedeljak bi trebalo da potpiše ugovor o zakupu s predstavnicima gradskih vlasti, kažu u gradskoj upravi.

Gradsko veće Kragujevca je 6. oktobra dalo saglasnost o davanju u zakup građevinskog zemljišta kompaniji "Nelt", površine nešto preko jednog hektara, na prostoru ispred zgrade Sokolane.

Kako je ranije saopšteno, grupa investitora, iza koje stoje Divac i Nikola Lončar, u Kragujevcu će graditi eksluzivni stambeno-poslovni prostor površine 60.000 m2, u blizini izraelske kompanije "Plaza", koja je u septembru počela gradnju šoping-centra na 80.000 m2.

Zemljište je kompaniji "Nelt" prodato po ceni od oko 36.000 evra za ar i, prema ranijoj izjavi gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, "ta cena je premašila sve dosadašnje finansijske transkacije u Kragujevcu, a razlog za to je veliko interesovanje investitora, koje je podiglo cenu građevinskog zemljišta.

Na lokaciji koju je kupila kompanija "Nelt", pre tri godine ar zemljišta se prodavao po ceni od 9.000 evra.

Prema nezvaničnim informacija, gradnja stambeno-poslovnog prostora trebalo bi da počne početkom iduće godine.

U Loznici "Lagator" budući poslovno-stambeni kompleks

2008-10-15T00:51:00.000-07:00

U Loznici je nedavno pripremljena i ponuđena vrlo zanimljiva lokacija za buduću poslovno-stambenu zonu "Lagator". Prostor od 20 hektara je, prema Generalnom urbanističkom planu Loznice, kao i prostornim planom, namenjen za poslovno–komercijalnu delatnost, a u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj naglašavaju da je lokacija posebno zanimljiva za razvoj trgovačke i zanatske delatnosti.

Naime, na prostoru ove zone već je izgrađeno gradsko kupalište i tržni centar. Takođe, nekoliko placeva je "našlo" investitore koji će graditi stambeni prostor više kategorije, tako da su prvi razgovori sa potencijalnim investitorima pokazali da je prostor vrlo zanimljiv upravo za izgradnju poslovno-komercijalnih sadržaja, kao i sportsko rekreativnih terena.

Prostor se može zakupiti po poznatom modelu - na 99 godina.

Zona "Lagator" se nalazi na 100 m od uključenja na put Loznica–Šabac, na magistralnom putu M-4 Loznica–Valjevo. Tržišna vrednost zemljišta u ovoj zoni, na osnovu prethodnih prodaja zemljišta, kreće se od 172.000 do 258.000 din/a, pa se očekuje da će tako biti određena i tržišna vrednost ovog zemljišta.

Inače, grad Loznica se nalazi na vrlo atraktivnoj lokaciji. Blizu je granice sa BiH, tu je i Banja Koviljača, nekadašnja banja kraljevske porodice, a ima i veoma dobru putnu vezu sa većim gradovima iz regiona, pa je tako od Beograda udaljen 138 km, 130 km od Novog Sada, 178 km do Sarajeva...

"Delta Investments", "Delta nekretnine", "Delta Real Estate"

2008-10-15T00:38:00.000-07:00

Društvo za upravljanje investicionim fondovima "Delta Investments" trenutno je u fazi dobijanja dozvole za novi investicioni fond - "Delta nekretnine", koji će najmanje 60% imovine ulagati u nekretnine.

"Delta nekretnine" će emitovati 150.000 akcija pojedinačne vrednosti 10.000 dinara, pa će ukupna vrednost emisije biti 1,5 milijardi dinara (oko 20 mil EUR).

Emisiju te vrednosti u "Delta Investments" smatraju optimalnom za ozbiljno ulaganje u sektor nekretnina i početak rada te vrste fonda na srpskom tržištu.

"Delta Real Estate" investiraće 685 mil EUR do 2012. godine u izgradnju više trgovinskih i poslovnih objekata u Beogradu, najavio je direktor te kompanije Dejan Racić.

- Sledeće godine počinjemo izgradnju šoping mola "Delta planet" na Autokomandi, dva puta većeg od objekta "Delta City". Ceo projekat koštaće oko 200 mil EUR, a biće gotov 2011. godine - kazao je Racić.

Istovremeno, dodao je, gradiće se i kompleks vredan 150 mil EUR u novobeogradskom bloku 20, koji će se sastojati hotela "Contintental" sa 320 soba i poslovne kule "Delta tower".

Racić je kazao da će graditi i maloprodajne parkove, koji će imati tržne centre, "uradi sam" prodajne objekte i slično, i naveo da će prvi od tri takva objekta u Beogradu biti otvoren 2009. godine, a planirana je izgradnja i u Novom Sadu i Kragujevcu.

Direktor "Delta Real Estate" je kazao da bi posledica svetske finansijske krize moglo da bude kašnjenje u realizaciji projekata, ali je istakao da kompanija neće odustati od izgradnje.

- Delta će u Sloveniji sledeće godine graditi tržni centar vredan 250 mil EUR, u Banjaluci će otvoriti "Delta City", a nećemo odustati ni od tržišta Hrvatske - kazao je Racić.

EXPO REAL 2008 – Srbija se pokazala u dobrom svetlu !

2008-10-11T08:06:00.000-07:00

Sa upravo završenog, (8. oktobar 2008) jedanaestog po redu EXPO REAL događaja, organizatori su objavili finalni izveštaj. Brojke su impresivne, bilo je ukupno 24.500 registrovanih posetilaca iz 77 zemalja sveta i 42.000 izlagača ispred 1856 kompanija koji su predstavljali svoje projekte iz 45 zemalja sveta. To je prosečan porast od 7,7% u odnosu na postignute rezultate od prošle godine kada se održao jubilarni, deseti po redu EXPO Real.

Bilo je zakupljeno 74.000m2 izlagačkog prostora u 7 hala minhenskog trgovačkog sajma, što u odnosu na prethodnu godinu čini porast od 11.000m2 odnosno skok od 17%.

Što se tiče nastupa i prezentacija na kojima su prikazani projekti i potencijalne mogućnosti razvoja tržišta nekretnina na teritoriji Srbije, ove godine je on bio do sada najkompletniji. Sem nacionalnog štanda na kome je domaćin bila SIEPA, upriličena je prezentacija grandioznog projekta Šoping grada „Brdo“ domaćeg developera „YU Kapital“, u posebnoj konferencijskoj Sali. Takođe, kao izuzteno važno, na jednom od 4 paraleno organizovana foruma tokom sva tri dana trajanja sajma – Investment Location Forum-u, bila je održana diskusija na temu „Investment Guide – Srbia“.

EXPO REAl 2008. je trajao od 6-8. oktobra, a 7. oktobra su održani svi događaji bitni za promociju investicionih mogućnosti Srbije i daljeg razvoja tržišta nekretnina.

Na promociji projekta Šoping grad „Brdo“, pred pedesetak izuzetno značajnih a potencijalnih investitora, predstavljen je jugo-zapadni izlaz Beograda na ukrštanju Ibarske magistrale sa Orlovačkom petljom, gde je konceptualno predviđen maloprodajni i trgovački sadržaj za „konzumnu“ populaciju od oko 400.000 stanovnika Beograda.

U udarnom terminu 7.oktobra, Jasna Matić, ministar za telekominikacije u Vladi Republike Srbije predstavila je na nacionalnom štandu investicione mogućnosti tržišta nekretnina u Srbiji. U nastavku, tokom svečanog koktela, iskorišćena je prilika da oko 250 prisutnih zvanica i predstavnika svih naših izlagača i gostiju, povede diskusiju i upozna se sa aktuelnom situacijom i predviđanjima u svetlu tekuće hipotekarne krize u Americi i svetu. Tada su posebno predstavljene neke od naših najagilnijih opštinskih uprava i, posebno, njihove industrijske zone. Ovaj koktel je bio uvod u naredni događaj vezan za Srbiju!

Na Investment Location Forum-u održan je panel o investicionim mogućnostima Srbije, pred oko stotinak profesionalaca iz cele Evrope. Moderator panela je bio Aleksandar Opsenica, glavni i odgvorni urednik AG Nekretnina, našeg prvog specijalizovanog periodičnog trojezičnog časopisa koji je ujedno i direktor REBEC manifestacije koja je ove godine u juna mesecu pokrenuta baš po ugledu na ovaj i slične sajmove i konferencije.

Učesnici panela su bili Dejan Racić, direktor Delta Rela Estate-a, Goran Kuridža direktor EFG Property Servisa, Joanis Ganos, direktor Blue House Capital Investmentsa iz Atine i Nenad Stanković, partner iz advokatske kancelarije Joksović, Stojanović i partneri.

Posle četrdesetominutne prezentacije investicionih mogućnosti tržišta nekretnina Srbije povedena je kvalitetna diskusija sa prisutnim auditorijumom. Opšti zaključak je potvrdio evidentno pozitivna tekuća kretanja na domaćem tržištu nekretnina, kao i tvrdnje da će u narednih 5 godina rast na našem tržištu biti stabilan, pozitivan i privlačan za strane i domaće ulagače.

Treba napomenuti da su ove godine o Srbiji objavljena dva izveštaja o stanju razvoja nekretnina u dva prestižna almanaha. Prvi je specijalizovani godišnjak - „Retail Space Europa 2009“ i periodično izdanje „Investment Guide“ značajnog evropskog portala i časopisa „Europa Property.com“

Imajući u vidu da je na centralnom mestu pri ulasku u halu sajma bio efektan plakat koji je pozivao posetioce da posete nacionalni štand Srbije, baš pored banera koji je obeštavao o nagradi „The Green Thinker Awards“ (koja je ove godine prvi put organizovana i realizovana), sa sigurnošću se može reći da je time nastup Srbije po kvalitetu bio - potpuno zaokružen.

Primećen je veliki broj profesionalca na našem štandu koji su „ciljano“ došli, da se iz prve ruke i direktno upoznaju za svim gore navedenim, a što je vrlo zanimljivo – njima poznatim tvrdnjama.

Prema nezvaničnim informacija za sledeću godinu je već sada najavljeno da će u terminu od 5-7. oktobra 2009. nastupiti još veći broj naših izlagača i to na svojim štandovima, što apsolutno dodatno potvrđuje sve tvrdnje o pozitnvnim kretanjim na domaćem tržištu nekretnina.

"Coning" gradi prodajno-servisnog centra na Novosadskom putu

2008-10-07T23:25:00.000-07:00

Beogradska kompanija "Coning", jedna od najvećih uvoznika guma na teritoriji Srbije, krajem oktobra na Novosadskom putu u blizini upravne zgrade "Galenike", počinje izgradnju prodajno-servisnog centra vrednog oko 6 mil EUR. Objekat, ukupne površine 5.200 m2, prema projektu, imaće dva dela i njegova izgradnja trebalo bi da bude završena na proleće 2009. godine.

I ovaj poslovno-servisni centar biće moderan i prepoznatljiv u delu u kome se nalazi, kao i drugi naš centar u Novom Sadu, koji je 2004. godine poneo "titulu" najboljeg arhitektonskog dela. Za izgradnju objekta u Novom Sadu koristili smo materijale koji se to tada u Srbiji nisu koristili, kaže direktor "Coninga" Jovana Pupovca.

Pre 4 godine godine "Coning" je otvorio servisno-prodajni centar u Novom Sadu, površine 750 m2 magacionerskog i oko 900 m2 servisno-prodajnog prostora. Po prostoru koji obuhvata, kao i opremi koja je u njemu ugrađena, svrstava se u red najmodernijih i tehnički najopremljenijih servisa na teritoriji Srbije.

