Lizing nekretnina u Srbiji - bez regulative

Osnovna prednost kupovine nekretnina na lizing u odnosu na kupovinu na kredit je u tome što se ta transakcija oficijelno tumači kao iznajmljivanje, a ne kupovina, čime se klijentu ne opterećuje ukupni bilans, jer ih oslobađa plaćanja poreza na imovinu, kazao je Aleksander Petrić, generalni direktor "Immorenta Srbija", panelu u okviru prve međunarodne konferencije i sajma nekretnina "Rebec", koji je od 23. do 26. juna održan u beogradskom Centru "Sava".

Nestašica kvadrata

Petrić je kazao da bi njegova kompanija putem lizinga mogla da za godinu dana izgradi most koji bi povezao Novi Beograd sa starim delom grada. Time bi se, smatra on, Beogradu vrlo brzo rešio deo postojećih saobraćajnih problema, a most bi bio otplaćivan u narednih 20 godina. Međutim, u Srbiji, napominje Petric, ne postoji pravna regulativa kojom bi se definisala ova oblast i on je mišljenja da bi bilo dobro da se vakuum do donošenja zakona prevaziđe makar usvajanjem privremenog rešenja, jer je "bolje išta nego ništa". On je još jednom ponovio podatak da u Beču, koji ima deset miliona kvadrata poslovnog prostora, na svakog stanovnika "dođe" pet kvadrata, a u Beogradu na svakih pet stanovnika "dođe" samo kvadrat poslovnog prostora.

- Prag na milion stanovnika ima dva miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, u Budimpešti je odnos jedan prema jedan, jer na dva miliona stanovnika postoji dva miliona kvadrata. U Bratislavi na pola miliona stanovnika ima 700.000 m2, u Bukureštu na dva miliona ljudi izgrađeno je milion kvadrata, a u Sofiji ima manje od jednog kvadrata po stanovniku. U Kijevu, pak, na tri miliona građana ima samo 800.000 m2. U Ukrajini je kao i u Beogradu, u kome živi dva miliona stanovnika, a postoji svega 400.000 kvadrata poslovnog prostora, velika potražnja za ovom vrstom nekretnina - rekao je Petrić.

Johan Uic iz austrijskog "Immorenta" naglasio je da je u Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Nemačkoj uobičajeno da opštine na lizing kupuju javne zgrade. Na taj način, tvrdi Uic, opštine su došle do vrtića, vatrogasnih domova, sportskih hala, stadiona, studentskih domova, ali su uspele i da nabave vozila ili telekomunikacionu opremu. Prema njegovim rečima, pošto se kupovina na lizing tretira kao klasičan ugovor o zakupu, time se ne uvećava nivo duga, niti se on prikazuje u finansijskim izveštajima.

- Rata za lizing menja se paušalno. Ako se kamata povećava, onda i rata za lizing raste. Takođe, bitno je pomenuti značaj takozvanog javnog privatnog partnerstva (PPP), odnosno modela kojim se javni sektor angažuje u poslovima od javnog značaja u saradnji sa privatnim firmama. Koncesija je jedan od modela ove vrste partnerstva. Poslovi jeftiniji od 5 mil EUR nisu pogodni za PPP. Završeno finansiranje autoputa od Beča do Brna primer je uspešnog modela javnog privatnog partnerstva - istakao je Uic.

Lakše i fleksibilnije

Kao glavni argument za lizing u odnosu na vlasništvo nad imovinom, Joanis Ganos iz kompanije "Bluehouse capital" navodi fleksibilnost, jer se na taj način firma "rešava" nekretnine koja joj nije neophodna, naročito na slabijim tržištima, gde bi bila prinuđena da svoj objekat proda po nižoj ceni od one po kojoj ga je kupila.

- Mnogo se efikasnije upravlja nekretninom kupljenom na lizing, jer njenim upravljanjem rukovodi lizing kompanija, dok vama samo ostaje da plaćate kiriju. Znatnu olakšicu predstavlja i to što na taj način svoj kapital ne vezujete za nekretnine, čime znatno popravljate količnik svojih prihoda - naglasio je Ganos.

Profesor Robert Edelstein - Investiranje u nekretnine

Srbija postaje tržište koje je sve interesantnije za strane investitore, a posebno interesovanje postoji za ulaganje u nekretnine. Iako je naša zemlja drugačija u mnogo aspekata od ostalih država regiona, ipak prolazi kroz tipične faze, kroz koje prolazi svaki "Emerging Market" (tržište u ekspanziji). Profesor Robert Edelstein, sa California univerziteta Berkeley, je jedan od najvećih svetskih stručnjaka za investicije u nekretnine na tržištima u ekspanziji i posetiće naš region početkom jula. Gospodin Edelstein će tada biti gost SECCF i DBF i održaće predavanje na temu " Investicije na međunarodnom tržistu nekretnina: Fokus na tržista u ekspanziji”

Menadžment investiranja u nekretnine je u suštni menadžent rizika. Ukratko, morate prvo identifikovati rizike, a za stranog investitora prepoznavanje rizika zahteva razumevanje lokalnih običaja, politike kreditiranja i oporezivanja, mehanizme korišćenja zemljišta, pravne regulative vlasnišva nad nekretninama, kao i dinamiku ekonomskog aspekta nekretnina (istorijsko kretanje cena nekretnina). Kada su rizici identifikovani, investitor mora izvršti procenu svakog rizika na odgovarajuć način, uključjući i opcije za mitigaciju pojedinih rizika. Na kraju, investitor treba da struktuira transakcije, tako da zadovolji svoj profil, u smislu prihvatljivog rizika i željene dobiti.

Internacionalizacija i globalizacija tržišta nekretnina se pojavljuje kao važan fenomen širom sveta. Investitori u svim delovima sveta traže što kvalitetnije investicije,kao i one sa što većim prihodom, a u toj potrazi spremni su da idu i van granica svoje zemlje. Ovaj fenomen je delimično uzrokovan enormnim povećanjem bogatstva u razvijenim zemljama, ali i u zemljama brzo rastućih ekonomija, kao i željom da se poveća prihod, a u isto vreme uradi i diversifikacija investicija.

Danas su investicioni fondovi najznačajniji "novi" investitori u nekretnine. Oni predstavljaju jedan od najvažnijih izvora rastućeg investicionog kapitala. Investitori u nekretnine koji razmatraju investiranje van njihove zemlje, moraju pažljivo razmotriti i razumeti razlike u lokalnim običajima i principima tržišta, pravne ograde, a takođe u računicu je neophodno uključiti i dodatni valutni rizik. U jednoj rečenici, investicije u nekretnine u inostranstvu zahtevaju dodatni stepen istraživanja, analize i razumevanja tržišta na kome se želi investirati.

Ključni alat koji se koristi kod analize investicija u nekretnine je isti u celom svetu, i to je primena neke od formi diskontovanja novčanih tokova (DNT). Za one koji bi želeli da se više upoznaju sa ovim metodologijama i načinom primene kod investiranja u nekretnine, preporučujem da se priključe predavanjima koja ću održati 0d 4-6. jula na ostrvu Koločepu, kod Dubrovnika, gde ću posebno obraditi više metodologija koje se koriste kod analiza investicija u nekretnine.

Kod investiranja u tržišta u ekspanziji (Emerging markets), kao sto je tržište jugoistočne Evrope, i kada posmatramo zemlje koje su u različitoj fazi "tranzicije", može se reći da važi princip – što ranije investirate u tržište, to su nekretnine “jeftinije”, ali rizici mogu biti značajno veći. Zato investitori moraju da analiziraju tržište, uzimajući u obzir i svoju spremnost da rizikuju kao i to da li će se komotno osećati kod ovakvih investicija.

Na kratke staze, postoji značajan internacionalni makroekonomski rizik, koji nastaje kao posledica realne mogućnosti usporavanja svetske ekonomije. Ja bih zbog toga preporučio investitorima da budu izuzetno obazrivi kada razmišljaju o investicijama u "Emerging Market" (tržišta u ekspanziji) i čak sam pre za to da preporučim investiranje u zemlje i tržišta koja su "dalje odmakla" u procesima tranzicije i ulaska u Evropsku uniju. Na duže staze, sudeći iz iskustva u južnoj Evropi tokom poslednje dekade, priključenje zemlje EU donosi novu pažnju prema nekretninama u toj zemlji, obično uzrokujući nagli porast vrednosti. Dobar primer pretsavljaju iskustva Portugalije i Španije gde su CAP vrednosti pale u roku od par godina sa 10% na 5% (CAP "Capitalisation rate" odnos između neto pozitivnog prihoda od nekretnine na godisnjem nivou i njene cene). Takva situacija može da se lako ponovi i u Jugoistočnoj Evropi.

Međutim, pošto su tržišta nekretnina u zemljama i gradovima Jugoistočne Evrope mala, opseg mogućnosti i prilika je dosta ograničen. Postoji rizik da ta mala tržišta pate od kratkoročnih "balona cena" (bubbles) uzrokovanih novim investicijama. U takvim tržištima, sa ograničenom ponudom i potražnjom, novogradnja je često preferirana investiciona strategija ali i ona nosi svoje specifične rizike (zbog nedostatka kvalitetnih nekretnina).

Kao sto sam pomenuo ranije, može se očekivati pritisak i smanjenje CAP vrednosti (CAP "Capitalisation rate" odnos između neto pozitivnog prihoda od nekretnine na godisnjem nivou i njene cene), ali i povećanje neto prihoda (renti) u uzlaznoj fazi zemalja u ekspanziji (Emerging countries). Obično, ovo što sam rekao, više važi za "skuplji deo" tržišta nego za “jeftiniji” . Mogućnosti da imamo investicije u nekretnine koje će imati povraćaj od preko 50% je sasvim realna. Međutim, investitor mora da uradi svoj "domaći zadatak" – promišljenu i pažljivu ekonomsko-finansijsku analizu da bi bio siguran da će nagrada biti u skladu sa preuzetim rizicima. Preporučujem da investitori obavezno urade kompletan set DNT analiza za nekretnine od interesa (DNT – Diskontovani Novčani Tok).

Najvažnija funkcija koju vlada neke zemlje može da uradi za privlačenje stranih ivesticionih fondova (Foreign Direct Investment Funds) je da ubede investitore da će investirati u zemlju u kojoj će biti stabilno političko i ekonomsko okruženje, da su prava nad nekretninom transparentna i da se pravo primenjuje u potpunosti. Takođe je bitno pokazati da pravni sistem tretira strane investitore na isti način kao i domaće. Strani investitori se često brinu da li vlada može da stabilizuje i održava stabilnu valutnu politiku i kurs valute. Drugi načini koji pomazu da se strani investitori privuku uključuju i olakšice kao što su privremena redukcija takse itd. Međutim sve te mere su uspešne samo ukoliko strani investitori vide da su političko i ekonomsko okruženje stabilni.