Udruženja inženjera konsultanata Srbije

2008-10-07T23:12:00.000-07:00

Predstavnici 14 kompanija potpisali su u petak ( 3. oktobar 2008. godine) u Privrednoj komori Srbije, Inicijativu za osnivanjeUdruženja konsultanata Srbije, koje će biti član svetskog Udruženja inženjera konsultanata "Federation International Des Ingenieurs Conseils" (FIDIC).

Direktor konsultantske kuće "YU Build" Zoran Đorđević izjavio je tim povodom da je dugoročna vizija tog udruženja da se kroz desetak godina srpski investitori i graditelji uspešno nadmeću širom otvorenog tržišta celog sveta.

- Očekuje se da će u narednih desetak godina 15 do 20% bruto nacionalnog dohotka Srbije dolazi upravo iz građevinskog sektora, osnivanje Udruženja je od suštinskog značaja za dalji razvoj naše zemlje - izjavio je Đorđević.

FIDIC je najznačajnije svetsko udruženje konsultanata koji se bave građenjem i zaštitom životne sredine. Standardi koje je FIDIC propisao se koriste tokom gotovo svih najvažnijih graditeljskih poduhvata u svetu. Najveći broj međunarodnih finansijera (EIB, EBRD, World Bank, Asian Bank, ...), vodeće međunarodne komercijalne banke i investicioni fondovi kao i ostali veliki investitori, zahtevaju da se investicioni projekti koje oni finansiraju realizuju po ovim standardima.

Počela rekonstrukcija Kulturnog centra Novog Sada

2008-10-07T23:08:00.000-07:00

Prvi put nakon 70 godina, koliko postoji zgrada u Katoličkoj porti 5, u kojoj deluje Kulturni centar Novog Sada, a nekada i čuvena Tribina mladih, biće rekonstruisana, što će ovoj instituciji doneti značajno poboljšanje uslova rada.

Za rekonstrukciju Kulturnog centra grad Novi Sad će ukupno izdvojiti 80 miliona dinara, a nosilac radova je Javno preduzeće "Poslovni prostor", dok je izvođač radova "Jugomont" iz Novog Sada.

- "Jugomont" je izabran da uradi prvu fazu i grube radove, a za završetak te faze je određen rok od tri meseca, tako da bi prva faza za koju je već odvojeno 40 miliona budžetskih para, trebalo da bude završena do Nove godine. Rekonstrukcija se radi po projektu projektnog biroa "Studio K" - rekao je Srđan Crkvenjakov, pomoćnik direktora za izgradnju, održavanje i kontrolu poslovnih prostora u JP "Poslovni prostor".

- Kulturni centar je svojom delatnošću poslednjih godina zaista prerastao prostor u kojem je radio, tako da nam je rekonstrukcija i proširenje prostora zaista bilo od ključne važnosti. Ovom rekonstrukcijom ne samo da će biti renoviran postojeći prostor već će biti izgrađeno i novih 500 m2. Pored postojeće velike bioskopske sale koja će biti renovirana i prilagođena i filmskim projekcijama i pozorišnim predstavama, biće izgrađena i mala bioskopska sala, a biće proširen i Art klub koji će po projektu dobiti veliku terasu - ističe Nada Selaković, koordinator za odnose sa javnošću KCNS.

Kompletna rekonstrukcija trebalo bi da se završi u roku od godinu dana tako da će Kulturni centar sledeće zime moći da realizuje brojne programe u rekonstruisanom objektu. Dok radovi traju, telefoni KCNS su ostali isti, kao i internet adrese.

Nastavlja se subvencionisanje stambenih kredita

2008-10-06T11:39:00.000-07:00

Država će i dalje subvencionisati stambene kredite, dok ne utroši sav planirani novac, bez obzira na novonastalu finansijski krizu i uvećan budžetski deficit. Da li će to biti do kraja decembra, ili će se predviđena kvota od 487,5 miliona dinara potrošiti ranije zbog interesovanja građana, još je neizvesno.

Ipak, verovatno je da će mnogi podstanari, zbog poskupljenja stambenih pozajmica i upozorenja samih bankara da nije vreme za zaduživanje, malo sačekati sa rešavanjem svog stambenog pitanja.

Od početka godine do sada, Nacionalna korporacija je osigurala 13.795 stambenih kredita, od toga oko 2.000 su zajmovi koje dotira država. Ukupna suma osiguranih stambenih pozajmica kod Nacionalne korporacije je 1,2 milijarde EUR, a na subvencionisane pozajmice odnosi se 221 mil EUR.

Bankari kažu da se ovih dana podnošenje zahteva i odobravanje stambenih zajmova koje potpomaže država odvijaju uobičajeno i da gužvi nema.

Posle prolećnih zastoja u odobravanju ovih kredita, od jula do 29. septembra Nacionalna korporacija je osigurala 799 dotiranih stambenih zajmova u iznosu od 473 miliona dinara.
Kako je predviđeno da se iz budžeta za ove namene u trećem kvartalu, utroši 487,5 miliona dinara, a na osnovu zahteva koji se trenutno obrađuju u Korporaciji, procenjuje se da će biti upotrebljena svaka para.

- Prema važećem programu Vlade Srbije u naredna tri meseca izdvojeno je 487,5 miliona dinara za subvencionisane stambene kredite - kažu u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. - Posebno se dotiraju profesionalna vojna lica i zaposleni u zdravstvu i za njih je država izdvojila 1,55 milijardi dinara. Novca za ove posebne programe dotacija ima dovoljno.

Inače, prosečan stambeni zajam koji potpomaže država iznosi oko 30.000 EUR, a najčešće ga uzimaju građani starosti od 35 do 40 godina. Ali, mnogi podstanari sada su "prikočili" i prave nove računice, posle upozorenja Narodne banke Srbije da će kamate na stambene kredite, koje ni u ovom trenutku nisu male, samo rasti u narednom periodu zbog velike svetske finansijske krize.

Naime, naše banke zajme novac na evropskom tržištu. Trenutna vrednost eurobira, evropske kamatne stope za koju se vezuju stambeni zajmovi indeksirani u evrima, iznosi 5,31 odsto. Kada se na ovaj iznos doda bankarska marža koja se kreće od tri do 3,60 odsto, dobija se da zajam, u startu, korisnika košta od 8,31 do 8,91 odsto.

KOLIKO JE NAMENJENO?

Za ovu godinu država je za subvencionisane stambene kredite namenila 3,5 milijardi dinara. Od toga, milijarda je data profesionalnim vojnicima, a 550 miliona zdravstvenim radnicima. Ostalim građanima pripalo je 1,9 milijardi dinara. Proletos je došlo do zastoja u odobravanju zajmova, koje dotira država, kako je zvanično saopšteno iz tehničkih razloga. Ali, znalo se da je problem bio u nedostatku novca, odnosno da je predviđena kvota utrošena. U julu je nastavljeno sa ovom vrstom pozajmica. Još se ne zna da li će i koliko novca biti namenjeno u sledećoj godini.

Otvoren prvi "Delta City" u Crnoj Gori

2008-10-02T04:05:00.000-07:00

Srpska kompanija "Delta" otvorila je 1. oktobar 2008. godine u Podgorici prvi trgovinski centar "Delta City", u koji je uložila 60 mil EUR. Vlasnik "Delte" Miroslav Mišković izjavio je na otvaranju da je ta kompanija u Crnu Goru ukupno investirala 172 mil EUR i da zapošljava blizu 2.000 radnika, što predstavlja značajnu komponentu razvoja privrede Crne Gore.

Osim trgovinskog centra, ta srpska kompanija vlasnik je supermaketa u Crnoj Gori, a prisutna je i kroz telekomunkacionu kompaniju "Mtel" i osiguravajuću kuću "Delta Generali".

Mišković je najavio i dalja ulaganja u Crnu Goru u oblasti poljoprivede i turizma.

On je zatražio od lidera regiona da rade na formiranju jedinstvenog ekonomskog prostora i naglasio da taj posao ne ide lako, jer pored država koje su pozitive za investitore, ima i onih koje koče razvoj biznisa.

Gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša ocenio je na otvaranju da će šoping mol, koji je jedan od najvećih u regionu, pomeriti standarde poslovanja u trgovini i zaposliti veliki broj mladih ljudi.

On je izrazio očekivanje da će se se osim svetskih brendova u tom tržnom centru prodavati i crnogorski poljoprivredni proizvodi.

Otvaranju su prisustvovali i premijer Crne Gore Milo Đukanović, premijer Srbije Mirko Cvetković i premijer Republike Srpske Milorad Dodik, kao i gradonačelnici Ljubljane i Skoplja i privrednici iz čitavog regiona.

Šoping mol u Pogorici površine je oko 48.000 m2 i sadrži 75 lokala u kojima su zastupljeni najpoznatiji svetski brendovi, a imaće i bioskop sa šest sala.

Ikea ulaže milijardu evra u Srbiju?

2008-10-02T04:01:00.000-07:00

Švedski proizvođač nameštaja "Ikea" pregovara sa Srbijom o investiciji od 1,1 mlrd EUR u fabriku u našoj zemlji, rekao je premijer Mirko Cvetković.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je izjavio da očekuje da zvaničnici "Ikee" u narednih nekoliko dana dođu na razgovore o detaljima o planiranoj investiciji. On, međutim, nije precizirao detalje pregovora.

Dolazak švedske "Ikee" u Srbiju najavljuje se već nekoliko godina, a mediji su pre skoro dve godine objavili da "Ikea" traži plac za izgradnju svog objekta.

Posle toga su usledile i najave tadašnjeg ministra u Vladi Srbije Predraga Bubala da će "Ikea" otvoriti pet prodajnih cenatar u Srbiji. Posle razgovora Bubala i predsednika Srbije Borisa Tadića sa delegacijom te švedske kompanije u Beogradu, "Ikei" je poručeno da su im vrata za investiranje u Srbiju širom otvorena.

Pre petnaestak godina "Ikea" je prepoznala mogućnosti srpskog tržišta, pa je u Novim Banovcima otkupila i uknjižila oko 20 ha oranica, a u međuvremenu je otvorila prodavnicu kod hotela "Hyatt". Zbog poznatih dešavanja na Balkanu, "Ikea" je promenila poslovnu politiku i odustala od te namere.

Srbija na čuvenom EXPO REAL sajmu nekretnina

2008-10-02T03:50:00.000-07:00

Ostalo je još nekoliko dana do velikog svetskog okupljanja "nekretninaša" u Minhenu, na čuvenom EXPO REAL događaju (www.exporeal.net). Samo kao ilustracija veličine ovog skupa, koji se odražava već deset godina, prošle godine svoje projekte, mogućnosti i ideje prezentovalo 1.823 kompanije iz 43 države. Prošlogodišnji sajam je okupio oko 39.000 ljudi, 23.800 posetilaca i oko 15.000 predstavnika kompanija koje su izlagale. Šest izložbenih hala veličine 63.000 m2 bile su na raspolaganju učesnicima i gostima .....

Ove godine organizatori su na zahtev izlagača i ranijih rezervacija pustili u "pogon" i sedmu halu. Oni očekuju posetu od čak 45.000 ljudi, oko 70.000 m2 zakupljenog prostora, oko 2.000 izlagača iz najmanje 47 zemalja sveta ... . Sam skup i cenama ulaznica pokazuje kome je namenjen, jer ulaz za sva tri dana košta 330 EUR, 300 EUR košta karta, ako se kupi do 5. oktobra, a za dvodnevni ulazak se plaća 215 EUR.

Srbija će ovog puta biti prezentovana bolje nego ikada. Pored štandova, pripremljena su i 3 važna događaja.