Odmaralište Investbanke u Grockoj na licitaciji

Odmaralište Investbanke u Grockoj, koje se nalazi na Smederevskom putu bb, tik uz Dunav, uskoro će dobiti novog vlasnika. Licitaciona prodaja najavljena je za sutra (26. jun 2008. godine), početna cena je oko 1,2 mil EUR. Do sada su dokumentaciju otkupila četiri potencijalna kupca.

"Investbanka" je inače u stečaju, a budući kupac će na raspolaganje dobiti objekat od 818 m2, kao i veoma atraktivno zemljište na Dunavu, površine jednog hektara i 98 ari.

U planovima opštine Grocka nije posebno regulisan izgled naselja u kome se nalazi odmaralište Investbanke. To automatski znači da će budući vlasnik na njemu moći da gradi poslovne centre i objekte, magacine, porodično-stambene zgrade.

Prodaju odmarališta pokušaće da zaustavi Sindikat finansijskih organizacija, koji već nekoliko godina vodi spor sa Narodnom bankom Srbije, zbog "otimanja akcija koje su zaposleni kupovali ličnim izdvajanjima, a država ih uzela prilikom stečajnog postupka".

Hotelom "Continental" upravlja "Delta"

Kompanija NBGP Properties, u vlasništvu "Delta Holdinga", saopštila je 26. jun 2008. godine da je zvanično preuzela upravljanje beogradskim hotelom "Continental".

Kako se navodi u saopštenju, preuzeto je i upravljenje preostalom imovinom iz kompleksa kompanije Internacional CG u novobeogradskom Bloku 20, koju pored hotela čine i CG apartmani, Mala kula, teniska hala i energana, ukupne površine 72.225 m2.

NBGP properties je kompleks u Bloku 20 kupio na licitaciji 31. marta ove godine za 148,8 mil EUR, a kako se ističe, kompanija je pre preuzimanja imovine u potpunosti i u roku isplatila izlicitiranu cenu.

Kompanija NBGP Properties, odnosno "Delta" kao vlasnik, počeće temeljnu rekonstrukciju "Continentala" u junu 2009. godine, nakon završetka Univerzijade zbog ranije ugovorenih obaveza hotela za vreme tog sportskog takmičenja.

Završetak rekonstrukcije planiran je za septembar 2010. godine, kada će hotel biti otvoren za goste pod novim imenom - "Crowne Plaza".

Odluka o obimu rekonstrukcije ostalih nekretnina biće doneta posle detaljnog uvida u trenutno stanje objekata, naveli su u Delta holdingu, kompaniji Miroslava Miškovića.

Prema sadašnjim procenama kompanije, investicija u rekonstrukciju hotela "Continental" iznosiće oko 35 miliona evra, a u celokupan kompleks u Bloku 20 više od 40 mil EUR.

"Oasis" - elitno naselje u Bečmenu kod Surčin

U naselju Bečmen kod Surčina, strani investiroti, konzorcijum "El golf", gradiće elitno naselje na obodima prvog pravog profesionalnog golf terena u Srbiji. Projekt golf terena uradio je svetski poznati golf arhitekta Peter Harradine, koji je gostovao na Sajmu nekretnina REBEC u Centru "Sava".

Ceo kompleks dobio je naziv "Oasis" čime simbolizuje stvaranje zelene oaze mira za buduće stanare, čije će jednospratne i dvospratne kuće gledati na veštačko jezero, šumu i golf terene. Na tenderu prošlog februara, američko-austrijsko- izraelski konzorcijum "El golf" pobedio je u nadmetanju za 300 hektara zemljišta u naselju Bečmen. Za zakup na 99 godina, strani investitori treba d isplate opštini Surčin 26 mil EUR.

Prema planu, ceo kompleks, u kojem bi trebalo da živi čak 25.000 stanovnika, gradiće se u fazama narednih desetak godina. U prve četiri godine, investitori planiraju da realizuju prvu fazu, da izgrade infrastrukturu, heliodrom i puteve, a za ukupno šest godina, veliki golf teren sa 18 rupa, zgradu golf kluba, ambulantu, obdanište u prirodi...

- Biće to prvi profesionalni golf teren u regionu. Teren nam je dozvoljavao da budemo veoma maštoviti i kreativni, jer praktično nismo imali nikakvih prepreka. Zemljište je prekriveno poljima kukuruza. Kad bude sagrađen golf teren biće to veoma lepo uređeno zemljište, privlačno za one koji će u blizini da žive - izjavio je Peter Harradine, autor projekat golf terena u Surčinu i svetski priznat golf arhitekta, koji je do sada projektovao više od 160 terena širom sveta.

Stambeni kompleks "Oasis" imaće nekoliko različitih tipologija stanovanja: najekskluzivnije zone stanovanja biće popunjene jednoporodičnim vilama kao dvospratnim kućama sa podrumom i bazenom, koje će biti smeštene isključivo uz obod veštačkog jezera i terena, na placevima veličine od 500 do 700 m2.