Naime, kompanija "YU Kapital" će u utorak, 7. oktobra od 12:00 do 13:30 u Hali B, Sali B21 prezentovati projekat Šoping naselja "Brdo" kod Orlovačke petlje, a prezentaciju će voditi Marko Krajnčič.

Istog dana, na štandu Srbije, u organizaciji SIEPE (www.siepa.gov.rs), od 13:30 do 15:00, na štandu B2.314 biće održan koktel pod sloganom "Investirati u Srbiju". Koktel će, naravno, biti iskorišćen da se promovišu potencijali investiranja u nekretnine u Srbiji, na štandu će biti izložena i sjajna maketa pomenutog projekta "Brdo", veličine 2x4 m, a među prisutnima će biti i predstavnici Fonda za promocije investicija u Vojvodini (VIP Novi Sad), Direkcije za građevinsko zemljište Beograd (Beoland), Advokatske kancelarije Janković-Popović-Mitić iz Beograda, predstaviće se i gradovi Kragujevac, Ada, Subotica, Soko Banja, Leskovac i Zrenjanin. Biće tu i predstavnici kompanija "Colliers International", "EFG Property Servieces", "Verano invest", "Delta Real Estate", "BelRe" (DCG Beograd), YU kapital....

Još jedan događaj će biti iskorišćen za promociju investicionih mogućnosti Srbije, 7. oktobra, od 17:00 do 17:50 u Hali A1 biće održan INVESTMENT LOCATIONS FORUM pod nazivom "Real Estate Investors Guide: Serbia". Moderator će biti Aleksandar Opsenica (Ag Nekretnine/REBEC sajam/Festlent Beograd), a govoriće : Joannis Ganos, (Bluehouse capital Atina), Goran Kuridža (EFG Property Services Beograd), Dejan Racić (Delta Real Estate Beograd) i Jochen Wil (Rödl & Partner, Nürnberg). Najavljeno je da će govornici prikazati stanje i mogućnosti u Srbiji, kao i uporediti ovo tržište sa tržištem regiona.

Po onome što je najavljeno, može se videti da SIEPA ponovo predvodi nacionalni štand Srbije, a da po prvi put neki projekat iz Srbije ima samostalnu prezentaciju van štanda. Uz najavljenu prezentaciju na "Investment Location Forumu" i koktelu na štandu SIEPA, naglašavamo da ovo može biti dobitna kombinacija za efektno predstavljanje mogućnosti razvoja nekretnina u Srbiji.

U novosadskom "Park City" počela prodaja stanova

2008-10-02T03:43:00.000-07:00

Holandska kompanija "Vondel Capital" u zgradi pored gradilišta "Park City", otvorila je prvi "show-room", prostor u kome zainteresovani građani mogu na licu mesta da se uvere u kvalitet opreme i vide izbor materijala budućih stanova u ovom ekskluzivnom kompleksu na Limanu 3. Stanovi i poslovne prostorije biće opremljene proizvodima renomiranih proizvođača.

"Park City" je najveći građevinski objekat koji se tranutno gradi u Vojvodini sa ukupno 65.000 m2, a imaće oko 250 stanova i apartmana, podzemnu garažu sa 400 mesta, kao i poslovno-kancelarijski prostor. Do sada je prodato oko 30% stanova, među njima i dva najveća od 400 i 300 m2. Završetak radova očekuje se u jesen 2009. godine.

U Novom Sadu Izraelski "Big" počinje izgradnju trgovinskog centra

2008-10-01T22:38:00.000-07:00

Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić najavio je da će do kraja godine u tom gradu biti realizovane tri velike investicije i kazao da je glavni cilj gradske vlasti stvaranje povoljne investicione klime.

- Narednih dana ćemo imati prvu veliku stranu investiciju, pošto će izraelska kompanija "Big" početi izgradnju trgovinskog centra vrednog 70 mil EUR, u kojem će posao naći 1.000 ljudi - kazao je Pavličić na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada gradske vlade.

On je najavio da će do kraja godine biti realizovane još dve velike strane investicije, ali nije želeo da iznosi više detalja dok se ne postigne konačan dogovor.

- Ono što se već zna jeste namera proizvođača piva "Heineken" da u Novom Sadu izgradi regionalni distributivni centar, a izvestan je i dolazak austrijske "Supernove" i nekoliko poznatih slovenačkih i italijanskih kompanija - kazao je Pavličić.

Grčka "Global Finance International Limited" kupila 3,75 ha u Kragujevcu

2008-10-01T00:35:00.000-07:00

Grčka investiciona grupacija "Global Finance International Limited" kupila je 3,75 ha zemljišta nedaleko od parcele gde se gradi "Plaza centers" u Kragujevcu.
Član gradskog veća za investicije Nebojša Vasiljević rekao je da je grčka investiciona grupacija kupila tri parcele u naselju Stara radnička kolonija za 15 mil EUR.

Prema njegovim rečima, konzorcijum "Global Finance International Limited" planira da investira u izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa.

Naselje Stara radnička kolonija jedno je od najatraktivnijih za investitore gde se jedan ar prodaje po ceni od 40.000 EUR. Zbog dolaska velikih investitora lokalna uprava ubrzano sprovodi program raseljavanja drvenih baraka koje su izgrađene početkom prošlog veka.

Za porodice iz baraka grade se novi stanovi u istom naselju, po principu kvadrat za kvadrat. Do kraja maja naredne godine biće završena izgradnja tri lamele sa 162 stana, koju finansira lokalna uprava sa više od 5 mil EUR.

"Delta Real Estate" zainteresovana za crnogorski turistički potencijal

2008-09-29T05:21:00.000-07:00

Kompanija "Delta Real Estate" zainteresovana je za valorizaciju crnogorskih turističkih potencijala, ali će konkretne lokacije precizirati nakon objavljenih tendera i uslova učešća, rekao je generalni direktor Dejan Racić.

On je rekao da Crna Gora, s obzirom na kapacitete, može razviti do 5 značajnih "rizort kompleksa" na primorju.

- Neki tenderi koji se najavljuju su sigurno interesantni za nas, ali još ne mogu da kažem šta bi konkretno "Delta Real Estate" razvijala od tih kompleksa. Sigurno bismo želeli da imamo jedan kompleks turističkog karaktera i na primorju - rekao je Racić.

Prema njegovim rečima, ta kompanija će sačekati uslove tendera i ponudu.

GTC Square već primio prve korisnike

2008-09-29T05:15:00.000-07:00

Projekat GTC Square, najnoviji u nizu modernih poslovnih zdanja u Beogradu, renomiranog regionalnog investitora GTC Globe Trade Centre, predstavlja savremeni poslovni centar, koji čine dve poslovne zgrade A klase. Projekat se nalazi na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Bulevara umetnosti, dominirajući ovom novom beogradskom avenijom. Prizemlja su namenjena maloprodajnim delatnostima, dok su spratovi predviđeni za poslovni prostor.

Koncept ovog projekta je prožimanje različitih funkcija prostora, uz kreiranje novog gradskog trga u jezgru poslovnog bloka.

O tome da se radi o objektu napravljenom po vrhunskim svetskim standardima, svedoče oni koji su se već uselili - Bosch, Roche, Apatinska pivara, Adidas, Schindler, Le Grand i Bosch Siemens.

Globe Trade Centre S.A. (GTC S.A.) je jedan pokretača razvoja na tržištu nekretnina nove Evrope, koja se bavi razvojem nekretnina u regionu centralne, istočne i jugo-istočne Evrope. Za sada, Globe Trade Centre S.A. investira u razvoj nekretnina u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Ukrajini i Rusiji.

GTC je do sada izgradio približno 600,000 kvadratnih metara, i u svom impresivnom portfoliu ima skoro 2 miliona kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora u različitim fazama izgradnje.

U šabačku radnu zonu stižu investitori

2008-09-27T00:00:00.001-07:00

Sa 500 hektara zemljišta, namenjenog stranim i domaćim investitorima, šabačka severozapadna radna zona jedna je od najvećih u Srbiji, i trebalo bi da predstavlja okosnicu daljeg ekonomskog razvoja ovog kraja. Za komunalno opremanje zone – dovođenje struje, vodovoda i kanalizacije i prosecanje novih saobraćajnica do sada je uloženo oko 10 mil EUR iz gradskog budžeta, a ove godine odobreno je i 350 miliona dinara iz NIP.

– Ovo nisu bačena sredstva – kaže gradonačelnik Miloš Milošević. – U pribavljanje zemljišta krenuli smo pre pet godina sa jasnom strategijom, uvereni da je to naša komparativna prednost u odnosu na druge sredine. Krajem prošle godine počeli smo da izdajemo parcele za izgradnju privredno-industrijskih objekata, i do sada smo sklopili ugovore sa 15 kompanija koje su ukupno uzele 50 hektara, ili 10% zone.

Lokalna samouprava, prostor u zoni izdaje u zakup na 99 godina, po ceni od 6,8 EUR po metru kvadratnom. U cenu je uračunata obaveza grada da parcelu priključi na vodovod, fekalnu i kišnu kanalizaciju, gas i dovede struju visokog napona. Sa "Sajmom" iz Celja sklopljen je ugovor o izgradnji tri sajamske hale i pratećih objekata, koji bi trebalo da budu završeni iduće godine. Prostor je uzelo i nekoliko beogradskih, ali i šabačkih firmi.

– Zadovoljni smo odzivom i ne žurimo da zemljište izdajemo po svaku cenu. Parcele od 50 ha čuvamo za velike investitore, koji će omogućiti otvaranje većeg broja radnih mesta. Očekujemo da napravimo dobre poslove i prepolovimo nezaposlenost do 2012. godine – ističe Milošević.

Severozapadna radna zona najvećim delom nalazi se pored reke Save, čije čišćenje korita treba da počne krajem ove godine. Šapčani se nadaju da će se uskoro graditi i četvorotračni put do rumske raskrsnice. Da bi skratili vezu sa autoputem Beograd – Zagreb, sami su finansirali saobraćajnicu (pored zone) do Sremske Mitrovice, do koje se sada stiže za manje od dvadeset minuta. Šabačka zona, prema najavama iz Vlade Srbije, trebalo bi da bude proglašena zonom od nacionalnog značaja.

Američkoj privrednoj komori Srbija atraktivna investiciona destinacija

2008-09-18T15:22:00.000-07:00

Predstavnici Američke privredne komore u Srbiji najavili su 16. septembar 2008. godine da će se u narednih nekoliko meseci angažovati na promociji Srbije kao atraktivne investicione destinacije.

Srbiji predstoji zanimljiva politička i ekonomska jesen, a zanimljivo je da je u proteklih nekoliko nedelja zabeleženo veliko interesovanje investitora posebno za ulaganja u sektore nekretnina, robe široke potrošnje i IT. Mišljenje o Srbiji i investiciona klima su mnogo bolji nego pre izbora jer je nivo predvidivosti u kojem će smeru zemlja ići mnogo veći nego ranije, što je veoma bitno za investitore - izjavio je Dejan Cvetković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji.

On je podsetio da je od 2001. bruto domaći proizvod Srbije porastao sa 13 milijardi na 30,5 mlrd EUR, što dovoljno govori o ekonomskom razvoju zemlje.

- Ipak, može se reći da Srbija ostavlja novac na stolu - od 10 dolara uzmemo tri, a sedam ode u države u okruženju. Negativan imidž zemlje je direktno skopčan s većim rizikom, a veći rizik zemlje podrazumeva manji nivo ulaganja. Međutim, najveći profit nastaje iz nesigurnosti. Zato želimo da prilikom promocije Srbije ukažemo na činjenicu da veći rizik znači i mogućnost ostvarivanja većeg profita. Doći ranije kada tržište nije zasićeno omogućava mnogo veći povraćaj investicije nego kada su već prisutni veliki igrači - ocenio je Cvetković.

Kada je rečo konkretnim aktivnostima na promociji Srbije Cvetković je naveo učešće na globalnom investicionom simpozijumu "Putevi napretka", koji će biti održan 24. septembra u Njujorku. Među ostalim događajima na kojima će se Američka komora angažovati kao promoter Srbije jesu i Niški investicioni forum NIF 08, Treći međunarodni investicioni EXPO sajam u Novom Sadu, Osmi ekonomski samit Srbije (3-4. novembar), kao i kampanja "Strani investitori i lokalni ekonomski razvoj" koja će ove jeseni biti sprovedena u partnerstvu s Privrednom komorom Srbije.

Cvetkovićje rekao i da Američka komora želi da bude strateški partner Vlade kroz stalni dijalog na unapređenju poslovanja. U tu svrhu komora će premijeru Cvetkoviću predočiti preporuke u dokumentu "Ka boljoj klimi za investiranje i poslovanje".

Na Crnogorskom primorju dolaze najpoznatiji svetski lanci hotela

2008-09-15T00:58:00.000-07:00

Prema procenama zvaničnika u opštini Budva, na području budvanske rivijere u narednih nekoliko godina u izgradnju turističkih naselja i elitnih hotela visoke kategorije biće uloženo oko 12 mlrd EUR, što znači da je ova poznata turistička regija veoma interesantna za strane investitore.

Osim već rekonstruisanih i sagradjenih luksuznih hotela sa četiri i pet zvezdica, kao što su hoteli "Splendid", "The Queen ofMontenegro", "Iberostar Belvi" i "Mediteran" u Bečićima,"Palas" u Petrovcu na moru i "Avala" u Budvi, rivijera sunčanih plaža će u nekoliko narednih godina imati nove ekskluzivne hotele koje će graditi i njima rukovoditi poznati svetski brendovi, kao što su"Hilton", "Sheraton", "Kempinski","Marriott", "Dorchester" i drugi.

Trenutno najveću investiciju na budvanskoj rivijeri predstavljaizgradnja velikog turističkog hotelskog naselja "Astra Montenegro" na rtu Zavala kod Budve gde ruska kompanija "Mirax" planira da uloži ukupno 500 mil EUR.

U naredne dve godine u hotelsko-turističkom preduzeću "Budvanska rivijera" biće uloženo više od četiri milijarde evra, a kraljevska porodica iz Abu Dabija u rekonstrukciju i modernizaciju turističkog naselja "Slovenska plaža" u Budvi uložiće dve milijarde evra. Pored ostalog, ta kraljevska porodica planira da na Slovenskoj plažiizgradi i dva nova super moderna hotela sa 25 i 27 spratova.

Singapurska kompanija "Amanresorts" u rekonstrukciju grada hotela "Sveti Stefan" i hotela "Miločer", kao i izgradnju novog hotela "Kraljičina plaža" u Miločeru, uložiće, kako je planirano, više od 200 mil EUR.

Belgijski investitor Žan Luk Dumortije će uskoro na brdu Spas iznad Budve početi izgradnju golf terena i luksuznog hotela, a investicija će dostići 100 mil EUR.

Takođe, u podnožju brda Spas investitori iz Holandije i Makedonije počeli su zajedničku izgradnju luksuznog hotela "Serbona"sa najmanje pet zvezdica, a ova investicija košta najmanje stotinu miliona evra.

Na lokalitetu Smokvica kod Reževića, između Svetog Stefana iPetrovca na moru, ruska kompanija "Vas Invest" gradiće savremeno turističko naselje u koje će uložiti najmanje 200 mil EUR.

Na bečićkoj plaži krajem ove godine planirano je da počneizgradnja hotela "Sheraton" i "Hilton", a za izgradnju luksuznih hotela najviše kategorije zainteresovana je i poznata svetska kompanija "Dorchester".

Predstavnici opštine Budva i vlade Crne Gore već duže pregovaraju sa nekoliko značajnih investitora iz inostranstva oko izgradnje hotelsko-turističkih naselja na prostoru Jaza i Buljarica, a u toku su pregovori sa investitorima zainteresovanim za izgradnju turističko-hotelskih sadržaja na lokacijama Bečići, Drobni pijesak i Crvena glavica.

Zanimljivo je da je prošle godine u opštini Budva, po osnovu prodaje nekretnina ostvaren promet od 600 mil EUR, dok se ove godine,zahvaljujući velikom interesovanju investitora iz inostranstva, očekuje nekoliko puta više sredstava.

Novi Sad na Međunarodnom sajmu investicija "Investexpo"

2008-09-11T00:48:00.000-07:00

Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i generalni direktor Novosadskog sajma prof. dr Aleksandar Andrejević razgovarali su o mogućnostima da se Grad predstavi na Međunarodnom sajmu investicija "Investexpo".

- Međunarodni sajam investicija "Investexpo" nudi velike mogućnosti za privlačenje stranih investitora kao i za saradnju privatnog i javnog sektora – istakao je Andrejević i pozvao Grad Novi Sad da se kapitalnim projektima predstavi na Sajmu "Investexpo" koji će biti održan od 4. do 7. novembra.

- Novi Sad prepoznaje svoj interes u predstavljanju na Međunarodnom sajmu investicija – naglasio je Gradonačelnik Pavličić.

Prema njegovim rečima, neki od kapitalnih projekata grada Novog Sada su izgradnja novih mostova, saobraćajnih obilaznica, tunela kroz Frušku Goru kao i rešavanje problema gradske deponije.

Generalni direktor Novosadskog sajma prof. dr Aleksandar Andrejević pozvao je gradonačelnika Novog Sada i da bude predsednik Organizacionog odbora te manifestacije.

"Belgradoring" u Surčinu - kompleks za auto i moto trke

2008-09-11T00:31:00.000-07:00

Prostornim planom gradske opštine Surčin u naselju Bečmen definisana je zona "planiranog sportsko-rekreativnog kompleksa" i ona se upravo aktivira za izgradnju velikog kompleksa za auto i moto trke. Gradska opština Surčin upravo bira partnera ovog projekta, koji će licitacijom dobiti kompleks površine 85.4ha u zapadnom delu naselja Bečmen, po poznatom aranžmanu u Srbiji - zakupu na 99 godina.

Investitor će za 3 godine na ovom prostoru, pored trkačkih i trening staza za auto i moto trke, izgraditi i objekte za brojne prateće sadržaje, koji su vezani za ugostiteljstvo, rekreaciju, trgovinu, zabavu..., a Beograd će dobiti prostor koji će biti namenjen samo ovoj, u svetu, izuzetno primaljivoj ponudi.

"Supernova" u Novom Sadu

2008-09-10T23:24:00.000-07:00

Austrijska kompanija "Supernova" namerava da u Novom Sadu izgradi trgovački centar na 100.000 m2, a ta investicija, vredna oko 100 mil EUR, obezbedila bi zaposlenje oko 1.000 ljudi, saopštio je iz kabineta grdonačelnika Igora Pavličića.

Predstavnik "Supernove" Dušan Dobrijević rekao je da se ta holding kompanija bavi razvojem, projektovanjem, gradnjom i menadžmentom tržnih centara i parkova i istakao da je, kao jedna od vodećih firmi u tom poslu u regionu, zainteresovana za izgradnju objekta u Novom Sadu.

Pavličić je naglasio da je gradska vlast spremna da podrži sve one koji žele da ulažu kapital u Novi Sad i zatražio od predstavnika "Supernove" da pošalju pismo o namerama s neophodnim podacima kako bi se potom pronašla lokacija za gradnju.

U Kragujevcu izgradnja fabrike za proizvodnju autodelova

2008-09-10T23:20:00.000-07:00

Austrijska firma "Magna Schteier", sudeći prema najavama, gradiće u Kragujevcu fabriku za proizvodnju autodelova. O tome se, potvrdio je u utorak (9. septembar 2008. godine) i Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, razgovara već duže vreme, obostrano interesovanje postoji, i treba samo da se utanače detalji.

Komentarišući izjavu trgovinskog atašea Ambasade Austrije u Beogradu Andreasa Hajdentalera, da će "Magna Schteier" uskoro doći u Srbiju, kao i trgovinski lanac "Sharp", Stevanović kaže da su posebno dobrodošle kompanije koje žele da ulažu u proizvodnju.

- Tek treba da se dogovorimo o detaljima te saradnje, ali proizvodne firme imaju posebne beneficije. Povlastice će zavisiti od broja ljudi koje žele da uposle. U opticaju su dve lokacije, jedna je u industrijskoj zoni "Servis dva", gde postoji još šest hektara slobodnog zemljišta - kaže Stevanović.

Takođe, postoji i lokacija u naselju Cvetojevac, gde grad raspolaže sa deset hektara zemljišta namenjenog investitorima. Reč je, inače, o atraktivnim lokacijama, duž trase autoputa Kragujevac - Batočina, koji je u izgradnji.

Novi filmski kompleks nastaje u Surčinu

2008-09-08T23:42:00.000-07:00

Prostornim planom Gradske opštine Surčin, koji je izradio CEP iz Beograda, date su šanse za brojne investicije u ovoj opštini. Jedna od značajnijih je i upravo najavljena izgradnja objekata za filmsku postprodukciju i filmske laboratorije, koji će se prostirati na građevinskoj parceli u Progaru, površine 31.942 m2.

Prostor se nalazi na severu opštine Surčin, a buduće objekte će od Bojčinske šume razdvajati postojeći kanal.

Kompleks će nastati u roku od 3 godine od dana potpisivanja Ugovora, a predstavnici opštine su odlučili da budući investitor ovaj prostor dobije u zakup na 99 godina.

Ruska kompanija "Metropol" vlasnik ostrva Sveti Marko

2008-09-05T22:50:00.000-07:00

Novi vlasnik beogradske turističke firme "Putnik", ruska kompanija "Metropol", postala je i zvanično vlasnik ostrva Sveti Marko.

"Metropol" je ugasio crnogorsku firmu "Putnik" Crna Gora i postao zvanično vlasnik sve imovine te firme u Crnoj Gori, prvenstveno ostrva Sveti Marko i turističkog naselja "Putnik" u Bečićima.

Govoreći o realizaciji projekta izgradnje novog superluksuznog turističkog kompleksa na Svetom Marku sa čak sedam zvezdica, dosadašnji izvršni direktor "Putnika" Crna Gora Zlatko Petković kaže da će studija lokacije novog kompleksa biti gotova do novembra, nakon čega sledi izrada glavnog izvođačkog projekta, što će potrajati oko godinu dana.

- Nakon usvajanja studije lokacije počeće uređivanje terena i uklanjanje postojećih objekata koji su u ruševnom stanju. "Metropol" je vrlo ozbiljno prišao ovom poslu, a količina novca koji će se ovde uložiti, garant je da će Sveti Marko ubuduće biti objekat visokog turističkog standarda- naglašava Petković.

Idejni projekat novog turističkog kompleksa vrednog preko pola milijarde evra na atraktivnom ostrvu u Tivatskom zalivu predviđa izgradnju ukupno oko 90.000 m2.

Novi turistički kompleks na ostrvu biće grupisan oko centralnog luksuznog hotela bungalovskog tipa i centralnog ugostiteljskog objekta, a po obodu ostrva biće luksuzne rezidencijalne vile i sportsko-rekreativni sadržaji. Na severozapadnoj obali ostva biće izgrađena i manja marina kapaciteta od 100 do 120 vezova, a posebne vezove za jahte imaće i svaka rezidencijalna vila na ostrvu.