U severnom delu kompleksa biće dvoporodične vile prosečne veličine 160 m2 na placu od 300 m2. Višeporodično stanovanje, sa po četiri apartmana u jednom objektu biće smeštene u zapadnom delu kompleksa, a stanovi od oko 80 m2 u zgradama uz kružni bulevar.

- Cena kvadrata biće uvek duplo manje od onih koje se traže u centru Beograda. To bi, prema sadašnjim cenama, značilo, između 1.800 i 2.000 evra za kvadrat - rekao je Saša Trišić, menadžer projekta.

Pored vila, satnova i profesionalnog golf terena, naselje će prema planu imati šoping mola na 30.000 m2, sportske terene za fudbal, košarku, tenis, zatvoren bazen, kuglane, spa centar... i veoma dobre veze sa aerodromom, autoputem i obilaznicom oko Beograda.

Projekat Mall of Montenegro

Mall of Montenegro će postati prekretnica u maloprodaji Podgorice i Crne Gore, uopšte. Impresivno zdanje Mall of Montenegro, koje je proizvod Opštine Podgorica i Gintas Inc., nalaziće se na raskrsnici puteva ka Baru i Albaniji.

Projekat se sastoji od tri arhitektonske faze, a što se tiče maloprodaja, postoje dve zasebne celine.

Sa aspekta vlasnika maloprodaja, prva faza je moderna zelena pijaca, koja će ostati žarište dnevne i nedeljne kupovine gradana Podgorice. Moderni Green Bazaar će biti osnova Mall of Montenegro; Velika pijaca je glavna trgovačka lokacija cele Podgorice. Mall of Montenegro će se nalaziti na mestu sadašnje Velike pijace i ponudiće gradjanima priliku za savremenu kupovinu.

Druga faza će se sastojati od maloprodajnih radnji, hipermarekta sa raznovrsnom ponudom, bioskopa ,prostora za zabavu i lanca prodavnica hrane.Poslovne zgrade integrisane sa šoping centrom će uneti raznolikost za posetoce Mall of Montenegro i pospešiti dinamičnu atmosferu citave lokacije.

Beogradski sajam nekretnina u Londonu

Beogradski sajam nekretnina i investicija "Belgrade Real Expo" (BelRE) predstviće se na FDI Expo sajmu (Foreign direct investments) u Londonu, od 24. do 25. juna, saopštila je ta organizacija.

FDI sajam (proistekao iz FDI magazina) namenjen je, prema rečima organizatora, predstavljanju potencijala tržišta u razvoju koja su zainteresovana za direktne strane investicije.

Sajam u britanskoj prestonici će okupiti konsultante, investitore, predstavnike institucija, advokate i sve one koji su zainteresovani za proširenje poslovnih aktivnosti u tranzicionim privredama i zemljama u razvoju, navedeno je u saopštenju.

Na prodaju 10 veterinarskih stanica i pet preduzeća

Agencija za privatizaciju Srbije organizovaće 20.06.2008 u Sportskom i poslovnom centru Vojvodina u Novom Sadu aukcijsku prodaju deset javnih veterinarskih stanica i pet preduzeća iz Vojvodine.

Početna cena preduzeća za proizvodnju kožne galanterije "Merkur" iz Bačke Palanke iznosi 43,8 miliona dinara i obavezu kupca da investira 16 miliona. Najvažnija imovina su dve proizvodne hale, devet stanova u Bačkoj Palanci, 3.622 kvadratna metra poslovnog prostora i prodavnice u Valjevu, Somboru, Nišu i Boru.

Poljoprivredni kombinat "Sombor", čija je osnovna delatnost veletrgovina prehrambenom robom, biće ponuđen za 52,8 miliona dinara. Na prethodnoj aukciji, kada nije bilo zainteresovanih kupaca, početna cena tog preduzeća iznosila je 75,3 miliona dinara.

Trgovinsko preduzeće "Izbor" iz Bačke Palanke biće ponuđeno za 42,8 miliona dinara. Najvažnija imovina Izbora su robna kuća od 4.279 kvadratnih metara, zgrada u Tovariševu i oko hektar građevinskog zemljišta.

Početna cena rudarsko-građevinskog preduzeća "Vrdnik" iznosi 32,2 miliona dinara. Pored nekoliko upravnih i poslovnih zgrada, najvažnija imovina preduzeća su 2,7 hektara poljoprivrednog zemljišta i oko četiri hektara šuma.

Početna cena zrenjaninske fabrika čarapa Udarnik iznosi 27,6 miliona dinara, uz obavezu kupca da dodatno investira još 26,5 miliona. Uz proizvodne hale i opremu, magacine gotove robe i prodavnicu na Novom Beogradu, Udarnik koristi i 1,6 hektara državnog zemljišta.

Grupa akcionara i vlasnika Udarnika zatražila je sredinom februara 2007. godine od Agencije za privatizaciju da poništi poziv za aukcijsku prodaju te fabrike, jer je Viši trgovinski sud u Beogradu doneo presudu kojom je poništeno rešenje Ministarstva privrede Srbije iz 2005. godine na osnovu kojeg je Agencija oglasila prodaju Udarnika.

Na sutrašnjoj aukciji naći će se i deset javnih veterinarskih stanica iz Vojvodine, a najveću početnu cenu imaće Veterinarska stanica Subotica koja će biti ponuđena za 37,6 miliona dinara.

Početna cena Veterinarske stanice Kikinda iznosi 11,2 miliona dinara, Veterinarske stanice Stara Pazova 6,3 miliona, Javne veterinarske stanice Pećinci 6,1 milion, dok početna cena Veterinarske stanice Bačka Topola iznosi 5,1 miliona dinara.

Na sutrašnjoj aukciji na prodaju će biti ponuđene i javne veterinarske stanice Bečej, Bač, Žabalj, Irig i Šid.

Održana četvrta Letnja škola urbanizma

Strategija prostornog razvoja Republike Srbije treba da definiše orjentaciju Republike Srbije u oblasti planiranja i uređenja prostora kojom se za delove teritorije definiše primena državne politike planiranja i uređenja prostora u zavisnosti od regionalnih i lokalnih geografskih uslova i razvojnih mogućnosti.

Iako je Zakonom o prostornom planiranju i izgradnji iz 2003. godine propisana izrada i donošenje Strategije prostornog razvoja, nakon više od 5 godina rad na ovoj Strategiji je praktično na početku. Mada je Republika Srbija donela i niz granskih strategija za period do 2012. godine, ravnomerni razvoj čitave zemlje, odnosno, ispravljanje prostornih i regionalnih dispariteta još uvek nije postignuto. Takođe treba naglasiti da trenuto samo 42% lokalnih samouprava naše zemlje ima prostorni plan, dok je proces dugoročnog sagledavanja prostornog razvoja u uslovima prvih decenija 21. veka u Srbiji tek u začetku.

Zadatak učesnika četvrte Letnje škola urbanizma, koja je od 10. do 13. juna održana u kragujevčkom hotelu Šumarice, bio je da kroz trodnevna predavanja i diskusije daju doprinos odgovoru na pitanje „Kako do strategije prostornog i urbanog razvoja na nacionalnom i lokalnom nivou“, kako je glasila i tema ovogodišnje škole.

Više od 150 aktivnih učesinka – urbanista, arhitekata, univerzitetskih profesora, predstavnika Ministarstva za infrastrukturu, Republičke agencije za prostorno planiranje i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, razmatralo je značaj donošenja Strategije prostornog razvoja, postojeće zakone u oblasti prostornog planiranja, neophodnost postojanja jasne strategije za upravljanje razvojem, kao i obezbeđivanje uslova za privlačenje stranih investicija.

Kao kjlučne urbanističke probleme učesnici su naveli zakonske propuste, raskorak između formalne i stvarne primene donetih zakona, politizaciju nadležnih organa, korupciju koja je omogućila bespravnu gradnju, koncentarciju investicija u glavnom gradu, nekorišćenje pomoći iz fondova Evropske unije, kao i minimalno učešće građana.

Proizvoljno i nepovezano tumačenje zakonskih odredbi i urbanističkih akata od strane nadležnih organa i institucija loklane samouprave za polsedicu su imali voluntarističku deregulaciju grada i haos u prostoru, rečeno je na skupu.

- Donošenje prostornih planova na nivou lokalnih samoupravama je glavni preduslov za razvoj opština u Srbiji, jer strani investitori žele samo planski pripljemljeno zemljište, infrastrukturno i zakonski uređeno. Ako nemate prostorni plan, vi ne možete da planirate razvoj opštine za narednih 10 ili 15 godina ili da radite na strategiji razvoja, pa ne možete da odgovorite ni na zahteve investitora. A njihov dolazak znači smanjenje nezaposlenosti, veće zarade i naravno razvoj opštine jer 40% od poreza na zarade ide u budžet lokalne samouprave. Izgradnja novih objekata donosi i novac od naknada za uređenje građevinskog zemljišta, kao i naknada za njegovo korišćenje – rekao je Dragutin Radosavljević, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Učesnici skupa nedvosmisleno su ukazali na potrebu regionalnog nivoa planiranja i uređenja prostora, koji je najveća imovina Srbije. Kako je navedeno u saopštenu foruma Letnje škole urbanizma neophodno je usaglasiti odnos Prostornog plana Republike i Strategije prostornog razvoja s obzirom da je donet i novi Ustav Republike Srbije.

U organizovanju ovogodišnje, četvrte po redu, Letnje škole urbanizma Udruženju urbanista Srbije pomogli su Ministarstvo za infrastrukturu, Republička agencija za prostorno planiranje, kao i Savez inženjera i tehničara Srbije.

Pokrovitelji skupa ispred Republike Srbije bili su : Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine i turizma, Ministarstva energetike, kao i Ministarstvo poljoprivrede.

"Vienna Insurance" počela gradnju poslovne zgrade na Novom Beogradu

"Vienna Insurance" grupacija otpočeće sutra (18. jun 2008. godine) radove na izgradnji poslovne zgrade, vredne 42 mil EUR, saopštilo je osiguranje.

Savremena poslovna zgrada imaće više od 16.000 m2 poslovnog prostora u nadzemnom delu i oko 160 parking mesta u delu garaža.

Najveći deo prostora buduće "VIG Plaze" koristiće za svoje potrebe "Wiener Stadtische" osiguranje, dok će ostatak komercijalnog prostora biti iznajmljen.

- Visok nivo automatike, buduću osmospratnicu svrstaće u red "pametnih zgrada". Upravljanje preko centralnog upravljačkog sitema sa fokusom na energetsku efikasnost obezbediće bezbedno, komforno i prijatno radno okruženje. Sistem će osim uštede energenata, značajno smanjivanjiti zagađenje koje će zgrada emitovati u životnu sredinu - navedeno je u saopštenju.