Podsetimo, mediji su ranije pisali o sporu oko vlasništva, koji je otvoren čim je Agencija za privatizaciju Srbije pozvala zainteresovane da učestvuju u javnom nadmetanju za kupovinu ostrva, čija je početna cena bila 16,75 mil EUR.

Zemljište i objekti, koji su pripadali "Putniku", za koje je oko 200 građana, koji su nacionalizacijom ostali bez imovine tvrdilo da su pravi vlasnici, površine su oko 301,58 hiljada m2. Američki biznismen srpskog porekla Srba Ilić je kupio ostrvo od "Putnika", ali nije ispoštovao ugovor.

Zgrade "Inex interexport" i "Yugoexport" na aukciji

2008-09-03T23:44:00.000-07:00

Agencija za privatizaciju, kao stečajni uravnik, ponudiće 23. septembra 2008. godine na prodaju poslovnu zgradu "Inex interexport" u centru Beograda, po početnoj ceni od 3,2 milijarde dinara (oko 40 mil EUR).

Zgrada koja se nudi na prodaju površine je 12.900 m2 i ima 21 sprat (PO+P+M+21), a nalazi se u ulici Kraljice Marije 1, navedeno je u licitacionoj ponudi Agencije za privatizaciju.

Poslovna zgrada poseduje kompletnu infrastrukturu, koja odgovara zahtevima savremenog poslovanja za više od 800 zaposlenih.

Na istoj aukciji odvojeno se prodaje i poslovni prostor od 165 m2 u "Ineksovoj" višespratnici, a početn acena za taj objekat je 80.8 miliona dinara.

Agencija za privatizaciju ponudiće na prodaju zgradu "Yugoexporta" u centru Beograda 23. septembar 2008. godine, po početnoj ceni od 162,6 miliona dinara.

Zgrada ima 508 m2 korisne površine i nalazi se u Ulici majke Jevrosime 23.

Za učesće na licitaciji zainteresovani kupci treba da uplate depozit od 65 miliona dinara. "Yugoexport" je u stečaju od juna 2001. godine zbog dugovanja bankama.

Najveći deo imovine "Yugoexporta" prodat je na licitaciji u novembru 2007. godine, za ukupno 1,4 milijarde dinara. Najskuplje je prodata zgrada u Knez Mihailovoj ulici, za 1,27 milijardi dinara, a početna cena je bila 271,3 miliona dinara.

Uslov za učešće na aukciji je otkup prodajne dokumentacije po ceni od 150.000 dinara i uplata depozita od 1,28 milijardi dinara pet radnih dana pre održavanja nadmetanja.

Kopaonik - hotel "Ivestbanka" na prodaju

2008-09-03T23:22:00.000-07:00

Agencija za osiguranje depozita Srbije objavila je tender za prodaju hotela "Investbanka" na Kopaoniku po početnoj ceni od 594 milona dinara. Kako je navedeno u oglasu, taj hotel sa četiri zvezdice u Starom Rudištu, deo je imovine "Investbanke" u stečaju, ima ukupnu površinu od 2.239 m2 i prodaje se zajedno sa celokupnim inventarom i pravom korišćenja 18 ari zemljišta.

Hotel se nalazi oko 500 metara od centra turističkog kompleksa na Kopaoniku, neposredno uz žičaru i u okviru 33 apartmana raspolaže sa 140 ležaja. Uslov za učešće na tenderu je da kupac uplati depozit od 59,4 miliona dinara i dostavi ponudu do 26. septembra.

Agencija za osiguranje depozita na tenderu je ponudila i odmaralište Grocka, takođe deo imovine "Investbanke" u stečaju, po početnoj ceni do 77,8 miliona dinara. Depozit za učešće na tenderu iznosi 7,78 miliona dinara, a rok za dostavljanje ponuda je 26. septembar.

Agencija za osiguranje depozita ponudila je na prodaju i mlin i silos kompanije "Žitoratar" iz Šapca, koji su imovina "MB banka" iz Niša u likvidaciji. Početna cena na tenderu je 99,5 miliona dinara, a depozit za učešće je 9,95 miliona dinara.

U Bukureštu konferencija iz oblasti nekretnina

2008-09-03T23:14:00.000-07:00

"EastEuro Link" će u Bukureštu 26. septembra organizovati 5. konferenciju iz oblasti nekretnina, ovog puta sa većim fokusom na region Jugoistočne Evrope.

Dok na globalnom nivou investicije na tržištu nekretnina pokazuju znake opadanja u prvom kvartalu 2008, investicije u Jugoistočnoj Evropi su u značajnom porastu. Interesovanje investitora se pomerilo ka ovom delu Evrope i samo u prva 3 meseca ove godine ukupan iznos investicija je dostigao 3 milijarde EUR, navedeno je u saopštenju "EastEuro Link".

Program konferencije, kako je istaknuto, pokriva teme u kojima se ogleda sva dinamika tržišta, a govoriće eksperti iz nekoliko evropskih zemalja.

Vise informacija o konferenciji kao i o prijavi za učešće na ovom skupu na http://www.easteurolink.co.uk/ ili u beogradskom predstavništvu "EastEuro Link" na telefon 011/262-98-78.

Stanica "Prokop" za 36 meseci

2008-09-01T01:05:00.000-07:00

Izgradnja "Prokopa" i izmeštanje Glavne železničke stanice iz centra Beograda do sada su "progutali" čitavih 30 godina i 100 miliona EUR- a gotovo ništa nije urađeno. Ipak, učesnici "istorijskih" radova gaje nadu da će najkasnije do kraja godine dobiti dozvolu Vlade Srbije da nastave izgradnju stanice koja bi, makar delimično, rasteretila saobraćaj u centru grada.

Da zalogaj bude veći, planira se i izgradnja propratnih objekata na ploči stanice, gde će se nalaziti centar na 128.000 m2 u vlasništvu "Energoprojekta“. Izgradnjom nove železničke stanice "Prokop", i izmeštanjem sadašnje, biće oslobođeno oko 86 ha zemljišta, u veoma atraktivnom delu grada. Međutim, radovi na izmeštanju stanica traju tri decenije, pa će po svemu sudeći, na novu stanicu Beograđani čekati još nekoliko godina.

Prema rečima Milanka Šarančića, generalnog direktora "Železnica Srbije", oni su uradili sve što je neophodno kako bi se nastavilo sa izgradnjom "Prokopa". Sada se samo čeka saglasnost Vlade posle koje bi "Energoprojekt" mogao da nastavi radove. Kao krajnji rok završetka radova na "Prokopu", Šarančić navodi 36 meseci.

- Ova stanica je u planu za izgradnju od davne 1974. godine i do sada je uloženo mnogo novca. Železnica je još izdvojila milion i po evra za dalji nastavak gradnje. Od toga je po potpisivanju ugovora sa "Energoprojektom" izdvojeno milion, a pola milina evra je otišlo Ministarstvuza infrastrukturu za pripremne radove, kaže Šarančić.

Kako navodi, na samoj koti 105, takozvanoj ploči, planiran je veliki centar, a od investitora zavisi šta će se u njemu nalaziti, odnosno šta je po njihovoj proceni najunosnije. Taj objekat će imati 128.000 m2. Ispod ploče će se nalaziti 10 opremljenih koloseka na površini od 3.000 m2. Na ovom prostoru će se još nalaziti objekti i službe železnice, ali i veći poslovni prostor koji će moći da se rentira. Takođe, stanica "Prokop"neće biti poslednja stanica, kao što je to sada slučaj sa Glavnom železničkom stanicom.

- Prokop ulazi u Koridor 10, tako da ovo neće biti poslednja stanica. U planu je da se osposobi i drugi kolosek, kako bi se napravila boljaveza sa Pančevom. Grad je takođe izašao u susret i planirana je nabavka 20 novih putničkih garnitura, kako bi se zamenilo 10 postojećih - kaže Šarančić i dodaje da je neophodan remont pruge ,"Beovoza" ka Pančevu, jer je najveća zainteresovanost putnika baš za relaciju Beograd-Pančevo.

I "Energoprojekt", koji je sa "Železnicama Srbije" krajem marta ove godine potpisao završne ugovore o nastavku izgradnje stanice u Prokopu, odnosno o ustupanju prava gradnje, spreman je i čeka odluku Vlade da vlasništvo nad betonskom pločom prenese na ovu građevinsku firmu.

Da podsetimo, pre tri godine, na tenderu za ustupanje prava gradnje stanice u Prokopu "Energoprojekt" je bio drugoplasirani ponuđač, ali sa prvoplasiranim "Trigranitom" nije postignut dogovor.

Izvršni direktor "Energoprojekta", Miodrag Zečević, nedavno je za naš list izjavio da posao ne može da se počne dok se ne reši problem sa prenosom vlasništva. U ovom poslu, kako je naveo Zečević, imaće "podršku" nekoliko banaka.

U Aranđelovcu kvadrat 900 EUR

2008-09-01T00:53:00.000-07:00

Cene novoizgrađenih stanova u Aranđelovcu porasle su tokom letnjih meseci. Zabeležen je skok od 200 EUR po kvadratu stambene površine. Tako, cena kvadratnog metra stana u novogradnji u centralnoj gradskoj zoni Aranđelovca sada iznosi 900 EUR. Periferija je, kao i u drugim gradovima, jeftinija-cene su niže za 100-150 EUR.

Trenutno se na području naselja Lamele gradi pet višespratnih stambenih zgrada sa stanovima različitih kvadratura namenjenih tržištu.

– Cene stanova povećane su zbog skoka cena građevinskog materijala ove godine za oko 50%, kao i zbog pada vrednosti evra. Znatno je poskupelo i građevinsko zemljište. Za jedan ar na Lamelama, na primer, treba platiti čak 10.000 EUR, gotovo kao na beogradskom Dedinju – kaže Srđan Dobričić, vlasnik firme "Zidar", jedan od poznatih investitora koji se izgradnjom kuća i stanova bavi blizu dve decenije.

U ovom trenutku u Aranđelovcu je primetan zastoj u prodaji novih stanova. Za kupovinu krova nad glavom posebno teško se odlučuju mladi i mladi bračni parovi jer čekaju na kredite koje subvencioniše država.

– Verujem da će bolja prodaja stanova krenuti na jesen. Prava je šteta što se mladi ljudi nerado odlučuju da krov nad glavom potraže u okolnim selima, jer život u njima poprima savremeniji tok: do njih vode asfaltni putevi, imaju gradsku vodovodnu mrežu, a uskoro će dobiti i gas. U aranđelovačkim selima mogu da se nađu lepe kuće sa baštama i voćnjacima. Kvadrat stambene površine tih kuća je od 100 do 200 EUR.

Zanimljivo je da veliki broj radnika koji su dobili otpremnine u aranđelovačkim firmama novac ulaže u obnavljanje zapuštenih kuća svojih predaka. Mnogi od njih žele da ih tako preurede da posluže za iznajmljivanje turistima u letnjoj sezoni.

Kada je reč o solidarnoj izgradnji stanova, na području aranđelovačke opštine ona je u zastoju. Razlog je što su mnoge firme u stečaju ili jedva preživljavaju, poput najvećih, holding korporacije "Šamot" i Industrije "Elektroporcelan".

Zbog nedostatka novca iz opštinske kase prekinuta je izgradnja zgrade sa 21 stanom koji su namenjeni za najsiromašnije Aranđelovčane.