Poslovni centar "VIG PLAZA" će se nalaziti na uglu Bulevara umetnosti i Bulevara Mihaila Pupina.

IFC odobrila kredit od 35 mil EUR za izgradnju nekretnina

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) odobrila je 16. jun 2008. godine austrijskoj građevinskoj kompaniji "Porr" kreditnu liniju od 35 mil EUR za izgradnju nekretnina i pogona za odlaganje i preradu otpada u Srbiji i zemljama regiona.

Kako je navedeno u saopštenju IFC, koja je članica grupacije Svetske banke, kredit sa rokom do 10 godina će omogućiti "Porr" da razvije male i srednje projekte u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji i Ukrajini.

- Realizacija tih projekata doprineće da se obezbedi kvalitetna stambena, poslovna i komunalna infrastruktura u regionu, što će istovemeno podstaći održiv rast privatnog sektora i privući nove strane investicije - ocenio je IFC.

IFC stimuliše održivi ekonomski rast u zemljama u razvoju finansiranjem investicija u privatni sektor, a u finansijskoj 2007. godini, IFC je angažovao 8,2 milijarde USD uz dodatnih 3,9 milijardi USD kroz 299 investicija u 69 zemalja u razvoju.

Austrijski "Porr", koji je član konzorcijuma za izgradnju mosta kod Ade Ciganlije u Beogradu, i zajedno sa Alpinom koncesionar za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, u prošloj godini ostvario je prihod od 2,2 milijarde EUR i zapošljavao više od 11.000 ljudi.

U Crnoj Gori teže do nekretnina

Strani državljani ubuduće će moći maksimalno da kupe oko 5% ostale crnogorske teritorije, neće imati pravo svojine nad prirodnim bogatstvima, poljorivrednim zemljištem, šumama i spomenicima kulture od izuzetnog značaja, predviđa inovirani Predlog zakona o svojinsko-pravnim odnosima koji je usvojila crnogorska vlada.

Do sada su crnogorski propisi o vlasništvu nad nekretninama bili vrlo liberalni, pa su stranci nesmetano i neograničeno mogli kupovati zemlju, kuće i drugu imovinu.

Nova verzija zakona naišla je na dobar prijem kod dela opozicionih stranaka, koje su nagovestile da će, uz neke manje dopune, glasati za njega kako bi u parlamentu bio usvojen potrebnom dvotrećinskom većinom.

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević kazao je da će ta, pojedinačno najveća, opoziciona stranka tražiti da u zakonu bude naveden princip reciprociteta, koji omogućava ista prava crnogorskim građanima u inostranstvu i najavio zahtev za reviziju dosadašnjih transakcija sa nekretninama.

- Obavezno treba proveriti šta je bilo sa desetinama hiljada transakcija sa nekretninama koje su obavljala strana lica- kazao je Medojević.

Sličan stav ima i predsednik opozicione Socijalističke narodne partije Srđan Milić koga posebno intersuje odnos zakonskih odredbi prema nekretninama koje su predmet restitucije i najavljuje da će zahtevati da se ne dira u već stečena imovinska prava državljana iz bivših jugoslovenskih republika.

- Ne želim da ovaj zakon bude tačka na dosadašnju privatizaciju, koja je bila sve samo ne poštena i pravedna- istakao je Milić.

Novi predlog zakona prihvatljiv je i za Udruženje pravnika, čiji su predstavnici takođe imali primedbe na njegovu raniju verziju.

"Delta" u Ljubljani

Od sedam kandidata, među kojima i dva slovenačka, koji su se prijavili na tender za izgradnju najvećeg trgovačkog centra u Sloveniji, preduzeće Grep, koje je osnovano samo za potrebe realizacije ovog posla, je odabralo kao najboljeg ponuđača srpsku Deltu.

Uz svečano proglašavanje pobednika poslednjeg kruga izbora, u kome su ostale srpska Delta i austrijska Supernova, juče je u ljubljanskoj gradskoj kući potpisano i pismo o namerama. Nešto pre toga potpisan je i predugovor sa Deltom, čiji je vlasnik Miroslav Mišković prisustvao proglašavanju rezultata nadmetanja.

Površina tržnog centra, bez garaža i parkinga, biće 103 hiljade kvadratnih metara, a prodajna površina 66 hiljada kvadratnih metara što je dva puta više od beogradskog Delta sitija. I ovaj centar bi trebalo da nosi isto ime kao i beogradski. Broj lokala u budućem centru će biti oko 250.

Istovremeno, ova investicija je jedna od većih investicija Delte, koja već dugo želi da uđe na slovenačko tržište i za koju potpisivanje pisma o nameri znači i konačni ulazak na tržište te zemlje.

U Somboru se gradi oko 300 stanova i lokala

U Somboru je trenutno otvoreno petnaestak gradilišta na kojima se gradi oko 300 stanova i lokala. U mnogim delovima grada ruše se stare zgrade i podižu nove.

Svakako da je jedan od razloga veće gradnje odobravanje stambenih kredita. Sada se lakše dolazi do svog "krova nad glavom", jer iznosom zakupnine praktično se plaća rata za stan.

Cene u Somboru su i dalje mnogo niže nego u Novom Sadu i Beogradu, ali postepeno rastu. Cena novog kvadrata košta i do 750 EUR. Više su i cene ranije izgrađenih stanova, pa je ispod 500 EUR po m2 teško kupiti stan. Prošle godine cena novoizgrađenih stanova kretala se od 520 do 600 evra po kvadratu.

Kuće su znatno manje atraktive za kupce, iako se za 30.000 do 50.000 evra može kupiti poveća zgrada, odnosno, kavadratni metar ovih stambenih zgrada najčešće košta oko 300 EUR.

Lažni agenti

Predstavnici "Robnih kuća Beograd" saopštili su da su se pojavili lažni agenti za zakup prostorija "Robnih kuća" i ukazale da se prostorije mogu zakupiti samo u Službi zakupa tog preduzeća.

- U cilju zaštite potencijalnih poslovnih partnera, obaveštavamo javnost da ni "Robne kuće Beograd", ni "Verano Motors", niti njihov partner, grčka kompanija MIG, nisu ovlastile nijedno pravno lice ni pojedinca da posreduje u zakupu prostora, ili da pregovara sa potencijalnim zakupcima - navedeno je u saopštenju.

Montažne hale poznatih kanadskih brendova u Srbiji

Od nedavno Drina-coop iz Novog Sada na tržištu ex-YU zemalja nudi izuzetno konkurentan program MONTAŽNIH HALA poznatih kanadskih brendova FutureSteelBuilding i Olimpia.

Ovi objekti su proizvedeni u Kanadi i USA sa 25-to godišnjom garancijom za kvalitet materijala. Olimpia je poznata u svetu proizvodnje montažno-demontažnih objekata kao jedna od vodećih firmi po kvalitetu, servisu i najpovoljnijim, najnižim cenama, kako na našem, tako i na svetskom tržištu. Najčešće se koriste kao garaže, skladišta, industrijski pogoni, komercijalni kompleksi, skladišta za stoku i žitarice, avionske hangare, arene za konjičke spotrove, objekti od društvenog značaja ili sportske objekte ..

Objekti odnosno paneli od kojih se oni montiraju su od posebne legure aluminijuma, cinka i nerđajućeg čelika poznatog kao AZ GALVALUM PLUS čelik, koji je veoma otporan na koroziju. Takvi paneli su premazani organskom akrilnom smolom i onda termički obradeni. Future Steel paneli jedino se proizvode u kanadskom mestu Halifax.
Takođe, postoje više tipova ovih hala.

Na prodaju kapital preduzeća "Vrujci"

Agencija za privatizaciju Srbije najavila je da će na aukciji 11. jula ponuditi na prodaju paket od 35,2% akcija Ugosteljskog preduzeća "Vrujci" iz Mionice. Početna cena paketa je 85,7 miliona dinara, a kako je objavljeno u oglasu to preduzeće poseduje Hotel "Vrujci", restoran "Mišić", tenisko, košarkaško i fudbalsko igralište i tri bazena, a procenjena vrednost imovine koja se privatizuje iznosi 357,2 miliona dinara.

Rok za podnošnje prijava je 3. jul ove godine, a depozit za učešće na aukciji iznos 42,9 miliona dinara.

Preduzeće "Vrujci" zapošljava 94 radnika, od čega šest ima visoko obrazovanje. U 2007. godini ostvarilo je prihode od 102,9 miliona dinara, dok su ukupni rashodi iznosili 112,4 miliona dinara.

Immo Industry group gradi logističk-industrijski park

Belgijska kompanija "Immo Industry Group" (IIG) gradi logistički i industrijski park na površini od 11 hektara, kapaciteta 85.000 m2, duž autoputa E-75, u blizini Stare Pazove, a sektor "Land, Logistics and Indusstrial" kompanije "Colliers International Serbia" od početka je vodio sve konsultantske i posredničke zadatke na ovom projektu.

Kompanija "Colliers International Srbija" osnovala je sektor Land Logistics & Industrial pre godinu dana.

- S obzirom da "Colliers" svojim klijentima obezbeđuje široku paletu usluga vezanih za tržište nekretnina, uključujući i pravno savetovanje, procenu vrednosti nekretnina i istrživanje tržišta, bili smo u mogućnosti da oformimo vrhunski tim stručnjaka koji su izneli ceo ovaj projekat – rekao je Ivan Simić, kosultant koji je ispred Colliers Intarnationala vodio ovaj projekat.

Jovica Jakovac, managing Director Colliers International Serbia rekao je da su u kompaniji veoma ponosni što su bili uključeni u projekt prvog logističkog i industrijskog parka u Srbiji.

- Smatramo da Srbija sa svojim strateškim lokacijama, visoko stručnom radnom sagom, dobrom infrastrukturom i pogodnostima kada je trgovina u pitanju, ima izuzetnu budu budućnost u ponudi ovakvih servisa za ceo regiona - dodao je Jakovac.

Inđija - dozvola za gradnju u roku od 48 sati

- Administracija SO Inđija je zvanično najbolja u Evropi, a softver koji smo razvili sa kompanijom „Microsoft“ počeće da koriste i gradovi u EU. Zahvaljujući njemu uspeli smo da eliminišemo ključni problem lokalne samouprave Jugoistočne Evrope – korupciju, koja je naročito rasprostranjena kod izdavanja građevinskih dozvola. Zbog toga smo i omogućili svakom investitoru da preko interneta aplicira i dobije dozvolu za gradnju u roku od najviše 48 sati, tako da teoretski, on ne samo da ne mora da se pojavi u Inđiji, već ni u Srbiji da bi mu bila izadata – naglasio je prvi čovek SO Inđija Goran Ješić na sastanku Hrvatskog poslovnog kluba, održanog 3. juna u hotelu „Hyatt“, govoreći o mogućnostima i prednostima investiranjima u ovaj grad, koji je svrstan na listu 25 najboljih evropskih destinacija za strana ulaganja.