Do 2010 podaci o imovini na internetu

2008-09-01T00:29:00.000-07:00

Već krajem septembra građani Srbije moći će da putem Interneta pretražuju bazu podataka katastra nepokretnosti, saznaju ko su vlasnici ili korisnici nekretnina, kao i to da li je imovina za koju se raspituju pod sudskim sporom, hipotekom ili na bilo koji drugi način opterećena, kaže direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Nenad Tesla.

Uvid u detalje jedinstvenog katastra nepokretnosti – informacije o katastarskim parcelama, zgradama, stanovima i pomoćnim objektima kao posebnim delovima zgrade i drugim građevinskim objektima, o njihovom položaju i obliku, površini, načinu korišćenja, bonitetu, katastarskoj klasi – biće moguć na sajtu naredne godine.

– Novi informacioni sistem i izrada softverske aplikacije i finansirani su kreditom Svetske banke. Njegova primena će doprineti da RGZ odgovori sve većem broju zahteva građana, pružajući veliki broj geoprostornih podataka na brz i efikasan način. Tako ćemo postati javni servis, kao sastavni deo e-uprave Republike Srbije – objašnjava Tesla.

U centralni registar, koji je objedinio zemljišne knjige i katastar nepokretnosti, do sada je uknjiženo oko 78,3% teritorije Srbije, dok je na mapi Beograda rezultat nešto slabiji.

Ustrojene su uglavnom manje katastarske opštine – Stari grad, Rakovica, Vračar, Savski venac, Sremčica, Beli Potok, Kneževac i Pinosava, dok je u Novom Beogradu uknjiženo 95% teritorije.

Formiranje centralne baze podataka u glavnom gradu ide znatno teže zbog tradicije vođenja dvojnih evidencija nepokretnosti: katastar zemljišta (u Republičkom geodetskom zavodu) i zemljišne knjige (u opštinskim sudovima). Dvojne evidencije su u upotrebi i u Vojvodini i Beogradu, dok je u ostalim regionima Srbije katastar zemljišta ostao jedina evidencija parcela.

Na teritorijama gde postoji samo katastar zemljišta bilo je jednostavno prebaciti evidenciju u katastar nepokretnosti, dok je "slaganje" dve evidencije, kao što je to slučaj u Beogradu, mukotrpan posao.

Plan je, kaže direktor Republičkog geodetskog zavoda, da svaka opština u Srbiji do 2010. godine dobije katastar nepokretnosti, što će omogućiti vlasnicima da brzo i lako dođu do posedovnog lista.

Komplikovana procedura možda je bila jedan od razloga zbog kojeg su se vlasnici teško odlučivali da uknjiže svoju imovinu, a to znači da nisu mogli ni da raspolažu njome.
Od spajanja zemljišnih knjiga i katastra nepokretnosti u jedinstven centralni registar najviše koristi imaće poljoprivrednici. Moći će, recimo, da stavljaju zemlju pod hipoteku. Oni više neće biti u dilemi da li se vlasništvo o nepokretnosti nalazi u evidenciji zemljišnih knjiga po opštinskim sudovima ili u evidenciji kod RGZ.

Novi zakon o državnom promeru i katastru nepokretnosti trebalo bi upravo da ubrza proces uknjižbe. On bi trebalo da omogući da se nepokretnosti, koje nisu sporne, automatski knjiže bez javnog uvida i dodatnih procedura.

– Time će fizička i pravna lica imati mogućnost da na brz i jednostavan način upišu svoje nepokretnosti u katastar, što je značajno naročito u opštinama u kojima je razvojem tržišta nekretnina povećan broj zahteva za upis hipoteke zbog obezbeđenja kredita. Nova zakonska rešenja imaće efekta u rešavanju problema kao što su smanjenje vremena potrebnog za rešavanje zahteva, smanjenje gužvi u pisarnicama službi i lakši pristup podacima katastra nepokretnosti – istakao je Tesla.

U Rajićevoj kraj arheološkog nalazišta počela gradnja Hotelsko-poslovnog kompleksa

2008-08-28T00:13:00.000-07:00

Pet godina otkad je ukinuta trolejbuska okrenica kod Kalemegdana, počela je gradnja na placu u Rajićevoj ulici. Izraelski investitor je krenuo posao izgradnje poslovno-komercijalni kompleksa od 46.000 m2, uključujući hotel sa pet zvezdica.

Plac od gotovo jednog hektara, oivičen ulicama Rajićevom, Uzun Mirkovom, Tadeuša Košćuška i Knez Mihailovom, iznenada je oživeo 16. avgusta. Kamioni natovareni zemljom ulazili su i izlazili, neveliko drveće je posečeno, ograda oko placa učvršćena a noćni čuvar postavljen na ulaz. Izraelski investitor "A.B.D." d.o.o. i srpski partner "Unioin inženjering" dobili su od Ministarstva za infrastrukturu "potvrdu o prijavi radova" što je zeleno svetlo za početak gradnje.

- Počela je pripremna faza koja obuhvata raščišćavanje lokacije, izmeštanje postojećih instalacija i izgradanju potpornih zidova. Ona će trajati oko šest meseci, nakon čega se očekuje početak gradnje kompleksa koji će obuhvatiti trženi centar, podzemne garaže i prvi hotel sa pet zvezdica u centru grada, sa kapacitetom od 240 hotelskih jedinica. Preduzeće "A.B.D." će investirati u ovaj projekat oko 100 mil EUR - rečeno je u sedištu ove izraelskie firme u Beogradu.

Autentično arhitektonsko rešenje projekta potpisali su akademik Milan Lojanica i docent Vladimir Lojanica, koji su osvojili prvu nagradu na javnom konkursu. Otvaranje tržnog centra očekuje se 2011. godine.

- Za nas projekat u Rajićevoj ulici predstavlja jedan od najznačajnijih projekata grupacije i ona mu posvećuje maksimalne resurse, investicije i pažnju. Verujemo da će raznovrsnost ovog modernog kompleksa zadovoljiti potrebe kako lokalnog stanovništva tako i mnogobrojnih turista, posetilaca prestonice kaže Meir Avital, partner i predstavnik kompanije "Ashtrom" čiji je firma "A.B.D." d.o.o. sastavni deo.

Nisu svi srećni zbog početka gradnje u Rajićevoj. Bogdan Veljković, američki Srbin čiji je deda pre Drugog svetskog rata na palcu od 12 ari na uglu Tadeuša Košćuška i Uzun Mirkove imao hotel "Srpski kralj" nastavlja svoju borbu za povratak imovine.

- Imali smo audijenciju kod ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Olivera Dulića koji nam je obećao da će u državi morati da se poštuje zakon. Izgradnja na našem placu je potpuno nelegalna kao i ceo projekat koji ne treba dozvoliti - rekao je Bogdan Veljković.

U Direkciji za gradsko građevinsko zemljište, koja je sa izraelsko-srpskim investitorima sklopila ugovor 2003. godine o naknadi za uređenje, rečeno je da je tada plaćen samo manji deo (65 miliona dinara). Investitor je dužan da Direkciji u najskorije vreme plati preostali iznos od više od milijardu dinara.

Arheološka istraživanja završena

Početak izgradnje u Rajićevoj odlagao je i pronalazak arheološkog nalazišta. Sada je poslednja faza istraživanja završena, a nalazište zaštićeno. Ipak, arheolozi će ostati na terenu i nadzirati izgradnju.

- Sreća je da se ova lokacija nalazila između rimskog logora i naselja tako da osim jednog dela rimske ulice nije bilo nepokretnih nalaza. Sa druge strane ovde je pronađeno mnogo keramičkih predmeta, kao i novca iz doba Antike - kaže Marko Popović iz Arheološkog instituta.

Do kraja 2009. 500 stanova za pripadnike Vojske Srbije

2008-08-27T23:47:00.000-07:00

Ministar odbrane Dragan Šutanovac najavio je 26. avgust 2008. godine da će do kraja 2009. godine biti završeno više od 500 stanova namenjenih bivšim i sadašnjim pripadnicima Vojske Srbije.

Posle uručenja ključeva od 45 stanova u beogradskom naselju Bežanijska kosa, Šutanovac je rekao da će do kraja godine biti završeno 110 stanova, a do kraja 2009. još oko 400 stanova.

On je podsetio da su stanovi na Bežanijskoj kosi počeli da se grade još 1992. godine i da su radovi na njihovom završetku, posle više prekida, počeli krajem 2007. godine, zahvaljujući angažovanju Ministarstva odbrane.

On je najavio završetak započetih stanova na Bežanijskoj kosi, istakavši da će se graditi novi, ne samo u Beogradu već i na prostoru cele Srbije.

Šutanovac je izrazio očekivanje i da će uskoro početi razmena viška vojnih nepokretnosti za stambeni prostor sa lokalnim samoupravama u Srbiji i Republičkom direkcijom za imovinu.

Ministar odbrane je najavio i intenziviranje razgovora o vojnoj imovini u Nemanjinoj 9 u Beogradu, za koju je Vojska Srbije trebalo da dobije oko 800 stanova.

"Colliers" u Tirani

2008-08-24T03:19:00.000-07:00

"Colliers International Albania" je ekskluzivni zastupnik za iznajmljivanje prostora u poslovnom centru "Millenium" u Tirani, koji je najveći projekt kancelarijskih prostora u toj zemlji.

"Millennium", na oko 18.000 m2 bruto izgrađene površine, ima 8 spratova s kancelarijama isključivo klase "A", koje zauzimaju više od 7.000 m2.

U zgradi će se nalaziti i maloprodajni objekti u prizemlju i bioskopi smešteni u dva podzemna sprata.

Izgradnja stambeno-poslovnog objekta za studente u Nišu

2008-08-20T23:47:00.000-07:00

Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika i umetnika pri Univerzitetu u Nišu nastavlja da investira u stanove, kako bi i na taj način zadržala svoje najbolje kadrove na Univerzitetu.

Tako je, posle neophodnih priprema, pokrenula izgradnju stambeno-poslovnog objekta
u ulici Branka Krsmanovića u Nišu. Gradi se sedmospratni objekat bruto površine 15.382,60 m², a posao će realizovati konzorcijum firmi „Nišprojekt – visokogradnja” i „Nišprojekt – projektovanje” iz Niša.

U Alanji stan od 200 kvadrata košta 80.000 EUR

2008-08-20T23:38:00.000-07:00

Luksuzno opremljene vile u Alanji i okolini, u zavisnosti od udaljenosti od mora, od vremena gradnje, kao i od sadržaja uključenih u cenu, koštaju do 2.000 EUR po kvadratu i to za one objekte koji su uređeni po najsavremenijim standardima.

Tako, vila od 155 kvadrata sa tri spavaće sobe i sa velikom krovnom terasom, uz gotovo neizostavno dobro opremljenu kuhinju i kupatilo košta 160.000 EUR. Cena od 1.067 EUR po kvadratu je zbog udaljenosti kuće 17 kilometara od grada.

Međutim, velelepna vila od 280 kvadrata, građena 2005. godine, na svega sedam kilometara od grada košta 230.000 EUR, odnosno oko 820 evra po m2.

Kuća se sastoji od četiri sobe, dva toaleta, kuhinje, ovog puta bez električnih uređaja, ali zato ima dva kupatila sa saunom. Bazen, kao i dečje igralište, zajednički koristi nekoliko kuća.

Budući da će cene kvadrata u Beogradu, prema procenama većine stručnjaka za nekretnine, rasti i u narednih nekoliko godina, ne iznenađuje reakcija jednog Beograđanina koji je na letovanju u Alanji bio u delemi da li da svoj stan na Mirijevu, "odmah trampi" za "oskudnije opremljenu vilu sa osrednjim bazenom" u blizini Kleopatrine plaže ili da se strpi nekoliko godina i da tada na Sredozemlju "pazari nešto luksuznije".