Napominjući da u Inđiji postoje još 3 kompletno infrastrukturno opremljene zone (čelični gasovod, optički kabl, vodovodna mreža, kanalizacija, put, struja) za ulaganje, Ješić je naglasio da je kapitalna prednost njegove opštine prevashodno efikasna administracija, koja o trošku lokalne samouprave za investitore čak registruje i firmu za najviše 3 dana.

- Glavni partner svakog investitora u našoj opštini je Odeljenje za komunalno-stambene poslove, gde svaki ulagač dobija „čoveka“, koji prati njegov projekat od početka do kraja. Investitorima naša opština bez dinara nadoknade nudi kompeltnu uslugu registrovanja firme, izdavanje dozvola, izradu ekoloških studija... Za potrebe kompanija sa zavoda za zapošljavanje, ali i škola, regrutujemo kadrove i obučavamo ih za buduća radna mesta, ali i pomažemo investitorima da dođu do svih dostupnih fondova, koje ova država nudi za podsticaje ulagačima. Zaposleni u opštini Inđija im pomažu prilikom apliciranja i u 6 ciklusa dodela sredstava za podsticaj zapošljavanju čak 15 kompanija koje posluju kod nas je od SIEPA dobilo bespovratna sredstva – objasnio je Ješić potencijalnih investitorima iz Hrvatske i naglasio da je posao svakog investitora u Inđiji samo da „izabere lokaciju i počne da radi“.

Međutim, kako je objasnio Ješić hrvatskim investitorima, nova strategija SO Inđija jeste da se „lagano povlači iz oblasti klasične industrije i kurs usmeri ka domenu usluga i servisa, kao i privredi znanja koji su najkonkurentniji u EU“.

- Kako bismo bili konkurenti u EU, i Srbija i Hrvatska moraju polako da se usmeravaju na ovaj kurs. Mi smo nedavno kupili poslovni prostor za Univerzitet i planiramo da se u narednom periodu ozbiljno posvetimo „proizvodnji“ znanja, koje je u ovom domenima neophodno. Sa ovim u vezi, Opština Inđija je pre nekoliko meseci potpisala istorijski projekat za Srbiju, a to je izgradnja IT parka, koji bi ovih dana trebalo da počne da se gradi. Predviđeno je da ovaj park postane centar IT industrije u regionu, tako da je naša opština podržala ovaj projekat sa 7 mil EUR, a država sa 5. Bio sam u „IBM“ i „Microsoftu“ u Americi i lično se uverio da veliki broj ljudi tamo govori našim jezikom. Direktor „Microsoft“ za Evropu je Hrvat, a beogradska kancelarija ove kompanije je treća po značaju u svetu kada je razvoj u pitanju i što se malo zna, 70 stručnjaka u Beogradu trenutno razvija novi office. Svi ljudi sa ovih prostora koji rade u ovim kompanijama u Americi žele povratak u Srbiju – naglasio je Ješić i rekao da je opština Inđija već počela gradnju stambeno-poslovnog kompleksa, površine 45.000m2, kako bi spremna dočekala veliki broj IT kompanija i stručnjaka po otvaranju IT parka.

"Silver Lake" raspisao konkurs na Srebrnom jezeru

"Silver Lake", investitor izgradnje hotelsko-turističkog i sportsko-rekreativnog kompleksa "Silver Lake Resort" na Srebrnom jezeru raspisao je javni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje restorana u okviru kompleksa.

U pozivu, objavljenom u listu Politika, navedeno je da će se restoran, okvirne površine 1.000 m2, nalaziti pored šetališta uz samu obalu, u centralnoj zoni "Silver Lake Resort".

Ideja investitora je da restoran bude svojevrsna i jedinstvena atrakcija, stilizacija jedrenjaka koji uplovljava u jezero, sa katarkama, kabinama i palubama i svim ostalim elementima koji asociraju na brod.

Preuzimanje konkursne dokumentacije je u prostorijama kompanije u Centru "Sava" u Beogradu do 12. juna 2008. godine, do je rok za podnošenje radova 14. jul 2008. godine.

Stop divljoj gradnji na Zlatiboru

Politika ravnomernog razvoja opštine Čajetina i izgradnja komunalne infrastrukture na Zlatiboru u cilju privlačenja investicija, osnovni su zadaci novoizabranog rukovodstva opštine, izjavio je predsednik opštine Milan Stamatović.

Opština će, po njegovim rečima, svojim odlukama podržati savesne investitore koji grade legalno i uz odgovarajuće dozvole, ali i sprečiti divlju gradnju koja je poslednjih godina na Zlatiboru uzela maha.

- Ne odustajemo od rušenja nelegalnih objakata i mi ćemo tu akciju nastaviti i pored velikih problema sa kojima se susrećemo na terenu, jer želimo da uvedemo red na Zlatiboru i uverimo buduće investitore da u opštini Čajetina imaju ravnopravnog partnera - rekao je Stamatović koji je po drugi put zaredom izabran za predsednika opštine.