Cena je još niža u okolini samog grada, pa tako stan od 200 kvadrata, udaljen 20 km od centra Alanje, sa tri spavaće sobe, dva kupatila, potpuno opremljenom kuhinjom, privatnom plažom na 400 metara od zgrade, bazenom i parking mestom košta 80.000 EUR ili 400 EUR po kvadratu!

"Mercator" u Kruševcu

2008-08-18T12:49:00.000-07:00

Slovenački trgovinski lanac "Mercator" otvoriće polovinom 2009. godine hipermarket u Kruševcu, u koji će biti investirano 10 mil EUR, najavili su danas (18. avgust 2008. godine) predstavnici "Tehnogradnje", koja će obavljati radove na tom objektu.

Direktor kruševačke "Tehnogradnje" Janko Miletić rekao je da će "Mercator" prodavnica, površine 23.000 m2, biti izgrađena na lokaciji nekadašnjeg preduzeća "Agropromet".

Investitor izgradnje je kompanija "M centar grupa", strateški partner "Mercator" u Srbiji, a otvaranjem hipermarketa će, kako se najavljuje, posao dobiti oko 250 radnika.

U Kragujevcu "Metro Cash&Carry", "Merkator", "Ikea"...

2008-08-18T12:42:00.000-07:00

U izgradnju trgovinskih lanaca u Kragujevcu biće uloženo ukupno 140 mil EUR.

Otvaranjem nemačkog trgovinskog lanca "Metro Cash&Carry", krajem 2005. godine, uz ulaganje 15 mil EUR, u Kragujevcu je počela svojevrsna ekspanzija trgovinskog sektora, u koji će, prema do sada potpisanim ugovorima, biti investirano 140 mil EUR i zaposleno više od 1.800 radnika.

U Distributivni centar "Metro Cash&Carry", površine 6.000 m2, nemačka kompanija je investirala 15 mil EUR i zaposlila 220 radnika.

Tržni centar "Mercator", u koji je investirano 20 mil EUR, biće u Kragujevcu otvoren 30. avgusta. Objekat površine 30.000 m2 zvaće se "Roda centar" i u njemu će posao dobiti 300 radnika.

Izraelska kompanija "Plaza Centers" je prošle nedelje potpisala ugovor o izgradnji savremenog multifunkcionalnog tržno-poslovnog i zabavnog centra "Plaza Kragujevac".

Kompleks vredan 60 mil EUR biće izgrađen u naselju Stara radnička kolonija, na površini od 80.000 m2, a njegova izgradnja počeće 1. septembra. Rok za završetak radova je 18 meseci. Kada bude gotov, u tom centru će se zaposliti oko hiljadu radnika.

I austrijska kompanija "Supernova" ove jeseni u Kragujevcu počinje izgradnju tržnog centra površine 60.000 m2, čija je vrednost 45 mil EUR.

Kada bude otvorena, u "Supernovi" će biti zaposleno 300 radnika.

Prema nezvaničnim informacijama, lokacije za izgradnju svojih trgovinskih centara u Kragujevcu traže švedska "Ikea", francuska "Cora" i hrvatski "Agrokor".

"Delta kupuje "Bosku" i "Zagrepčanku"

2008-08-18T12:21:00.000-07:00

Ugovor o privatizaciji Robne kuće "Boska" između Vlade Republike Srpske (RS) i konzorcijuma beogradskih kompanija "Delta" i "Zekstra" biće potpisan najverovatnije u septembru, najavio je direktor "Boske" Ljubomir Dakić.

Dakić kaže da ne postoje problemi u realizaciji privatizacije za koju je Narodna skupština RS dala "zeleno svetlo" u junu i dodaje da se sprovode potrebne procedure.

- Kupac je već predao svu potrebnu dokumentaciju Konkurencijskom savetu BIH i mislim da bi do potpisivanja ugovora trebalo da dođe najverovatnije sredinom septembra, po završetku godišnjih odmora u Vladi RS - rekao je Dakić.

On je negirao spekulacije da je "Delta" odustala od kupovine "Boske" i napustila konzorcijum sa "Zekstrom", jer je, navodno, bila nezadovoljna što nisu rešena neka sporna pitanja, prvenstveno status objekata u prizemlju Robne kuće.

Miroslav Mišković preuzeo je od Zagrebačkog holdinga tendersku dokumentaciju za kupovinu 100.000 m2 "Zagrepčanke".

Iako u Holdingu kriju informacije u vezi sa prodajom bivše mesne industrije "Zagrepčanka", koju je zagrebački gradonačelnik Milan Bandić 2001. godine kupio za tadašnjih 15 miliona maraka, "Jutarnji list" saznaje da je, osim kompanije Miroslava Miškovića, još 7 preduzeća u igri za kupovinu.

Do 29. avgusta, kada će biti obavljeno javno otvaranje ponuda, zainteresovani preduzetnici moraće da ponude najmanje 25 mil EUR, koliko traži uprava holdinga. Kupac zemljišta će zatim morati, navedeno je u tenderu, da sa Holdingom osnuje zajedničko trgovačko društvo u koje će uneti kupljenu nekretninu kao kapital.

Iz Holdinga je, ranije, saopštena informacija da je Mišković zainteresovan za kupovinu "Zagrepčanke". Prema poslednjim informacijama, najbogatiji Srbin, aktivno u centru Zagreba traži dovoljno veliko zemljište da, kako kažu njegovi saradnici, sagradi najveći tržni centar u Hrvatskoj, po uzoru na slovenački u koji je uložio 250 mil EUR.

Nije poznato da li će 100.000 m2 biti dovoljno za tu investiciju, ali je prošle godine iz njegove kompanije saopšteno da namerava da kupi manju klanicu i mesnu industriju u Zagrebu.

Poslovno-komercijalna zona "Kamenjar" u Sremskoj Mitrovici

2008-08-18T12:08:00.000-07:00

Poslovno-komercijalna zona "Kamenjar" u Sremskoj Mitrovici, u istoimenom naselju, svakog dana menja svoj izgled. Od obične livade, kako je do pre samo mesec-dva izgledao deo naselja Kamenjar, stvara se veoma atraktivna poslovno-komercijalna zona.

Kompanije "Tuš" i "Mercator" u poodmakloj su fazi izgradnje svojih objekata. "Tuš" gradi veliki tržni centar na površini od 1,6 hektara, a "Mercator" na hektar površine. Oba objekta će tako imati oko 12.000 m2 prostora u gradu.

Pored ove dve kompanije, mnogo je privatnih preduzetnika koji su takođe otpočeli gradnju manjih stambeno-poslovnih objekata. Tako će poslovno-komercijalna zona Kamenjar već do kraja ove godine imati izgrađene nove objekte, na ukupnoj površini od oko 20.000 m2. To će doneti i nova radna mesta za Mitrovčane.

- Ukoliko se osvrnete oko sebe, možete da primetite velike pozitivne promene u ovom stambenom naselju. U ovoj poslovno-komercijalnoj zoni ćemo za nekoliko meseci imati preko 200 novih radnih mesta. Oba ova faktora značajna su za razvoj grada, ali umnogome i menjaju njegov vizuelni identitet po kome ćemo da budemo prepoznatljivi - rekao je gradonačelnik Branislav Nedimović prilikom posete gradilištima na poslovno komercijalnoj zoni Kamenjar.

Nehigijensko naselja "Gazela" se seli u Ovču

2008-08-18T12:01:00.000-07:00

Temelji budućih stanova za prvih 130 porodica iz nehigijenskog naselja pod "Gazelom" biće postavljeni na jesen, a adresa njihovog doma biće okolina Ovče. Sekretarijat za urbanizam je izdao odobrenje za izgradnju lamela ukupne površine 5.000 m2. Kako je reč o tipskim objektima, projekat bi mogao biti završen do kraja zime.

- Stanovi će se graditi na prostoru od Zrenjaninskog puta ka Ovči - objašnjava Nenad Komatina, gradski sekretar za urbanizam i dodaje da će to biti kućice u nizu sa malim dvorištima.

Komatina veruje da će majstori uskoro početi posao, pošto od raseljenja nehigijenskog naselja pod "Gazelom" zavisi i sama rekonstrukcija ovog mosta.

U Centru za integraciju Roma, međutim, još nisu zvanično obavešteni da je građevinska dozvola spremna. Dinamiku radova otkriće tek kada ovo odobrenje stigne do njih.

- Trenutno traju četiri odvojena tendera. Konkursi su raspisani za izgradnju objekata, uređenje infrastrukture, građevinske radove i opremanje objekata. Dok se ova procedura ne završi, ne mogu da govorim o rokovima. Dovoljno je da jedan od ovih tendera propadne i da se sve oduži – objašnjava Živojin Mitrović koordinator centra.

Centar je zatražio dozvole za gradnju na dve lokacije. Na jednoj treba da se sagradi 130 individualnih stanova, a na drugom mestu je planirano još 90 stambenih jedinica.

Investitor radova je Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu. Oni očekuju da bi nasipanje terena moglo da se obavi do 15. oktobra.

Otvaranje "Beograđanke" uoči Nove godine

2008-08-15T00:24:00.000-07:00

Tri renovirane robne kuće lanca Robnih kuća (RK) "Beograd" počeće da rade u Beogradu u oktobru, a sredinom decembra biće otvorene i robne kuće u Nišu, Subotici i Kragujevcu, piše "Blic".

Najveći objekat iz tog lanca "Beograđanka", biće otvorena uoči Nove godine.

Kompanija RK "Beograd" prošlog oktobra je postala vlasništvo kompanije "Verano motors" i grčke "Marfin investiments group", koji su za njenu kupovinu izdvojili 360 mil EUR.

Prodaja RK "Beograd" je najveći prihod od privatizacije u 2007. godini, ali i najveći prihod od prodaje imovine u stečaju.

Lanac RK "Beograd" čine ukupno 34 robne kuće u Srbiji površine od oko 200.000 m2, od čega je osam smešteno u Beogradu, sa površinom od gotovo 65.000 m2.

Radovi na kompletnoj rekonstrukciji enterijera objekata su u toku, a renovira se sve od poda do plafona.

Rusi grade u Sijarinskoj banji

2008-08-13T23:33:00.000-07:00

Bračni par iz Rusije planira da gradi hotel sa četiri zvezdice i apartmansko naselje u Sijarinskoj banji, izjavio je predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković.

Rusi su već kupili pola hektara zemljišta u centru Sijarinske banje na kojem planiraju gradnju hotela, a nameravaju da kupe još tri hektara, kazao je on.

Drašković nije mogao da precizira kolika će biti ukupna vrednost investicije jer projektna dokumentacija još nije završena, ali je kazao da će hotel sa četiri sprata i sa oko 300 ležajeva biti završen za dve godine.

- To će biti prvi investitori iz Rusije na području Jablaničkog okruga - kazao je Drašković.

Prema njegovim rečima, očekuje se dolazak i drugih ruskih investitora u Sijarinsku banju.

- Naša su očekivanja da će osim ovog hotela nići još nekoliko sličnih objekata, te da će se na taj način stvoriti uslovi i za dolazak gostiju i iz inostranstva - kazao je Drašković.

U opštini Medveđa očekuju i razvoj trgovinskog sektora i domaće radinosti, odnosno, upošljavanje velikog broja lokalnog stanovnistva.

Sijarinska banja poseduje jedinstveni prirodni gejzir tople vode u Evropi, kao i 18 izvora lekovitih mineralnih voda.

U podnožju gejzira je pre nekoliko godina novcem Vlade Srbije i Koordinacionog tela za jug Srbije sagrađen kompleks manjih bazena, a kilometar dalje i vaterpolo bazen sa sportskim terenima. Izgrađena je i putna i komunalna infrastruktura.

Izgradnja "Plaza centers" kompleksa u Kragujevcu

2008-08-13T23:27:00.000-07:00

Gradske vlasti Kragujevca potpisaće 15. avgust 2008. godine ugovor sa predstavnicima kompanije "Plaza centers", koja će finansirati izgradnju savremenog tržno-poslovnog i zabavnog centra, izjavio je zamenik gradonačelnika Nebojša Zdravković.

- Vrednost investicije je 60 mil EUR, a zaposlenje će moći da dobije 1.200 osoba - rekao je Zdravković i naveo da je reč o prvom objektu te kompanije u Srbiji.

Kompleks će se graditi u naselju Stara radnička kolonija u Kragujevcu, na površini od 80.000 m2, i njegova izgradnja počeće u septembru.

Kako je ranije saopštila kompanija "Plaza centers", biće to najsavremeniji multifunkcionalni tržno-poslovni i zabavni centar među 30 koliko ih ima u svetu, jer će se koristiti savremena arhitektonska dostignuća.

Saradnja ruskog i srpskog tržišta nekretnina

2008-08-09T00:00:00.000-07:00

Kompanija "Privet Expo" (organizator Moscow Real Estate Forum - MREF) i "Dynamic Communications Group" (organizator BelRE sajma) potpisali su 6. avgust 2008. godine sporazum o partnerstvu i saradnji, koji ima za cilj da uspostavi i razvija odnose između ruskih i balkanskih učesnika u tržištu nekretnina.

Sporazum se odnosi i na širenje mogućnosti predstavljanja, promocije i prezentacije potencijala za razvoj nekretnina u jugoistočnoj Evropi na ruskom tržištu, kao i mogućnosti upoznavanja ruskog tržišta nekretnina, kao i pravace razvoja.

FIBA standardi u Beočinskom SPC

2008-08-08T23:51:00.000-07:00

JP Sportsko poslovni centar Beočin u svom kompleksu dovršava sportske hale, a nedavno je izabran i isporučilac parketa u velikoj, kao i u tri male sale, ukupne površine 1700 m².

Ovaj posao je procenjen na 9.3 mil dinara, a podovi se rade po DIN i FIBA (međunarodna košarkaška federacija) standardima, iz čega se vide i ambicije Beočina za investiranje u vrhunski sport, prvenstveno u košarku.

Isporučilac parketa će biti kompanija Musculus iz Beograda, koja je poznata i kao zastupnik Junkers podova u zemlji, ali i kao isporučilac profesionalne fitness i wellnes opreme, strunjača i opreme za borilišta, dečijih igrališta i veslačkih trenažera.

Inače, i Lafarge BFC je finansijski uključen u realizaciju završetka izgradnje Sportskog centra u Beočinu, a završne radove (građevinsko zanatske, izgradnja unutrašnje instalacije tople i hladne vode, hidrantska mreža i kanalizacija, elektroinstalacije...) po ugovoru iz 2006. godine, realizuje DOO „Dijagonala" iz Novog Sada.

Raspisan drugi tender za prodaju "Genex" hotela na Kopaoniku

2008-08-01T03:25:00.001-07:00

Agencija za privatizaciju je 31. jula 2008. godine raspisala drugi tender za prodaju "Genex" hotela na Kopaoniku. Hoteli "Grand" površine 18.237 m2, "Sunčani vrhovi" površine 29.635 m2, 102 stambene jedinice od 2.743 m2 i restoran "Zvrk" prodaju se po minimalnoj ceni od 23 mil EUR.

Pravo učešća na tenderu imaju pravna lica koja posluju na međunarodnom tržištu, imaju brend sa najmanje 4 zvezdice i raspolažu sa minimum 10 hotela ove kategorije.

Kupac će morati da preuzme tri obaveze - da najmanje 10 godina hoteli i aprtmani zadrže sadašnju namenu, da im u roku od 3 godine od dana preuzimanja obezbedi nivo kvaliteta od minimum 4 zvezdice i da zadrži postojeću namenu stanova koje koriste zaposleni u periodu od 3 godine od zaključenja transakcije.

Takođe, minimalni socijalni program je zahtev koji svaki učesnik tendera mora da prihvati i tako preuzme 253 zaposlena u ovim hotelima.

Rok za dostavljanje ponuda je 22. septembar u 16,30.

Izgradnja aqua-parka u Banji Junaković

2008-08-01T03:24:00.001-07:00

Predsednik opštine Apatin Živorad Smiljanić i direktor novosadske "Budućnosti" Dragan Brailo potpisali su 29. jula ugovor o izgradnji aqua-parka u Banji Janković kod Apatina. Vrednost investicije je 8 mil EUR, polovinu sredstava obezbedila je Apatinska pivara, dok će ostatak biti finansiran iz sredstva Nacionalnog investicionog plana i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Smiljanić je istakao da će biti izgrađeno 6.000 m2 zatvorenog prostora, u kojem će biti osam bazena, koji će dnevno moći da prime 550 kupača. Aqua-park imaće i niz sadržaja iz "wellness programa", koje nema nijedna banja u Srbiji.

Idejni koncept centra je razvio studio "Zalaart" iz Mađarske, projektovao projektni biro "DBA" iz Novog Sada u saradnji sa velikim brojem specijalizovanih projektantskih kuća iz naše zemlje i inostranstva, navedeno je na sajtu Banje Junaković.

Primenom modernih tehnologija u projektovanju i planiranju kreiran je objekat koji ima sve odlike "pametne kuće". Osim nekoliko bazena sa različitim temperaturama termalne vode, po kojoj je Banja Junaković nadaleko čuvena, objekat krasi i čitav niz pratećih sadržaja poput termal spa bloka sa nekoliko sauna, hladnih bazena, prostora za tretmane lekovitim blatom, kao i saloni za masaže i solarijumi.

Kompletan tehnološki sistem objekta, koji je veoma kompleksan, centralizovan je i kontrolisan putem BMS (Building Management Systems) sistema.

Firma "Budućnost" iz Novog Sada će zajedno sa svojim proverenim i brojim kooperantima objekat završiti za 365 dana i predati na upotrebu investitoru.

Renovirani objekti Robnih kuća "Beograd"

2008-07-24T22:28:00.000-07:00

Renoviranje robnih kuća na Dušanovcu i u Zemunu biće završeno do početka oktobra, a na Terazijama do novembra ove godine.

Robne kuće Beograd imaju u vlasništvu 34 objekta koji se nalaze u svim većim gradovima u Srbiji, ukupne površine 240.000 m2.

Imovina tog preduzeća, koje je bilo u stečaju, prodata je u oktobru prošle godine beogaradskoj kompaniji "Verano Motors" za 360 mil EUR, a početna cena je bila 140 mil EUR.

- Završena je projektna dokumentacija za sve objekte, a renoviranje je počelo u objektima za koje smo dobili potrebne dozvole. Renoviranje objekata u Zemunu, na Dušanovcu i centralne robne kuće na Terazijama su u jeku, a ostali objekti u Beogradu i širom Srbije se raščišćavaju, što je uslov za početak radova - rekla je Jelena Ćetković, direktorka za odnose sa javnošću Robnih kuća "Beograd".

Ona je navela da posle završetka renoviranja sledi useljavanje zakupaca, koji će zakupljeni prostor uređivati u skladu sa svojim standardima, ali uz poštovanje koncepcije takozvanog "otvorenog prostora", što će važiti za ceo sistem Robnih kuća "Beograd".

Paralelno sa radovima u Beogradu, obavljaće se i renoviranje robnih kuća u ostalim gradovima u Srbiji. Krajem jula, najkasnije do sredine avgusta, trebalo bi da počne renoviranje robnih kuća u Nišu i Subotici, čije otvaranje je planirano do sredine decembra.

- Istovremeno će se renovirati i objekti u Boru i Zaječara, a zatim i u Leskovcu. Te sredine spadaju u najsiromašnije u zemlji, i upravo zbog toga smo odlučili da budu među prvima gde ćemo otvoriti obnovljene robne kuće, kako bi većom konkurencijom uticali na poboljšanje usluge i smanjenje cena - navela je Ćetkovićeva.

Planovi rukovodstva Robnih kuća su da svi objekti, u čije renoviranje će biti uloženo oko 70 mil EUR, budu otvoreni u prvim mesecima iduće godine. U finansiranju učestvuje grčka investiciona grupa "Marfin", koja je bila partner "Verano Motorsu" u kupovini Robnih kuća "Beograd".

- Robne kuće Beograd neće menjati ime i biće moderni prodajni centri, koncipirani u skladu sa savremenim zahtevima trgovine i sigurni smo da će svojim sadržajem i trgovačkom ponudom u velikoj meri doprineti povećanju kavaliteta života i standarda stanovnika u gradovima gde se nalaze - navode u toj kompaniji.

Procenjuje se da će Robnim kućama biti potrebno oko 700 radnika koji će se baviti održavanjem objekata, logistikom i menadžmentom, dok će zakupci, u skladu sa svojim potrebama, zapošljavati nove radnike.

Hotel "Jugoslavija" postao deo svetskog lanca "Kempinski"

2008-07-24T22:17:00.000-07:00

Hotel "Jugoslavija" postao je 23. jul 2008. godine deo grupe "Kempinski", jednog od najvećih svetskih lanaca hotela. Potpisivanjem ugovora, kompanija "Alpe-Adria hoteli" se obavezala da, po sistemu "ključ u ruke", preda završen hotel "Kempinskom", koji će nastaviti da njime upravlja.

Kako je rečeno rekonstrukcija hotela "Jugoslavija", vredna oko 40 mil EUR, biće završena 2011. godine. Hotel će imati 280 luksuznih soba, nekoliko vrhunskih restorana, a predviđeno je da bude deo novog luksuznog stambeno-poslovnog centra, s velikim brojem dodatnih sadržaja, čija će ukupna vrednost iznositi oko 100 mil EUR.

Uz hotel "Jugoslavija" biće sagrađen luksuzni poslovno - stambeni prostor, maloprodajni objekti, wellness i SPA centar. U kuli površine 34.000 m2 biće smešten poslovni i stambeni deo, dok će u šoping molu, površine 30.000 m2 biti maloprodajni objekti. Wellness i spa centar, na 3.000 m2, biće dostupan gostima hotela i stanarima u kompleksu, dok će veliki broj restorana i kafića biti otvorenog tipa i biće na usluzi svim zainteresovanim građanima.

Prodaja "Yugoexport" zgrade 23. septembra

2008-07-24T22:11:00.000-07:00

Agencija za privatizaciju objavila je 23. jul 2008. godine da je prodaja "Yugoexport" zgrade u u centru Beograda zakazana za 23. septembar, po početnoj ceni od 162,6 miliona dinara. Zgrada ima 508 m2 i nalazi se u Ulici majke Jevrosime.

Za učesće na licitaciji zainteresovani kupci treba da uplate depozit od 65 miliona dinara. "Yugoexport" je u stečaju od juna 2001. godine zbog dugovanja bankama.

Zbog davanja u zakup poslovnog prostora tog preduzeceća po cenama nižim od tržišnih uhapšeno je nekoliko stečajnih upravnika "Yugoexporta", u aferi nazvanoj "stečajna mafija" i protiv njih se vodi postupak u Specijalnom sudu u Beogradu.

Najveći deo imovine "Yugoexporta" prodat je na licitaciji u novembru prošle godine, za ukupno 1,4 milijarde dinara. Najskuplje je prodata zgrada u Knez Mihailovoj ulici, za 1,27 milijardi dinara, a početna cena je bila 271,3 miliona dinara.